Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine predsedniče parlamenta, pre nego što krenem da izlažem ovaj amandman, zaista moram da primetim u kakvoj atmosferi ovde radimo, koliko nas ima. Prvo, ministar nije tu. Drugo, savetnik ministra nije tu. Od poslanika vladajuće koalicije imamo ukupno sedam poslanika DS-a, koji su, verujem, ovde samo zato što je njihov ministar taj koji je izvestilac za ovaj zakon.
To je poražavajuće, iz prostog razloga što smo svi mi, poslanici opozicije, uložili dosta napora, pisali amandmane i bili svedoci da su neki amandmani, kada su ih narodni poslanici uverljivo ovde obrazložili, bivali uvaženi od strane ministra. Svi mi koji smo radili na ovom zakonu, a radili smo, za poslanike LDP to mogu da kažem, a mogu da vidim i kolege iz druge dve opozicione političke partije, zaista smo ozbiljno na tom zakonu radili. Mislim da je zaista poražavajuće to što bar ministar nije tu.
Ono što bih rekla a tiče se ovog člana, jeste da je on jako važan i ne bih se složila s kolegom Martinovićem da ne treba da postoji regulativa koja se odnosi na ostavku predsednika države, odnosno, tu bih se složila s kolegom Baralićem, ostavka zaista mora da bude regulisana, ali ne na ovaj način na koji je regulisana u Predlogu zakona.
Mi smo pokušali amandmanom, koji ću sada obrazložiti, da unekoliko ispravimo nedostatke koji član 14, koji se odnosi na ostavku predsednika Republike, sa sobom nosi. Dakle, ovaj član zapravo predstavlja razradu ustavne odredbe koja kaže da predsednik Republike ostavku podnosi tako što pismenu ostavku, ili pisanu, kako je ispravnije, dostavlja predsedniku Narodne skupštine. Predložili smo da stav 2. glasi ovako: ''Mandat predsednika Republike prestaje kad tekst ostavke predsednika Republike predsednik Narodne skupštine pročita na sednici Narodne skupštine koja je tim povodom sazvana''.
Odredba koju imamo ovde, koja kaže da mandat predsednika Republike prestaje kada ostavka prispe u Narodnu skupštinu, nedorečena je. Kolega Martinović je o tome dosta dobro govorio, u smislu šta to znači kada prispe ili, ne znam koliko je to srećan izraz, dospe u Narodnu skupštinu. Da li to znači kada stigne u pisarnicu ili to znači kada bude dospela na sto predsednika parlamenta?
Ako uzmemo ovu prvu varijantu, da se smatra da je ostavka prispela onog trenutka kada dospe u pisarnicu parlamenta, primedba poslanika LDP jeste da je ovo i suviše značajan čin, sa veoma značajnim pravnim posledicama, da bi mandat predsednika Republike prestao na ovaj način. Znači, nije to obično pismeno koje se jednostavno dostavi pisarnici Narodne skupštine, nego naprotiv, pravne posledice su izuzetno značajne.
Upravo zbog toga smatramo da ovo nije pravi način na koji treba da bude završen mandat jednog predsednika Republike, koji god da su razlozi zbog kojih se on opredelio da podnese ostavku.
Druga mogućnost je da mandat predsednika Republike prestaje onog trenutka kada predsednik parlamenta primi njegovu ostavku. Možemo da zamislimo situaciju da predsednik parlamenta, iz bilo kog razloga, jednostavno ne želi da uvaži tu ostavku, javnost o tome ništa ne zna – i šta onda?
Dakle, ono što smo hteli kada smo predložili ovakve izmene ovog stava člana 14, jeste da zapravo obezbedimo i ono što se traži od predsednika Republike prilikom davanja ostavke u stavu 3. koji kaže: ''Predsednik Republike dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da obrazloži ostavku''.
Čitanje ostavke na sednici parlamenta koja je sazvana upravo s ciljem da se ta ostavka obznani i uvaži je, zapravo, najdostojanstveniji mogući način da mandat predsednika jedne države prestane.
Taj stav 3, koji kaže da je predsednik Republike dužan da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i da, pri tome, može da obrazloži ostavku, takođe je nedorečen. Šta znači to da on mora da obavesti javnost o tome? Kako to treba da uradi? Da li treba da ode na Javni servis, da otvori dušu nekom od ovih časopisa, da pozove "Gloriju" pa njima da intervju i kaže: eto, nešto se desilo u mom životu, pa sam rešio da podnesem ostavku? Ne. Ovo je najbolji mogući način da se oba ova nedostatka reše.
Meni se čini da su ovim i ovakvim, a to znači dosta površnim i nedorečenim, rešenjem procedure ostavke predsednika države, zapravo, tendenciozno ostavljene pravne praznine, i to je nešto što se vrlo često dešava. Mlada sam poslanica, ovo mi je prvi mandat, ali posmatrajući predloge zakona koji dospevaju u Skupštinu i na kojima mi radimo, vidim da se ostavlja dosta pravnih praznina koje se kasnije popunjavaju tendencioznim tumačenjem vladajuće većine u skladu sa trenutnim interesima i trenutnim odnosom snaga u vladajućoj koaliciji.
Mislim da nije dobro što ovaj amandman nije uvažen. Još mi je više žao što se ministar ovako nedolično ponaša i nije tu. Žao mi je i što gospodin Dulić, kao predsednik parlamenta, ne reaguje. Vi, gospodine Duliću, možete da prekinete sednicu i pozovete ministra da dođe i sasluša svoje kolege poslanike. Mi jesmo predstavnici opozicije, ali, verovatno kao i vi, imamo nameru da napravimo najbolji mogući zakon. Zato, mislimo da je zaista ministru mesto ovde, sa nama, a ne tamo gde se on već nalazi. Hvala najlepše svima.