Zapravo se radi o identičnoj situaciji, jer podsetiću vas na važeći Zakon o radnim odnosima, član 137. stav 12. Tim članom utvrđena su ovlašćenja direktora. U stavu 12. se kaže da direktor donosi rešenje o odmorima i odsustvima i da to rešenje zaposlenom mora biti prosleđeno najmanje 15 dana pre otpočinjanja godišnjeg odmora.
Dakle, mislim da je jasno da smo mi ovde zapravo ispoštovali one trendove i pravila koja već postoje u oblasti našeg radnog zakonodavstva i da se time ničim ne remeti nešto što je već postalo deo radne svakodnevice. Bilo bi dobro da Skupština to uvaži kao nešto što je samo po sebi razumno. Naravno da možemo uvek u svakom članu tražiti one loše osobine, ali mi polazimo od toga da i poslodavac želi da zaposleni u njegovom preduzeću budu zadovoljni i da poslodavac poštuje svoje zaposlene, baš kao što istovremeno taj odnos važi i u obrnutom smeru. Ne vidim razloga da se sada oko toga otvara neka prevelika polemika, jer su to ovlašćenja koja su zapravo preneta sa direktora na poslodavca. Dakle, to je nešto što je i do sada funkcionisalo, bez nekih većih osporavanja, u našim preduzećima.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važan amandman, ali zaista morate voditi računa o mogućnostima ovog društva u trenutku u kome pokušavamo zakonski da definišemo oblast radnog zakonodavstva. U toku rasprave u načelu pomenuti su primeri ne samo država koje su u tranziciji, već i mnogo razvijenijih država od naše, kao i okolnostima u kojima se zakonski regulišu prava onih koji koriste porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo za negu deteta.
Što se tiče ovog amandmana, i u Zakonu o radnim odnosima koji je trenutno na snazi veoma su jasno bile precizirane okolnosti pod kojima prestaje radni odnos za one koji se nalaze na porodiljskom odsustvu, odnosno koji koriste pravo za negu deteta. To su sve one okolnosti, osim okolnosti pod kojima neko po osnovu tehnološkog viška može izgubiti pravo na radni odnos. Dakle, samo u situacijama u kojima je porodilja bila tretirana kao tehnološki višak, njoj bi bio garantovan status u okviru ugovora, odnosno kolektivnog ugovora kojim je bila regulisana oblast tog radnog prava.
Molim vas da imate pre svega snage da priznate u kakvom stanju se nalazi naše društvo pa da shodno kapacitetima našeg društva regulišemo prava i privilegije koje pripadaju našim građanima. Mi nismo u mogućnosti da drugačije tretiramo tu oblast od predloženog zakona. Mislim da je to korektno i da stoje sve one primedbe koje su prethodno pomenute, s obzirom da one mogu imati neko političko utemeljenje, ali nemaju ekonomsko. Ovaj zakon, neizostavno, mora voditi računa i o ekonomskoj snazi našega društva.
Dakle, ovim nisu obespravljene porodilje, niti osobe koje koriste pravo za negu deteta. Precizno su definisane okolnosti pod kojima se može izgubiti stečeni radni odnos i mislim da su u tom smislu potpuno jednaka prava, odnosno da se ne umanjuju u odnosu na postojeći Zakon o radnim odnosima.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je problematično obrazloženje člana 80. ovog zakona, poglavlje 7, koje se u predloženom Zakonu o radu definiše kao poglavlje kojim se utvrđuje zaštita invalida.
Ova strahovanja bi bila opravdana kada ne bi bilo stava 1. člana 80. u kome se do slovce kaže: "Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti". Dakle, sve drugo je karikiranje ovog člana zakona i to može biti politički efektno, ali je to i suviše radikalno odstupanje od onoga o čemu mi zapravo odlučujemo.
Dakle, u stavu 1. člana 80. veoma precizno su utvrđene okolnosti pod kojima poslodavac sklapa ugovor o radu sa invalidom rada i okolnosti pod kojima se definiše radna sposobnost, odnosno termin - preostale radne sposobnosti.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da su oni koji imaju danas moralne dileme po pitanju ovog amandmana odgovore na te dileme potražili pre nego što su postali opozicija, u vreme kada su, recimo, u Fondu zdravstvenog osiguranja ostavili zaduženje od dve milijarde maraka.
Što se tiče ovog člana zakona, slažem se da je to nešto što je samo po sebi izazov, ali je to i nužna posledica novih okolnosti u kojima naše društvo egzistira, jer, pored zaposlenog, mi moramo izgraditi ravnopravni odnos i prema poslodavcu.
Poslodavac u procesu planiranja svojih poslovnih aktivnosti mora da zna na koje zaposlene može da računa, a na koje ne može da računa, kao i u kom vremenu je izmenjen radni ambijent u njegovom preduzeću. Dakle, ovo je samo član Zakona kojim se stavlja znak jednakosti između poslodavca i zaposlenog.
Što se tiče uloge lekara, mislim da lekari moraju na sebe preuzeti tu obavezu, jer je to nešto što je samo po sebi uobičajena dužnost u razvijenim društvima. Dakle, niko ne kaže da se nalaz lekara ne može naknadno menjati i da se konstatacija lekara ne može kroz dodatne analize demantovati, ali zapravo je potrebno poslodavcu na jedan odgovoran način staviti do znanja u kom vremenskom periodu on ne može da računa na svog zaposlenog, kako bi on mogao na drugi način da organizuje proces rada u svom preduzeću.
U tome nema ničeg nedobronamernog prema zaposlenom. Konačno, mislim da to ide u prilog i samim zaposlenima, jer ko će, ako ne lekar, oceniti period bolovanja, lečenja i dimenzije sprečenosti? Mislim da je to nešto što je, samo po sebi, potpuno normalno i da je bila anomalija u prethodnom zakonu izostavljanje jednog ovakvog člana, tj. potpuno nedefinisanje tog segmenta, odnosa prema zaposlenom i istovremeno odnosa prema poslu, što je bilo veoma neodgovorno.
Doneti doznake na kraju bolovanja jednako je neodgovorno i prema zaposlenima i prema preduzeću koje na takav način trpi štetu. Dakle, ovo je novina, ali nikako ne ide na štetu zaposlenog, baš naprotiv, to ide njemu u prilog. Hvala.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, možda bi većina u ovoj sali pokušavala da bude duhovita da joj je radni dan počeo u 17,45 kao mom prethodniku, a mi smo ovde od 10,00 časova, i uprkos svemu, rasprava o Zakonu o radu u pojedinostima teče bez problema.
Veoma ozbiljna primedba je izneta, za razliku od ove neozbiljne konstatacije, gospodina Ivkovića, od strane predstavnika SPS-a, a ona se ticala odnosa neto i bruto zarada i svega onoga što smo mi definisali pod bruto zaradom u maju mesecu, tokom jedne veoma opširne rasprave.
Podsetiću vas samo na član 91, odnosno na član 92. Tim članovima, zapravo se regulišu sva ona bitna pitanja koja su pomenuta kroz obrazloženja ove amandmanske inicijative, i stoga ne mislim da je ovaj Zakon o radu nekorektan prema svima onima koji su učestvovali u raspravi tokom maja meseca.
Ovim članom 84. zapravo se u potpunosti izlazi u susret radnicima, odnosno zaposlenima i pri tom se ne dovodi u pitanje koncept bruto zarade, mislim da je to važno napomenuti i istaći. I konačno, čestitao bih vam na današnjem radu, mislim da smo, uprkos svemu, uradili veliki posao. Hvala vam.

Po Poslovniku.

Predsedniče Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, molim da se izrekne opomena svim poslanicima koji su prekršili odredbu Poslovnika koja ih obavezuje na identifikaciju putem upotrebe kartica za elektronsko glasanje. Hvala.

Gospodine predsedniče, podsećam vas da ovo nije presedan. Zamoliću vas da primenite ovog puta isti onaj postupak koji je primenjen i u situacijama kada su predstavnici nekih drugih poslaničkih grupa odbili da se identifikuju upotrebom kartice za elektronsko glasanje. Dakle, obaveza je svakog poslanika da pri ulasku u salu Skupštine Republike Srbije ubaci identifikacionu karticu u jedinicu predviđenu za nešto tako. Vi ste dužni da poštujete Poslovnik i molim vas da po Poslovniku izreknete sankcije onima koji su bili u sali i koji nisu poštovali Poslovnik.

Gospodine predsedniče, sa zadovoljstvom ću popraviti svoje izlaganje. To mi nije nikakav problem, a pogotovo imajući u vidu tačku dnevnog reda, koja je pred nama. Dakle, zamolio bih vas da primenite Poslovnik i Skupštini stavite na izjašnjavanje da li je povređena tačka Poslovnika koja obavezuje poslanike na upotrebu identifikacione kartice, a u skladu sa Poslovnikom i članom konsultujte sekretara.

Istakao sam povredu Poslovnika.  Da li vi odbijate da stavite na glasanje pred Skupštinu da li je Poslovnik povređen i odbijate da konsultujete sekretara na način na koji ste to činili i do sada? Ukoliko odbijate, reći ću vam koji je to član.

Gospodine predsedniče, sa posebnim zadovoljstvom, a s obzirom da ću sada biti u prilici da ukažem na one manipulacije na koje nisam mogao da ukažem kada ste organizovali konferenciju za novinare i prikazali montirani video snimak, član 82. stav 3: "Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje pri ulasku u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu".

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je stav 2. člana 88. jasan. U njemu se kaže da se nove tačke unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave i predloga za hitan postupak, uvršćuju u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, što ja u ovom trenutku činim.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 159. Poslovnika, koji smo zajednički usvojili, stav 3. kaže: "U toku sednice Narodne skupštine izuzetno se može, po hitnom postupku, na dnevni red staviti i predlog za izbor, imenovanje i razrešenje i prestanak funkcije, na obrazloženi predlog ovlašćenog predlagača".
Taj predlog sam vam podneo u toku jučerašnjeg dana.
Ovaj poslovnik ima mnogo članova, ali član 88. stav 2. veoma jasno kaže da se može predložiti drugi redosled razmatranja, o čemu se Narodna skupština, a ne pojedinačno poslanici, za ovom govornicom, izjašnjava bez pretresa. Dakle, nas ne obavezuju stavovi predlagača, nas obavezuje stav Skupštine.
Molim vas da se poštuje Poslovnik na način na koji smo to činili i do sada. Ne vidim da će ovim naša odluka biti promenjena, niti da ćete na takav način očuvati svoju poziciju. Primenite član 88. stav 2. i dopustite Skupštini da se izjasni glasanjem.

Član 88. stav 2. - tražim da se Skupština izjasni bez pretresa o drugačijem redosledu razmatranja tačaka dnevnog reda, odnosno o prekidu rasprave koja je trajala do ovog trenutka i vanrednom stavljanju u proceduru predloženog dnevnog reda ove inicijative koja vam je prosleđena.

Gospodine Maršićanin, nije sporno da se mi u poslednje vreme nimalo ne razumemo, dakle, ponoviću vam još jednaput: tražim da se, shodno članu 88. stav 2, Skupština bez pretresa izjasni o podnetoj inicijativi i istovremeno konstatuje da ste povredili Poslovnik svojim zaključkom.