Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, u ime SPS-a sa nekolicinom kolega podneli smo amandman na član 26. stav 3. Niko nema pravo da na bilo  koji način utiče na rad članova saveta niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u svom radu, u vezi sa svojim radom, izuzev odluke nadležnog suda i drugih itd. Ovde je interesantan i prvi stav ovog člana. Inače, član 26. definiše mandat članova saveta. Jedan jedini član praktično daje neograničenu  moć članovima saveta koji će na osnovu ovog zakona vršiti veoma važnu funkciju.
Dozvolite mi da polemišemo u nekoliko rečenica sa jednim ubeđenjem kako neko ovde misli da će onaj član saveta koji u ime crkvenih zajednica bude član ovog saveta, odoleti uticaju onoga ko ga je predložio. U to apsolutno ne mogu da verujem i u to ne verujte ni vi. Kada smo kod ovog, zar nije bilo normalno, iako znam da je nekima od vas teško da ovo prihvatite, da Srpska pravoslavna crkva, makar u prvom mandatu u ovom sazivu ima eksluzivno pravo na člana. Da li smeta zato što je Srpska pravoslavna ili iz istih razloga ovde nema ni SANU, ne znam, bilo bi pretenciozno da to tvrdim. Meni liči na tako nešto.
Mi smo predložili da savet, agencija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako što agencija jednom godišnje podnosi izveštaj - ne informaciju nego izveštaj - Narodnoj skupštini. Smatramo da je to bolje rešenje, da je prihvatljivije i za emitere, i za korisnike, i za građane i za sve druge.
Ako ostane ovako kao što je predloženo, imamo praktično neograničeni uticaj članova saveta koji, kako ovde piše, nikome ne polažu račune, nikome ne odgovaraju, sve je na njihovoj savesti, što bi rekli u sportu - slobodno sudijsko uverenje ili procena. Zaista, previše ovlašćenja za ljude koji bez obzira, a ne sumnjam u to da će biti predloženi časni ljudi, ali ljudi su iz različitih organizacija i oni će po prirodi stvari biti podložni uticaju organizacije iz koje dolaze. Ako se u ovom članu to definiše je upravo suprotno. To je prosto nemoguće. Znate, nemoguće je plivati a ne okvasiti se. Vi tvrdite da to ovde jeste moguće, a praksa će da pokaže da to nije moguće.....
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
.... a imaćemo velike probleme sa ovim u vezi. Zato vas molim, mi podržavamo ovaj deo gde se kaže da niko nema prava da na bilo koji način utiče, ali zato mora da postoji neki drugi mehanizam i on se razlikuje od onoga koji ste vi ovde predložili. Hvala lepo.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o nameri da se preciznije definiše tačka 5) u članu 4. U Predlogu zakona piše: "Željena zona servisa: geografska oblast ili administrativno područje kome je namenjen radiodifuzni servis. Željena zona servisa (opsluživanja) u zavisnosti od potreba jeste pojedinačna servisna zona ili zbir servisnih zona".
Mi se zalažemo da se ovaj termin "zbir" zameni novim koji glasi "unija", zato što smo konsultovali ljude koji su u tehničkoj struci i koji smatraju da je ovo uobičajeni termin, koji postoji svuda u svetu. Zbog toga, a ne zbog nekih drugih razloga, smatrali smo da treba uvažiti one ljude koji se ovim poslom bave.
Dakle, predlažemo da se u članu 4. u tački 5) ovo reši na način kao što stoji u našem obrazloženju. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mićić, sa kolegama Brankom Ružićem i Milošem Nešovićem podneo sam na član 6. amandman, koji se odnosi na drugi stav.
Zakonodavac, predlagač zakona je predložio, - "Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošću proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili sa njom povezanim delatnostima".
Mi predlažemo: "Agencija je samostalni pravni subjekt. Izveštaj o radu podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije jednom godišnje".
... ne daj bože da me ti voliš. Budite ljubazni i uozbiljite se. Već je ovde prethodni narodni poslanik koji je imao amandman na član 6. govorio nešto od onoga što želim da kažem - smatramo da je celishodnije da Agencija podnosi izveštaj Skupštini naše Republike, zato što ne postoji niko ko bi na taj način mogao da bude samostalan. Jedan narodni poslanik je to danas definisao kao uspostavljanje četvrte grane vlasti. Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno nezavisna od bilo kog državnog organa.
Ko je garant da će članovi Agencije funkcionisati savesno, ukoliko nikome ne odgovaraju za ono što čine? Koga može da boli glava od toga da Agencija Narodnoj skupštini jednom godišnje podnosi izveštaj o radu? Postoje još neki amandmani koji su povezani sa ovim, a na koje ćemo doći kasnije. Smatramo da su, na ovakav način, jednoj agenciji data ovlašćenja koja nema niko u ovoj zemlji i ne samo da ih nema niko, nego ne može apsolutno niko, bez obzira što je sada ovde govorio šef poslaničke grupe DOS, ne postoji način kako se vrši razrešenje člana ove agencije. Naravno da bi to bilo ravno skandalu i mislim da ovaj amandman, što je podnela Socijalistička partija Srbije i onaj koji je podnela Srpska radikalna stranka, bolje i preciznije ovo regulišu i daju pravo građanima Srbije.
Podsećam da će televizijsku pretplatu plaćati praktično svako domaćinstvo u Srbiji, makar jednom: za jednu kuću ili vikendicu, ili ne znam za šta sve još, zato da ima puno smisla da sve u vezi sa tim, a što jeste u ravni odgovornosti treba da, se nađe ovde pred narodnim poslanicima i da se narodnim poslanicima podnosi izveštaj.

Hvala, gospođo predsednice. Uopšte nisam tvrdio da ste želeli da delatnost Agencije sakrijete od lica javnosti. Nemojte mi imputirati ono što nisam rekao! Nemojte me upozoravati da pročitam Zakon, veoma sam ga dobro proučio! Predlažem rešenje koje je prihvatljivije za građane Srbije od onoga koje predlažete vi. Ne može niko imati problem zbog toga što neko podnosi direktno izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne kao što ste vi ovde rekli da će narodni poslanici biti upoznati sa onim što je predmet rada ili šta se dešavalo. To ste sada rekli.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, sa mesta: To se reguliše statutom, a ne Zakonom.)
Budite ljubazni, ja sam vas vrlo pažljivo saslušao. Nisam nijednom trepnuo, verujte mi na reč. Dakle, nemate razloga da nam imputirate neobaveštenost, zlonamernost. Predložili smo jedan amandman, a vi ga možete ili ne morate prihvatiti, ali nemojte nam govoriti o stvarima koje nismo tražili ili ih makar nismo tražili na način kako vi to ovde interpretirate. Hvala.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je bio, u stvari, poslednji pokušaj da se ispravi jedan feler koji je zakon napravio, još ranije, u nekoliko članova pre ovoga, da se makar pod jednakim uslovima u odnosu na strane podizvođače, ako već ne može izvođače, da prednost domaćoj industriji i domaćim vršiocima usluga.
Potpuno je normalno da, ukoliko na jednom velikom tenderu neka strana kompanija dobije veliki posao koji je iz sfere javnih poslova, da valjda kooperanti - podizvođači za sve one poslove koje mogu kvalitetno vršiti i pod jednakim uslovima, budu angažovani oni, a ne neki iz inostranstva.
Podsetiću na slučaj, to jeste tipičan slučaj javnog posla, a to je čišćenje Dunava od posledica NATO agresije: gro poslova u ovoj oblasti dobile su strane firme, a podizvođači i to samo za onaj posao koji je najriskantniji, dakle, čišćenje mina, posao koji je opasan po život, dobili su podizvođači iz Jugoslavije.
Ovaj amandman ima smisla i u nekim drugim oblastima i branšama koje su veoma tipične za jugoslovensku industriju, kao što je građevinarstvo i valjda je normalno da pod jednakim uslovima građevinske radove kao podizvođači dobiju građevinske firme iz naše zemlje, a ne neke druge.
Kriterijum najniže cene, koji se ovde navodi kao ključni, ponovo je problematičan kriterijum zato što tržišni ambijent nije jednom zauvek data kategorija. On se menja u odnosu na različite stvari koje se dešavaju u državi. Recimo, Odluka Vlade da se samo u toku jednog dana cena električne energije poveća za 50%, bitno doprinosi, odnosno mora doprineti korigovanju kalkulacije za sve one gde je utrošak električne energije bitna stavka u ceni koštanja jednog proizvoda ili jedne usluge.
Dakle, domaća privreda, domaći ponuđači poslova, usluga, moraju imati prostora kada daju ponudu za ovakve nesmotrene postupke Vlade u jednoj državi koja ih može oterati u bankrotstvo, zato što nisu u cenu svojih proizvoda ili usluga ugradili preticanje koje proističe iz povećanja cene električne energije ili nekih drugih uslova, a to može biti porez, može biti nešto drugo - zato je ovaj amandman smislen i zaslužuje vašu podršku. Očekujemo da će ovaj amandman dobiti dovoljan broj glasova, jer ovo jeste poslednja prilika da se domaća industrija, makar kroz formu podizvođača, zaštiti do mere do koje jeste normalno da se država stara o svojoj privredi i o svojim zaposlenima. Hvala.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, član 77. govori o otvaranju ponuda u otvorenom postupku u drugoj fazi restriktivnog postupka. Izuzetno, naručilac može iz razloga čuvanja poslovne, službene, vojne ili državne tajne odustati od postupka otvaranja ponude, da ponuda ne bude javna. Mi smo podneli amandman da se u članu 77, u 2. stavu brišu reči: "...službene i poslovne...", zato što smo mislili da je dovoljno da ostane samo vojna i državna tajna, a da poslovna i službena tajna nisu u tom nivou stepenovanja da bi zavredele ovakvu pažnju ovde.
Obrazloženje koje je Vlada dala, mi ne prihvatamo; evo zbog čega: amandman se ne prihvata iz razloga što bi se njegovim prihvatanjem naručilac doveo u situaciju da poslovne, službene ili državne tajne otkriva - mi nismo ni tražili državne, napisali ste nešto što uopšte nismo tražili, rekli smo, poslovne i službene, a ostavili smo vojnu i državnu tajnu, jer razumemo zašto ona tu treba da stoji.
Dakle, ni obrazloženje koje je dala Vlada nije adekvatno zahtevu koji ima amandman. Zato molim da se ovo usaglasi ili da se da drugačije obrazloženje ili da nam Vlada prihvati amandman.
Znači, još jednom ponavljam, u obrazloženju koje je Vlada dala piše - amandman se ne prihvata iz razloga što bi se njegovim prihvatanjem naručilac doveo u situaciju da poslovne, službene ili državne tajne otkriva. Potpuno je netačno to što ste napisali. Molim vas, prihvatite amandman ili promenite obrazloženje. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, gospodine ministre, poštovani novinari, ode gospodin Jovanović, ali s obzirom na znanje koje je pokazao iz oblasti policije, mislim da je i on sam pukovnik. Reče gospodin Jovanović ovde da policija ne može u "čojanim" uniformama da juri kriminalce, a poslednji policajci koji su nosili uniformu od čoje bili su pripadnici KNOJ-a do 1948. godine, a uniforma u policiji zanovljena je 1996. godine, dakle, ni 10 godina.

Gospođo Čomić, član sam Odbora za bezbednost ove skupštine i imam izveštaje koje je dostavio vaš ministar i, s tim u vezi interpretiram ono što u tim izveštajima piše. Nisam pukovnik, imam vrlo interesantan čin i u vrlo interesantnom VES-u, ali to nije problem za vas.
Što se tiče para koje će biti na sigurnom mestu i to posle usvajanja ovog zakona o javnim nabavkama - one će naravno biti na sigurnom mestu, zato što jedan broj ljudi uopšte neće primiti penzije, a ovi koji budu imali sreće da ih prime, polovina od toga, danas će otići za povećanje cene struje, tako da će pare zaista biti na sigurnom mestu, neće biti kod građana i s tim u vezi se potpuno slažemo.
Kažete - vi ćete smeti da nas pogledate u oči, a meni se čini da sam ovo već čuo ranije, ali ne znam odakle mi je to poznato. Kažete u prošlom vremenu, da su ginuli policajci, nažalost to je tačno, samo i u ovom vremenu za koje vi imate odgovornost za vršenje vlasti ginu isti ti policijski generali i drugi ljudi, a nemamo odgovor na pitanje ko je ta ubistva počinio.
Što se tiče predloženog zakona, poslanici SPS-a će prihvatiti rizik da im gospodin Jovanović kaže da nemaju pojma o ekonomiji, pa da zbog toga za njega neće glasati, ali ću probati u nekoliko rečenica da kažem zašto poslanici SPS-a neće glasati za predloženi Zakon o javnim nabavkama.
(Čuju se dobacivanja iz sale.)

Uvek kada narodni poslanici DOS-a dobacuju, imam pouzdan dokaz da dobro radim svoj posao.
Vlada je 27. decembra 2001. godine usvojila Predlog zakona o javnim nabavkama. U skupštinskoj proceduri ovaj zakon se nalazi od 31. decembra 2001. godine, a danas je 6 meseci od tog roka. Ukoliko je Vlada zaista imala ambiciju da donese jedan od najvažnijih zakona, kako tvrdi gospodin Đelić, koji je sistemskog i reformskog karaktera, koji je antikorupcijski, imalo je mehanizama, mislim pre svega na hitan postupak i neke druge poslovničke mogućnosti, da se ovaj zakon nađe u proceduri još ranije. Usvojene su nedavno izmene i dopune Zakona i Zakon o budžetskom sistemu.
Tamo je ustanovljena institucija trezora i rekao bih da je ovaj zakon u izvesnom smislu kompatibilan sa tim i da on građane Srbije, pre svega privredu dovodi u jedan krajnje delikatan položaj u pogledu konkurencije stranim ponuđačima i dobavljačima; s tim u vezi ću ovde nešto reći.
Poslanici Socijalističke partije Srbije predložili su 10 amandmana; Vlada je usvojila dva, a za sve druge nadležni odbori dali su zaleno svetlo, u smislu da su amandmani pravno mogući. Na ovaj način polemišem sa onima koji popunjavaju karnet poslanicima Socijalističke partije Srbije, kao da su u nekakvoj zemljoradničkoj zadruzi, da narodni poslanici svoj posao obavljaju i mimo skupštinskih klupa i mimo radnog vremena, kada zaseda ovaj parlament, a vi to naravno Poslovnikom, na način kako mislite da treba, regulišete i terate nas pred građanima Srbije da se ovde kao đačići pojavljujemo u određeno vreme. Želim da obavestim vas i građane Srbije da poslanici Socijalističke partije Srbije platu primaju od poreza onih birača koji su za njih glasali i da smo veoma motivisani da činimo upravo ono što činimo.
S obzirom da je Vlada pre šest meseci dala svoje mišljenje o zakonu o javnim nabavkama, imam dva pitanja danas ovde za sve vas, za ministra. Zašto se pojedina ministarstva, kada su im bila poznata načela koja su sadržana u Predlogu zakona, nisu pridržavala toga tokom ovih šest meseci, već su potpuno suprotno onom što je ovde predloženo donosili odluke o različitim nabavkama, a samo ću dve da izdvojim: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije nabavilo je zaštitne maske za policajce od holandskog dobavljača, iako su dva i po puta skuplje od "Trajalovih", iako su dva puta nekvalitetnije od "Trajalovih"; poznato je da "Trajalove" zaštitne maske koriste vojnici i policajci Sjedinjenih Američkih Država, Izraela, Nemačke, a da komponente ovih maski koriste i pripadnici nekih drugih policija i armija u svetu. Zašto je Ministarstvo energetike donelo odluku da do 30. juna 2003. godine odabere najpovoljnijeg dobavljača sirove nafte? Zašto nije sačekalo da se usvoji ovaj zakon, pa da onda po odredbama ovog zakona primeni ono što promoviše ovde kao transparentno, javno, antikorupcijsko, sistemsko i reformsko.
Domaći proizvođači i vršioci usluga će ostati potpuno nezaštićeni u odnosu na strane dobavljače i ponuđače. Nije prihvaćen amandman da domaći proizvođači i ponuđači imaju prednost pod jednakim uslovima, čak ni u tom slučaju. Kažete da smo mi država koja posle samo godinu i po dana od dolaska tzv. nove demokratske vlasti na čelo ove države predlaže i usvaja ovakav zakon, a da su neke druge kao Slovenija, na to čekale devet godina; naravno da su čekale, zato što su, između ostalog, i na taj način štitile domaću proizvodnju.
Mi znamo da kada se ovaj zakon usvoji svi koji imaju interesa da u ovoj zemlji prodaju robu ili usluge, i ako mogu da ponude za jedan dinar nižu cenu, taj posao mogu da dobiju, samo se onda postavlja pitanje šta se zaista dešava sa našom privredom i sa ljudima koji su u njoj uposleni.
Formira se Uprava za javne nabavke. Rekao je gospodin Đelić da to nije nikakav super kupac. Upravo mislim da to jeste super kupac i da će ministar finansija, bez obzira o kojoj se personi radi, biti supervizor tog super kupca; i da ministar finansija raspolaže praktično ukupnim finansijskim potencijalom ove države na način koji je štetan po privredu Srbije i po interese građana Srbije.
Kažete da zakon jeste antikorupcijski. Moguće je da u određenim sferama zakon može da spreči sitne pojave u ovoj oblasti, ali otvara vrata za velike provizije multinacionalnih kompanija, zato što preko Uprave za javne nabavke sa jednog mesta, na način koji nije u interesu za našu državu i naše građane, mogu da se, po restriktivnom ili po postupku slobodnog pogađanja, pošto postoje takva načela, osim javnog postupka, donose odluke koje će ogromna finansijska sredstva usmeravati ka, pre svega, stranim partnerima i stranim dobavljačima.
Uz brojne vladine agencije, koje su na jedan potpuno vaninstitucionalni način uvedene u političku praksu u Srbiji, imamo sada Upravu za javne nabavke, koja će biti pod direktnom ingerencijom Vlade Srbije, odnosno ministra finansija, pri čemu se ne ostavlja mogućnost ni jednom od ministara da za sredstva koja se koriste za nabavke u tom ministarstvu mogu donositi odluke. Smatramo da ovaj zakon neće dati ono što ste ovde postavili kao cilj, već da ćemo se suočiti sa realnom posledicom jednog nepromišljenog zakona, koji će u izvesnom smislu pogoršati stanje domaćih proizvođača i ponuđača usluga.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava je pokazala da ipak postoje otvorena pitanja u predloženom zakonu o javnim nabavkama. Bez obzira na trud koji su uložili pojedini narodni poslanici i funkcioneri DOS-a, poslanicima SPS-a se ne može imputirati da su zlonamerni. To su pokazali amandmanima koje su podnosili. Rekao sam da su neki već prihvaćeni. Suština pitanja amandmana jeste da poboljšaju  zakonsko rešenje. Vi ste to priznali na taj način što ste dva amandmana prihvatili. Dakle, ne radi se o malicioznosti. Pre svega,  radi se o dobroj nameri da se predloženo zakonsko rešenje kritikuje. Kritika može biti pozitivna i negativna. Zatim, radi se o nameri da se građanima Srbije predoči šta mogu biti realne posledice usvajanja ovakvog zakonskog rešenja.
Interesantno je, svako ostaje pri svojim pozicijama ovde, ministar Đelić je rekao - evo sada (tako je rekao na početku) mi preuzimamo odgovornost, borimo se protiv korupcije, itd. Vlada Republike Srbije funkcioniše od 25. januara 2001. godine. Ako je postojala realna opasnost da je stari zakon koji je regulisao javne nabavke izvor korupcije, onda je trebalo ovakav zakon doneti ranije. To smo rekli, kolege narodni poslanici i ja, u prvom obraćanju.
Interesantno je šta sve predlagač zakona predviđa da se izuzima iz ovog načina obezbeđivanja javnih nabavki. Na jednom mestu u zakonu piše da se zakon ne odnosi, ukoliko je posebnim međunarodnim ugovorom ili nekim drugim aktom regulisano...
Gospođo Čomić, da li biste bili ljubazni da gospodu narodne poslanike privedete nameni, a to je da se, u skladu sa Poslovnikom, ponašaju elementarno tolerantno.

Zahvaljujem se na striktnosti primene Poslovnika. Veoma sam počastvovan.
U ovom članu se govori o tome da su pojedinim ugovorima, pre svega međunarodnim, neke organizacije lišene obaveze da javne nabavke vrše u skladu sa ovim zakonom. Ovde se pominje stacioniranje vojnih trupa na tlu države. Hoću da kažem da mogu odjednom da pogodim ko je tražio da se ovakva odredba nađe u ovom zakonu. Podsetiću na slučaj Makedonije koja je, misleći da čini dobro sebi i svojim građanima, ugostila 30.000 američkih vojnika pre izvesnog vremena. Ona nije uspela tim američkim vojnicima da proda nijedan litar mineralne vode. Dakle, isto tako ukoliko bi, ne daj bože, ovde imali priliku da takvi dođu, to ne priželjkujem, ne bi bilo moguće da domaći proizvođači bilo šta prodaju.
Kada je govorio gospodin Jovanović o prenormiranosti, on je, između ostalog, mislio i na ovo. Zašto se toliko vodi računa o detaljima koji su irelevantni, a veoma su važni za neke druge države i nečije tuđe interese. Gospodin Đelić je rekao da je Uprava za javne nabavke način da se na jedan korektan, efikasan, transparentan način omogući uvid i kontrola u trošenje finansijskih sredstava u javnom sektoru.
Naravno, to može da se brani tako, ali može i da se napada zato što je nenormalno da u jednoj državi na jednom mestu bude koncentrisana takva finansijska moć i takav uticaj samo u jednom čoveku. Ponavljam - ministri drugih ministarstava ovim zakonom lišeni su prava da bitnije utiču na odluke kojima se obezbeđuju nabavke za obrazovanje, za zdravstvo, za sve drugo što je u delokrugu tih ministarstava. Ministar finansija je ovde čovek koji praktično jeste kapa svemu.
Mi nemamo ništa protiv, ukoliko gospodin Đelić ima takav stepen poverenja Vlade Republike Srbije, ali to poverenje mora da se proverava i kod građana, mora da se proverava i u privredi, kod onih koji su zainteresovani da ono što proizvedu ili usluge koje mogu da pruže - pruže u svojoj zemlji za pare koje se obezbeđuju od poreskih obveznika u ovoj državi.
Evo, gospodine Kovačeviću, još samo malo. To je još samo sedam minuta.
Ovde hoću da ukažem na sferu poljoprivrednih proizvoda, na različite nabavke koje se vrše za potrebe zdravstva, vojske, studentskih ustanova i slično. U Jugoslaviji inače, u ovom trenutku u Srbiji, pre svega, ne postoji dovoljna zaštita u pogledu premija za određene poljoprivredne proizvode, niti pak u pogledu visine i vrste prelevmana za određene poljoprivredne proizvode koji se mogu uvoziti u ovu zemlju.
Na taj način se domaća proizvodnja stavlja u jedan položaj nekonkurentnosti, o čemu je ovde bilo reči, i mi smo dužni da građane Srbije u vezi sa tim upozorimo. Naša namera nije rđava. Mi imamo, pre svega, obavezu da ljude obavestimo da se to dešava. Dešavalo se da ovde, gde ljudi prošle godine nisu mogli da prodaju preostane preko 500.000 tona, uveze 17.000 tona krompira. Bilo je još takvih slučajeva. Za to je neko imao određene razloge.
Naravno da ti razlozi podležu sudu javnosti i takođe molim gospodina Đelića da nam da odgovor da li je tačno da je dobavljač za sirovu naftu određen do 30. juna 2003. godine. Ako jeste, zašto je takva odluka doneta? Da li građani Srbije imaju predstavu kolika je to nabavka, kolika je njena vrednost i kakve objektivne mogućnosti za različite spekulacije, neću reći - manipulacije, takva nabavka ostavlja. Zahvaljujem na vašoj pažnji.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, neposredno pred završetak prepodnevnog rada došlo je do povrede Poslovnika, član 96. stav 2. Tražio sam repliku na izlaganje ministra za finansije i ekonomije, gospodina Božidara Đelića, gospođa Čomić je predsedavala u tom trenutku i zaključila je raspravu a sada, kao što vidite, prelazimo na rad u pojedinostima.
Gospodin Božidar Đelić izneo je nekoliko krajnje nekorektnih opaski, i neistinitih naravno, na račun SPS-a, a moja namera je bila da adekvatno odgovorim.
Dakle, upozoravam da je povređen član 96. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je u ime SPS-a sada obrazlagao naš kolega Nebojša Jović, ima smisla. Mi smo danas nekoliko puta ukazivali na ovaj momenat. Predloženim rešenjem u zakonu o javnim nabavkama bitno se dovodi u pitanje autonomija pojedinih ministarstava i ministara.

Stavljanje ministra finansija iznad svih ostalih ministara u Vladi nije dobro, po našem mišljenju, iz više razloga. Potpuno je normalno da u oblasti za koju je zadužen, recimo, ministar za prosvetu ili neki drugi ministar za svoj resor, između ostalog, donosi i onaj broj odluka koje su neophodne za normalno funkcionisanje resora za koji je on zadužen. Na ovaj način se u ruke jednog čoveka praktično stavlja ukupna vlast nad finansijskim potencijalom. Ne samo to, stavlja se mogućnost da ministar finansija u istom smislu kontroliše svoje kolege, što nije u skladu sa načelima koja su uopšte prihvaćena.

 

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, iako, nažalost, gotovo niko nije slušao šta je govorio gospodin Šešelj, amandman koji je podnela SRS ima smisla - zato što u zakonu postoji osim javnog postupka i restriktivni, postoji mogućnost slobodnog pogađanja, postoji kvalifikacija kao jedan od načina da neko dođe u poziciju da učestvuje u javnoj nabavci za interes nekog od naručilaca usluga ili roba; i, ukoliko ovaj amandman ne bi bio prihvaćen, ostala bi mogućnost da oni koji donose odluke o izboru ponuđača i isporučioca imaju diskreciono pravo koje nije u skladu sa proklamovanim principom transparentnosti.
Govorim krajnje dobronamerno. Dosta energije je utrošeno da se napravi Predlog zakona, a onda se samo sa nekoliko članova praktično potpuno sve što se napred tvrdi relativizuje i dovodi se Uprava za javne nabavke, na način koji nije u skladu sa onim što jeste osnovna intencija Zakona, u poziciju da se vrši izbor ponuđača usluga ili roba, suprotno interesima i osnovnim principima za koje se sam predlagač Zakona zalaže.
Poslanici SPS podržaće amandman koji je malopre obrazlagao dr Vojislav Šešelj. Hvala.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela grupa narodnih poslanika iz poslaničke grupe SPS-a, upravo ukazuje da nije najbolji i ne treba da bude jedini kriterijum kod izbora odgovarajućeg ponuđača najniža cena. To naizgled može da bude simpatično i može da se učini da je najniža cena kriterijum koji treba prihvatiti i da se onda za najmanje narodnih para može obezbediti najviše usluga ili roba za narodne potrebe. Podsetiću: sredstva iz kojih se finansira ovo što je predmet javnih nabavki, to su budžetska sredstva i sredstva fondova, a radi se o najkvalitetnijim sredstvima. Da bi se došlo do ovih sredstava, neophodno je da se izdvoji iz domaće privrede, iz domaćeg sektora i da se na taj način formiraju budžeti i fondovi.
Ukoliko bi iz ovih sredstava bile nabavljene robe ili plaćene usluge koje su naši domaći proizvođači ili vršioci usluga obezbedili, imali bismo jedan ciklus koji je potpuno zatvoren i svrsishodan. Ovako, mi našim parama pomažemo, za malu razliku u ceni, strane dobavljače, koji nisu imali ratnu agresiju bombardovanje, sve te velike muke kroz koje smo prolazili u ovih nekoliko godina. O kakvoj konkurentnosti može da se govori recimo, ako uzmemo "Simens" i čačansku "Slobodu", koja je u tri navrata praktično potpuno sravnjena sa zemljom; danas prodaje električne šporete i usisivače, treba da bude konkurentna to Vlada Republike Srbije; dobila je marku od Narodne banke po 6 dinara, a vi ste to preduzeće svrstali u ekstraprofitere; danas očekujemo da bude konkurentna sa proizvođačima bele tehnike u svetu.
Zato mislim da najniža cena nije odgovarajući kriterijum i bez obzira koliko se opirete, ovakva odredba imaće nesagledive posledice po domaću industriju. Predlažem da prihvatite novi član 38a, o kome je govorio narodni poslanik Ljubomir Mucić. Hvala.