Molim gospođu Klaru Cetkin iz Demokratske stranke da ne dobacuje i molim gospodina Šabića da jednom primeni Poslovnik u slučaju gospođe Milke Marinković. Nedopustivo je da može svakom poslaniku da dobacuje, a da nikada ne zavredi opomenu. Imate gospodo, duple standarde i duple kriterijume. Ne može, gospođo Milka Marinković, da se promeni ceo kolektiv i nisu ceo kolektiv komunjare, kao što  dobacujete. To su ljudi koji najbolje poznaju kandidate. Nedosledni ste i niste ispoštovali ono što ste obećali, to je suština, i u ovoj Narodnoj skupštini gde sede poslanici, koji su razrešeni, a imali su podršku 100% svojih kolektiva.
Dičili ste se podrškom sindikata. Sindikalnu borbu su poistovetili sa vašom političkom borbom i političkim ciljevima, koje ste imali kao konačne. Danas kada ti sindikati traže da se školski odbori konstituišu na principu 5+3+1 vi predlažete 3+3+3. Naravno, to morate objasniti sindikatima koji su vas tako zdušno podržavali.
Ukoliko ostane koncept 3+3+3, ostaje nejasno pitanje ko daje legitimitet izboru troje ljudi iz sastava roditelja. Bez obzira što ste to objasnili, ta stvar je potpuno suprotna onome za šta se zalažete i to će ostati u sferi diskrecionog prava ili lokalne zajednice ili jednog od ključnih ljudi, politički eksponiranog, u vašem interesu, u školi u kojoj se bira direktor. Zbog toga upozoravam još jednom da se ovde radi o klasičnoj zameni teza i molim narodne poslanike da se izjasne o ovom amandmanu, jer on jeste u interesu tri najveća sindikata u školstvu ove zemlje.

Ne postoje grozni predlozi, postoje ljudi koji u svemu što se ne slaže sa onim što oni misle prepoznaju grozotu. Dobar ukus i vaspitanje koje sam poneo iz kuće nalažu mi da ovde prekinem svoju repliku. Zahvaljujem se.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, rasprava o izmenama i dopunama ponuđenih zakona u jedinstvenom pretresu pokazuje da nema dovoljne saglasnosti u pogledu nekih pitanja, koje je Vlada pretočila u formu predloga zakona, jedan broj narodnih poslanika na to ukazuje s pravom i očigledno će biti interesantno izjašnjavanje o nekim od ovih pitanja.

Vlada, naravno, sa sebe skida jedan deo odgovornosti i tu vrstu odgovornosti sada imaju u rukama narodni poslanici. Mislim da su stavovi poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije s tim u vezi poznati od samog početka. Ovde ću da kažem nekoliko stvari koje su pomenute i koje su bitne. Takođe bih hteo da zamolim gospodina ministra, a i vas bih pre svega hteo da zamolim da govorim uz elementarne uslove, a to znači da mogu da govorim, a da se sa vama ne nadvikujem, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici.

Gospodine ministra, vi ste juče izjavili da niko od direktora nije ostao bez posla. Hoću da vam verujem, ali sam zamoljen, kao narodni poslanik Socijalističke partije Srbije iz Moravičkog okruga, da ovde kažem: gospodin Dragan Nešović, bivši direktor Ekonomske škole "Knjaz Miloš" u Gornjem Milanovcu, vašim rešenjem dobio je otkaz u septembru prošle godine. Ne znam šta su razlozi, samo vas prosto molim da tu stvar izvedemo do kraja; zato što mi je veoma stalo da zaštitimo čoveka i hoću da verujem da niste imali rđavu nameru kada ste takvo rešenje potpisivali. Dužan sam kao poslanik i poznanik ovog čoveka da to

kažem i da vas zamolim da vidimo dokle je ta stvar došla i da li je moralo tako da bude. Zahvaljujem se na tome.

Ovde su kolege govorile o uvođenju veronauke, a to je očigledno bila interesantna tema. Rekao bih nešto u vezi s tim, moje kolege su rekle šta je stav Socijalističke partije Srbije, a tu bih dodao nešto o uslovima, o ambijentu, kada je veronauka uvedena na ovaj fakultativan način u naše škole. To je učinjeno pre svega kao jedan politički ustupak. Nije bio dovoljno iskren u tom momentu, podsetiću vas i narodni poslanici to znaju, a podsećam javnost Srbije: kada je bila neophodna saglasnost Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla u vezi jednog krajnje problematičnog i nehumanog postupka sa bivšim predsednikom ove države Slobodanom Miloševićem, gospodin Đinđić u audijenciji kod Njegove svetosti obezbedio je elementarnu saglasnost, a s tim u vezi smo dobili veronauku kao fakultativni predmet.

Podsećam sve vas, gospodo narodni poslanici, da su dvoje ljudi iz Ministarstva prosvete tim povodom ponudili svoje ostavke. To su gospođa Turajlić i gospodin Vigor Majić. Dakle, govorim o faktima. Nije dobro da se po pitanju uvođenja veronauke u srednje i osnovne škole na ovaj način ubiraju politički poeni. S tim u vezi treba da se ima jasan i precizan stav.

Ovde je neko pominjao Ustav, neko je pominjao neke druge elemente, pa hoću da kažem sledeću stvar: nesporno je pravo svakog građanina ove zemlje, pa samim tim i svakog učenika koji ima svoje punoletne roditelje, da se izjasni na način kao što želi. Tradicionalne crkve u ovoj zemlji bi trebalo podsticati da neguju toleranciju koja se definiše kao ekumenstvo. Ukoliko toga nema, može se dogoditi da se kroz versku nastavu stvara netrpeljivost umesto tolerancija i da se uvođenjem ovakve nastave među ljudima pravi jaz umesto da se grade mostovi. To je veoma delikatna stvar.

Ja sam prvoslavni Srbin i nemam ništa protiv toga da se neko izjasni da hoće da sluša versku nastavu. Kao pravoslavni Srbin hoću da kažem da Srpska pravoslavna crkva u ovom trenutku nije ni kadrovski, ni finansijski, ni na bilo koji drugi način spremna da parira nekim drugim konfesijama. Kao pravoslavni Srbin bih se založio da se toj crkvi pomogne da parira, ako ta nastava zaista bude uvedena, na način koji odgovara stvarnoj potrebi te verske zajednice. Ovako, mi imamo sledeću situaciju: jedan broj tradicionalnih verskih zajednica, i nekih drugih, dobijaju enormna finansijska sredstva iz inostranstva i s tim u vezi ne postoji elementarna kontrola u ovoj državi. Mi hoćemo da se ta stvar definiše do kraja i na način da se može ljudima objasniti ko koga finansira i sa kakvom svrhom.

U vezi sa školskim odborima uložio sam amandman i podržavam, kao i Socijalistička partija kojoj pripadam, ono za šta su se založila tri sindikata u našoj zemlji. Dakle, koncept pet, tri i jedan. Jednu stvar ste govorili, da će se kolektiv uvažiti i da će mu se na osnovu onoga za šta se izjasni dati mogućnost da izabere direktora. Danas to očigledno niste spremni da prihvatite. Ostaje nejasno, ako je to princip 3+3+3, ko je legitiman da izabere troje roditelja u savet škole i da li je to diskreciono pravo, a mi znamo kako to funkcioniše naravno. Znam šta će biti forma, ali imam amandman s tim u vezi i želim da kažem da ćemo se truditi da se prihvati princip za koji su se zalagali sindikati srednjih i osnovnih škola.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, doktor Jovanović nije tu, gospođo Pavlović, poštovani zastupniče Ministarstva zdravlja, poštovani novinari, poslanici SPS-a ukazivali su prilikom rasprave i usvajanja Zakona o radu da može biti izvesnih problema kod usaglašavanja ostalih zakona sa ovim, uslovno matičnim, zakonom za brojne oblasti i delatnosti. Interesantno je da je jedan broj narodnih poslanika sasvim drugačije govorio kada je išla rasprava o Zakonu o radu, a da je danas sa pravom nasekiran zbog odredaba i posledica koje taj zakon ima u odnosu na zakone o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju.
Na ovaj način ukazujem koleginicama i kolegama, narodnim poslanicima, da kada se usvajaju tako važni zakoni kao što je Zakon o radu, koji jeste sistemskog karaktera, mora da se uvek predvidi njegovo dejstvo i njegove realne, obično negativne, posledice na one zakone koji će tek ući u skupštinsku proceduru i koje, kasnije, nećemo biti u stanju da ispravimo.
Ali, ovo je samo konstatacija. Mi danas ne možemo da ispravimo odredbe Zakona o radu, koje bitno definišu i ove promene o kojima danas, ovde, razgovaramo. A propo čestih priča i jedne tenzije koja postoji u društvu da je nivo korumpiranosti zdravstvenih radnika u državi dostigao takav nivo da je postao nepodnošljiv, nisam lekar, nisam zdravstveni radnik, ali želim da progovorim nekoliko rečenica o tom problemu, zato što mislim da se u Srbiji ništa brže i lakše ne poteže od pištolja i reči - lopov. I od jednog i od drugog posledice mogu biti pogubne.
Sa stanovišta tužnog i tragičnog iskustva koje je imala moja porodica želim da kažem: obavezan sam prema velikom broju medicinskih radnika, uglednih profesora, brojnih ljudi u apotekarskim ustanovama, u Medicinskom centru u Čačaku i brojnim renomiranim ustanovama zdravstva u Beogradu, da za četiri godine mog obraćanja ovim stručnim i divnim ljudima nikada nisam naišao ni na jednog čoveka koji je gestom, eksplicite ili na bilo koji drugi način od mene tražio da nekoga podmitim da napravi zdravstvenu uslugu za moju pokojnu suprugu.
Dužan sam da to kažem zato što jedna priča o korupciji, koja ovih dana dostiže neslućene razmere, vređa ponos i dostojanstvo jedne od najčasnijih profesija u svetu uopšte. Naravno, na ovaj način ne amnestiram nikoga ko se na bilo koji način ogrešio o Hipokratovu zakletvu, o etički kodeks, o kodeks profesije i o opšti načelni moralni kodeks. Svi koji imaju drugačija iskustva neka to kažu javno ili tamo gde to treba da se kaže.
Ali, ako to nemaju, neka zaćute zauvek, jer na taj način onemogućavaju brojnim pacijentima, čija sudbina pre svega jeste nama ovde važna, važnija od sudbine zdravstvenih radnika, da imaju normalnu, pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
Imao sam moralnu obavezu da to kažem zbog toga što je prosto neshvatljivo da bilo ko, ko se registruje kao nevladina organizacija, kao antikorupcijski Otporov štab, kao ne znam ko sve još, ima pravo da danas u Srbiji svrstava razne ljude u korumpirane, a da za to nema nikakve zakonske, niti bilo koje druge, posledice.
U vezi sa zakonom i u vezi sa onim što je ovde predmet naše današnje rasprave, pažljivo sam slušao uvažene kolege i koleginice, narodne poslanike, na Odboru za zdravstvo jutros. Skoro 10 godina svog života proveo sam radeći u računskom centru Medicinskog centra u Čačku i imam dovoljno informacija da mogu argumentovano da govorim o svim ovim stvarima. Za potrebe Medicinskog centra u Čačku 1982. godine sam, sa grupom kolega, radio jednu analizu - da lekar koji dežura 30 sati mesečno, ako ima mogućnost da dežura 30 godina, zaradi 30.000 maraka više od kolege koji ne dežura. Ali, to je bilo davno.
Danas se takve računice ne bi mogle izvesti.
Osnov i motiv da neko odabere određenu specijalizaciju bio je, između ostalog, pored afiniteta prema jednoj ili drugoj grani medicine, i to da li se u toj grani organizuju dežurstva. No, predloženim zakonskim rešenjem dežurstvo se svodi praktično na prekovremeni rad.
Želim da kažem da Srbija nije u istom stepenu organizacije zdravstvene zaštite u Pirotu i Čačku, u Sjenici, i Milanovcu i na bilo kom drugom mestu u Srbiji. Ukoliko donesemo ovakav propis, onemogućićemo jedan broj malih zdravstvenih ustanova da na adekvatan način organizuju permanentnu zdravstvenu zaštitu. Na taj način učinićemo rđavu uslugu, pre svega pacijentima i građanima Srbije. Ovde nema crno-bele varijante. Ni jedno rešenje koje je isključivo ne doprinosi boljem stepenu organizacije zdravstvene zaštite.
Iz brojnih medicinskih centara u Srbiji danas odlaze kolege lekari, specijalisti, u male centre i tamo obavljaju lekarsku praksu u interesu pacijenata koji tamo žive i rade da bi se njima olakšala pozicija. Jer, moram da kažem, da nažalost pre svega u selima Srbije odavno više ne stanuju učitelji, odavno više ne stanuju medicinski radnici, a pre svega lekari. Odavno su otud počeli i sveštenici da odlaze u gradove, a da samo vrše službu u selima po Srbiji.
Taj problem je celovit, ako nam je stalo do sela Srbije treba da omogućimo i ovim zakonskim rešenjem da se ne ugase ambulante po selima u Srbiji, a starost je i sama po sebi teška. Ako je čovek još bolestan, on nema izbora. Ukoliko je neko bolestan i star, ne može da ode 30 kilometara do lekara da mu tamo pruže odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.
Upućujem apel, pre svega medicinskim radnicima, lekarima i ljudima iz Ministarstva, potrebno je da se reafirmiše i da se dovede u normalnu poziciju profesija - lekar opšte prakse. Ako je u nečemu bilo komocije, to je bilo u odnosu pacijenata prema lekaru opšte prakse. Nedopustivo je da neko ko šest godina studira, ko završi staž, stažira godinu dana, da bude samo skretničar u medicinskim ambulantama za lekare specijaliste. Potrebno je ovim ljudima pre svega omogućiti da pružaju zdravstvenu zaštitu, adekvatnu svom znanju, svom položaju i potrebama građana, odnosno pacijenata.
Na ovaj način, na jednoj strani imamo u pojedinim centrima višak lekara specijalista koji ne mogu da se zaposle, a u drugim mestima i u drugim zdravstvenim ustanovama imamo manjak lekara opšte prakse koji bi tamo bili dragoceni. Ta stvar treba da se niveliše, pre svega u korist pacijenata i građana Srbije.
Ovde sam podneo jedan amandman i nekoliko sa grupom narodnih poslanika iz poslaničke grupe SPS-a, o tome će biti reči kada amandmani dođu na dnevni red. Poslanička grupa SPS-a ne može podržati ovaj zakon, ne zbog hira i ne zbog principa, već zbog toga što nivo narodnog zdravlja jeste u programu SPS-a jedan od fundamenata, a ovim zakonom se taj nivo narodnog zdravlja, na način kako predlaže zakon, objektivno dovodi u pitanje. Zahvaljujem se.

Gospođo Čomić, kolega dr Milan Stanković i ja se zahvaljujemo Odboru za zdravlje i porodicu koji je prihvatio amandman koji smo ponudili. Žao nam je što to nije učinila Vlada, ali verujem da će to sada učiniti Narodna skupština.
Član 10. ponuđene izmene Zakona glasi: "Naknada zarade koja se obezbeđuje iz sredstava Zavoda u slučajevima iz člana 30. ovog zakona iznosi 65% od osnova za naknadu i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom". Sada se, izuzetno od stava 1, nabrajaju slučajevi kada to nije tako. Zakonodavac predviđa da to bude povreda na radu i profesionalna bolest, dobrovoljno davanje tkiva i organa i održavanje trudnoće.
Kolega Stanković i ja predlažemo da se među izuzetke doda tačka 4) "nega bolesnog deteta". Veliki broj nas je imao priliku da radi, a i sada radi sa velikim brojem koleginica pre svega, koje su tokom podizanja
svoje dece imale priliku po ranijem zakonu, a i po osnovu jednog razumevanja koje se podrazumevalo od strane rukovodstva firme u kojoj su zaposlene, da uvek kada je dete bolesno imaju pravo da odsustvuju sa posla. Pošto mi više ne možemo ništa na podrazumevanju zasnivati, naša je obaveza da zakonom rešimo ovo pitanje.
Mislim da zaslužuje našu pažnju da se gospoda narodni poslanici, naše uvažene kolege, izjasne pozitivno u pogledu ovog amandmana koji smo podneli kolega Stanković i ja. Stoga vas molim da učinimo dobru korekciju ponuđenog zakonskog rešenja i da prihvatimo amandman koji smo nas dvojica podneli.

Poštovani predsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Toma Bušetić, Vladimir Garčević i ja, u ime SPS smo podneli amandman na član 15. koji glasi: "Roditeljski dodatak isplaćuje se jednokratno i iznosi za prvo dete 30.000, drugo 60.000, treće 120.000 i četvrto 150.000 dinara."
S obzirom da Vlada i Narodna skupština nisu prihvatili amandman na član 14, pretpostavljam da neći ni ovaj, zato što se praktično radi o materijalizovanju prava koje je bilo predviđeno članom 14, ali bih hteo da kažem da obrazloženje koje je dala Vlada ne prihvatamo.
Vlada ne prihvata navedeni amandman iz razloga što je roditeljski dodatak definisan kao populaciona mera, a istraživanja vezana za našu zemlju pokazuju da nije neophodno stimulisati rađanje prvog deteta, koje je pre svega motivisano visokom vrednošću deteta u individualnom sistemu vrednosti itd.
Mi ovde pokušavamo da naglasimo da je rađanje prvog deteta u porodici najvažniji događaj za porodicu uopšte i da, kao što su kolege iz drugih stranaka danas govorile, iz SPS takođe, jeste najvažnije da porodica, između ostalog, i finansijski bude spremna da prihvati novog člana kako dolikuje, i da se u svemu porodici omogući da normalno funkcioniše kada prinova dođe u porodicu. To je suština.
Znači, možemo da govorimo ovde o različitim varijantama, o tome da li može ili ne može, ali suština je zaista ovo što govorim. Govorio je i kolega Vučić, i drugi danas ovde. Zaista je kupovina opreme za novorođenče veliki izdatak i potpuno je normalno da kod rađanja prvog deteta država interveniše, na način kao što je predloženo ovim ili nekim drugim amandmanima, svejedno. Svi smo na istoj talasnoj dužini, jedino smo se razlikovali u visini predloženih sredstava. Moram, nažalost, da kažem da živimo u uslovima kada državna televizija na jedan način koji nije primeren favorizuje promiskuitetnost, nerađanje, da se takođe u formi zaštite, odnosno prevencije od side, na način koji takođe nije primeren i prenaglašen je, reklamiraju kontraceptivna sredstva, i čitav niz drugih stvari, koje čini državna televizija, nije u skladu sa nacionalnim potrebama i sa strategijom jedne države, da se poveća natalitet.
Takođe, Srbija je država u kojoj je nasilni prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga skoro najliberalniji u Evropi. Takođe, Srbija je država koja se po broju nasilnih prekida trudnoće iz nemedicinskih razloga kod maloletnica, svrstava u red onih država gde je ovaj broj, nažalost, najveći.
I treća stvar koju želim da kažem - ukoliko bi sva deca koja se rađaju bila planirana, ne bi se rodila ni polovina od tog broja. To je suština, to govore istraživanja. Dakle, potrebno je i same roditelje ponekad prevariti da na svet dođe nova beba. To je suština.
Mislim da svi treba da učinimo sve što možemo i da se složimo oko ovog pitanja. Treba stimulisati, treba podsticati rađanje prvog deteta u porodici. Mislim da oko toga treba da postignemo saglasnost.
Ja znam, naravno, da je glasanje za ovaj amandman direktno opterećenje budžeta za velika finansijska sredstva, 400.000 porodica bi na taj način ostvarilo pravo. To jesu velika sredstva, ali, ukoliko bismo se dobro potrudili, mogli bismo da ih nadomestimo ili rebalansom budžeta ili preraspodelom u okviru postojećeg budžeta. Znamo da po Zakonu o budžetskom sistemu, i još nekim drugim zakonima, ministar finansija ima diskreciono pravo da u toku jedne godine vrši preraspodelu sredstava sa pozicija, a da se za takve stvari ne mora raditi rebalans.
Zbog svega što sam rekao, zbog potrebe koja jeste suštinska i zbog našeg shvatanja celog ovog problema, molim vas da prihvatite ponuđeni amandman. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, deca zaslužuju svu našu ljubav i svu energiju, bez obzira šta radimo i čime se bavimo. Deca zaslužuju ozbiljniji parlament i ozbiljniju vlast nego što imamo danas vlast i parlament u Srbiji.
Predlogom zakona kojim se u koegzistenciji regulišu dva pitanja, socijalno i natalitetno, trebalo bi da se, na način kako to vidi sadašnja vlast u Srbiji, poboljša položaj roditelja, a pre svega materijalni i svaki drugi položaj njihove dece i dece koja treba da budu rođena. Ovo je tema na kojoj se mogu ogledati svi koji žele, ali svi imaju obavezu da pri tom imaju dobru nameru, zato što deca ne treba da budu predmet političkog profitiranja bilo koje stranke i bilo kog pojedinca, jer deca su sama po sebi dovoljan razlog da im se obraćamo sa poštovanjem i sa brigom.
Ovaj zakon, koji pokušava da razreši neka od pitanja, može da se kritikuje i treba da bude kritikovan u meri koju mi shvatamo i predlažemo, kako vidimo da se ove stvari i ova pitanja razreše na bolji i korektniji način. S tim u vezi, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije nudi 15 amandmana, koji bliže određuju ili poboljšavaju određena prava i određene oblasti u ovom zakonu.
U članu 4. postoji nekoliko stavki koje po našem shvatanju ovde ne treba da stoje, a to su prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom. Mi smatramo i podneli smo amandman da neke od ovih stavki treba brisati. Pre svega se radi o naknadi za telesno oštećenje, o naknadi za tuđu negu i pomoć i nekim drugim stavkama. Ovaj novac država opredeljuje određenim porodicama ne zbog toga da te porodice imaju bolji status od drugih, već da se njihov status ujednači sa statusom drugih porodica. Dakle, ovo je trošak i on podrazumeva da se određenim članovima domaćinstva poboljša status i položaj u samoj porodici, a novorođena deca ne mogu od toga imati praktično nikakvu korist, jer i nije namena ovakvih prihoda u tu svrhu.
Sledeća stvar koju ovde želim da kažem odnosi se na član kojim se reguliše limit kada je u pitanju imovina. Smatram da su neuporedive veličine, recimo, broj hektara po članu domaćinstva u porodici u Banatu ili u porodici na kablarskom, jeličkom, golijskom i drugim pobrđima. Tri ili četiri hektara, koliko po ovom osnovu jeste cenzus u dolinama reka, neuporediva je prednost u odnosu na tri-četiri hektara tamo gde zemlja ne može da da određeni prihod. Zato mislim da ova stvar treba da se reguliše drugačije ili da se zakonom reguliše diskreciono pravo organu uprave ili nekom drugom da to može da niveliše u datim okolnostima, a u korist onih koji žive upravo na ovakvim mestima.
Bilo je puno reči o tome da je natalitet u vezi sa ekonomskim položajem pojedinaca i porodica. Nažalost, on je uvek obrnuto proporcionalan. Nivo emancipacije žene i nivo emancipacije porodice je takođe obrnuto proporcionalan broju dece u porodici, i o tome je govorio gospodin Veljković, o tome su govorili neki drugi ljudi. Mi ovde treba da se založimo da se razni pokreti poput feminističkih, da se razne sekte koje porodicu kao takvu ne priznaju, onemoguće zakonom, ali i svim drugim sredstvima, jer, poštovana gospodo, samo se u zdravoj i u normalnoj porodici može očekivati normalan priraštaj.
Nažalost, veliki broj nevladinih organizacija danas u Srbiji u formi zaštite ljudskih prava afirmiše načela i principe koji su direktno u suprotnosti sa hrišćanskim načelima i koji su direktno u suprotnosti sa tradicionalnim načelima. Mi, naravno, nemamo pravo da ulazimo u ljudska prava na način da se bilo šta nekome zabranjuje, niti to činim ja danas, ali imamo obavezu da ukažemo da se ne može afirmisati u ovoj državi ono što ovoj državi ne donosi ništa dobro.
Postoji još čitav niz pitanja koja se ovde mogu napomenuti, o kojima se može govoriti, ali ja ipak želim da kažem da nisam optimista u pogledu nivoa prava koja će dobiti naše porodice i njihova deca, zato što je volumen sredstava ostao isti i u obrazloženju zakona piše da nova sredstva za ova prava nisu potrebna. To znači da se vrši prekompozicija postojećih sredstava iz budžeta Republike Srbije i to znači da će eventualno jedan broj porodica dobiti nešto više finansijskih sredstava, ali već je govorio kolega Petrić i neki drugi da smo na taj način ukinuli neka prava koja smo do sada imali i da smo na ovaj način takođe osporili porodicama u onim krajevima gde je bila niža stopa nataliteta da dobijaju nešto više sredstava nego što je danas ovde prosek.
U svakom slučaju, ukoliko Vlada Republike Srbije i uvažena gospođa Matković prihvate neke od ključnih amandmana koje smo mi podneli, moguće je da ćemo se kao poslanička grupa izjasniti za ovaj zakon.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, uvaženi studenti Pravnog fakulteta, u skladu sa Poslovnikom 14. odnosno 24. januara podneo sam Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Suština ovog predloga je da se za područje Moravičkog okruga, za opštine Čačak, Gornji Milanovac, Lučani i Ivanjica, formira trgovinski sud sa sedištem u Čačku.
Čačak je ranije bio jedino sedište Privrednog suda u Srbiji, dakle van suda čije je sedište bilo u Kraljevu. Privredna advokatska komora iz Čačka, asocijacije kao što su poslovna udruženja "Gradac 97.", to je klub velikih i malih privrednika, i "Gradac 2000.", takođe podržavaju ovaj predlog.
Ovaj predlog, samo nekoliko dana nakon što sam ga obelodanio pred novinarima, u Čačku 25. januara, 28. januara ove godine kao inicijativu za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava podneo je Izvršni odbor SO Čačak, potpisao ga je predsednik Izvršnog odbora SO Čačak, gospodin Milan Kandić, funkcioner Demokratske stranke. U ovoj inicijativi nalazi se istovetni tekst kao i u predlogu izmena zakona koji sam podneo. Mesec dana nakon toga, 26. februara, dva narodna poslanika iz Čačka, koji su u koaliciji DOS, podnela su u istovetnom tekstu ovakav predlog izmena zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, Čačak je sedište preko 4.000 privrednih subjekata i već je načinjena nepravda time što Privredna komora nema sedište u Čačku. Podsećam da je Kruševac dobio Privrednu komoru, kada smo usvajali Zakon o komorama, a kancelarija za mala i srednja preduzeća se nalazi u Kraljevu, potpuno i mimo ekonomske i svake druge logike.
Molim vas da podržite predlog da Čačak bude sedište trgovinskog suda za ove četiri opštine, naročito zbog toga što se Ivanjica nalazi u Moravičkom okrugu, a ne u Zlatiborskom, kako je pisalo kada je gospodin Đinđić bio u poseti Zlatiborskom okrugu. Takođe bih dodao da će ukoliko iz političkih razloga, dakle ako ste gadljivi na predlog poslanika Socijalističke partije Srbije, danas ova inicijativa ne dobije vašu podršku, a dobije predlog koji su podneli poslanici iz DOS-a, dakle iz Nove demokratije i Nove Srbije, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasati za takvu izmenu i dopunu zakona zato što nam je u interesu da Čačak postane sedište trgovinskog suda, a ne da neko na osnovu ovog dobije politički profit.
Želim još da kažem da su svi ostali kaskali za ovom inicijativom i da ih ja ovde prepoznajem kao plagijatore, ali to je njihov problem, nije naš. Molim vas da podržite ovaj predlog i da ga uvrstite u dnevni red. Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je tačan odnos milijardi o kojima je ovde govorio gospodin Dragan Jovanović. Dakle, 8 za Beograd, 16 za ostatak Srbije. Nema spora sa tim podatkom. Kao što je potpuno tačno da po jednom stanovniku Beograd u toku jedne godine ubere 9.679 dinara budžetskog prihoda, u Čačku je to 4.616 dinara, a u Ivanjici je to 2.878 dinara. To je prilog decentralizaciji Srbije, o kojoj ste govorili u izbornoj kampanji. Dakle, nema spora u vezi sa tim.
Takođe, procenat za koji je uvećan republički budžet u odnosu na prošlu godinu je 75%. Svi ostali gradovi i opštine u Srbiji imaju uvećanje od 48,7%. Nema govora o decentralizaciji Srbije. Sve pare su ponovo u Beogradu. Uzalud ste obećavali i uzalud ste pričali. Gradovi i opštine Srbije i dalje dobijaju mrvice iz budžeta Republike Srbije. Kako to izgleda? Danas ću da budem, neka mi se ne zameri, regionalni patriota, neću lokalpatriodt, zato što to jeste moja obaveza jer predstavljam četiri opštine u ovom parlamentu u ime SPS-a. Ono što se iz poreza na promet ubira i što ostaje opštinama, navešću samo neke u Srbiji, izgleda otprilike ovako: Čačak 4,3, Subotica 4,2, Vranje 7,1, Kikinda 6,4, Kruševac 5,7, Kraljevo 8,9, Požarevac 4,5, Novi Sad 6,2, Beograd 7,5. Čije je pastorče Čačak u ovoj priči danas ovde?
Dame i gospodo narodni poslanici, Čačak i Lučani su opštine koje su u NATO agresiji samo u tri dana ostale bez 15 hiljada radnih mesta, samo za dve noći. U budžetskom prostoru nema nikakvih sredstava da se na bilo koji način stimulišu one opštine i gradovi koji su imali ovakve posledice. Meni je žao što se u isto vreme ne vodi jedinstvena rasprava o budžetu Republike Srbije i o ovome što je današnja tačka dnevnog reda. Onda bismo mogli jedinstveno da kažemo šta nam je na srcu. Ovako je budžet usvojen, a mi post festum razgovaramo o učešću opština i gradova u porezu na promet i o ostalim prihodima koji čine prihod opština i gradova u toku jedne godine.
Takođe, želim da kažem da je član 4. predloženog zakona i za poslanike SPS krajnje problematičan. Od rešenja ovog člana zavisiće i mnoge druge stvari u Srbiji. Postoje opštine, kao što je Čačak, čija dinamika punjenja budžeta praktično nešto brža nego što se predvidi. Objektivno, mi možemo pretpostaviti da će Čačak svoju kvotu ispuniti u desetom ili eventualno jedanaestom mesecu 2002. godine. Ukoliko se usvoji ovo što ste vi predložili, onda će naša varoš, naša opština ostati objektivno bez realnih prihoda, jer će višak prihoda ići direktno u republički budžet. To nije korektno rešenje i nije u skladu sa onim što je bila izborna platforma DOS-a pre dvadesetak meseci.
Vi ste ovde rekli da je procenat izvedena veličina između potreba lokalne samouprave i finansijskog potencijala. Poštovana gospodo, tačno je da je to izvedena veličina, ali ne može princip solidarnosti ići apsolutno i samo na štetu onih opština i gradova koji uslovno nešto bolje stoje nego oni drugi. Tu mora da se radi sa merom. Naša obaveza je da afirmišemo privredne potencijale i da zaštitimo privrednike iz gradova iz kojih dolazimo. Ne može se uzimati svima u Čačku samo zbog toga što su nečije potrebe u Beogradu na višem stepenu od onoga što mogu da zarade sami. Draga gospodo, demetropolizacija Srbije je proces koji mora konačno da počne. Vi ste obećali da će to započeti. Sve što ste učinili ide ka tome da sve pare i dalje ostaju u Beogradu.
Takođe, želim da kažem da u budžetu nije bilo ni jednog jedinog dinara za velike sisteme kao što su sistem Rzav, kao što su Celovo, Barje, Ćelije, Gruža. To su regionalni vodosistemi koji opslužuju od 350 do 500 hiljada ljudi zdravom pijaćom vodom. Regionalni sistem Rzav, u koji je uloženo 117 miliona dolara do sada, opslužuje pet opština iz dva okruga. Nijedan jedini dinar u budžetu nije predviđen za ovu namenu. Postoji realna opasnost da, ukoliko se to ne dogodi u ovoj i narednoj godini, privremeni vodozahvat u Arilju praktično bude van upotrebe i ovih pet opština ostane bez zdrave pijaće vode.
Takođe, želim da kažem da su u doba mrske socijalističke vlasti opštine Čačak, Gornji Milanovac, Arilje, Lučani i Požega svake godine inkasirale pet miliona dolara u ovaj regionalni vodosistem. To je istina i to možete da proverite. Ukoliko se nešto značajno ne učini, ove opštine i ovi gradovi neće biti u stanju da sistem održe u tehnološkoj kondiciji.
Na kraju, želim da kažem sledeću stvar: jedino transparentno u ovome što je ovde ponuđeno je da najviše sredstava, u procentima i u apsolutnom iznosu, i dalje ostaje u Beogradu. Građani Srbije imaju pravo da znaju koji je nivo potreba Beograđana viši u odnosu na nivo potreba gradova i opština po Srbiji. Postoje opštine, kao što je Gornji Milanovac, koje sa kraja na kraj imaju 104 kilometra. Postoje opštine u Srbiji, kao što je Ivanjica, koje imaju Goliju, čiji turistički potencijal i kapacitet zaslužuje posebnu pažnju da budu tretirani budžetom Republike Srbije. Vi i dalje mislite da je moguće organizovati život tako da u Beogradu vozna karta košta 10 dinara od Zemuna do Rakovice, a da svi to u Srbiji plaćaju najmanje 40 dinara. Tako više ne može da se organizuje život u Srbiji. Morate razumeti da tome jednom mora doći kraj.

Kažu kolege da gubim vreme. Moje vreme dolazi, vaše prolazi.
Gospodo narodni poslanici, gospođo Mićić, cenjeni novinari, amandmanom sam član 66. u ime SPS-a probao da popravim i nudim sledeću argumentaciju. Piše u članu koji je Vlada predložila: "Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: građanska inicijativa, zbor građana i referendum. Oblici neposredne samouprave iz stava 1. ovog člana uređuju se zakonom i statutom".
Predložio sam ovakav amandman - Član 66. menja se i glasi: "Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave učestvuju neposredno u odlučivanju o poslovima iz delokruga jedinice lokalne samouprave referendumom i ostvarivanjem narodne inicijative u skladu sa zakonom i statutom. Statutom se mogu utvrditi i drugi oblici neposrednog učešća građana u odlučivanju o poslovima iz delokruga jedinica lokalne samouprave".
Naveo sam u obrazloženju da mislim da je ovo više u duhu osnovne funkcije lokalne samouprave. Dakle, nema nikakvog stranačkog ili nekog drugog nadmetanja. Ovo je iskrena želja da se popravi postojeći član koji je veoma važan, a s obzirom na korpus prava koji građani imaju u funkcionisanju lokalne samouprave na teritoriji na kojoj žive. Stoga vas pozivam da prihvatite argumentaciju koju sam ponudio i usvojite amandman. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, uvaženi radikali, članom 69. reguliše se način na koji se obezbeđuje građanima mogućnost da o važnom  pitanju na teritoriji jedinice lokalne samouprave raspišu referendum. Predloženim članom 69. se kaže da skupština jedinice lokalne samouprave može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svog delokruga. Skupština jedinice lokalne smaouprave  dužna je da raspiše referendum o pitanju svog delokruga na zahtev građana u jedinici lokalne samouprave na način utvrđen zakonom i statutom itd.
Predložio sam da se član 69. promeni i da glasi: "Statutom jedinice lokalne samouprave utvrđuje se broj potpisa potreban za pokretanje narodne inicijative."
Zašto je to važno?
Cenzus od 10%, ,to je recimo u gradu Beogradu skoro 200.000 ljudi; u Čačku, odakle ja dolazim, 9.700 ljudi; to je u opštinama Gornji Milanovac, Lučani i Ivanjica, to su opštine iz okruga iz koga dolazim, takođe od četiri do nekoliko hiljada građana. Ponekad je skoro nemoguće za neki interes dela teritorije, koji je zanimljiv za urbano područje, a nije za teritoriju sela i obrnuto, obezbediti cenzus od 10%. Recimo, uz opštinu Kraljevo, po teritoriji su opštine Gornji Milanovac i Ivanjica najveće u Srbiji. Dakle, treba stići 140 kilometara sa kraja na kraj jedne opštine da bi se obezbedio ovaj cenzus od 10%. Zbog toga mislim da se predloženim amandmanom obezbeđuje da jedinica lokalne samouprave sama proceni i statutom reguliše koliki je cenzus za tu opštinu i koji procenat obezbeđuje građanima te opštine, da mogu na valjan način da ostvaruju svoje potrebe i svoja građanska prava.
Ovih nekoliko članova ovde su veoma značajni. Gospodin Toma Nikolić je sada pružio argumentaciju u prethodnom članu, koja je apsolutno prihvatljiva sa našeg stanovišta. Naši narodni poslanici u narednim članovima takođe imaju amandmane kojima pokušavaju da poprave neka rešenja u ovom zakonu, koji je inače i danas, to pouzdano možemo reći, pao na ispitu, jer se izgubila usvajanjem nekih čudnih amandmana ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... (malopre sam potrošio samo dva minuta) osnovna ideja zakonopisca i mislim da bismo mogli da lokalnoj samoupravi obezbedimo nešto povoljniji status ukoliko ispeglamo ovih nekoliko amandmana na način kao što smo predložili. Pozivam vas da prihvatite izmenu načlan 69. i glasate za moj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednik, cenjeni novinari, u prelaznim odredbama kod ovih nekoliko amandmana još uvek pokušavamo da objasnimo da ovaj zakon ne treba da bude usvojen, ne zbog toga što smo protiv povišenog stepena autonomije, već smo za normalnu autonomiju, a vas iz DOS-a ne doživljavamo kao autentične borce za autonomiju Vojvodine, već zbog toga što smatramo da ovako nakalemljen zakon, koji u izvesnom smislu samo proba da ispuni deo vaših izbornih obećanja, razočaraće i uslovno  -autonomaše i uslovno - unitariste.
Pročitaću član 66. zbog javnosti: "Autonomna pokrajina preuzima prava i obaveze osnivača prema postojećim ustanovama u oblasti obrazovanja, sporta, zdravstvene zaštite i ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika na teritoriji autonomne pokrajine, čiji je osnivač Republika ili organ Republike, a koje osniva u skladu sa ovim zakonom, od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Posebno ističem poslednju rečenicu: "Deobnim bilansom bliže će se odrediti podela sredstava i prava i obaveza kod preuzimanja osnivačkih prava". Ova poslednja rečenica govori o nameri predlagača zakona da od autonomije, od dobre autonomije, napravi lošu državu i ovo je svima nama jasno; takođe, govori da se ovde radi o nečem drugom, a ne o pokušaju zaštite manjinskih nacionalnih i drugih prava, koja su u Atonomnoj Pokrajini Vojvodini, zahvaljujući strateški postavljenom cilju u ovoj oblasti pre nekoliko decenija, na najvišem mogućem nivou u Evropi i danas.
To je istina. Sve izvan toga je spekulacija, to je politikanstvo i to je - preuzeta obaveza u koaliciji DOS da se daju izvesni ustupci, pre svega onim malim političkim strankama - mislim malim po broju ljudi koje okupljaju, jer ne potcenjujem ničije programe - i da na taj način ispeglaju koalicione odnose koji su u ovom trenutku na najnižoj mogućoj tački od konstituisanja DOS-a.
Zalažem se da se ovaj član briše, iako su naravno usvojeni mnogi članovi u predloženom zakonu koji i ovaj amandman, koji sada podnosim i obrazlažem, dovode do besmisla. No, bilo kako bilo, treba da se čuje da nikakva prava građana u Vojvodini nisu na nekakvom nižem nivou od bilo kog građanina koji ne živi u Vojvodini; naprotiv, mislim da se radi o jednoj, i u nacionalnom, i u konfesionalnom, i u građanskom smislu, harmonizovanoj sredini, u kojoj se normalno ostvaruju sva ona prava koja građane čini građanima i državu čine državom.
Uticaj kadrova iz Vojvodine danas u centralnoj vlasti u Srbiji je takav da se apsolutno može govoriti ne samo o ravnopravnoj zastupljenosti, već se može govoriti o prenaglašenoj zastupljenosti, jer najveći broj odbora vode ljudi iz Vojvodine, postoji ministar iz Vojvodine, postoji potpredsednik Vlade Srbije iz Vojvodine, postoje predsednici upravnih odbora JP "Srbijašume" i drugih važnih javnih preduzeća u Srbiji iz Vojvodine.
Dakle, ne radi se ni u kakvoj meri o osporavanju legitimnih prava građana Vojvodine, ljudi koji tamo žive, bez obzira na njihovu veru ili naciju. Zato još jednom ukazujem javnosti da je važno da se bolje razmisli pre nego što se preseče... (Predsednik - vreme.) zahvaljujem ... dok ne bude bilo kasno.
Ovo vam nije jačanje autonomije. Ovo je slabljenje pozicije Republike Srbije. Zahvaljujem.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, danas je drugi dan najveće krsne slave u Srbiji, srećna slava svima koji slave Svetog Nikolu (slave svi Baralići, ma gde da su). Sramota je da ste danas onemogućili jedan veliki broj ljudi, među kojima je veliki broj narodnih poslanika, da sede sa svojim gostima i primaju one koji su im najdraži.
Zakazali ste ovu sednicu depešom, mimo Poslovnika, tvrdite da nije po hitnom postupku, a u svakom od akata koji usvajamo, na poleđini piše da se akta usvajaju po hitnom postupku. Tvrdite da to nije kršenje Poslovnika, kao i mnogo toga drugog što tvrdite.
No, svejedno, koliko god da tvrdite i koliko god se trudite da objasnite da stvari jesu takve kakvima ih prikazujete, predlažem i vama da kupite veliku sveću, pa pod ikonom svetog Nikole da je zapalite, jer je to svetac koji pomaže brodolomnike. Biće vam potrebna ta usluga brzo, ali neće vam pomoći.
(Predsednik: Gospodine Baraliću, kako bi bilo da se ponovo vratite na temu?)
Baš me čudi što me do sada niste opomenuli.
Pred vama su danas dva predloga zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Hteo bih da vas podsetim da sam prilikom usvajanja ovog zakonskog projekta pre nekoliko meseci podneo amandman da se ne plaća akciza na petrolej za osvetljenje i na so za ishranu. Tada sam govorio, a danas takođe tvrdim, da so u srpskom narodu ima simboličan karakter, zajedno sa hlebom, i da od vremena gazda Mladena Milovanovića, predsednika prvog srpskog sovjeta iz Karađorđevog vremena niko u Srbiji nije uvodio akcizu na to.
Drago mi je da ste uvideli posle godinu dana grešku i da ovo ispravljate, ali ne ispravljate na način koji bi bio odgovarajući. U članu 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama kaže se: "Akciza na so za ishranu ne plaća se za 2002. i 2003. godinu". Treba da stoji - ukida se. To je prava odluka i to je pravi odgovor koji od vas očekuju građani Srbije.
Što se tiče cigareta, poštovana gospodo, već nekoliko kolega narodnih poslanika govorilo je danas o tome - da li će se zaista dogoditi da se povećanjem akciza na najskuplje cigarete omogući jednom, doduše manjem, broju kontrolisanih švercera koje očigledno neko ovde mazi i pazi, u ovoj državi, da umanjeni profit na ovome nadomeste, praktično, po Zakonu o velikim brojevima, što je do sada takođe bio tolerisan.
Mi smo svedoci ovih dana protivzakonitog reklamiranja cigareta na državnoj televiziji, kampanja je krenula na svim televizijama, a onda u sledećoj fazi išla je reklama: "Ima ga na trafici, a nisu novine".
Poštovana gospodo, Zakon je regulisao da cigarete ne mogu na ovaj način da budu reklamirane. Naravno da mi znamo da se ovde radi o ustupku jednom od lidera koji kontroliše ovu cigaretu i kome se na ovaj način plaća, verujem, za ono što čini u parlamentu Srbije i Vladi Republike Srbije.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o porezu na promet, komentarisaću član 1, kao i mnoge kolege: U Zakonu o porezu na promet, ("Službeni glasnik Republike Srbije" br. 22/2001) u članu 10. procenat 17 zamenjuje se procentom 20". I nevešti razumeju o čemu se ovde radi.
Dobili smo objašnjenje od gospodina ministra da se na ovaj način stopa posebnog saveznog poreza na promet integriše u ukupan porez koji sada iznosi oko 20%. Samo, nema obrazloženja i nemamo garancije kako će ova sredstva da se troše. Da li će ova sredstva zaista doći do korisnika, odnosno do Vojske Jugoslavije i da li je ovo jedan od načina da se iz posebnog centra, koji se zove Vlada Republike Srbije, kontrolišu procesi dekomponovanja Vojske Jugoslavije i onesposobljavanja jedne od najvažnijih državnih institucija za odbrambene pripreme zemlje.
To što ste na ovaj način, reklo bi se elegantno, onemogućili da savezna država i vojni vrh upravljaju sredstvima koja jesu neophodna za egzistenciju i vojske i svega onoga što uz vojsku ide, dokazuje u stvari da vi imate jasnu nameru da zajedno sa vašim istim političkim istomišljenicima iz Crne Gore i sa gospodinom Montgomerijem, koji predsedava Vladom Republike Srbije, ne samo što predsedava nego vas je naterao da to javno saopštite ...
(Predsednik: Gospodine Baraliću, ponovo vas molim da se vratite na temu koja je na dnevnom redu).
To jeste tema, gospođo Mićić. Radi se o 3% poreza kojim se dodatno finansiraju potrebe Vojske Jugoslavije.
To je iskazivanje elementarnog nepoverenja u vojsku, u tu instituciju i ljude koji tamo rade, i nepobitno osporavanje savezne države.
U članu 3, stav 2, takođe navodite da na lekove nećete ubirati porez na promet od 20%. Zaista bi bilo dragoceno da ste ovo učinili na taj način da se to odnosi na sve lekove koji se nalaze u prometu u Srbiji, jer Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima uveden porez na lekove. Nažalost, ovde stoji da se to odnosi samo na lekove sa liste. Napomenuću da je ova lista dva puta redukovana, od kada ste vi došli na vlast, tako da je broj medikamenata, usluga i pomagala koja se nalaze na tzv. listi obaveznih vidova zdravstvene zaštite sada sveden na svega pedesetak.
Suština je u tome da će fondovi zdravstvene zaštite biti oslobođeni za 20% poreza na promet za lekove, ali da će građani i dalje plaćati porez na promet na sve one lekove koji se ne nalaze na obaveznoj listi. To je suština i to mora da se kaže, da ne biste uneli zabunu među građane.
Stav 3. istog člana - komunalne usluge - ukida porez od 20%. Ukida se, gospodo, ali, kao što vam je poznato, do sada je važio moratorijum; sećate li se kada se donosio zakon, rečeno je da se za 2001. godinu uvodi moratorijum na ove poreze. To znači da vi građanima Srbije danas poklanjate ono što oni već imaju, oni već ne plaćaju ovaj porez.
Imalo bi još mnogo toga da se kaže. Ja samo hoću da kažem da Socijalistička partija Srbije ne može podržati nijedan od ova dva zakona koji se tiču izmena i dopuna, iz razloga koje su iznele moje kolege, jer bi bilo poštenije da ste, kako vi to volite da kažete, transparentno saopštili šta je ovde suština. A suština jeste - zamagljivanje stvari; a ne transparentnost, kako vi to volite da ističete svakodnevno.
Bilo bi dobro kada biste priznali da je današnja sednica zakazana nezakonito, mimo Poslovnika, da je zakazana za dan za koji nije smela da bude zakazana i da je očigledno nečiji poseban interes razlog zašto se insistira da se upravo na ovaj način usvoje ova dva zakona i budžet, kao vrhovni finansijski dokument u jednoj državi za narednu godinu.
Hvala lepo.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, dame i gospodo iz opozicionih političkih stranaka, usredsredimo svoju političku energiju kao politički laser u samo jednu tačku: ime te tačke je DOS. Ne brkajmo političke protivnike u ovom trenutku. Doći će vreme da se politički nadgornjavamo u nekom drugom političkom ambijentu i u drugačijem odnosu snaga. Ne trošimo svoju snagu u onom pravcu koji može da posluži kao politički amalgam Demokratske opozicije Srbije.
U vezi sa anketnim odborom koji predlaže Demokratska stranka Srbije, Socijalistička partija Srbije u principu je za formiranje svakog anketnog odbora, odnosno anketnog odbora za sva ona pitanja koja mogu da razreše izvesne nedoumice, koje jesu postavljene pred narodne poslanike, zbog utisaka koji se stvaraju u javnosti, zbog činjenja ili nečinjenja vlasti, zbog pogrešnog činjenja vlasti i zbog štetnih posledica koje to činjenje ima po građane Srbije i po narod Srbije.
Pre nekoliko nedelja na Odboru za odbranu i bezbednost u vezi sa ovim izrekao sam nekoliko rečenica, koje ću ovde ponoviti. Već godinu dana od kada funkcioniše kao vlast, u DOS-u se još uvek govori o organizovanom kriminalu. Draga gospodo, ne postoji organizovani kriminal između opozicije i kriminalaca. Ako organizovani kriminal postoji, on može postojati samo između kriminalaca i predstavnika vlasti. Ako ste na Odboru za bezbednost rekli da organizovan kriminal postoji, onda postoji tvrdnja da u ovom trenutku postoji sprega između kriminalaca i ljudi iz vlasti.
(Milka Marinković, sa mesta: To nije tačno.)
Vi ste ovde juče jedni druge optuživali; prebacivali ste lopticu odgovornosti od saveznog ka republičkom nivou i vraćali je ponovo nazad. Nas kao narodne poslanike Socijalističke partije Srbije, kao opozicione poslanike, ne zanima ko je odgovoran. Nas zanima, i zato ćemo glasati za ovaj anketni odbor, da li postoji odgovornost ljudi iz vlasti u pogledu onoga što su predstavnici predlagača anketnog odbora naveli u svom zahtevu za njegovo formiranje.
Takođe, želim da kažem još nekoliko stvari u vezi sa ovom temom. U ovom trenutku u Srbiji je najodgovorniji za sprečavanje kriminala gospodin Dušan Mihajlović, ministar policije u Vladi Republike Srbije. Istina, on se za ovo mesto nije kvalifikovao baveći se ranije u policiji privrednim kriminalom. On je bio šef analitike beogradske UDBE za unutrašnjeg neprijatelja, dakle za četničku emigraciju i srpske nacionaliste. Svejedno, on ima savetnike koji mu mogu pomoći da, verovatno, ovu stvar dovede na onaj nivo koji je za neku organizaciju ovde željen.
Uzalud ste dali ovom čoveku da se stara o onima koji krše pravila ponašanja u Srbiji. Ostavili ste kozu pored kupusa. To nije dobro ni za Srbiju, ni za ovu državu, ni za sve one koji imaju nameru da pošteno rade i da od svog rada pošteno žive.
Ovde ću pročitati jedan kratak citat gospodina Pukanića, koji je na pitanje zašto "Nacional" donosi sve te silne tekstove o gospodinu Đinđiću, rekao: "Jednako tako nemam ništa protiv Zorana Đinđića. Nisam mu ja kriv što je ušao sa Stankom Subotićem Canetom u određene varijante. On svoje veze sa Subotićem mora objasniti srpskom narodu, a ne meni. Nisam ja koristio Subotićev avion da bi uštedeo na budžetu, kao što je Đinđić izjavio. Isto tako, mora objasniti zašto je trebalo graditi fabriku cigareta u Kragujevcu, pored onih u Nišu i Vranju. Zašto je sa Nenadom Čankom došao u sukob zbog tvornice duhana u Vojvodini. Sve to nisu moji, već njegovi problemi i ne radim ja za bilo koji lobi, a najmanje za Tvornicu duhana u Rovinju, što su mi pokušali imputirati". Dakle, to je rekao gospodin Pukanić.
(Milka Marinković, sa mesta: A vi verujete Hrvatima, socijalisti.)
Draga gospodo, mi se danas ovde nalazimo pred jednom iskonstruisanom dilemom: da li u postojećem DOS-u postoji dovoljno dobra strana koja će na dovoljno dobar način pridobiti simpatije građana Srbije. Za SPS nema razlike; vi ste vlast u Srbiji, vi ste oni koji nose odgovornost za vršenje te vlasti i neće nikakav anketni odbor skrenuti pažnju sa onoga što jesu stvarni problemi danas u Srbiji, a stvarni problemi danas u Srbiji jesu da imamo niži standard nego pre godinu dana, više cene, gori poreski sistem, da imamo nenormalnu privatizaciju, antireformski i antiradnički zakon o radu. Kada smo kod tog zakona, svi mediji su sinoć orkestrirano javili...

Draga gospođo Mićić, budite ljubazni da završim ono što sam naumio. Svi mediji su sinoć rekli da su protiv tog zakona glasali predstavnici Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Stranke srpskog jedinstva. Protiv ovog zakona glasali su narodni poslanici Socijalističke partije Srbije i Stranke srpskog jedinstva. Poslanici Srpske radikalne stranke su iskoristili svoje pravo i nisu glasali, nikako, kada je ovaj zakon bio u pitanju. To se može proveriti na listingu, to je njihovo političko pravo, ali je očigledno neko imao interes da ih svrsta u neku drugu grupaciju. Oni su izrekli ono što su želeli juče tokom ovog glasanja.
(Milka Marinković, sa mesta: Pročitaj šta pišu Hrvati o Miloševiću.)