Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a podneo sam amandman na član 7. i predlažem da se član 7. briše. U samom nazivu zakona stoji - Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Valjda, protiv osumnjičenih da su učinili ratne zločine. Šta će vam ili šta će nam onda zakon, ako u samom nazivu zakona kažemo da su svi oni koji su eventualno osumnjičeni već počinioci ratnog zločina? O tome treba da se vodi računa. Ovo je još jedan od dokaza da je ovde pretpostavka nevinosti potpuno zamenjena, iskrivljena, zloupotrebljena, i da ovaj zakon, kao takav, ima isključivo ili gotovo isključivo političku dimenziju.
Treba prihvatiti da se ovaj član briše, tim pre što je odredbama 4. i 5. Zakona o javnom tužilaštvu regulisana dužnost dostavljanja spisa i pružanje podataka javnom tužilaštvu. Hoćemo li mi imati tužilaštvo i tužioce za sve oblasti kriminala u zemlji? Hoćemo li za svaku priliku ad hok formirati specijalne tužioce i specijalne sudove? Šta će da ostane za tužilaštvo, kao jedini legitimni organ državnog progona u zemlji?
Čini mi se da je ovo jedan od zakona kojim se na ovaj ili onaj način pridobijaju simpatije onih koji to ovde od nekog traže, a da se ostavlja široka mogućnost da se veliki broj ljudi koji su učestvovali kao mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP-a nađu na optuženičkoj klupi zbog toga što su se prema važećim zakonima odazivali na mobilizaciju svoje ratne jedinice.
Podsećam, u toku NATO agresije na našu zemlju je proglašena opšta mobilizacija i da je po Zakonu o narodnoj odbrani dužnost svakog vojnog obveznika bila da se odazove u svoju ratnu jedinicu u roku od 24 časa. Hoće li ovaj zakon biti pravni osnov ili, nažalost, politički osnov da sva ova lica shodno nečijoj proceni odgovaraju zbog toga što su se u skladu sa važećim zakonima javili u svoje ratne jedinice?
Nema kamera i nema ovo ko da čuje, kao što ni mnogo drugog nema ko da čuje, kao ni protest koji je danas. Molim vas, dok ima vremena, vratite kameru u skupštinsku dvoranu da ljudi čuju šta govorimo. Biće kasno jednog dana, verujem da ste pogrešno ugradili preticanje u ono što mislite da obezbeđuje vršenje vlasti danas u zemlji. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, incidenti na sportskim takmičenjima ne mogu se, nažalost, rešiti nikakvim zakonom. To je jedan sociološki problem. Ljudi koji prave ove izgrede ne čine to zbog toga što vole ili ne vole sport; na ovaj način ispoljavaju jednu emociju koja ima sasvim druge porive. I, ako mogu da kažem, a da ne budem protumačen kako ne treba, sa porastom demokratije u svim društvima u okruženju i inače raste broj incidenata na sportskim takmičenjima, jer se inače porast kriminala u svetu, nažalost, vezuje za demokratizaciju određenih društava. Ovaj problem bi mogao da bude rešen u zakonskom smislu zakonom o sportu, i rešen je već, ili bi trebalo da bude rešen Zakonom o javnom redu i miru.
Zakon o sportu lobi "Crvene zvezde" i "Partizana" već dugo skida iz skupštinske procedure, jer nije rešeno pitanje imovine fudbalskih stadiona "Partizan" i "Crvena zvezda". Podsećam da je stadion "Partizan" vlasništvo Vojske Srbije i Crne Gore, a "Zvezdin" stadion je gradski stadion i da je nemoguće da mi prihvatimo da udruženje građana, kao grupnu svojinu, dobije na raspolaganje ova dva stadiona. Ali, ono što je za nas ovde važno jeste - da li je moguće da je taj lobi toliko jak da suspenduje iz skupštinske procedure zakon o sportu, kojim bi inače moglo ovo pitanje da se razreši na jedan potpun i korektan način.
Ukoliko bismo ostali pri stavu da se incidenti na svim javnim dešavanjima rešavaju posebnim zakonima, dobili bismo onda zakon o sprečavanju nasilja na koncertima, na nekim drugim manifestacijama; to bi nas odvelo u prenormiranost.
Još jedan element je veoma važan. Ljudi koji prave incidente na sportskim manifestacijama, nažalost, često su direktno podsticani od uprave klubova ili nekih drugih neformalnih centara moći, koji za njihov račun i za njihov interes prave nerede, manifestuju jedan neverovatan stepen nasilja, netolerancije, često dovodeći u pitanje bezbednost svih učesnika u sportskoj priredbi. Tako da, ako hoćemo da budemo iskreni, ne možemo se skoro setiti kada je jedan roditelj odveo maloletno dete na sportsku priredbu, jer već nekoliko godina, zbog bezbednosti svoje dece, nismo u stanju da ih vodimo na sportske priredbe koje bi rado želela da vide.
Ranije smo imali priliku, nažalost, da slušamo da se među ovim izgrednicima nalazi cvet mladosti našeg društva. Ovih dana smo dobili priliku da čujemo kako su to ponovo huligani, krug je zatvoren. Želim da kažem da su huligani uvek huligani, da sve treba učiniti da se njihovo ponašanje sankcioniše, ali više od toga treba učiniti da ne dođe do takvog ponašanja. Država ima na raspolaganju instrumente kojima je to moguće postići. Nažalost, oni koji dolaze na sportske priredbe da tamo prave izgrede potiču iz predgrađa, iz socijalno najproblematičnijih porodica. Često su to ljudi koji nisu u stanju da se prehrane. Najčešće su to lica koja nemaju nikakvu kvalifikaciju i najčešće se radi o ljudima koji to što čine na sportskim priredbama čine zato što imaju pomanjkanje identiteta i zato što je to način da budu javno eksponirani i da ostave svoj, nažalost često tragični, pečat na društveni život.
Ovaj zakon ima ambiciju da smanji broj izgreda i da smanji broj izgrednika na sportskim manifestacijama. Nisam optimista da će to biti moguće zato što ne postoji ambijent, ne postoji društveni milje koji je neophodan da se ovo kanališe u nekom drugom smislu. Došli smo u apsurdne situacije, da se klubovi navijača zloupotrebljavaju u političke svrhe, da neke od njih direktno instrumentalizuju političke stranke, da za njihov interes i njihov račun rade stvari koje inače nisu dozvoljene ni po Zakonu o političkim strankama, niti po i jednom drugom zakonu koji postoji u našoj zemlji.
Neka se svi uzmu u pamet u vezi sa ovim. Ovo zlo je veliko. To društveno zlo je takvo po obimu da smo ovih dana mogli da vidimo kakva je negativna posledica takvog delovanja. Šta je sport a šta nije, gotovo da više nismo u stanju da razgraničimo.
U vezi sa konkretnim zakonskim rešenjima - Odbor za bezbednost, koji je jedan od nadležnih odbora, nije prihvatio nijedan amandman Socijalističke partije Srbije, ali želim da kažem i upozoravam narodne poslanike na tu okolnost, da ne dođe do problema kod definisanja sportskih priredbi, pošto ovaj zakon to definiše.
Podsećam da manifestacije koje se dešavaju na hipodromima nisu sportske priredbe. Po pravilima međunarodnog komiteta sport je samo taj sport, dakle, preponaški sport i dresurno jahanje, galopske i kasačke utakmice ne potpadaju pod sportske manifestacije, već pod nešto drugo.
Da se ne dogodi da iz formalnih razloga ne možemo da postupamo prema izgrednicima na hipodromu zbog toga što hipodrom nije sportski objekat de facto ukoliko se na njemu ne održavaju ove dve manifestacije.
Mislim da i sama namera u parlamentu da se o ovom zakonu razgovara istovremeno kao i o dva druga zakona, koja se teško mogu dovesti u vezu sa ovim, govori o tome da nismo na najozbiljniji način shvatili ovu problematiku. Takođe želim da kažem da se treba lišiti političkih usluga svih ovih grupa i treba oštro sankcionisati one koji njihove usluge koriste.
Dobro znam da vi dobro znate o čemu ja ovde govorim. Pošto mi svi dobro znamo o čemu je ovde reč, onda ne treba imati dilemu odakle zlo dolazi. Ovaj duh je izašao iz boce i treba ga jako pažljivo i jako dugo vraćati tamo gde mu je mesto. Ako smo prema sebi pošteni, ako smo pošteni prema onome što nam valja činiti u ovoj državi, sport moramo da vratimo zbog onih zbog kojih on postoji, a ne da sportska takmičenja najvišeg mogućeg ranga predstavljaju priliku da se ovi ili oni neformalni politički ili neki drugi centri moći tako nadglasavaju sa nekima, a to je mesto koje nije za to određeno i to je vreme koje nije za to određeno.
Pošto ne znam da li ima još prijavljenih iz moje poslaničke grupe, nema, imam još vremena? Dobro, i pored toga, evo reći ću još nešto, molim da se u najkraćem mogućem roku zakon o sportu nađe u proceduri Skupštine Srbije zato što on može da rešava problem na način koji je bolji, da nam Uprava za sport podnese nekakve izveštaje.
Između ostalog, kako je moguće da dve marketinške agencije, a vode ih supruge najodgovornijih funkcionera u Upravi za sport, to su funkcioneri Demokratskog centra, rade kampanju "Igraj za život", a ne i neke druge kampanje, a to virmanskim nalozima plaćaju njihovi muževi, troše budžetske pare; tih virmana ima i po nekoliko desetina miliona, tu stvar i neke druge raspravićemo onda kada budemo govorili o sportu.
Još jedna stvar, zašto već dve godine nemamo na skupštinskim klupama, a imamo u proceduri, zakon o igrama na sreću? On je veoma važan za ovu oblast, jer se iz njega finansira veliki broj klubova. Koji je to lobi koji je u stanju da dve godine drži u fioci zakon o igrama na sreću? Ja znam koji je, a ne znam zašto neko pristaje da to bude tako i zašto nemamo priliku da male sportske organizacije, da humanitarne organizacije i njihove humanitarne potrebe finansiramo iz igara na sreću, a da pri tom širom Srbije gledamo kako se bogate ljudi koji imaju kladionice i druge stvari.
To nema nikakve veze sa sportom i sa sportskim klađenjem, ne usuđujem se da kažem ovde sa čim to ima veze, jer mogu da budem kraći za glavu. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, sa kolegom Radetom Bajićem u ime Socijalističke partije Srbije podneo sam amandman na član 7. da se tačka 2) ovog člana briše.
U cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika izbijanja nasilnog i nedoličnog ponašanja gledalaca, sportski savezi, sportska društva, sportske organizacije - klubovi dužni su da ostvaruju saradnju sa klubovima svojih navijača i inciraju određivanje redara iz njihovih redova, radi pružanja pomoći organizatorima sportskih priredbi u održavanju reda.
Mi smatramo da je ovo uvođenje trećeg subjekta i da se na taj način ne može podeliti odgovornost za smanjenje rizika ili za manifestaciju bez rizika. Osim toga, iskustva govore da klubovi rade upravo suprotno od onoga što piše u zakonu. Klubovi navijača, nažalost, stasavaju na antagonizmu koji se podstiče iz samih klubova i od samih uprava i smatra se da su klubovi navijača efikasni ili dovoljno verni svojim klubovima ukoliko je ta količina antagonizma, da ne upotrebim neku težu kvalifikaciju, prema suprotnom taboru, veća i teža. Pričali smo jutros ovde o tome.
Smatram da nije održivo da se na ovaj način svaljuje odgovornost na organizatora takmičenja zato što mi objektivno ovde nemamo pred sobom samo problem navijača, problem klubova, već imamo u sportskim objektima ili na tribinama sportskih objekata navijače, odnosno pojedince koji imaju svoj odnos prema sportskom takmičenju, prema klubovima, prema sudijama, prema novinarima itd.
Nažalost, nije prisutan niko u ime predlagača, a ja bih hteo da još jednom ukažem na konstantnu proceduralnu problematiku koja ovde postoji - da li je moguće da predlagač, dakle, nadležni ministar unapred zna da neće prihvatiti bilo koji amandman bilo kog poslanika iz opozicione partije, bez obzira na nivo argumentacije koji se ovde nudi. To što ovde kolege govore jeste takvog kvaliteta da se amandman može prihvatiti, a ovde nema ko da prihvati amandman.
To je nedopustivo, vi možete da se ljutite, možete da govorite da je ranije bilo ovako ili onako, vi o sebi hoćete da u javnosti govorite kao o koaliciji koja sprovodi parlamentarizam, demokratiju i demokratsku parlamentarnu proceduru; vi to želite i ja vam želim da to tako bude, ali to ovde nije tako. Ako jedan ministar, iz razloga koji su njemu razumljivi, izađe i prestane da odgovara za ono zbog čega je ovde, a drugi uopšte ne dođe u parlament kada se razgovara o tri zakona, u istom trenutku, onda to ništa ne govori o poslanicima opozicije, o njihovim namerama i o onome što oni treba da čine, već govori o vlasti samoj i o kršenju procedure.
Mislim da mi ulazimo u jedan krajnje ozbiljan problem da ne možemo da funkcionišemo i da iz dana u dan dozvoljavamo da se na ovaj ili onaj način, a to radi vladajuća većina, suprematija izvršne vlasti nad ostalim granama vlasti povećava, uz netransparentnost. Dakle, hoću da podsetim da je 15 kamera bilo na Odboru za bezbednost, a da nema nijedne kamere u parlamentu Srbije. U najmanju ruku, to je nepromišljeno i to je sramota.
Kome mi upućujemo poruke? Upućujemo potencijalnim ili sadašnjim navijačima, treba da delujemo na ljude preventivno, treba da ozbiljnim argumentima upozoravamo građane Srbije da ne čine prekršaje na sportskim priredbama. Nažalost, mi to radimo na nemušt način, mi nismo u komunikaciji sa građanima Srbije i to jeste osnovni problem.
Molim vas da prihvatite amandman koji sam podneo. Hvala lepo.

Ne nosim pidžamu. Protestujem zbog načina na koji organizujete skupštinski rad u Srbiji. To je moj politički stav. Sve dok kamera bude stajala pred toaletom, a ne u ovoj sali, odevaću se nekonvencionalno i nadam se da to ne izlazi iz okvira dobrog ukusa. Inače se odevam u robnu marku "Tifani prodakšn". Nosim sve što je iz Čačka i sve svoje pare trošim u Čačku, a vama je i tako previše ovde.
Gospođo Čomić, gospodine predsedniče Vlade, gospodine Jevtiću, dame i gospodo narodni poslanici, ne poznajem lično gospodina Jevtića i ne mogu da govorim o njemu. Iz biografije koju smo pročitali ima referenci koje ga preporučuju za ovo mesto. Ono što ja ovde želim da kažem jeste da je ugled jednog kabineta sublimiran ugled svih članova kabineta, a pred vama je onda, gospodine Jevtiću, težak zadatak da svojim stručnim ugledom, jer o njemu ovde govorim, podignete ugled jednog kabineta koji očigledno za takav u Srbiji ne važi.
Oblast za čiji portfelj se danas bije bitka u ovom parlamentu, poljoprivreda, vodoprivreda i šumarstvo, još je jedina zdrava supstanca u ovoj zemlji. Sve drugo je praktično ili rasprodato ili ne funkcioniše ili ne donosi nikakav profit. Mi smo možda mogli, iz razloga koje je ovde navodio kolega Toma Bušetić i neki drugi narodni poslanici, da vam damo podršku, ali to, nažalost, ne možemo zato što se ne slažemo sa koncepcijom funkcionisanja i strategijom kabineta koji predstavlja ovde gospodin Zoran Živković i ostale kolege u Vladi.
Danas je šef poslaničkog kluba DOS - Reforma Srbije, gospodin Bojan Pajtić rekao da u vreme vlade Mirka Marjanovića štošta nije funkcionisalo. Tu je jedan mali problem. U vreme mandata gospodina Mirka Marjanovića gospodin Jevtić bio je direktor Instituta za poljoprivredu u Srbiji, u čijem sastavu je Institut za voćarstvo u Čačku, Institut za strna žita, Institut za krmno bilje itd. Može biti da je to samo zbog struke. Ja ipak ne bih bio spreman da tvrdim da tu nije bilo političkih razloga i političke podrške.
Da je to jedini slučaj, to bismo mogli da razumemo, ali da je drug Tito danas živ, bio bi veoma ponosan; uz gospodina Čovića, gospodina Duleta Mihajlovića, gospodina Isakova, imamo još ljudi sa sjajnim preporukama iz najboljeg doba Saveza komunista Srbije i Komunističke partije Jugoslavije. Šta god su danas kolege pokušavale da govore o programu, sve što su dovodile u vezu sa ovim portfeljom, od predsedavajućeg je osporavano, sa argumentacijom da to nije tema. Nažalost, u Srbiji postoji samo jedna tema, to je ogorčenost građana zbog uslova u kojima se živi, zbog ambijenta koji je stvoren, zbog obećanja koje ste izneverili i zbog svega drugog, što iz dana u dan život u Srbiji čini sve komplikovanijim i sve težim.
Nije pošteno da zbog razloga koji jesu bili formalni predmet ostavke gospodina Veselinova biramo novog ministra. Treba imati snage i reći da je to bio pogrešan izbor. Kao narodni poslanik, kao čovek koji ovde predstavlja 30.000 građana, ne želim nikom da sa takvim obrazloženjem ode iz kabineta bilo čije vlade, naročito ne iz vlade države u kojoj živim.
Socijalistička partija Srbije je, šta god vi mislili o njoj, smatrala da mesto ministra poljoprivrede uvek treba da pripada Vojvodini. Vaša priča o decentralizaciji, o omnibus zakonu, i sve drugo što uz to ide, danas ovde ima drugačiji epilog.
Bilo bi normalno, bilo bi uljudno, bilo bi politički promišljeno da ovaj resor uvek drže kadrovi iz Vojvodine. Tome ne treba nikakva posebna argumentacija. Naravno, kao ljudi koji žive u centralnoj Srbiji, imali bismo razloga da budemo zadovoljni što je ministar iz našeg kraja, što je ministar Moravac, ali mislim da to mesto pripada, pre svega, onoj oblasti u kojoj se ostvaruje najveća poljoprivredna proizvodnja i u kojoj su objektivno najveći mogući učinci u ovoj oblasti.
To je bilo sve što sam želeo da kažem, pošto nema više vremena, da ostavim za ostale kolege. Samo na kraju da kažem, nije dobro da za više od 60 dana u Srbiji bude usvojeno 10 zakona, da građani o tome ništa ne znaju, da građani ne mogu da dobiju biografiju ni kandidata za ministra, na način koji zaslužuju. Ali, ide jesen, idu izbori, srešćemo se tamo gde moramo i jednog dana ćemo to ostaviti tamo gde mu je mesto. Hvala lepo.

Biće da je to zbog toga što sam ga ja potpisao. Zahvaljujem se gospođi Čomić koja je podnela amandman u istovetnom tekstu, kao i Joca Arsić i ja, pa sada mogu da se tešim da je prihvaćen amandman koji sam podneo. Želim da kažem da sam začuđen da je uopšte ovakav član mogao biti formulisan, s obzirom na ljude koji su ovo potpisali, a pre svega na profesora Hibera. Prosto je nespojivo sa nekoliko stvari, sa osnovnim elementarnim poznavanjem pravne materije.
Naravno, mi bismo želeli da predlagač, gospodin Andrić, prihvati da se zakon povuče iz procedure i to bi bila prava mera za odnos narodnih poslanika prema predloženom zakonu. Ali, i prihvatanje amandmana na član 9. pokazuje da je Građanski savez Predlog zakona učinio, tako da kažem, brzopleto, ne vodeći računa o nekim osnovnim stvarima koje se ovde nikako u zakonu nisu mogle naći.
Zahvaljujem predlagaču, a ono što sam želeo da kažem reći ću kada budem argumentovao amandman na član 13, ili ćete ga vi prihvatiti, pa ne moram da izlazim, procenite sami. Hvala lepo.

Da je Sokrat znao u kom kontekstu će mu se ime pominjati posle toliko godina, ne bi ni živeo.
Član 13. govori o ispitivanju i odgovornosti pojedinca. Mi smo predložili da se ovaj član briše, zato što su slučajevi u kojima se isključuje odgovornost fizičkih lica, navedeni u stavu (4) ovog člana (neuračunljivost, poslovna nesposobnost i dr.), već uređeni nekim drugim propisima.
Podsećam vas da je ovo takođe jedan od članova koji može veoma problematično da bude tumačen i primenjivan. O tome je ovde juče govorio jedan narodni poslanik, sa emocijom koju razumem, jer dvojica bez duše uvek može značiti jedan bez glave.
Podsećam vas, kada je u pitanju poslovna sposobnost, da sam ovde pred vama pre godinu dana osporavao i osporio argumentovano, iako ste vi sa 11 glasova razlike to ignorisali i izabrali u jednom okrugu najvišeg organa državnog progona lice, iako sam ponudio dokumentaciju, dokaz da on nema poslovnu sposobnost. Nema potrebe da govorimo o tome, moje kolege ovde znaju o čemu pričam i znaju kolege narodni poslanici iz Čačka.
Imali smo lice koje je sa svojom taštom zaključilo utovor o doživotnom izdržavanju i to takav da njega izdržava tašta. Ako je u tom trenutku bio advokat, ako je pored svega toga što ste to znali, izabran za okružnog tužioca u Čačku i sada mi govorimo ovde o lustraciji kao takvoj. Vodite računa, to su delikatne stvari, čitav član 13. je toliko problematičan da je gotovo neodrživ. Da kažem još jednu stvar, pitanje, molim vas kolege, ovde ima 15 lekara neuropsihijatara narodnih poslanika, pitanje ljudske neuračunljivosti je jedna od najdelikatnijih kategorija, sa tim ljudima treba da se postupa na human i ljudski, pravno i građanski regulisan način.
Ako ovo ostane ovako kao što jeste, uvodimo u praksu nešto što može biti, ne samo krajnje nerazumljivo i opasno, već nešto što će jedan od članova ovog vašeg zakona, gde se govori da će se sprovođenju zakona pristupiti vodeći računa o ljudskom dostojanstvu, potpuno obesmisliti i zato predlažemo da se ovaj član 13. briše. Hvala lepo.

Gospođo Čomić, narodni poslanici, dame i gospodo, razumem inicijativu Građanskog saveza zato što je Građanski savez, njegova politička suština, njegova politička platforma, upravo ono što piše u ovom predlogu zakona. To je njihovo političko, parlamentarno, građansko i svako drugo pravo.
Moja obaveza i moje pravo je da se, na osnovu političkog programa partije kojoj pripadam, suprotstavim argumentima za koje mislim da su važni i da pokušam da osporim predloženi zakon, eventualno da zavredim i glas nekoga od vas.
Sa stanovišta procedure, prava i Ustava, zakon je nepodoban. O tome bismo mogli da govorimo, ali to nije potrebno.
Godine 1954, u FNRJ je donet Zakon o gubitku biračkog prava i građanskih prava, poslednji put u jednom sistemu, a svi ste saglasni u tome, koji je bio nepluralistički i nedemokratski.
Postoje drugi mehanizmi, politički, pravni, ljudski, moralni, građanski, na osnovu kojih je moguće sprečiti ono što vi želite da sprečite zakonom koji je danas u proceduri.
Postoje različiti aspekti i realna posledica ovog zakona, ukoliko bude usvojen, da se kao opasan pravni alat nađe u rukama ljudi koji imaju pravo da ne znaju ili da budu neodgovorni i da, primenjujući ga, čine negaciju onoga što je predmet Predloga zakona - da krše ljudska prava drugih lica i da to čine sa verom i ubeđenjem da čine nešto dobro.
Naveo bih dva primera koji su važni, jedan za mene lično, a drugi je opšti.
Taj argument sam već iznosio kod rasprave o Zakonu o telekomunikacijama. Jedan od podnosilaca ovog predloga zakona je uvaženi profesor Dragor Hiber. On je predsednik Upravnog odbora "Telekoma". Dakle, ima odgovornost za ono što se dešava u "Telekomu" danas, kao i juče. Postoje tzv. SUP-ovi razdelnici. To su tehničke celine u koje, bez ometanja, svakodnevno dolaze radnici BIA-e, jer jedino oni imaju ključ od tih prostorija, i presreću telefonske veze lica koja su im, na ovaj ili onaj način, interesantna. To je realan osnov da gospodin Hiber, da direktor "Telekoma", da član Upravnog odbora "Telekoma", da Vlada Srbije, da ministar policije, budu lustrirani.
Naveo bih drugi primer. Četvrtog oktobra 2000. godine, tokom tzv. demokratske blokade na punktu u Konjevićima, to je jedna raskrsnica u Čačku, u organizaciji DOS-a, zaustavljeno je sanitetsko vozilo ČA-754-57. U njemu je bio bolesnik koji je imao hitan uput za jednu važnu zdravstvenu instituciju u Beogradu. Opijeni od toplog piva i masnog pečenja, ljudi koji su bili na toj barikadi rekli su da taj sanitet sa tom bolesnicom ne može da prođe jer nije hitan slučaj. Taj hitan slučaj je moja supruga, a umrla je nekoliko nedelja kasnije.
Odgovorni za ovo su: funkcioneri DOS-a u Čačku, funkcioneri DOS-a u Srbiji, lica koja su bila tamo, na toj barikadi, ja sam odgovoran, pred svojim sinom, da ih lustriram moralno i ljudski, kako god hoćete. Ko ima pravo da uzima tuđi život u svoje ruke? Da li je i to predmet lustracije? Da li je predmet lustracije i to kada lekar, na Prvoj hirurškoj klinici, kaže da ne može da operiše zato što mora da ide pred Savezni parlament? Imam ime, a imam i svedoke.
Hoće li i to biti predmet lustracije?
Ne upuštajte se u ovo, zato što iz ovoga može svašta da izađe. Lustracija je mač sa dve oštrice.
U nekim drugim državama istočnog pakta, mi nikada u takvoj nismo bili, stvar je sasvim drukčija.
Posle propasti tzv. Istočne Nemačke ostalo je šest miliona dosijea iza Štazija.
Po tvrdnji gospodina Gorana Petrovića, bivšeg načelnika DB, u našoj vlasti od 1993. do 1997. godine u Beogradu, vođeno je samo nekoliko dosijea, manje od deset. Čak i da je jedan - mnogo je. Ali, nemojte menjati teze.
Nismo bili takva država kakvom nas predstavljate u ovom zakonu. To nije bio totalitarni sistem kakav želite da dokažete. Nemoguće je 6. oktobar dovesti danas 29. maja zato što je optimalan rok za donošenje zakona o lustraciji istekao u prva tri - četiri meseca u Srbiji.
Nemam nikakav lični strah, ni u odnosu na bilo koju odredbu predloženog zakona. Stasao sam u porodici u kojoj se vodilo računa o dobrom vaspitanju i o odnosima prema drugim ljudima. Ali, usvajanjem ovakvog zakona doći ćemo u situaciju da dobre ljude, koji samo zbog toga što drugačije misle ili drugačije politički delaju, svrstavamo u ovaj ili onaj koš.
Socijalistička partija Srbije se ne boji ovog zakona. Ona će se suprotstaviti ovom zakonu, ako bude usvojen na način koji će biti prepoznatljiv. Ali, Socijalistička partija Srbije će umeti, kada dođe na vlast, da ovaj zakon ukine i da vam dokaže da niste vladali demokratski, da niste napravili demokratski ambijent u Srbiji i da niste ispunili obećanja koja ste davali kada ste stupali u izbornu kampanju.
Još samo jedna rečenica u vezi sa medijima i onim što funkcioniše ovde. Nijedan medij u Srbiji juče nije objavio da je šef države Srbije primio u audijenciju švajcarskog ambasadora. Želim da znam da li i to spada u ovu ili onu lustraciju, ko je lustrirao švajcarskog ambasadora i ko je Đorđu Sorošu dao prednost u odnosu na oficijelnog predstavnika jedne neutralne zemlje.

Gospodine ministre, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, sa kolegama Jocom Arsićem i Dušanom Cvetkovićem, u ime Socijalističke partije Srbije, podneo sam amandman na član 9.
Pročitao bih i amandman i njegovo obrazloženje: "Predmet založnog prava mogu biti umatičena grla goveda, konja, drugih životinja, pčelinja društva, jata živine i riba.
Amandman pruža mogućnost poljoprivrednicima, farmerima, licima kojima je poljoprivreda jedna od delatnosti ili dopunska delatnost da, po osnovu zaloge na pokretna dobra, pospeše svoju proizvodnju mleka, mesa, jaja, ribe, meda i sl. U uslovima kada zbog neažurnosti katastra ne mogu obezbediti hipotekarni kredit, ovo rešenje je dragoceno.
Dva su motiva zbog kojih smo se odlučili na podnošenje ovog amandmana.
Prvi je što zaista poljoprivredni proizvođači nisu u situaciji da, zbog neraščišćenih imovinskih odnosa, neažurnih zemljišnih knjiga i katastra, dobiju odgovarajuće kredite koji su im dragoceni.
Drugi je što ću na primeru budžeta opštine Čačak pokušati da objasnim kako ni onda kada ima para za ovu namenu, zbog zakonskih limita u Zakonu o budžetu, to nije moguće da se ostvari, nije moguće da poljoprivrednici dobiju odgovarajuću pomoć.
Budžetom opštine Čačak za ovu godinu, voljom odbornika Skupštine opštine Čačak, predviđena su značajna finansijska sredstva za kreditiranje poljoprivrednika. Zbog toga što, po Zakonu o budžetu, nije moguće da budžet direktno kreditira poljoprivredne proizvođače već to mora da ide preko psolovnih banaka, 57 poljoprivrednih proizvođača ne mogu da ostvare ovo pravo, iako sredstava ima, iako su odlukom odgovarajuće komisije ta sredstva dobili.
Mislili smo da je ovo jedan od načina da se pomogne ljudima koji žele da založe životinje kojima raspolažu. Izbegli smo termin "osnovno stado", jer je to knjigovodstveni termin, a za individualne poljoprivredne proizvođače taj termin ne bi značio ništa.
Naša namera je bila dobra. Probali smo da ovu ideju provedemo kroz još nekoliko članova ovog predloga zakona. Uporište za ovo sam našao sam i u knjizi uvaženog profesora Orlića.
Mislim da bi kolege poslanici ovo mogli da prihvate.
Učestvovao sam, zajedno sa kolegama, na promociji ovog zakona, učestvovao sam u radu Odbora za finansije. Moram da priznam da sam tamo, na sednici Odbora za finansije, saslušan sa većom pažnjom nego sinoć ovde, kada sam pokušao da govorim u načelu o Predlogu zakona.
Na toj pažnji se zahvaljujem članovima i prisutnima na Odboru za finansije, naravno kao i predstavnicima Vlade.
Na sednici Odbora za finansije sam dobio uveravanja da se ovo što predlažemo ovim, ali i ostalim amandmanima, podrazumeva.
Ukoliko je tako, a mi verujemo u ministarsku reč, neka tako ostane.
Ipak, želim da kažem da ćemo odmah, po stupanju zakona na snagu, proveriti da li je to moguće. Naša namera je bila sasvim konkretna. Dobio sam obrazloženje da nije potrebno da se ovi amandmani podnose zato što se takva stvar podrazumeva. Moram da kažem da i dalje mislim da to nije tako kako mi je rečeno. Moram da kažem, takođe, da ima situacija koje su vrlo delikatne, pa se dešava da to nije moguće. Ali, ostaje da praksa pokaže da li sam bio u pravu, zajedno sa kolegama sa kojima sam amandman podneo, ili su bili u pravu gospodin ministar i njegov kabinet. Zahvaljujem.

Oprostite, nisam čuo da li je amandman pravno moguć.
(Predsednik: Jeste.)
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a, sa kolegama sam podneo amandman na član 58. i mislim da je stav 2. ovog člana nepotreban ili treba da ostane onako kako bi izgledalo kad bi se prihvatio naš amandman. Članom 56. regulisano je da je registar na elektronskom mediju, elektronskoj bazi podataka.
Mi smatramo da stav 2. člana 58. - "registar zaloge je dostupan u svakom trenutku, u okviru radnog vremena" - nema smisla zato što se na taj način uskraćuje pravo zainteresovanim građanima da putem Interneta, kablovskog distributivnog sistema ili nekim drugim poznatim elektronskim mogućnostima komuniciraju sa ovom bazom podataka.
Pročitaću stav 1. ovog člana, da bi bilo izričito jasno: "Registar zaloge dostupan je svim licima bez obzira na mesto i teritoriju na kojoj pristupaju registru zaloge. Sva lica mogu se obratiti bilo kojoj jedinici registra zaloge, bez ograničenja, radi upisa ili pretraživanja". Stav 2: "Registar zaloge dostupan je u svakom trenutku, u okviru radnog vremena registra".
Valjda se podrazumeva da je ono što je nadležnost institucije, državnog organa ili bilo koje firme dostupno u okviru radnog vremena. Na Odboru za finansije nam je objašnjeno da ovo što predlažemo nije moguće, jer bi to obavezivalo registar da permanentno daje informacije, overava izvode itd.
Obrazloženje koje je dala Vlada ide u tom smislu. Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je dobijanje overenog izvoda sa podacima iz registra zaloge, kao i izvoda kojim se potvrđuje da registar ne sadrži podatke o zalozi na određenoj stvari ili pravu, nužno vezano za radno vreme registra zaloge". Ovo uopšte nije bio predmet našeg amandmana. Predmet našeg amandmana je da je registar zaloge dostupan u svakom trenutku. Dostupan znači elektronski ili na bilo koji drugi način dostupan.
Zato mislimo da još uvek ima vremena da gospodin ministar prihvati ovaj amandman.

Hoćemo li malo da radimo? Dobro. Idemo.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolege su (narodni poslanik ćuti za govornicom i čeka da se poslanici umire).

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospodine ministre, naše su kolege rekle nekoliko stvari o zakonu koji je na dnevnom redu. Svoj stav sam u vezi sa tim juče rekao na Odoboru za finansije i zbog ostalih kolega. Nemojte zameriti  da ponovim sve to.
Smatrao sam da je normalno kada ovakav zakon imamo u rukama i omogućimo jednom broju ljudi koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, koji ima farme, koji ima pojedinačna grla, pa to može biti predmet zaloge. Verujem da najveći broj vas misli da to jeste neophodno. Zbog toga sam podneo nekoliko amandmana, zajedno sa kolegama s tim u vezi. Juče sam dobio obrazloženje, to što smo napisali da se podrazumeva i da će očigledno biti moguće da se ostvari kada zakon bude usvojen. Precizno ćemo o tome voditi računa, zato što postoje neki ljudi koji su ...
Ne postoje elementarni uslovi da se radi. Ne treba da izgleda nijedan parlament nijedne zemlje na svetu ovako. Ne treba da postoji ni u jednom parlamentu na svetu ovakva atmosfera. Ne treba nijedan poslanik na svetu da se ponaša kao što se ovde ponaša 50 ljudi večeras...

Vi se, gospođo predsednice, ponašajte u skladu sa ovlašćenjima, obezbedite atmosferu da mogu normalno da kažem ono zbog čega sam ovde i došao. Ovde ne može da se govori. Ovde ne može da se iznese argumentacija. Nemoguće je ovde da se kaže ono zbog čega sam došao. To je suština. Nije suština u tome da li kršim Poslovnik, nego je suština da ne možete da kažete ništa zbog čega su vas ljudi ovamo poslali. To je suština. Niste u stanju da obezbedite da narodni poslanik govori o stvarima za koje je zadužen. To je suština.

Gospođo predsednice, ne mogu u ovakvoj atmosferi da nastavim da radim. To je suština. Vi niste u stanju to da obezbedite. Nenormalno je da neko govori, dok se deset ljudi smeje? To nije normalno.

Zahvaljujem što ste me sa pažnjom saslušali.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sa narodnim poslanikom Hranislavom Perićem u ime SPS podneo sam amandman na član 9. koji reguliše delatnost Fonda, iza reči "obezbeđenja" briše se reč "dela". Smatramo da nije potrebno garanciju ograničavati na taj način i da treba garantovati celokupan iznos.
Nije posebno potrebno obrazlagati ovo. Mislimo da je ovo rešenje celishodnije. U ovom trenutku nije još zaživeo princip hipotekarnih kredita na način kako to funkcioniše svuda u svetu. Nije usvojen zakon o založnom pravu na pokretne stvari i na ovaj način bi se korektnije ova oblast regulisala, u odnosu na ovo kako je predloženo ovim rešenjem u članu 9. Molimo gospodina ministra da razmotri i prihvati ovaj amandman ili da obrazloži, ako je moguće, zato što mislim da nije najjasnije zašto ovde piše "dela kredita".
Ponovo koristim priliku da kažem sledeće: čini se velika greška, veliki broj ljudi, veliki broj zainteresovanih privrednika, građana, prateći skupštinsku raspravu pronalazi nekakve svoje interese, pronalaze sebe u onome što mi ovde govorimo i činimo. Na ovakav način kroz štura saopštenja štampe, kroz nekakve izjave pojedinih funkcionera stranaka vlasti u medijima, građani Srbije nemaju predstavu o čemu mi ovde govorimo, ni kakva zakonska rešenja prihvatamo. Razmotrite još jednom to i vratite prenos zasedanja. Dolaze neki zakoni koji su takođe veoma interesantni. Mislim da se čini velika greška i mislim da ima još uvek vremena da se to ispravi.
Gospodine ministre, molim vas, ako je moguće, da dobijemo pojašnjenje ili da prihvatite, ako je moguće, ovaj amandman. Hvala lepo.