Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je sasvim dovoljno rečeno o ovom zakonu. Razumljiva je kritika opozicije i nije prirodno da se opozicija ponaša kao vlast, pa da podržava vladin predlog, ali neprirodna je situacija u kojoj se vlast ponaša kao opozicija.
Zbog toga bih želeo da, zbog javnosti i dela poslanika koji sve vreme iskazuju izuzetno poštovanje parlamenta, ukažem na neosnovanost primedaba i osporavanja poslanika DSS, kojima se ne ruši jedan zakon, ili ne kritikuje Vlada, već veoma ozbiljno usporava reformski proces, s obzirom da je ova obaveza Vlade proistekla iz aktivnosti kako savezne administracije, tako i republičke, koja je definisana čitavim nizom međunarodnih ugovora, između ostalog i sa MMF-om, ugovora koji nas obavezuju na formiranje centralne agencije za mala i srednja preduzeća.
Uredba koja je predmet distanciranja DSS-a od Predloga zakona resornog ministarstva, gospodina Vlahovića, na snazi je od 28. februara ove godine. Ova uredba je bila i na snazi kada je o ovom zakonu raspravljao Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, ali tada ta uredba nije bila prepreka za podršku koju je Odbor ukazao ovom zakonu, između ostalog, podršku koju su iskazali poslanici DSS-a.
Ova uredba, koja je predmet kritike, deo je podzakonske inicijative Republičke vlade koja je usledila odmah po preuzimanju republičke vlasti i u situaciji koja je konstatovana - nefunkcionalnost postojećeg zakonodavstva, koje je ozbiljno sputavalo sve planirane aktivnosti Republičke vlade.
Zbog toga su 28. februara i formirane agencije, između ostalog i Agencija za mala i srednja preduzeća, koje same po sebi nisu ostale pusto slovo na papiru, već su veoma aktivno učestvovale u procesu reformi i tranzicije, i mislim da o konkretnom primeru možete raspravljati tek pošto se upoznate sa izveštajem resornog ministarstva, koji je podnet i u avgustu i u septembru mesecu, o kome su raspravljali nadležni odbori.
Dakle, što se tiče stava Republičke vlade i poslaničke grupe DOS-a, mi u potpunosti podržavamo uredbe kojima su, u okviru mogućnosti, precizno regulisana prava i obaveze republičke administracije i ministarstava, a nikako zaokružena nekim političkim procesima degradacije parlamenta ili mladog parlamentarizma koji insistira na kontroli izvršne vlasti. Baš naprotiv, s obzirom da je 8. novembra Republička vlada rekla da će, usvajanjem zakona o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu, te uredbe kojima se podzakonski uređuje ta oblast biti stavljene van snage.
Ono što je bilo nastojanje poslaničke grupe DOS, kako tokom naših oficijelnih sednica, tako i tokom rada skupštinskih radnih tela i svega onoga što karakteriše aktivnosti u parlamentu, zapravo je predstavljalo nastojanje za distanciranjem od dnevno-političkih događaja koji sami po sebi bitno opterećuju rad parlamenta onim njegovim segmentima u kojima on nikako nije oslonjen na profil jedne stranke ili, čak, jedne koalicije.
U primeru SPS-a vi ste videli da postoji jasna težnja i potreba za izradom zakonske regulative, kojom bi se uobličila ova oblast našeg privrednog života. Taj predlog je za nas bio neprihvatljiv i mislim da smo o tome dovoljno rekli tokom rasprave koja je trajala u maju mesecu. Ono što je potpuno neodrživo jeste teza kojom se nastupa u ovom trenutku i kojom se zapravo izbegava ona suština koja svakako proizilazi iz distanciranja od podrške ovom zakonu, koji ni po čemu nije zakon jednog ministarstva, zakon jedne stranke ili zakon jedne koalicije. On bi sam po sebi mogao biti predmet mnogo argumentovanije kritike, nikako osporavanja koje proizilazi iz jedne uredbe, koja je bila na snazi onda kada ste podržali ovaj zakon na skupštinskom odboru i koja će sasvim sigurno prestati sa važenjem onog trenutka kada Skupština izglasa ovaj zakon.
Dakle, jedan sistemski, veoma bitan zakon postaje predmet partijskih obračuna, koji su posledica dnevno-političkih aktivnosti. Ako je to logično u situaciji u kojoj pozovete građane na izbore, a svoju stranku stavite u funkciju antiizborne kampanje, a onda narodu čestitate izborni uspeh, nije logično očekivati od nas da o tome ćutimo. Dakle, DOS će pokušati da izglasa ovaj zakon. Ukoliko u tome ne uspe, ostaće na snazi Uredba, a to je sasvim sigurno, sama po sebi, loša varijanta, ali ste vi za nju svakako odgovorni sa svojim neprincipijelnim stavom. (Aplauz.)

Poštovano predsendištvo, dame i gospodo narodni poslanici, sve je već rečeno o ovim zakonima i samo bih ispravio kolegu Nikolića u onom delu u kome je on citirao pismo okružnog javnog tužioca, a koje su podržali predsednici opštinskih tužilaštava iz Beograda.
Mi smo potpuno izašli u susret tim zahtevima i time smo zapravo iskazali svoju dobru volju i iskrenost u nameri koja je pre svega bila motivisana našim nastojanjem da se depolitizuje oblast pravosuđa.
Samo su u dva slučaja tužioci ostali bez naše podrške, i to: u (jednom) slučaju kojim se, praktično, kroz član ovog zakona omogućava proces razrešenja, odnosno reizbora, zamenika u tužilaštvu; i u (drugom) slučaju u kojem, umesto konkrentog pozivanja na kolegijum republičkog javnog tužioca, koji čine, pored republičkog javnog tužioca, predsednici okružnih sudova iz Beograda, Kragujevca i Novog Sada, mi zapravo ostajemo na kolegijumu od tri predsednika okružnog suda, pri čemu ne kažemo koja su to tri.
Dakle, to je manje-više formalna razlika, suštinska svakako ne. Koncepcijska, politička, je po pitanju reizbora, jer smo mi smatrali da se na takav način praktično može efikasnije ispraviti sve ono što je loša karakteristika tužilačkih aktivnosti u ovom trenutku.

Ja bih da iskoristim svoje pravo na diskusiju, a potom bih vam predložio nešto, mislim da je to u duhu svega onoga što je ovde rečeno, i nadam se da ćete i vi imati razumevanja za to, bez obzira na to da li ste predstavnici opozicije ili vlasti.
Pokušao bih da pre tog predloga napravim kratku analizu onoga što je ova tačka dnevnog reda imala kao svoju suštinsku intenciju. Naime, ne može se zanemariti činjenica da smo svi, bilo kao današnja vlast ili kao današnja opozicija, bili aktivni u kreiranju ambijenta iz koga je proistekao ovaj zakon.
SPS, kao stranka na vlasti, je poslednji put korigovala Zakon o sudskim taksama 1997. godine. Ukoliko napravimo analizu, videćete da se u najvećoj meri, praktično, radi o uvećanju koje je posledica inflacije iz prethodne četiri godine. Dakle, samo prošlogodišnja je bila 120%. Ako preračunamo po deviznom kursu, onom realnom, ne onom zvaničnom, 1997. godinu i ovu današnju, videćete da je takođe reč o praktično istom nastojanju da se obezbedi finansiranje sudova u meri u kojoj je to moguće, naplatom onoga što jeste posao suda.
Mi imamo veliki problem u oblasti pravosuđa, on je kadrovske prirode, on je proistekao iz činjenice da je prevaziđena zakonska regulativa kojom se reguliše taj segment našeg društvenog života, ali takođe imamo i problem sa finansiranjem sudova.
Kada nekoga kritikujemo da je nesposoban da se obračuna sa korupcijom, onda mu ne možemo vezivati ruke kada pokušava da otvori mogućnost onima koji rade da i žive od svog rada.
Slažem se da je krupna primedba ona na osnovu koje se dovodi u pitanje sudbina ovog zakona, s obzirom da se ne vidi tehnologija kojom će se trošiti sredstva obezbeđena primenom ovog zakona.
Ali, Vlada je spremna, obavljene su u međuvremenu konsultacije, da podzakonskim aktima to uredi jer drugačije nije moguće. U ovom trenutku tako nešto nije moguće i to nije bila praksa ni do sada. Teško je to preneti u praksu.
Što se tiče same visine taksi, koje su zaista ozbiljno opterećenje za svakoga ko pomisli da povede neki postupak pred sudom, smatram da opozicija ima pravo da iskoristi svaku priliku i da uloži kritiku na nešto tako.
Ali, oni koji su deo vladajuće koalicije i koji su 23. jula sedeli u Ministarstvu pravde kao predstavnici DSS-a, koji su imali zamenika ministra, nemaju pravo da sada upiru prstom na nas koji imamo dovoljno digniteta da kažemo da je sudovima potrebno obezbediti sredstva. Istovremeno, smatramo da je potrebno ovaj zakon dodatno uputiti u konsultaciju i sa poslaničkim grupama i sa Vladom, i nemaju pravo da na takav način politički profitiraju na jednoj temi koja sama po sebi nema smisla, jer ona nije bila uskopolitička.
Dakle, kada kažete taksa je visoka, onda obezbedite sudovima iz nekog drugog izvora sredstva, a ti drugi izvori danas ne postoje.
Znači, moj konkretan predlog je da mi sada napravimo pauzu u ovom radu i da nastavimo u 15,00 časova, u skladu sa Poslovnikom, da se u međuvremenu obave konsultacije sa Vladom, da se s obzirom na krupnu primedbu koja se tiče pre svega distribucije ovako obezbeđenih sredstava, a potom i visine sredstava, obezbede konkretni odgovori i da potom vidimo na čemu smo.
Ali, mislim da ovo nije tema na kojoj bi bar DOS mogao da bude u sporu, s obzirom da je ovo proisteklo iz zajedničke aktivnosti celokupnog DOS-a 23. jula. Molim Skupštinu da se izjasni o tome da napravimo pauzu do 15,00 časova, da u međuvremenu obavimo konsultacije, kako bi našli rešenje.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, primer elementarne političke neodgovornosti je rasprava koju smo prinuđeni da slušamo i u kojoj je opozicija jedinstvena u kritici Vlade, a mi se u toj funkciji prepoznajemo jer smo kao poslanička većina formirali tu vladu. Jedinstvena je u zaključju da popisa ne treba da bude. Ali, istina, sa različitim motivima.
Jedni misle da popisa ne treba da bude zato što ga u međuvremenu nije bilo, a drugi misle da ne treba da bude dok se ne steknu preduslovi koji su potpuno nepredvidivi.
U svojoj suštini suočili smo se sa činjenicom koja je proistekla iz neodgovornog političkog delovanja prethodnog režima. Ova skupština je 31. marta usvojila budžet Republike Srbije za 2001. godinu i u okviru tog budžeta izdvojila 200 miliona dinara za pripremu popisa. Dve stotine miliona za pripremu popisa! To je tamo jasno rečeno. Popis ne bi smeo da bude prvenstveno političko pitanje, mada sam saglasan da u ovom momentu u kojem živimo popis to jeste. Mi smo se prilagodili stvarnosti. Stvarnost je, po svom karakteru, onakva kakva je bila prethodna vlast. Pošto ste pobedili na Kosovu i Metohiji, ostalo je još samo da nam objasnite zašto niste obavili popis nakon svoje pobede, a za tako nešto niste morali da idete čak do Prištine. Mogli ste u Beogradu da popišete stotine hiljada onih koji su propratili vašu pobedu u traktorskim prikolicama.
Ako ste želeli da sa svojim koalicionim partnerima rešite pitanje državljanstva, to pitanje ste mogli, nažalost, da rešavate u prethodnih 10 godina. To pitanje nije trebalo da rešavate tamo gde ste započeli, na liniji Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica, već opet, nažalost, u traktorskim prikolicama koje su takođe stigle u ovaj grad.
Nemojte politizovati temu koja je i suviše ozbiljna. Dopustite Republičkoj vladi da, u skladu sa odlukama Savezne vlade, kao i saveznog parlamenta, pokuša da sprovede celovit i organizovan popis i u Crnoj Gori i u Srbiji. Verujem da ćemo uspeti da popišemo građane Srbije na prostoru Kosova i Metohije.
Svaki drugi kritički odnos prema Republičkoj vladi može biti prihvaćen ukoliko je proistekao iz namere da se taj popis obavi valjano, bolje nego što je to bio slučaj do sada. Ali, ako je taj kritički odnos prema nama stav proizvoljne, ishitrene i neargumentovane namere da se u svakom, ama baš u svakom, trenutku i nevezano za povod izreknu političke parole koje su i suviše teške za uho građana posle 10 godina, mislim da ne možete računati na podršku.
I Republička vlada i poslanici DOS-a su dosta razmišljali o ovome 31. marta kada su izglasali budžet Republike Srbije. O ovome su razmišljali naši poslanici u Veću građana i Veću republika, i ljudi koji su zaduženi za organizaciju popisa u ovom trenutku su odredili sredstva koja su dovoljna za pokrivanje svih troškova, a mislim da ćemo usvajanjem budžeta za 2002. godinu uspeti da organizujemo popis koji će biti sproveden za šest meseci.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, iskoristiću svoje pravo na drugo javljanje, iako bih mogao da se pozovem na repliku, a pokušaću da doprinesem kvalitetu vaše rasprave ukazujući na jedan propust mog kolege koji se kritički osvrnuo na aktivnosti DOS-a po pitanju tretmana naših izbeglih sunarodnika sa prostora bivše Jugoslavije.
Moram da vas podsetim na odluku koja je proistekla iz volje poslanika DOS-a u Veću građana i Veću republika Skupštine SRJ iz januara meseca, kada je izmenama Zakona o državljanstvu posle 10 godina omogućeno našim izbeglim sunarodnicima sticanje državljanstva SRJ.
Od tog dana do danas prosečno u jednom mesecu Savezno ministarstvo policije izda 17 hiljada potvrda o stečenom državljanstvu. U ovom trenutku službenici Saveznog ministarstva policije obrađuju 50 hiljada zahteva. Dakle, ova država brine o svim građanima i mi među njima ne pravimo razlike. Molim vas da u razgovoru, koji je u funkciji analize predloženih izmena Zakona o popisu stanovništva, više na takav način ne vulgarizujemo nečiju nesreću. Znači, molim vas, ovo shvatite kao jednu ozbiljnu primedbu neargumentovanoj kritici koja ne može stajati kao nešto što doprinosi kvalitetu našeg rada. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bez velike  potrebe se proizvodi kriza u radu parlamenta. Nama je potreban zakon o radu. To je sistemski zakon. Potreban nam je odgovor Vlade, kako bi mi kao poslanici mogli da uradimo ono što je naš posao, i ozbiljno i argumentovano da razgovaramo o tome.
Nažalost, teško je zaobići činjenicu koja o današnjim borcima za radnička prava zapravo govori bitno drugačije od onoga kako bi oni želeli da se predstave. Ovo nije prilika za takvu polemiku. Za nas je prihvatljivo da sutra kao predstavnici poslaničkih grupa razgovaramo sa svima koji sa nama žele da razgovaraju, kao što smo to činili i do sada. Ali, nije prihvatljivo da popuštamo pod bilo kakvim pritiskom i sebi dopustimo da pogrešimo u jednom tako bitnom segmentu svog poslaničkog rada, kakav je onaj koji se tiče problematike iz oblasti radnog zakonodavstva.
Pred takvim pritiscima mi nećemo popustiti. Naprotiv, od člana do člana ćemo razgovarati, težeći tome da obezbedimo podršku zakonu, koji ovu Srbiju mora promeniti. A, oni koji danas hrle u susret radnicima, neka razmisle o svemu onome što su radili u prethodnih 10 godina. Tada su glavu skretali u stranu od milion i po nezaposlenih i od 40 hiljada preduzeća koja su ostala u stečajevima. Uvek smo spremni da pogledamo svojim građanima u oči, ali nismo spremni da govorimo neistinu, koliko god bilo teško da saopštimo istinu. Hvala.

Poštovnao predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih vas da se vratimo tački dnevnog reda.
Gospodinu Markoviću bih savetovao da iskoristi svoju televiziju, pa da na njoj, a ne u ovom prenosu, iznosi neistine, jer su neistine karakteristika programa koji on kontroliše.
O tome kako se finansiraju narodni poslanici najmanje prava imate da govorite, jer pre toga treba da kažete kako ste se vi finansirali u prethodnih deset godina i kako ste vi napravili finansijsku imperiju u zemlji koja je propala. Nemojte da nam držite ovde moralne pridike, pustite nas da radimo jer postoje uslovi za nesmetan rad.
Što se tiče gospođe Pop - Lazić, ona nije bila u sali dok je govorila. Verujte da je i to moguće u parlamentu, obzirom da se ni tada kao ni sada niste registrovali. Ipak vas opominjem da nećemo dozvoliti ruiniranje parlamenta i pozivam vas da argumentima doprinesete konkretnoj raspravi. Hvala.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Tražim reč po Poslovniku.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, svoje pravo za repliku iskoristio, bih da još jedanput apelujem, ako ne na sve vas, a onda bar na onaj razumni deo ovog parlamenta, i zamolio bih, da se vratite raspravi. Nisam poznavao gospodina koga je moj kolega poslanik pomenuo. Ne mogu da procenim u kojoj meri sam nalik njemu. Neka to sudi javnost. Sve što ste izrekli kao argumentaciju čista je neistina i to mnogo više govori o vama nego o meni. Hvala.

Gospodina predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku samo kako bih pokušao da, povodom onoga što se iznosi kao argumentacija ili kontra argumentacija u procesu odabira najboljih ljudi koji će se baviti funkcijama u okviru tužilaštva i sudova u našoj zemlji, iznesem nekoliko činjenica, bez namere da optužujem bilo koga. Meni se čini da smo mi u argumentaciji posezali za nekim rečima koje je teško potkrepiti validnim dokazima i  ne mogu da prećutim pisma koja su mi stigla iz Vranja i Niša. Iz Vranja pismo sudije koji je, između ostalog, razočaran paušalnim stavovima koji se saopštavaju  na račun svih sudija i svih zaposlenih u pravosuđu i upućuju kritike.
Mislim da ne bi bilo dobro da se tako radi ubuduće ukoliko smo mi kao poslanička grupa DOS-a u svojim stavovima bili takvi, a ja sam spreman da prihvatim tu kritiku i da se korigujem.
Što se tiče suda u opštini Žabari, takođe je tu puno toga rečeno, pomenuta je i krivična presuda, a dobio sam pismo tog čoveka i dužan sam da kažem da postoji tu mnogo poršnih stavova i da je najbolje da se Odbor za pravosuđe, bez prejudiciranja i okrivljavanja bilo koga, pozabavi tim rešenjem.
Što se tiče gospodina Šešelja, ne želim da se bavim njegovim stambenim problemima, ne želim da ulazim u problematiku SRS i njene prostore, mislim da to treba da rade drugi i da u tom procesu svi imamo ista prava. To je prosto bilo tokom jučerašnjeg dana odgovor na čitav niz, na lavinu neargumentovanih kritika kojima se omalovažavaju pojedinci koji nisu ovde. Mi smo dužni, kao predstavnici tih ljudi, da ukažemo na neke nedoslednosti. Kada se pomene neko iz Lebana, ne smatra se valjda u ovoj skupštini da on ima manja prava nego neko iz Zemuna.
Bilo bi dobro da bez međusobnog optuživanja, pogotovo neargumentovanog, omalovažavanja, koje je možda pomalo povremeno efektno i politički korisno, u ovoj temi budemo svi na onom stanovištu koje je funkcionalno za naše društvo u celini. Tražimo najbolje kandidate i neka u tome učestvuju vaši predstavnici Odbora za pravosuđe i vaši poslanici u poslaničkim klupama. Svi oni koji su nepravedno, bez arugumenata ili kroz argumente koji su stigli samo sa jedne strane, sa ove govornice javno prozvani, zaslužuje naše javno izvinjenje.
Izvinjavam se, završiću u roku od 10 sekundi. I tu se konačno postavlja i ono pitanje o kome sam govorio tokom svog uvodnog izlaganja, pitanje naše sposobnosti da dođemo do najboljih ljudi, s obzirom da su proceduralno prisutne veoma ozbiljne poteškoće. Tražiti garancije od policije mislim da je nedosledno, a tražiti garancije od ljudi sa terena pokazalo se da je problematično i predlažem da nastavimo sa praksom dokumentovane argumentacije kojom ćemo stići do najboljih kandidata.
Predsedniku Privrednog suda iz Niša, koji mi je pisao, izvinjavam se zbog toga što je on demantovao da je ikada u SPS-u u Nišu obavljao funkciji sekretara.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Replika.)

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nam je u svakom slučaju potrebno argumentovano obrazloženje jednog tako važnog proceduralnog problema koji se pojavio tokom naše rasprave. Mislim da nam je svima u interesu da, u svakom slučaju, bilo da je reč o sudu u opštini Žabari ili o Višem privrednom sudu, imamo veoma jasnu situaciju. Dakle, ne bi bilo dobro da se sada pravi presedan. Mi ovde ne raspravljamo o kvalitetu predloženog kandidata. Ali, došlo je do izvesnih proceduralnih nejasnoća koje nas dovode u poziciju da mi, ignorisanjem nečeg što je veoma očigledno, sami sebi napravimo mnogo veći problem od problema koji se čini prolongiranjem izbora, ne sudije, nego predsednika Višeg privrednog suda, jer sam kandidat za tako nešto nije sporan.
Mi cenimo profesionalne kvalitete gospođe Vasilić, ali od onih koji od nas traže da ignorišemo dva člana Zakona o sudovima očekujemo da to kažu javno. Dakle, mislim da je Odbor za pravosuđe mesto na kojem se može razgovarati o ovoj temi, kako bismo tu veoma važnu funkciju pokrili zakonski, procedurom koja se u ovom trenutku definiše. Kako je došlo do tog propusta? Verovatno iz nehata, zbog toga što su se paralelno vršile i kandidature, i imenovanja i izbori za čitav niz sudskih i tužilačkih funkcija.
Ali, naša želja je da mi izbegnemo eventualna osporavanja koja se mogu javiti ukoliko se na ovakav način, a gospodin Pajtić je ukazao u čemu je proceduralni propust, izvrši izbor predsednika Višeg privrednog suda i na takav način dovede čitav niz budućih aktivnosti pod izvesnu sumnju. Ako smo morali da u jednoj pravnoj praznini analiziramo problem koji se javio sa predlogom za vršioca javnotužilačke funkcije od strane gospodina Nedića, ne moramo sada činiti istu grešku. Ona je bila pravna praznina i nismo mogli drugačije postupiti, nego onako kako je to odlučio Odbor za pravosuđe.
Osoba koja nema zakonsko pravo da obavlja funkciju čak ni v.d. republičkog javnog tužioca, jer ima 69 godina, predložila je Odboru za pravosuđe zamenu za sebe samog, iako Odbor za pravosuđe nije za nešto tako nadležan. Ali, u jednom pravnom interegnumu jedino moguće bilo je upravo ono tumačenje koje je dao Odbor za pravosuđe i o kojem smo mi veoma dugo diskutovali.
Ovde imamo jedan problem kojim se, po mom mišljenju, pokušava izgraditi jedna vrsta paralelizma. Ako smo mi osporavali jedno rešenje, zbog čega smo bili izloženi kritici javnosti, pa morali da popustimo (kao što je to bio slučaj sa izborom sudije Ustavnog suda, gospodina Vučetića) sada ćemo ukazati na Demokratsku stranku kao na stranku koja sprečava reforme i proces promena u našem društvu. Mislimo da smo dosta kritika trpeli u javnosti od strane svojih koalicionih partnera, upravo zbog toga što smo insistirali na tempu i dinamici promena. Ali, smatramo da je Viši privredni sud u procesu promena i reformi koje se sprovode u ovom trenutku u zemlji, veoma važna pravosudna institucija. Nismo spremni da uđemo u produbljivanje problema koji će se pojaviti ukoliko se ignoriše ova proceduralna nejasnoća.
(Predsednik: Vreme.)
Videćemo da li je greška ili ne. Ukoliko Odbor za pravosuđe dobije kandidaturu gospođe Vasilić za sudiju Višeg privrednog suda, ukoliko se ustanovi da je ona u statusu sudije Višeg privrednog suda, onda ne postoji nikakva prepreka za njen izbor na mesto predsednika Višeg privrednog suda. Ali, ne možemo glasati za funkciju i izbor predsednika Višeg privrednog suda ako osoba nije izvršila čak ni kandidaturu, a imamo indicije da je došlo do tog propusta. Sam kandidat i njegov profesionalni kredibilitet uopšte nije sporan. Što se nas tiče, u svakom trenutku ćemo podržati izbor te osobe za predsednika Višeg privrednog suda, ali u zakonom utvrđenoj proceduri. Dakle, uz poštovanje ovog zakona, kao što je to bio slučaj u drugim situacijama.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo su pitanja koja moraju da rasprave sami članovi Odbora za pravosuđe. Dužan sam, možda zbog odsustva gospodina Mihajlova tokom jučerašnjeg prepodnevnog zasedanja ili eventualno previda, da podsetim da smo nakon iznete sumnje predsednika Odbora za zakonodavstvo Skupštine Republike Srbije, magistra prava gospodina Pajtića, a ne bilo koga, zatražili od Ministarstva pravde da Odbor za pravosuđe otkloni tu dilemu, tako što će proslediti kandidature na osnovu kojih bi mi mogli da izvršimo izbor predsednika Višeg privrednog suda. Mi smo dobili odgovor Ministarstva pravde iz koga se juče, u pauzi između prepodnevnog i popodnevnog zasedanja, vidi da gospođa Vasilić nije konkurisala za sudiju, već samo za predsednika, i u tome je razlika, u onome što je juče rečeno i onome što je danas rečeno od strane predsednika Odbora za zakonodavstvo.
Ovo je pitanje za Odbor za pravosuđe i mislim da bi stoga bilo potrebno organizovati jednu sednicu Odbora na kojoj bi se i ovaj odgovor dobio, kao i čitav niz drugih odgovora. Što se tiče problema koji je prisutan, on je prisutan zbog toga što je Odbor o ovom pitanju već dva puta vodio raspravu i dva puta glasao. I u jednom i u drugom slučaju odluke su donete uz uzdržane glasove predstavnika dve opozicione stranke, kao i međusobno preglasavanje stranaka unutar DOS-a u kojem nije tačno da je Demokratska stranka bila usamljena. Baš naprotiv, pa nije tačno da je predsednik Odbora za pravosuđe bio uzdržan. Upravo je on osoba koja je dva puta predložila, strahujući od ovakvog ishoda, da se precizno utvrdi procedura kojom će se izvšiti izbor gospođe Vasilić, kao nesumnjivo najkvalitetnijeg kandidata za tu funkciju.
Dakle, personalno rešenje nije problematično, ali je problem sa procedurom. Neka nam se jasno kaže od strane Odbora za pravosuđe, kao što je to bio slučaj, pošto je poslanik Pavlović osporio proceduru izbora tužilaca, da se od Skupštine ili od DS-a traži da zatvori oči pred tri člana Zakona o sudovima, i mi ćemo onda proceniti da li smo spremni da tako nešto uradimo u interesu građana Srbije.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se nismo razumeli i da je zajednički interes da se ovako važna tačka dnevnog reda završi bez prekidanja, dakle, da okončamo svoj rad u kontinuitetu, bar po ovom pitanju.
S obzirom da je sada trebalo preformulisati predlog predsednika Skupštine, predlažem da završimo naše zasedanje tako što će Skupština završiti ovu tačku dnevnog reda, a potom glasati o tome da se rad nastavi u ponedeljak, dakle, da ne nastavljamo sutra sa sledećim tačkama dnevnog reda.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću svoje pravo i 10 minuta koje sam ostavio za kraj rasprave u načelu. Mislim da smo zajedno, kao poslanici, proveli suviše dugo vremena radeći u ovoj sali, da bismo bili nesposobni da procenimo u kojoj meri su argumentacije i stavovi lični i stranački, a u kojoj meri su oni zaista posledica nekog višeg društvenog interesa. Ova sednica republičkog parlamenta je po mnogo čemu presedan. Raspravljali smo o oduzimanju imuniteta dvojici svojih kolega i na takav način inaugurisali princip koji i svakoga od nas preteći obavezuje i podseća. Razgovaramo tri dana o reformi pravosuđa, reformi u kadrovskom smislu, najavljujući, bar mi kao predstavnici poslaničke većine, i onu zakonsku reformu i zakone koji su u ovom trenutku u javnoj raspravi.

Ono što je iskorak u odnosu na naša dosadašnja zajednička i razmimoilaženja i povremene saglasnosti, jeste da smo ovoga puta odlučivali o konkretnim ljudskim sudbinama. Ne kažem da su manje važni zakoni kojima smo reformisali fiskalni sistem našeg društva, ali ovog puta smo govorili o imenu i prezimenu, o tome ko je po našem mišljenju sposoban da meri pravdu u našem društvu, a ko je za nešto tako nekvalifikovan. Mislim da bi bio prvi veliki uspeh ako bismo sada, na kraju ove načelne rasprave mogli da kažemo da je ipak u svemu tome prevagnula argumentacija koja nije lična. Smatram da je više nego opasno osporiti bilo koju argumentaciju, kojom se ovde kritikovao predlog Odbora za pravosuđe ili naše poslaničke većine, nekim ličnim razlogom. Isto tako, smatram da ni mi na tako nešto nemamo pravo, jer služeći se tom analogijom mi se predstavljamo kao ljudi koji imaju neki lični interes, bilo da je reč o sudu u Leskovcu, o sudu u Vranju, o sudu u opštini Žabari, o realnom problemu na koji moramo pronaći odgovor sa sudom u Subotici ili o problemu koji imamo sa Višim privrednim sudom u Beogradu.

Onaj ko kaže da u tome postoji lični razlog i ko u tome upre prstom u DOS, u SPS, u SRS, u SSJ, u DS, DSS, istovremeno time, sa druge strane, jasno ukazuje na to da je njegov interes u istoj meri ličan. Ipak, uveren sam da ovoga puta nije bilo tako, uprkos nekim veoma jasnim eksplicitnim stavovima koji su, u konkretnom slučaju želim da govorim o DS, u meri u kojoj su, optužujući za one koji sa takvom argumentacijom nastupaju. Ja sam ispred poslaničkog kluba DOS-a zatražio argumentaciju za svaku kritiku, argumentaciju koja ne bi smela da bude kleveta i puka insinuacija, već nešto što je posledica ozbiljnog, pedantnog, preciznog rada, nečeg što je utemeljeno na činjenicama. Proizvod jednog takvog pristupa su korekcije koje smo mi napravili u svom predlogu, korekcije po pitanju sudova u Leskovcu, Vranju, u opštini Žabari, u Subotici. O tome vas je veoma korektno izvestio poslanik Mamula.

Pred nama je glasanje, ali u tom glasanju takođe moramo povesti računa o jednom principu - da je ovo poslednji put da smo u ovoj meri mi kao političari, a pre svega, jesmo političari, angažovani u poslu koji ponajmanje može i sme imati dodira sa politikom. Ako već znamo da je to tako, ne optužujući nikoga među nama ovde, ni one koji su nam ostavili takvu proceduru, ali ni nas koji realno tu proceduru nismo mogli na valjani način da promenimo u ovom vremenu koje je ipak kratko, jer se od nas očekuje reforma pravosuđa u periodu od osam meseci, a ono nije reformisano za prethodnih 30 ili 40 godina, koliko su stari pojedini zakonski predlozi.

Mi smo obećali ozbiljnu promenu i ta promena može biti posledica samo ozbiljnog i konkretnog rada, u kojem se ne smemo deliti na levu i na desnu stranu, već moramo biti onakvi kakvi smo, recimo, bili danas na Odboru za pravosuđe, ili juče, kada sam siguran da su prevagnuli argumenti koji su bili posledica stručne analize, a ne partijskog interesa.

Što se tiče konkretnih problematičkih primera, distanciranje od rešenja, iako ostavlja gorak ukus, za nas ne predstavlja diskvalifikaciju tih ljudi. Mislim da će satisfakcija biti već prva naredna prilika na kojoj ćemo mi moći da porazgovaramo i ukažemo da li je neka kritika bila opravdana ili je neka kritika bila posledica i suviše jakog stranačkog ili nekog ličnog interesa. Mislim da smo u ovoj raspravi kao najozbiljniji problem, u kome su pomenuti neki navodni viši ili izvan parlamentalni interesi, mi imali diskusiju u ovom parlamentu i na sednicama nadležnog odbora po pitanju Višeg privrednog suda. Iako je DS pokrenula to pitanje pred poslanicima, što nije izraz naše loše namere, već naprotiv, našeg insistiranja da se o svemu otvoreno razgovara, na Odboru za pravosuđe, na kome se odlučivalo o validnosti tog rešenja, bila je uzdržana.

Mi od tog svog opredeljenja ne možemo da odstupimo, sa istim razmišljanjem da time nikoga ne diskvalifikujemo, ali se na nas pritiscima ili nekim tumačenjima, koji za posledicu imaju navodi lični interes, ne može vršiti uticaj. Mi smo kao pobednici izašli iz jednog vremena u kojem su svaka stranačka inicijativa i svaki lični angažman bili tumačeni upravo takvim namerama.

Odlučivanje u ovoj skupštini, bar po ovom pitanju, ne sme biti motivisano na takav način, niti osporeno argumentacijom koja ide u tom pravcu. Pitanje pravde i pravosuđa je i suviše ozbiljno da bismo mi kao političari, koji su toliko promenljivi, mogli biti tako isključivi u tome. Ko je zadužen za tumačenje zakona - da li poslanici koji se nalaze u poslaničkim klupama, da li stručna javnost koja nas sada posmatra? Ako je zadužena stručna javnost, da li ona o tome može da odluči? Ne može. Ako smo zaduženi mi, u kojoj smo meri mi kompetentni i stručni da donesemo tako krupne odluke? U tom paradoksu leži veličina grešaka koje ćemo mi počiniti danas glasajući pojedinačno za svako od predloženih rešenja.

Što se tiče konkretnog i apostrofiranog, pre svega Demokratskoj stranci, slučaja Višeg privrednog suda, ni u tom slučaju, ni u bilo kom drugom budućem, kao što to nije bio slučaj tokom naše desetogodišnje istorije, nećemo popustiti ni jednom neprincipijelnom pritisku. Bićemo uzdržani, a neka Skupština odluči, tumačeći vašom voljom u kojoj meri je to u skladu sa zakonom, u kojoj meri je to nešto, što je samo po sebi proceduralno, suprotno propisima koje ćemo mi vrlo brzo promeniti. Ali, igrati se ljudskim sudbinama, bilo da je reč o nekom kandidatu ili o nama poslanicima, je nešto što je neprihvatljivo i čemu se mi odlučno suprotstavljamo. Danas sam javno opovrgao svoju jučerašnju tvrdnju i na tako nešto sam bio dužan. Kada političar pogreši, to je ozbiljna greška. Ali, kada političar pogreši, a u međuvremenu sazna da je napravio grešku pa nešto tako ignoriše, to je politička katastrofa. Da li je Privredni sud u Nišu bio politički zloupotrebljena institucija, nakon argumentacije koja je ozbiljna i koju je predočio predsednik tog suda, više ne mogu jasno tvrditi. Imam uveravanja i jedne i druge strane. Ali, mislim da je ovo poslednja prilika u kojoj ćemo mi biti dužni da u tome arbitriramo.

Neka ovo posluži kao veliki uzor svima onima koji će tokom javne rasprave moći da analiziraju konkretne nedostatke ovako proceduralnog puta do pravde u Srbiji. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos ličnim karakterima, ova rasprava bi morala da bude ozbiljna. S obzirom da su pojedini nastupi više nego neozbiljni, zamolio bih vas da se u njima služite nekom vrstom dodatne argumentacije, s obzirom da je teško od pojedinih poslanika očekivati da sopstveni nastupi budu dovoljno uverljivi.
Imajući u vidu ono što je juče rečeno i moje javno obećanje da, ispred poslaničke grupe DOS-a, insistiramo na najboljim rešenjima, ja sam u međuvremenu pribavio argumentaciju kojom se u potpunosti demantuju neke juče iznete kritike. Konkretno, u slučaju predloženog rešenja za Čačak i jednog javnog blaćenja osobe iz Lebana. Stoga molim kolegu poslanika Srpske radikalne stranke da javno priloži dokumentaciju koju ima, kako bi Odbor za pravosuđe po okončanju ove rasprave mogao o svemu razgovarati. Dakle, na isti način na koji su to učinile osobe koje su juče pominjane ovde. Reč je o čoveku iz Čačka koji je priložio priznanice plaćenog poreza i time demantovao svog sugrađanina. Reč je o gospodinu iz Lebana koji je priložio sudske presude iz 1992.godine, kojima se u potpunosti demantuju stavovi Srpske radikalne stranke koji su upućeni kao kritika.
Molim vas dakle, da i sada i ubuduće predate u pisanoj formi tu argumentaciju. Ukoliko želite da se uverite u argumentaciju koju su osobe koje su javno blaćene nama priložile, moraćete da učestvujete u radu skupštinskih tela, jer skupštinska govornica nije mesto za takvu vrstu rada.
Jedna ispravka - ja sam na slobodi od 5.oktobra i divno se osećam.

Gospodine predsedniče, poštovano prerdsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom ću vas zamoliti, apelovaću na vas kao na predstavnike građana koji su vas izabrali, podsećam na moj poziv na argumentovanu raspravu, da ne koristite način na koji ste to činili do sada. Mi smo spremni da uložimo i saslušamo svaki vaš argument, ali kako možete da govorite o dosadašnjem predsedniku Privrednog suda na takav način da ne pomenete da je bio sekretar SPS-a i da je to osoba protiv koje je podneta krivična prijava zbog organizovane izborne krađe 1996. godine u Nišu.
Kako možete da govorite o Dragoljubu Nešiću iz Okružnog suda, kada je on bio predsednik te izborne komisije. Nemojte da očekujete od nas da mi aboliramo vas i ljude koje ste vi kadrirali prethodnih 10 godina. Mi želimo pristojnu Srbiju, a ne želimo da na mestima predsednika sudova vidimo one koji su od nje napravili najnesrećnije društvo Evrope.
Budite kao neki drugi predstavnici opozicije i nađite nešto što će nama pomoći, nama ne trebaju sudije koje su krivično gonjene i koje su prebijale ljude po ulicama. Ali nemojte od nas tražiti da mi glasamo za one koji su držali ovo društvo u nesreći jednu deceniju. Te osobe idu na optuženičku klupu, ako se mi pitamo, a ne na mesto predsednika suda. To je ono što vam garantujem, jer to očekuje ovo društvo.