Gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari i draga gospođo potpredsednice, ovde čovek rizikuje da, kad se za nešto principijelno zalaže, bude opomenut. No, ja ću rizikovati još jednom, mada nema gospodina Joksimovića, osim zamerki koje imamo prema njemu, kao ministru, postoje dve stvari koje je uradio sjajno - na krajnje efikasan način je prizemljio novinara Jugoslava Ćosića i saopštio mu, na čistom srpskom jeziku, ko ga plaća i za čiji interes radi. I na ovom istom jeziku je saopštio da ne izražava sumnju u kontigent lekova koji su došli iz Kine, dakle, da je on tu, on bi to čuo, ali nije. Želeo sam to da kažem, a rekao sam mu to i lično.
Kada bih bio siguran da će usvajanjem izmena i dopuna ovog zakona bolesnim ljudima u Srbiji za jedan dinar biti bolje i da će im u bilo čemu biti bolje, ja bih se za ovaj zakon danas izjasnio, bez obzira na stav svoje poslaničke grupe. Ali, nisam ubeđen da će se to dogoditi.
Problemi u zdravstvu nastali su još 70-tih godina, kada su spojeni fondovi radničkog i zemljoradničkog osiguranja. Onaj ko hoće da kaže pošteno, treba da kaže, zato što nas slušaju građani Srbije, da su tom prilikom izjednačena prava radnika i zemljoradnika, a da je nivo finansijskih obaveza prema Fondu zdravstvenog osiguranja praktično ostao na ljudima koji su bili zaposleni u industriji.
Ta mera je bila neophodna, ona je bila svrsishodna, samo što je, naravno, ta mera, pored ostalih problema koje imamo, uslovila da se fondovi zdravstvenog osiguranja brže prazne, nego što se pune. To je elementarna istina o samom početku finansijske krize u ovoj važnoj oblasti.
Osim prosvetitelja, za koje svi iskreno verujemo da rade najhumaniji mogući posao, medicinski radnici, ako se to uopšte može gradirati, za samo jedan mali stepen niže rade taj isti posao, kako bi se to ranije govorilo, na opštu korist stanovništva, sa krajnjom odgovornošću, i naša je obaveza da zdravstvenim radnicima uputimo reči hvale za jedan delikatan i težak rad u proteklih nekoliko godina i decenija, zato što oni to zaslužuju, bez obzira što su neki ljudi iz te profesije, kao i u mnogim drugim, uspeli da načine postupke koji samo te pojedince diskvalifikuju, ali ne profesiju u celini.
Mislim da je to važno (u ovoj skupštini ima takođe nekoliko lekara i nekoliko medicinskih radnika), zato što se u Srbiji najlaške poteže pištolj, pa onda reč - lopov. I onda, veliki broj ljudi, ili čitave profesije, uz pomoć nesavesnih, ili tzv. angažovanih novinara, dovodimo u poziciju da govore o stvarima, ili da se brane od nečega što nisu činili, niti što su želeli da učine.
Ovde je danas u nekoliko navrata nekoliko narodnih poslanika iz partija koje pripadaju vlasti govorilo o nekim ljudima koji su radili odgovorne poslove u zdravstvu Srbije, pri čemu su im izrekli optužbe, izrekli presude, nazvali ih lopovima itd. O tome je već govorio šef našeg poslaničkog kluba, dr Branislav Ivković.
Ostavimo da svako radi i uradi svoj posao, zato što, kada jednom kažete nekome da je lopov, nikakav demanti nakon toga ne može ga lišiti te ružne kvalifikacije, mnogo godina iza toga.
Nije, gospodo draga, ni u DOS-u sve sama pretrebljena pšenica. Evo, ovde je gospodin Nenad Bogdanović, predsednik gradske Vlade Skupštine grada Beograda. Grad Beograd je u mnogo čemu jedna polovina, nekad jedna trećina, a nekada dve trećine Srbije, zavisi o čemu se radi. U toj vladi, za koju je on odgovoran, jer nema drugog, nema predsednika Skupštine grada, nalazi se, nažalost, jedan lekar koji je nekoliko godina proveo iza rešetaka, zato što je uradio stvari koje nisu dozvoljene, zato što su na sudu dokazane.
Ovih dana čitam njegove izjave po novinama, kao lični stav, a upravo pokriva oblast u toj vladi, o kojoj mi danas ovde govorimo. Vi koji se bavite tuđim dosijeima, zavirite u taj dosije, biće za vas interesantan. Gospodin je član Demokratske stranke, veoma se često eksponira i govori o drugima, kao o lopovima. Dakle, nije lako i nije jednostavno govoriti o ljudima, a da se nema elementarna odgovornost i osećaj za meru, kad se iznose tuđa imena i kvalifikacije, koje idu uz njih.
Ako, draga gospodo, ustanovite da su neka od lica, za koja ste tvrdili da su pokrali zdravstvo Srbije, to zaista učinila, učinite sve da budu osuđeni najstrožije što je moguće, jer su zloupotrebili oblast na koju smo svi najosetljiviji, ali tek onda kada to bude konačno, i ako bude konačno.
Bilo bi bolje da imamo pred sobom danas kompletan zakon, zato što u svakom programu naših političkih partija, kojima pripadamo, narodno zdravlje jeste na jednom od najvažnijih mesta, i to nije demagoški, to jeste iskreno. Onaj ko tome ne poklanja dužnu pažnju, nema gotovo nikakve šanse da se ozbiljno bavi politikom.
Nemojte govoriti o dugovima u zdravstvu kao o parama koje je neko pokrao. U te dugove, između ostalog, spada osmogodišnje lečenje prognanih i izbeglih lica, kojih je samo u Čačku bilo 20.000, koje nikada niko nije mogao da plati. Nesebična i dugogodišnja pomoć zdravstvenim radnicima i bolesnim ljudima u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, u nekim drugim delovima, zar je neophodno da o tome danas govorim. U tim parama, u tom dugu nalaze se, između ostalog, isplaćena bolovanja, isplaćeni putni troškovi, a kako se to kaže plaćanje stranim zavodima, lečenje na strani i mnogo toga drugog što je moralo da se učini, jer kada neko jeste bolestan, on ima za njega samog najveći mogući problem.
Kod lekara se ulazi skoro kao u crkvu, skoro pobožno. Lekaru se veruje, od njega se očekuje izlečenje, očekuje se savet, očekuje se uteha, ako nema povoljnog ishoda. Zato sve treba učiniti u ovom parlamentu da ti ljudi budu dostojno nagrađeni. Oni ne mogu biti dostojno nagrađeni tako što će se uzeti novac odande gde ga nema. Oni su toga svesni. Najmanje je bilo štrajkova kod medicinskih radnika, a upravo zbog nivoa odgovornosti prema pacijentu. Zar neko misli da zdravstveni radnici nisu štrajkovali zbog toga što im nije bila dovoljno mala plata. Ona je često bila ponižavajuća. Naša je obaveza da pomognemo, da ovaj važan segment društva stane na svoje noge, da prestanemo da se optužujemo i da svi koliko možemo pomognemo da zdravstvo ozdravi. Moramo da kažemo, ako smo pošteni...