Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, socijalizam, pre svega, karakterišu socijalistički produkcioni odnosi. Jedan od najvažnijih principa u tim odnosima je princip socijalne pravde. Koliko god vi podsmešljivo reagovli na to, to je onaj princip koji je najvećem broju ljudi koji ovde prisustvuju omogućio decenijama iza da se normalno i redovno školuju, da postanu vlasnici velikog broja dobara, da normalno dobijaju stanove, da letuju i da se usavršavaju, da žive u državi u kojoj je živeti bilo dostojanstveno.
Sa ove govornice, čak i vaš predsednik Vlade, govorio je da se vratimo na nivo do 1989. godine. Šta to, gospodo, nije bilo dovoljno dobro 1989. godine, kad se u međuvremeno pokvarilo. Optuživati sve nas da je u decenijama iza nas sve upropašćeno je potpuno bespredmetno i neprincipijelno. Trebalo bi kao član Socijalističke partije Srbije..... (glas iz sale - da se ubiješ.)
Gospodine predsedniče, gospodin koga mogu da vam pokažem, čije ime ne znam, rekao je - da se ubiješ. Dakle, hoćemo li da radimo ili nećemo da radimo? Ako treba da ga pokažem, mogu da dođem do njega, jer samo se na lopova i golog čoveka pokazuje jednim prstom. Dakle, sedi u petom redu, ima nekakvu bubi frizuru i drži u ruci jednu knjižicu sada. Neka se sam javi da ne dođem do njega da ga ne pokažem. Dakle, nema nikakvog smisla to što radite. Gospodine dragi, ko i kada će se ubiti, o tome odlučuje neko ko ne hoda zemljom. Najmanje je u vašoj nadležnosti da licitirate moj život. Nemojte ni pokušavati, rđavo ćete se provesti. (Nenad Bogdanović, sa mesta: Baraliću, nismo mi, majke mi.) (Predsednik: Nemojte dobacivati, molim vas. Prekinite sa dobacivanjem i pustite poslanika da govori.)
Ponavljam, tamo gde me je jedan nepristojan čovek prekinuo, kao socijalista bi trebalo da se založim i da glasam za ovaj zakon zato što bi on bio negativna referenca vašoj političkoj opciji. Ali, iz kolegijalnih i političkih razloga ne mogu glasati za ovaj zakon, kao što ste ga predložili. Šef vaše poslaničke grupe, žao mi je što je on svima predsednik poslaničke grupe, jer i jedan broj ljudi među vama drugačije posmatram i imam drugačiji odnos s njima, rekao je, između ostalog, da smo mi odgovorni što je stvoren politički i društveni ambijent proteklih 10 godina i da je sve upropašćeno. Draga gospodo, u poslednjih 10 godina međunarodna zajednica je stvorila takav društveni i politički ambijent.... (Predsednik: Molim vas da se držite teme, da ne vodimo ovde opšte političke rasprave.)
Sve je apsolutno u domenu dnevnog reda. Stvorena je međunarodna zajednica, koja je neviđenim sankcijama, pritiscima, drobljenjem države, učinila sve to da dođemo u poziciju u kojoj jesmo bili i koja vam je omogućila da dođete na vlast. To jeste suština. Vi sada možete govoriti, jeste ovako ili onako, ali kada budete sami pred sobom, recite to sebi, nemojte nama.
Zakon o radnim odnosima je najsuptilniji zakon koji reguliše prava zaposlenih i obaveze poslodavaca. Vi ste, između ostalog, rekli, da će ovim zakonom biti zadovoljni i radnici i poslodavci. Nema takvog zakona na svetu. Vi stvarate uslove koji se nazivaju, pre svega liberalnim kapitalizmom. Još uvek je na sceni tzv. prvobitna akumulacija kapitala. Vi ćete biti odgovorni za socijalnu situaciju u ovoj zemlji koja je počela i koja traje. Koliko god vi danas galamili, žamorili, potpuno je jasno da ono što se dešava, ne ide u prilog opciji koja danas drži vlast u Srbiji.
Vi imate za ministra čoveka koji je bio sindikalni borac. Ja protiv toga nemam ništa, nemam ni protiv čoveka personalno ništa, apsolutno, samo je drugačije govorio na mitingu u Čačku i gostujući na televizijskim emisijama u Čačku, od onoga što danas govori ovde i za šta se ovde zalaže. No, to je njegov problem i problem onih koji ga kadruju. Samo hoću da kažem da mu politička borba nije konzistentna i da je jedno govorio, a da drugo čini. Zakon koji ćete danas usvojiti, kao i sve druge, diskvalifikovaće vas. U vremenu koje dolazi vi ćete morati da objašnjavate onim ljudima kojima su kresana prava, ali to jeste težina vršenja vlasti i to jeste prilika za one poslanike koji su u opoziciji, da vas na tim elementima kritikuju i da iz toga izvlače političke poene. Nemojte se zbog toga ljutiti, kada neki od poslanika primenjuju sva dozvoljena sredstva političke borbe. To, između ostalog, podrazumeva i ono što vi nazivate opstrukcijom. Dakle, sve što je dozvoljeno, ne može biti zabranjeno.
Nisam socijalista zbog toga što je to ranije bilo moderno, ja sam socijalista zato što mislim da socijalizam jeste sistem koji može da obezbedi svakom čoveku dostojanstven život, da se njegova deca, normalno školuju, da može normalno da se leči, i da može da za te ciljeve učini ono što su učinili Dimitrije Tucović i oni pre njega. Ali, danas biti socijalista je mnogo bolje i mnogo modernije nego pre nekoliko godina.