Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, pre svega hoću da kolegama iz DOS-a čestitam formiranje novih poslaničkih klubova. Narod je rekao: "Množili se, kotili se, biće ih još". Ko je ozbiljna politička partija, on poslaniči klub formira na početku, kada se konstituiše Skupština, a ostali kada izvuku pouke iz koalicije sa Demokratskom strankom. Ali, nikad nije kasno. Biće još toga.
Predlog zakona o državnim i drugim praznicima nije nikakav novi predlog, osim što se ukidaju dva državna praznika. Svi ostali koji se ovde pominju bili su do sada regulisani nekim drugim zakonima, Zakonom o radnim odnosima i to treba da se kaže, da se ne misli da pravite nekakav novi zakon na osnovu koga nekome dajete prava koja do sada nisu imali.
Vi se ovde na izvestan način udvarate jednom broju birača. Dakle, onom biračkom telu koje nije pravoslavno. Ja to tako razumem. Na taj način vi obezbeđujete kontinuitet onoga što činite. Pa, tako su uvažene kolege narodni poslanici iz vašeg poslaničkog kluba, još koji dan ste u njemu, rekli da ljudi koji svoju veru ispovedaju kao pravoslavnu, su u zakonu koji predlaže DOS uskraćeni za dva dana praznovanja u odnosu na neke druge. To treba da zna javnost Srbije. U ovom zakonu se nigde ne pominje na koji dan imaju pravo ateisti, ako su već tačne tvrdnje narodnog poslanika da ih ima 45 % u ovoj zemlji.
Dakle, što se 7. jula tiče, to je još jedan od načina na koji pokušavate da antifašističku borbu proglasite neoslobodilačkom i anacionalnom borbom. No, svejedno. Građanima Srbije, borcima NOR-- i njihovim porodicama čestitam Dan ustanka sa dva dana zakašnjenja. Nikakav vaš zakon ovim ljudima neće smetati da ovaj dan, kao i 4. juli, obeležavaju onako kako smatraju da treba.
Recite šta je bilo pogrešno u odluci Politbiroa CK 4. jula da se stupi u oružani ustanak protiv nemačke soldateske. To je bila odluka. Ako je ta odluka sa vašeg stanovišta sporna, onda je sporno mnogo šta u onome što vi činite. Vi ste, danas, oličenje beogradskog režima koji čini sve što nikad niko nije činio u Srbiji. I vi danas gazite sve ono što ste u predizbornoj kampanji i desetogodišnjij borbi, kako vi volite to da kažete, isticali kao osnovne tekovine i vrednosti političkog delovanja. No, svejedno. I to će proći, kao što prolazi i sve drugo. Zaboraviće vas Srbija, jer vas uskoro na vlasti neće biti. Dobro zapamtite, jer to što radite drugima, narod bi rekao na pravdi Boga, radiće oni vama na pravdi zakona. (Dobacuju: Šta je tema?) Tema je Vidovdan. A, vi ste na Vidovdan učinili ono što niko nikada učinio ne bi svom narodu.

Govoriću osam minuta, koliko i neki drugi koje vi niste opominjali. (Negodovanje u sali.) Ali, nemojte se srditi, neću. Pošto malo pre niste dobro čuli kada je moj kolega ovde rekao nešto, a vidim da izražavate interesovanje, onda da kažem da je u petak u 18,00 časova veliki miting na Trgu republike.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 79. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji reguliše vreme zasedanja, predlažem da danas izuzetno Narodna skupština zaseda do 18 časova.
(Brojni komentari se ne čuju.)
Tako je gospodo, vi ste se ponudili. Budite dobri da čujete obrazloženje. Zato što se jednog dana može dogoditi da i vaši lideri putuju u neku nedođiju. Prema tome, molim Narodnu skupštinu da se izjasni o tome da se danas radi do 18 časova.
U 18 časova na Trgu republike održava se veliki protestni skup protiv Haga. To je nacionalno pitanje. Dakle, molim da se Narodna skupština o tome izjasni.

 Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ja vas zaista molim da spustimo loptu  na zemlju i predlažem da u skladu sa članom 46. napravimo pauzu, da Zakonodavni odbor zaseda, zato što ovde jeste došlo do nekoliko stvari koje je sada nemoguće uravnotežiti. Potpuno je tačno da ministar  ne može zakon koji je usvojen u načelu derogirati na  taj način što povuče jedan njegov član kada traje rasprava u pojedinostima. Ta stvar  je nesporna, i to stoji u Poslovniku.
Ukoliko je gospodin Đelić želeo da prihvati ponuđena rešenja koja je nekoliko narodnih poslanika predložilo amandmanom na član 9. trebalo je da kaže - prihvatam amandman Petra Petrovića na član 9. i ta stvar bi bila rešena pre dva sata. Pošto je prekršena procedura, zaista mislim da je jedino Zakonodavni odbor meritoran da ovu stvar niveliše u skladu sa pravilima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, poštovani novinari - da, novinare poštujem, zato što rade jedan težak posao, a vi ih zloupotrebljavate, pred vama je zakon koji je dugo najavljivan i koji je u izbornoj kampanji tehničke koalicije DOS bio najavljen kao pravično rešenje, kao mogućnost pravičnog rešenja za sve one koji su u proteklom teškom vremenu stekli veliko bogatstvo, a da to ne mogu da dokažu.
Za takav zakon bih glasao sa obe ruke, zato što jeste istina da u normalnom vremenu jeste potrebno sticati, i ako je moguće, obogatiti se, a u teškom vremenu, kada se to desi, onda je to nemoralno. Ovaj predlog zakona ništa od toga ne čini. Ukoliko bude prihvaćeno, kao što je predloženo, najveći broj onih za koje smo mislili da će biti upravo poreski obveznici, po odredbama ovog zakona samo će legalizovati svoj nepravilno, nezakonito stečen imetak, a tzv. porez platiće oni koji su, istina je, od svoje vlade, od svoje narodne banke, od svojih poslovnih banaka, dobijali pod određenim uslovima određene kredite, kupovali devize po onoj ceni koja je bila službena, i radili poslove koji su u jednom delikatnom vremenu održali narod i državu u kondiciji, na nogama.
Ako je jedan "Simpo" dobio pet miliona maraka kredita iz primarne emisije, pa vratio 7.800.000 maraka, uz obaveze koje su uz to išle, treba li danas odredbama ovog zakona da plati još 7.500.000 maraka? Toliko će platiti, ukoliko ovaj zakon bude usvojen. Nećete vi, gospodo, ovim zakonom kazniti nikakvog direktora ni jedne firme, vi ćete na ovaj način, ako zakon bude dosledno primenjen, onemogućiti jednom velikom broju ljudi da normalno obavljaju svoje poslove, u pogonima koji su opstali, između ostalog, zahvaljujući i pogodnostima koje su predmet ovog zakona.
Ako ste, kako vi kažete, najtransparentnija vlada na svetu, zašto onda član 16, zašto tajnovitost i zašto tajnost, koga se bojite, kome se možete zameriti i zašto uopšte u jednom ovakvom zakonu stoji jedan takav član? On vas diskvalifikuje kao ozbiljne političare i ozbiljne ljude. Ako je neko po odredbama jednog zakona obavezan da nešto plati državi, onda to mora biti javno i ono što ima da plati jeste javno.
Obrazloženje koje ste dali govori o nečemu drugom. Vi u koncentričnim krugovima, kako vojnici kažu, usredsređenom vatrom svaki dan sudite SPS-u. Izdržaće SPS i ovaj sud, i ovu skupštinu, izdržala je ona i nešto gore, ali to nije za ovu priliku. Nema straha i neće se na ovom spisku naći niko iz poslaničkih klupa među socijalistima u ovom parlamentu. Teško je reći, a ja hoću, 37 poslanika SPS-a u ovoj skupštini nema pet poštenih odela.
No, izvolite, samo napred gospodo, samo napred. Rekao je jedan vaš poslanik da nije u pitanju osveta. Jeste osveta u pitanju, samo osveta je uvek bezumnija od štete na koju se odnosi, i uvek ostavlja teže posledice od same štete. Nemojte se uhvatiti u tu zamku, zato što slovite za demokratsku vlast.
I ime vam je demokratsko, i stranke vam se zovu demokratske, samo vam ponašanje nije uvek takvo. Mi to razumemo, samo ako želite to zaista da budete, takve odnose morate negovati i morate pred licem javnosti to dokazivati svaki dan. Ko će se najviše obradovati pojedinim zakonskim rešenjem? Najviše će se obradovati oni koji danas kontrolišu u Srbiji enormna bogatstva, koja su sticana mimo knjiga, mimo završnih računa, koja ne postoje ni u jednoj evidenciji. Oni će večeras slaviti ili sutra, kada ovaj zakon bude usvojen. I imaće ozbiljan razlog da vam zahvale, zato što će potpuno mirno legalizovati ono što su u nemirno vreme stekli.
U obrazloženju ni jednom rečju niste pomenuli politički i ekonomski ambijent u kome se sve ovo dešavalo. Zar je moguće da osam godina sankcija međunarodne zajednice, ne zavredi ni jednu rečenicu u obrazloženju, u zakonu koji ste pomenuli i ponudili. Ovde je neko rekao da se u Srbiji umiralo od gladi. U Srbiji se umiralo i zbog toga zato takozvana humana međunarodna zajednica nije dozvolila da sa beogradskog aerodroma poleti avion sa bocama za kiseonik u banjalučko porodilište i zbog toga se umiralo u ovoj zemlji. Nije samo zbog toga, kako vi ovde govorite, sankcije su projekat koji je ovu zemlju dekomponovao, koji je rastočio na proste činjenice i koji je rastače svaki dan. Taj projekat se na žalost danas odvija uz vaš blagoslov. Ne mogu da verujem da to činite svesno.
Hoću da verujete u ono što radite, ali ono što radite Srbiji svakog dana donosi sve teže i teže posledice. Vi se nijednom rečenicom u zakonu praktično ne osvrćete na privredu. Vas zanima samo budžetski prihod i to jednokratni. Šta znači kada se u samom zakonu kaže, da se porez neće naplaćivati iz tekućeg priliva, nego supstance preduzeća. To, draga gospodo, nije porez, to je nacionalizacija ili otkup, kako god hoćete to da nazovete. Nije cilj zakona da osposobi firmu da normalno radi, već da je uništi, ili da joj smanji cenu, pa da je onda prodate nekome, ukoliko je već nanišanjena. Ima čitav niz drugih stvari. Napisali ste između ostalog u tački 18. član 3. - privilegovane isplate zamrznute stare devizne štednje i štednje piraminalnih banaka itd. Čije se gospodo pravo ugrožava kada neko koristi svoje pravo? Ako neko uzme novac koji je uložio u jednu banku, koga on ugrožava? One koji nisu uzeli? Naravno, samo što on sam tom prilikom ne pravi ni jedno krivično delo. To je suština.
U tački 9. član 3. kažete - korišćenje sredstava iz tačke 8. deponovanih po kamati nižoj od kamate koja bi se u trenutku deponovanja mogla postići na tržištu. Znači li to da je direktor jednog preduzeća mogao ponuditi svoja sredstva piramidalnoj banci za kamatu od 8%, pa se nije za to odlučio, već je ponudio onoj banci koja daje normalne kamate, tri ili četiri posto na godišnjem nivou. Treba li on danas da bude ovde odgovoran zbog toga. To, između ostalog, piše u Predlogu ovog zakona. Građani Srbije očekivali su od vas drugi zakon, a nisu dobili nikakav zakon. Za ovaj zakon neću glasati ni ako budu prihvaćeni svi amandmani koji su podneti. Zahvaljujem.

U skladu sa članom 95, molim da se ustanovi kvorum.

Gospođo predsedavajuća, kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 95. ukazujem na povredu člana 96. Poslovnika Narodne skupštine. Upravo je narodni poslanik, koja je govorila o povredi Poslovnika, prekršila Poslovnik. Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime, što je bio slučaj, ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku i tako dalje.
Potpuno je tačno da je pogrešno i zlonamerno protumačena rečenica koju je izgovorio doktor Branislav Ivković. Faktički je tačno da je parlamentarna demokratija, po onome što ona jeste po svojoj suštini, počela da funkcioniše od 1990. godine. Da li je ta demokratija na nivou kvaliteta koji vi očekujete, to je političko i filozofsko pitanje.
Faktičko stanje odgovara onome što je rekao doktor Branislav Ivković.
Zato molim narodne poslanike i vas molim da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika, član 96. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam obrazložio praktično u raspravi u načelu zašto mislim da treba da bude prihvaćen ovaj amandman. Danas ću da ponovim samo nekoliko stvari. U gotovo svim opštinama u Srbiji predsednik opštinske skupštine ima makar nekoliko procenata viša primanja od predsednika izvršnog odbora skupštine opštine. Ako bismo  primenili princip analogije, bilo bi potpuno normalno da i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ima višu platu od predsednika Republičke vlade, između ostalog i zbog toga što predsednik Narodne skupštine mora biti narodni poslanik i zato što po Ustavu ima nekakve ingerencije koje su bliže predsedniku Repbulike nego predsedniku Vlade.
Dakle, smatram da je stvar potpuno principijelne prirode. Ne radi se ni o kakvoj personalnoj motivisanosti i mislim da ovo nije pitanje visine zarade. Ovo je pitanje principa. Narodna skupština jeste najviši dom i mislim da predsednik Narodne skupštine po tom osnovu treba da bude i kroz visinu zarade vrednovan, makar za jednu stepenicu, više od predsednika Vlade, koju bira ova skupština i narodni poslanici koji se u njoj nalaze.
Dakle, rukovođen sam isključivo jednim principom koji postoji i koji se primenjuje danas u Srbiji. Iz razgovora sa kolegama danas, a i poznato mi je da postoje neke opštine gde je izjednačena zarada predsednika opštinske skupštine i predsednika opštinske vlade, ali u najvećem broju opština predsednici opštinskih skupština imaju višu platu, višu zaradu od predsednika opštinske vlade.
Zato je ovo izazvalo veliko interesovanje kod naše javnosti i dozvolite mi samo da kažem još jednu rečenicu, da su se radnici opštinske uprave opštine Voždovac obratili ministru pravde gospodinu Batiću u vezi sa postojećim stanjem u ovoj opštini, u vezi sa koeficijentima i drugim stvarima koji se tamo dešavaju. Zato vas molim da ovaj naš amandman razmotrite i molimo narodne poslanike da prihvate amandman koji sam zajedno sa gospodinom Arsićem podneo. Zahvaljujem.

Sa gospođom Natašom mi ne treba kvorum. Kolege i koleginice, narodni poslanici, cenjeni novinari, na dnevnom redu danas se nalazi problematika koja interesuje svakog narodnog poslanika zato što svako od nas, osim što zastupa interese svojih birača i sredina iz kojih dolazi, ima i neke posebne razloge zbog kojih je zainteresovan da kadrovska rešenja u pravosuđu budu na nivou samog pravosuđa. Ovde nedostaje, u ovom predlogu koji smo dodali za imenovanje novih sudija nedostaje spisak onih kandidata koji su konkurisali, prijavljenih kandidata po sudovima i ne znam zašto postoji za Novi Sad,  Užice,  Valjevo, a ne postoji, recimo, za Čačak ili neke druge okružne sudove, odnosno područja okružnih sudova. Smatram  da nedostatak ovog materijala,  sve narodne poslanike ne dovodi u istu poziciju i ne mogu da se izjašnjavaju o predloženim kandidatima na isti način. Svejedno, mi znamo da politička vlast u jednoj  državi bitno utiče na kadrovska rešenja u pravosuđu, i to ne treba da sporimo ovom prilikom  koaliciji DOS, zato što to očigledno čini svaka vlast na svetu, pa zašto ne bi činila i DOS-a u Srbiji.

Ovde nema dovoljno elemenata da se izjašnjavamo o svakom od pojedinih rešenja, ali zato možemo da se izjašnjavamo o onim personalnim rešenjima koja se odnose na opštinske sudove mesta iz kojih mi dolazimo, ili za područja okružnih sudova. Reći ću da, ako je već morao da bude razrešen predsednik opštinskog suda u Čačku, gospodin Miloš Pavlović, a to pravo DOS-u ne sporim, i treba da bude izabran novi čovek. Socijalisti u Čačku su na konferenciji za novinare pre nekoliko dana podržali predlog da gospodin Rade Baničić bude izabran za predsednika Opštinskog suda u Čačku i nemaju ništa rđavo da kažu za ovog čoveka, ni kao sudiju, ni kao građanina Čačka. Dakle, ja ću danas glasati da gospodin Rade Baničić bude imenovan, odnosno bude izabran za predsednika Opštinskog suda u Čačku.

Ali, neću glasati da u Gornjem Milanovcu bude izabran gospodin Dušan Dražević, sadašnji sudija Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, zato što po onim elementima koji su bitni da se ocenjuje rad jednog sudije, gospodin Dražević u Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu je na poslednjem mestu. To je broj nerešenih predmeta, i sve ostalo što utiče na kvalitet suđenja. Ne sporim pravo ni lokalne vlasti u Gornjem Milanovcu, a ni koalicije DOS da se opredeli upravo za gospodina Draževića, ali sam dužan da ovde kažem da po onim elementima koji su dostupni svakom ko se bavi ovom problematikom, po rezultatima koje je ostvario u proteklih nekoliko godina, zauzima poslednje mesto. Dakle, to je rizik koji preuzima predlagač i naravno, mi nećemo polemisati sa ovim predlogom, ali nećemo glasati za ovaj predlog.

Danas je govorio gospodin Batić, ministar pravde i lokalne samouprave, da sudije rade u nenormalnim tehničkim uslovima, smešteni itd. Ne poznajem toliko pravosuđe Srbije što se smeštaja i uslova rada tiče, ali hoću da kažem da na području za koje je odgovoran Okružni sud u Čačku, sudnice u Okružnom opštinskom sudu mi izgledaju kao na američkim filmovima, da već deset godina najsavremenija oprema i enterijer, i sve drugo što je neophodno, postoji za nesmetan rad organa pravosuđa, da je pre nekoliko godina useljen novi objekat organa za prekršaje, da u svim tim objektima postoji restoran u kome se pristojno može ručati za 30 dinara. Dakle, ne znam kako je to u Beogradu i ne znam kako je na nekim drugim mestima, ali za ovo područje koje pokriva Okružni sud u Čačku, uslovi da sudije normalno rade i obavljaju svoj posao, postoje.

Što se tiče nezavisnog pravosuđa, želim da citiram izjavu gospodina Mlađana Dinkića, guvernera Narodne banke Jugoslavije koji je, boraveći pre nekoliko dana u Čačku, između ostalog javno prozvao predsednika Vlade Republike Srbije da bitno utiče na neke sudije u našoj Republici, i naravno, apostrofirao je ovde već pomenutog sudiju Kljajevića. To zaista jeste presedan da se jednom političkom odlukom utiče da se uvedu privremene mere u Poštansku štedionicu koja opslužuje 700.000 tekućih računa i koja je tog dana na računu imala milijardu dinara. Dakle, ako se nešto u izbornoj kampanji obeća, onda je doslednost najmanje što se očekuje od onih koji vrše vlast. Optužba koju je izrekao gospodin Dinkić, jeste takve prirode da teško diskvalifikuje i premijera Republike Srbije i nezavisnost sudstva kao takvog. Takođe, želim da kažem nekoliko stvari, principijalno, jer ne poznajem ljude, - ovde zaista postoji nekoliko rešenja gde se za predsednike opštinskih sudova ili okružnih sudova predlažu i biraju lica koja pre toga u tim sudovima nisu birana za sudije opštinskog ili okružnog suda.

Potpuno je logično da se iz reda sudija opštinskog suda bira njihov predsednik, kad god je to moguće. Ako, naravno, iz nekih posebnih razloga to nije moguće, onda razumem ono što su predlagači ovde učinili, mada mislim da je gospodin Jojić, ako se ne varam, izneo jednu dilemu - da li se u pojedinim slučajevima može izabrati za predsednika okružnog suda lice koje pre toga nije bilo sudija okružnog suda i da li bez zakletve koja se odnosi na sudije okružnog suda, može postati predsednik okružnog suda.

No, smatram da je to pitanje procedure. Personalno će to i tako biti kako su odlučili ljudi koji imaju u ovom trenutku odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji. Mi ćemo glasati, ja pre svega, za najveći broj predloženih sudija. Za, neke, naravno, neću iz razloga koje sam ovde izneo.

Očekivali smo da će se ovaj problem rešavati celovitije, da ćemo ovde imati sve predsednike okružnih sudova, i nosioce javnotužilačkih funkcija. Ovako, ovu stvar radimo parcijalno. Očekivali smo, da budem iskren, da će rasprava o ovoj tački dnevnog reda ići nekoliko dana kasnije, zbog toga što je to bila 11. tačka dnevnog reda, tako da pretpostavljam da jedan broj narodnih poslanika nije dovoljno spreman da danas o tome ovde govori.

Ne stoji tvrdnja da predloženi kandidati za izbor ovih funkcija u pravosuđu nisu pripadnici političkih stranaka. O tome ćemo govoriti kada dođe vreme za izbor javnog tužioca. Ne treba niko nikom da imputira ono što i sam danas radi. Sudstvo će biti nezavisno u onoj meri, u kojoj su odgovorni oni ljudi koje danas biramo za sudije i predsednike sudova.

Hoću da verujem da oni jesu odgovorni ljudi, da će ovaj posao raditi na najbolji mogući način, zato što neće biti mnogo sreće ni za koga ukoliko na sud i sudove može bilo ko uticati, bez obzira kakva mu je pozicija u politici ili u državi danas. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, mi smo već razgovarali o Predlogu zakona o platama u državnim organima i javnim službama, ali posle amandmana koji je prihvatila Narodna skupština. Imamo sada korekciju onoga što smo prošli put skoro prihvatili. Zbog javnosti hoću da kažem kolika je plata narodnog poslanika. Dakle, da se ne špekuliše time: narodni poslanici imaju platu nešto ispod 10.000 dinara.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Nije tačno.)
To je potpuno tačno. Prema tome, ja ne govorim da je to visoka ili niska plata, nego govorim kolika je, a neka građani Srbije procene sami.
Hteo bih nešto da kažem o članu 7. zato što to i jeste ključna stvar u Predlogu ovog zakona. Sa narodnim poslanikom Jocom Arsićem sam podneo amandman na ovaj član, pa će biti prilike da se o tome nešto više kaže. Ali, hoću da kažem da ne delim mišljenje onih narodnih poslanika koji misle da predsednik Republike ne treba da ima ovaj koeficijent. Ne govorim personalno ni o kakvom predsedniku Republike koji je danas, ili koji će biti sutra, već govorim o predsedniku Republike kao instituciji, koji se bira na vrlo delikatan način, dakle, neposrednim izjašnjavanjem građana. Ako neko misli da predsednik jedne države treba da ima platu koliko zarađuju četiri prosečna činovnika, onda mislim da ne misli dobro svojoj državi, ni o svom predsedniku Republike. Teška su vremena i mislim da, kolika god da je bilo čija plata, za one koji nemaju ni takva primanja, to izaziva određene komentare i određenu muku za sve nas zajedno. Ali, svejedno, govorimo o predsedniku države.
Amandman koji smo podneli odnosi se na alineju 2. Zaista mislim da nije normalno da predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade imaju istu platu. Vidim da neke kolege misle da to tako treba. Ja mislim da ne treba, zato što predsednik Narodne skupštine pre svega mora da bude narodni poslanik. Predsednik Vlade nije narodni poslanik. Dakle, nema ovu proveru koja se stiče izborima i koja nije ni malo jednostavna, kao što smo videli. Osim toga, predsednik Narodne skupštine, u skladu sa Ustavom, u određenim prilikama zamenjuje predsednika Republike. Osim toga, on je predsednik najvišeg zakonodavnog i predstavničkog doma u ovoj zemlji. Dakle, ja ne govorim personalno. Ako hoćemo i personalno - potpuno sam ubeđen da gospodin Dragan Maršićanin živi upravo od te svoje plate, a nisam siguran da gospodin Zoran Đinđić živi samo od svoje plate.
U pretposlednjoj alineji se kaže: "7,50 za sudije okružnog suda, zamenika okružnog i javnog tužioca i sudiju privrednog suda". Poštovane kolege narodni poslanici, sudija privrednog suda je prvostepeni sudija. Sudija okružnog suda se bavi delikatnim poslom i, koliko znamo, izriče za određena krivična dela i smrtnu kaznu. Nije normalno da njihova plata bude vrednovana na isti način. Mislim da tu treba da se napravi nekakva korekcija.
O platama narodnih poslanika ne govorim, zato što mislim da je to delikatno i da, primenjujući onaj princip da niko ne treba da bude sudija o svom predmetu, ovu stvar treba da reši Administrativni odbor i na taj način da nas, narodne poslanike, liši neprijatnosti da razgovaramo o visini svoje zarade.
Što se tiče lokalne samouprave, ona je predlogom ovog zakona u nekim sredinama dobila bolje rešenje, a u nekim kao što je Čačak dobila gore rešenje, zato što su lokalne samouprave do sada imale pravo da koriste princip da kao osnovicu uzimaju ili prosek u Republici ili prosek u opštini, pa su se koristile povoljnijim, i na ovaj način radinici lokalne samouprave Čačak imaće primanja sto posto niža, ako ovo bude primenjeno i ako bude ostalo kao što je danas, nego što su to inače imali do ovog trenutka.
Mislim da se nisu za to zalagali i mislim da je potreban izvestan stepen samostalnosti i komocije u onim sredinama koje bolje i efikasnije rade i ne slažem se sa poslanicima koji su rekli da broj stanovnika opštine nije veoma bitan za uređenje plate zato što nije isto upravljati svim onim što se dešava u opštini u kojoj ima 100.000 stanovnika i u opštini u kojoj ima dvadesetak hiljada stanovnika. Zato mislim da narodni poslanici, koji su ovde uglavnom i predsednici opština i na drugi način su zaduženi za lokalnu samoupravu, treba o ovome da povedu računa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade Srbije, cenjeni novinari, tema je previše degutantna da bi uopšte mogla da se nađe pred ovako visokim domom. No, kad je već tu, treba da kažemo nekoliko stvari. Naravno, ako se usput dogovorimo da se čujemo.

Bez dobacivanja, gospodine Popoviću, nema smisla.

Vaše nevaspitanje je vaša lična stvar (obraća se poslaniku Popoviću).
Gospodine Obradoviću, ja ću krenuti redom, kao što mislim da je normalno. Prvo, od onoga što vam zameram - izjavili ste (citiram): "U mom životu sam oskudevao u raznim stvarima, u ženama nisam nikada."
Kad je neko oficir i džentlmen, on ne sme da dozvoli takvu rečenicu. Dakle, to vam zameram. Ili su novine pogrešno prenele to što ste rekli. Ali, nije to ono o čemu ovde želim danas da govorim.
Potpuno je jasno da su narodni poslanici dovedeni u neprijatnu situaciju, da učestvuju u političkom manevru jedne velike političke stranke, tzv. velike političke stranke u DOS-u, koja na ovaj način pokušava da, u odnosu na drugu, takoreći veliku političku stranku u DOS-u, poveća svoj politički uticaj sa pet mandata.
Čak i da je priča potpuno tačna, a o tome ne možemo razgovarati, jer i ne treba da znamo detalje takvih stvari, postoji nekoliko, kako se to kaže žargonom, šupljih mesta u ovoj priči. Prvo, cela stvar se poklapa sa nastojanjem Vlade Republike Srbije da se borba protiv korupcije intenzivira i da sve druge negativne posledice izvedene iz toga, takođe dobiju neko novo svetlo pred licem naše javnosti.
Ako je gospodin Vuk Obradović, kao potpredsednik Vlade i predsednik te komisije, bio najeksponiraniji igrač (izvinjavam se zbog žargona) onda je potpuno nelogično da se u momentu kada se te stvari dešavaju, praktično jedna komisija i njen rad potpuno relativizuju.
Sledeće, nekoliko narodnih poslanika danas je ovde govorilo o tome ko ima pravo po zakonu da raspolaže mandatima. S obzirom da u ovoj skupštini sede politički ljudi, dakle, razumemo svi o čemu se ovde govori, nedopustivo je da se jednoj političkoj stranci, makar nju optužili i dokazali da je kriva za mnogo toga, ospori pravo da raspolaže svojim poslaničkim mandatima u jednoj republičkoj skupštini.
Izvolite, gospodine Jovanoviću, Nova demokratija, to ste rekli?

Pa onda, gospodine predsedniče, opomenite svog šefa poslaničkog kluba, čik ga opomenite, predsedniče.
Mandati Socijaldemokratije, u okviru DOS-a, su mandati Socijaldemokratije. Ukoliko ta stranka na svojim organima partije donese legitimnu odluku o tome ko će personalno zastupati tu stranku u ovom parlamentu, to pravo joj ne može sporiti niko. To pravo ste vi danas probali da toj stranci osporite, bez obzira da li je ona nama ili nije simpatična. Ta stvar je potpuno principijelne prirode.
Ono što iz ovoga može proizaći kao posledica je presedan koji se može primenjivati i na druge, no o tome neka vode računa pre svega manje političke stranke unutar DOS-a, zato što, bez da budem zlurad "počelo je počelo" i pitanje je da li će neka nova afera, ili nekakav novi problem, koji zaista postoji, ili koji neko učini opštepoznatim, a bez da postoji, nekom drugom uskratiti poslaničke mandate u ovom parlamentu.
Začuđuje da jedan broj narodnih poslanika, govoreći danas o ovoj temi, govori i o nečem što apsolutno nema veze ni sa današnjim zasedanjem, a ni sa onim što su mislili da imputiraju, pre svega nekim poslanicima i nekim ljudima koji su ranije vršili vlast. Dakle, i nisu bili pri tom opomenuti.
Nije lako kad se dođe u poziciju da se samo posle nekoliko meseci, kad se sa ove govornice obećalo narodu poštenje, principijelnost, doslednost itd, danas suoči sa tim istim narodom, sa hrpom problema, koji nikako nisu političke prirode, nego proizilaze iz jedne druge kuhinje, za koju ste makar vi tvrdili da više ne postoji ili da je nešto što je u vremenu prošlom postojalo kao pravilo ponašanja.
Vi ćete, naravno, danas smeniti svog potpredsednik Vlade. To je očigledno. Smenićete svog potpredsednika, jer mi za njega nismo ni glasali. Što se našeg glasa danas tiče, ovde je rečeno - bićemo uzdržani. To nije naša borba, samo u toj vašoj borbi biće dosta pogažene trave. Jer, kad god slonovi nastupaju po travnjaku, uvek prvo pogine trava.
Drago mi je što ste se prepoznali, taj se fenomen zove identifikacija rasute pažnje. Dakle, učinićete nešto što je jedino moguće u ovim okolnostima, pri čemu vi nećete više biti ista vlada DOS-a, kao na početku, vi nikada više nećete biti ista vlada DOS-a. Sve više ćete biti vlada DOS-a, zato što, kada jedna vlada smeni jednog svog potpredsednika, sa vrlo problematičnom argumentacijom, onda se dovodi u pitanje kredibilitet kompletne vlade.
Što se tiče onoga što se danas čulo za ovom govornicom, pre svega ono što je govorila naša uvažena koleginica, sa tim treba postupati obazrivo, zato što se radi o jednoj teškoj priči, u koju je teško poverovati, a s druge strane, teško ne verovati, zato što uvek ostaje ljudska dilema - da li je ovde neko zloupotrebljen i da li je neko nekim manipulisao.
No, Narodna skupština nije sud i narodni poslanici nisu sudije. Mi treba danas da postupimo po svojoj savesti, a naša savest kaže - nećemo učestvovati u onome što je deo vašeg problema, ne više od onoga što činimo. Mogli bismo da budemo zluradi i da se radujemo novim takvim dešavanjima, ali i to nije suština našeg političkog delovanja. Suština našeg političkog delovanja jeste da pokažemo da niste onakvi kakvim ste se predstavljali kada se stupali pred političku javnost Srbije i kada ste govorili da ćete biti dosledni, bezgrešni, besprekorni itd. To niste, samo posle nekoliko meseci. Dakle, to je priča za razmišljanje, to je poruka biračima i poruka građanima Srbije. Ova današnja biće potpuno jasna. Devet minuta i nula sekundi.

Uvažena gospođo Čomić, gospodine predsedniče Vlade sa ostatkom kabineta, pošto tri četvrtine vašeg kabineta ne prisustvuje zasedanju vanredne sednice, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, poštovani građani Srbije, ovo je poslednja prilika da preispitamo da li je zaista bilo Kneževe večere?

Gospodin Jovanović, govoreći malopre, je rekao da je problem Kosova nastao pre nekoliko godina. Ove godine navršava se 630 godina od Maričke bitke, a ovaj problem potencijalno je nastao onog dana kada je pao Konstantinopolj. Vi ste, poštovana gospodo, u izbornoj kampanji koju ste vodili rekli da je pitanje Kosova i pitanje odnosa Srbije sa Crnom Gorom demokratsko pitanje. Danas, kada ove probleme posmatrate iz perspektive vlasti, vidite da to nije tako jednostavno, da nije ni demokratsko, ni tehničko pitanje.

To je suštinsko pitanje, sučeljavanje, sukobljavanje interesa onih koje vi nepravilno nazivate međunarodnom zajednicom, a koji imaju svoje ime i koji se zovu SAD i Evropska unija, sa onim što su naši vitalni, nacionalni i državni interesi. Nekoliko narodnih poslanika iz vladajuće koalicije DOS više puta je citiralo preosvećenog vladiku Nikolaja Velimirovića, a ja im se danas pridružujem i takođe, sa bogoslovijom manastir u Krki, govorim nekoliko rečenica koje je ovaj veliki čovek i veliki Srbin rekao.

Uviđajući svu opasnost i proždrljivost Zapada, veliki mislilac vladika Nikolaj Velimirović, za taj zapad govori: "Zar niste primetili kako ono neizmerno voli da boguje, da boguje naukom, tehnikom, filozofijom, kulturom, religijom i politikom, umetnošću i modom. Da boguje po svaku cenu, makar inkvizicijom i papizmom, makar mačem i ognjem, makar ubijanjem i nožerstvom. Taj povampireni zapad i danas je na istim putevima i ciljevima. Taj zapadni mehanizovani inkvizitor stvara aždaje, najveće neprijatelje istine i pravoslavlja". Ništa se nije promenilo, a ovo je izrečeno pre šest i po decenija. Moglo je biti izrečeno i pre nekoliko vekova, a može se izreći i danas.

Po zaključku koji je danas pred nama ovde, o Kosovu i Metohiji, o potrebi njegove modifikacije, govorio je predsednik naše poslanike grupe dr Branislav Ivković. S tim u vezi nemam šta da dodam. Ono o čemu ovde želim da govorim jeste objektivna odgovornost svakog ko vrši vlast, za ono što jeste najveći problem njegovog naroda i njegove države. Optuživali ste bez mere i sa strašću sve one koji su probali da ovaj problem rešavaju jedinim mogućim, legitimnim, pravnim i svim drugim sredstvima, uključujući i pravo na silu. Podsećam da monopol nad silom u jednoj državi ima vlast koja je izabrana voljom naroda, a takav monopol nad silom držala je vlast u prethodnom sazivu, kao što je vi držite danas. Govorili ste u predizbornoj kampanji da smo uveli carine za Crnu Goru, u Brodarevu, pa ste ih 8. oktobra ukinuli, pa ste ih 10. oktobra vratili, pa ste ih pre nekoliko dana uveli između ostatka Srbije i onoga što vi danas nazivate Kosovom i Metohijom. Neprincipijelno, nedosledno, a moram reći očekivano.

Nije pitanje Kosova i Metohije samo pitanje za ovaj parlament, nije to pitanje samo za ovu vlast, nije to pitanje samo za one koji su do juče vršili vlast, to je istorijsko, sudbonosno pitanje na kome svaki Srbin, ma gde da se nalazi i svaki normalan građanin države Srbije, ma kakva da mu je pozicija, treba da se angažuje u onoj meri koliko njegove umne i druge sposobnosti dozvoljavaju, pri čemu svako od njih treba da ima dobru nameru da problem reši, ne protiv interesa albanskog stanovništva na Kosovu, već u interesu srpskog naroda i građana Srbije, celovito. Naravno, danas imamo odstupanje odnosno kritikovanje Rezolucije 1244 koja nije najsrećnija, i nije najsrećnije rešenje, i nije bezbolno, i nije pravedno rešenje, ali je bilo rešenje koje je omogućavalo da Srbija ne postane spržena zemlja, da prestanu da lete preko 800 aparata svakog dana nad našim nebom i da bombarduju, najčešće civilne ciljeve, koje su neki drugi nazivali legitimnim ratnim ciljevima. Ta rezolucija je to obezbedila.

Mi bismo danas bili srećni kada bi zaključak koji nudi Vlada Srbije mogao da obezbedi makar nivo garancija srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, koju je obezbeđivala Rezolucija 1244. Ovaj zaključak, na žalost, to ne obezbeđuje, on uvodi Srbiju u poziciju da više nema popravke, on uvodi Kosovo i Metohiju u poziciju da će sasvim brzo, brže nego što očekujemo, postati suverena država i da će sve ono što smo s pravom nazivali i nazivamo srpskom duhovnošću, tradicijom, istorijom i kulturom, teritorijom srpskih svetinja, da će zaista ostati izvan teritorija i bez jurisdikcije države Srbije. Koliko puta treba jedan isti hram, kao što je manastir Svetog Arhangela kod Prizrena, da bude porušen, da budu napravljene tuđe bogomolje, pa da neko shvati da nije suština u tome da neko u Srbiji nije postupao kako treba, nego da neko izvan Srbije ko neće Srbiju takvu kakva jeste, postupa onako kako njemu odgovara. Danas je u ovom parlamentu nephodno elementarno poštenje i elementarno priznavanje šta je suština nacionalnog interesa danas u Srbiji.

Šta je ono preko čega ne možemo da pređemo? Srpska pravoslavna crkva, veličajući, s pravom, delo Svetog kneza Lazara, kanonizovala ga je u sveca, zbog toga što je nekoliko puta veću osmanlijsku silu, koja tada jeste bila to što mi danas zovemo novi svetski poredak, pokušao da spreči da ne uđe i ne porobi ovaj prostor. Dakle, njega slavimo kao sveca, a jednog drugog lidera srpskog držimo u režimskom kazamatu danas, zato što je imao istu dilemu kao i knez Lazar kada je sazvao kneževu večeru.

Vaš smeh razumem kao nerazumevanje. Ne možemo živeti toliko dugo da razumemo šta se stvarno dogodilo, ali možemo poživeti onoliko koliko je potrebno da razjasnimo da je ta odluka sramna i štetna, i da svi oni koji u tome učestvuju pomažu onima koji Srbiju rasrbljuju dalje.

Zato mislim da danas treba sve što možemo, svi koliko nas je ovde, da učinimo da pravilno objasnimo šta se u stvari na Kosovu i Metohiji dešava vekovima, godinama, a naročito u poslednjih nekoliko meseci. To što se tamo danas dešava naziva se stvaranjem neke nove države, koja neće biti pod našom jurisdikcijom i koju više ničim ne možemo vratiti u svoju matičnu zemlju i srpskom narodu, kao matičnom narodu. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, javio sam se na vreme, ali me niste primetili, u skladu sa odredbama Poslovnika Skupštine, član 95, mislim da je došlo do povrede člana 99, stava 1. i 2, u izlaganju narodnog poslanika Nade Kolundžije. Između ostalog, govorila je o tome da se narodni poslanici ovde ponašaju kao da su došli na guslarsko veče. Poštovana gospodo, gusle u srpskom i crnogorskom narodu imaju bolje mesto nego što o njima ima mišljenje i izjašnjava se ovde pred nama cenjeni narodni poslanik. Zahvaljujući tim guslama, Filipu Višnjiću, Vuk Stefanović je zabeležio, između ostalog, i pesmu koja se zove "Kosovka devojka". Umro bi on od stida danas kada bi imao proliku da čuje barem nešto od onoga što je rečeno. (Komešanje u sali.) Možda to za vas jeste anahronizam, ali ko želi da ga drugi poštuju, mora poštovati druge. Smatram da naročito poslanik iz partije koja odgovara za ono što se dešava na jugu Srbije i participira u vlasti, na taj način kao što je participirao gospodin Nebojša Čović, o guslama mora da misli bolje zato što se nalazi u parlamentu Srbije. Znači, molim vas, gospodine predsedniče, da se Narodna skupština izjasni o povredi člana 99. stava 1. i 2. Poslovnika.