Gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, o trgovcima i o trgovini da ne govore oni koji mogu da naprave trgovačku akademiju, ima ih raznih....
(Aleksandar Vučić, sa mesta: A ti si pametan?)
Pametan onoliko koliko je potrbno da ne budem član Srpske radikalne stranke. Nije ovo ništa lično. Moramo da unesemo malo atmosfere u sve ovo.
Gospođo Pop-Lazić, da li možete vaše partijske drugove, da, ... gospođo Pop-Lazić, nadam se da ste čuli šta je gospodin Vučić izgovorio. Ne bojim se, nema problema.
Ima puno razloga da ozbiljno danas govorimo da li je potrebno da se stavi van snage jedna odluka koja je proizvela čitav niz posledica u Srbiji. Izbor guvernera Narodne banke, Zakon o Narodnoj banci i izbor članova Saveta Narodne banke obezbeđen je na jedan nečastan, nedemokratski i način koji je potpuno suprotan normalnoj parlamentarnoj praksi. Bili smo svedoci jednom nasilju koje je prizvelo posledicu, realnu posledicu koja je danas napravila tešku atmosferu u Srbiji i u parlamentu.
Podsećam vas da je iz pera novinara Aleksandra Arsenijevića list "Danas", 27. jula obavestio javnost da gospođa Neda Arnerić nije bila u dvorani kada se o tome glasalo, da ni onda, kao ni danas, nisam imao nikakav problem sa hrabrošću da to saopštim. "Ko se ženi na brzinu, kaje se natenane".
Danas imamo priliku da to ispravimo. Slažem se sa svima onima koji danas govore da je to danas problematično učiniti, ali želim da ponudim odgovarajuću argumentaciju. Osim jedne izborne liste, sve druge izborne liste, tokom izborne kampanje, saopštavale su da je gospođa Kori Udovički, Savet guvernera Narodne banke i Zakon o Narodnoj banci izglasani su na nezakonit način. Jedino je SPS podnela krivične prijave protiv svih onih za koje smo mi mislili da jesu vinovnici ovog neparlamentarnog, nepravnog i nekorektnog događaja i dešavanja.
Moram jednom rečenicom da ipak podsetim da je predsedavajuća Narodne skupštine u tom trenutku učinila da javno glasanje postane državna tajna, da uskrati poslaničkim grupama listing o glasanju, sa javnog glasanja, da na taj način direktno spreči poslaničke klubove da preduzimaju sve one postupke koji iz Poslovnika i iz zakona njima stoje na raspolaganju.
Prema tome, ako je tri miliona ljudi u Srbiji glasalo, a jeste, ili glasanjem se izjasnilo da guverner jeste izabran na nezakonit način, onda danas mi imamo prema tim ljudima moralnu i svaku drugu obavezu da tu stvar ispravimo. Ispraviće je parlament, u parlamentu se nalaze narodni predstavnici, samo je narod izvor i utoka vlasti. Ne postoji niko drugi, osim narodnih poslanika, ko može sublimirati narodnu volju na ovom mestu, a da pri tom ne rizikuje da ne pogreši.
Zbog toga predlažem da se ova stvar pažljivo, korak po korak, dovede u stanje da Narodna banka Srbije dobije legitimnog guvernera i legitimni savet. Prethodne odluke su bile legalne, ali nisu bile legitimne i u tome jeste osnovni problem. Zahvaljujem što sam bio u prilici da ovo kažem.

Gospođo Čomić, gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, istina je da su svi porušeni mostovi, autoputevi, fabrike, rafinerije i mnogi drugi objekti izgrađeni u vreme dok je odgovornost za vlast imala Socijalistička partija Srbije.
Naravno, mi nismo gradili Savezni parlament, to je po nacrtu inženjera Ilkića gradio kralj, a vi ste i to uspeli da zapalite i da na taj način učinite nešto što nisu učinili ni Nemci, ni Englezi, ni bilo ko drugi ko je bombardovao ovu zemlju više puta, a ni ovi saveznici koji su za vaš račun preparirali javno mnjenje i krcali Srbiju tepihom bombi da lakše i brže dođete na vlast.
Gospođo Mićić, projektant ove sale se nije proslavio, pa je ovo jedinstvena prilika da ja vidim vaše, a vi moje oči dok razgovaramo, jer sam uvek zbog položaja govornice bio okrenut vama leđima; to nije bila moja namera i ja ovde ne vodim nikakvu ličnu polemiku sa vama, prosto mislim da niste članstvo koje ste dobili iskoristili na pravi način, da politička stranka kojoj po vašem ubeđenju pripadate i protiv čega nemam ništa nije utemeljena na taj način da vama pripada odgovornost da predsedavate parlamentom Srbije i da vršite dužnost šefa države, da pripadate jednoj stranci čiji predsednik, nažalost, sve čini da do najgoreg mogućeg stadijuma u Srbiji dovede one ljude koji su samo voljom zakona učestvovali u ratnim jedinicama čineći nešto za šta su mislili da je normalno, korisno i patriotski, zašto ne reći, on trguje haškim optužnicama, ne saopštava ih javno već to čini preko medija drugih država ili ove zemlje. To naravno, nije vaša lična odgovornost, ali prosto govorim o ambijentu i miljeu u kome vi delujete i o načinu na koji funkcioniše stranka kojoj vi, kao što sam rekao, shodno svom ubeđenju pripadate.
Vi niste nikoga porazili 5. oktobra, vi nikoga niste pobedili 5. oktobra, nažalost, porazili se ste samo Srbiju. Srbija ima šansu da to ispravi i to će učiniti. Mi, naravno, odavde sa ove govornice i sa drugih mesta u Srbiji sa građanima Srbije komuniciramo na taj način da se obraćamo svojim ciljnim grupama i svako od nas misli da to čini na najbolji mogući način. Naravno, i vi ste ubeđeni da sve što radite činite na najbolji mogući način. O tome jedino građani mogu doneti sud na izborima koji predstoje, kako god vi danas pokušavali sa svojim političkim istomišljenicima da to prolongirate; ovoj vlasti se vidi kraj, doći će neka nova kompozicija, ko će u njoj sve učestvovati, videćemo, ali nervoza koja sada postoji u parlamentu, koja postoji u Srbiji, deo je između ostalog i vašeg nastojanja da po svaku cenu održite vlast u uslovima kada nemate dovoljnu podršku narodnih poslanika i na taj način dovodite u pitanje osnovne postulate funkcionisanja jedne države i jednog parlamenta.
Ono što vama lično zameram jeste što ste... pročitao sam negde da imate izvesno muzičko obrazovanje, onda sam ustanovio da nam je muzičko obrazovanje isto i da sviramo isti instrument, ne treba da svaki put kada vam se pojavi povisilica u partituri zvučite falš, morate biti svesni kada se obraćate građanima Srbije da to činite na način koji to treba da ima miran i odlučan ton, da ne upadate u zamku onoga što ste malopre ovde učinili i na taj način, moram da kažem sa velikim zadovoljstvom, nama pomogli da naša politička borba bude lakša i efikasnija.
Poslovnik jeste okvir koji vama daje za pravo, Ustav i zakon takođe, kako ćete ovde da se ponašate, ali ne treba to da činite sa strašću, ne treba da narodnim poslanicima izričete meru i da pri tom svi u Srbiji vide da zbog toga likujete; to ne priliči narodnom poslaniku i to ne priliči predsedniku ili predsednici parlamenta.
Ne treba da vas brane na taj način, zbog toga što ste prva žena predsednik u istoriji parlamenta; naravno da to za jednu državu i za jedno društvo jeste interesantno, ali ne treba da bude žena po zanimanju. Između muškaraca i žena u uslovima jednakog obrazovanja, jednakih sposobnosti, tek onda žena može da ima prednost. Ako ima prednost samo zbog toga što je žena, onda je to politika, ključ, nasleđe Socijalističkog saveza radnog naroda, a vi, kao što sam razumeo, tu politiku ne podržavate i to vreme takođe ne podržavate.
Ne treba očekivati od narodnih poslanika da zbog toga što je dama predsednica parlamenta oštrina njihovih iskaza i njihovih argumenata bude drugačija u odnosu na situaciju kada bi se ovde muškarac nalazio na mestu spikera parlamenta.
Da ne brkamo lončiće i da ne brkamo stvari, ovde svako treba da radi svoj posao. Onaj ko je pristao da bude predsednik parlamenta valjda je pristao zbog toga što je procenio da je sposoban da to radi, a ona većina koja mu je to omogućila je takođe imala poverenje da to tako može da funkcioniše.
Prema tome, dodatni argumenti Ženske političke mreže sa tim u vezi za mene nisu relevantni, ne treba da budu ni za koga u Srbiji i ono što je ovde suština jeste kako mi radimo svoj posao i na koji način građani Srbije to jesu u stanju da izmere.
Srpski parlament je jedan od onih gde predsednik parlamenta zbog rigidnog Poslovnika ima ovlašćenja da izriče mandatne kazne. To je nečuveno, neprimereno, narodni poslanik za izgovorenu reč u parlamentu rizikuje jedino pred svojim biračima, pred svojom ciljnom grupom, pred građanima Srbije, pred ukupnom javnošću i ne treba da ga niko na taj način sputava u onome što želi da kaže i da mu određuje način na koji to želi da saopšti.
Takođe, želim da kažem da je u parlamentu od kada ste vi predsednik parlamenta, bez obzira što se veliki broj kolega trudi da vam oda priznanje zbog efikasnog rada, upravo prisutna netolerancija, da je upravo jedan rigidni odnos koji ste iskazali prema neistomišljenicima obeležio vreme vašeg predsedavanja ovim parlamentom. Niti mi možemo vas ubediti da su naši argumenti dobri, niti je to obrnuto moguće, mi ovde danas razgovaramo da li vi imate 126 za odluku da predsedavate parlamentom ubuduće ili nemate 126.
Na osnovu te političke činjenice bi morale da se donesu krupne i važne političke odluke. Ovo nije, kako neki ovde govore, interpersonalni odnos između narodnih poslanika vlasti i opozicije, između šefova poslaničkih grupa i predsednice parlamenta, ovde se danas na jednom političkom polju ogledaju političke prilike, da li vi možete ili ne možete da radite posao za koji mislite da imate većinu. Pošto to očigledno jeste činjenica i svima je danas jasno u Srbiji, vi možete da pomognete i da, shodno Poslovniku i zakonu, podnesete ostavku i da na taj način ubrzate da se raspišu novi parlamentarni izbori, pa kada budete imali novih 126 da budete novi predsednik parlamenta, legitimni, jer sada je legitimitet vašeg predsednikovanja doveden u pitanje, kao što je doveden legitimitet Vlade Srbije.
Sasvim na kraju, odgovorni ste zbog toga što ste dozvolili da se izvršna vlast direktno instrukcijama i drugim načinima vaninstitucionalnog delovanja nametne svim ostalim granama vlasti, što ste dozvolili da parlament Srbije ne vrši onu funkciju koja mu pripada po Ustavu.
Bili ste puki izvršilac naredbi koje su dolazile iz predsedništva DOS-a, iz kolegijuma Vlade, iz nekih drugih neformalnih centara moći. To nije dobro ni za parlamentarizam, ni za parlament, ni za Srbiju. Imate šansu da danas, ukoliko želite, to prekratite, da pomognete da se što brže dođe do novih parlamentarnih izbora. Šta god vi danas mislili o tome, imaćete vremena da se kajete natenane, jer ste, u političkom smislu mislim, sklopili brak na brzinu.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovo danas je samo poslednji čin u izvršavanju naloga koji dolaze iz istog centra, da se do besmisla dovede pravo jednog naroda na samoodbranu i da se u formi suđenja za ratne zločine pošalje poruka da je suprotstavljanje velikima rizik koji u izvesnom smislu može da čitav jedan narod, njegovu istoriju, njegovu  sudbinu, njegovu poziciju obespredmeti i na način koji skoro nije viđen u istoriji u formi neformalnog protektorata, upravlja jednom zemljom i jednim narodom.
Okružna tužilaštva i do sada su imala nadležnost da sude svima koji su se ogrešili o Ženevsku konvenciju, o ratno pravo, o sve drugo što je u ratu kao jednom bezumlju, rat jeste bezumlje, moguće da se dogodi, ali na ovakav način izborom specijalnog tužioca, mi praktično unapred priznajemo da je najveći broj onih ljudi koji se uredno odazivao na piziv u svoje ratne jedinice, rizikovao da samo po nečijem sudu, koji je obično spolja, bude svrstan u ratne zločince. Mi, naravno, ne možemo da glasamo za tužioca, nismo glasali ni za zakon.
Hteo bih da još jednom kažem da su vođeni postupci za ratne zločine u ovoj zemlji, da je značajan broj lica osuđen za ratne zločine, da su to radili i vojni i drugi organi, da smo ista lica, odnosno lica koja su iste stvari činila, a pripadaju albanskom narodu, amnestirali nekritički, potpuno se dodvoravajući nekome, ili rešavajući nečiji nalog, a da pri tom nismo uspeli ni da naše građane oslobodimo, koji su pod sumnjom da su učinili slične stvari uhapšeni i držani do današnjeg dana u privatnim zatvorima na Kosovu. Dakle, ništa za njih nismo mogli da učinimo, na način koji je za jednu državu normalan i koji se očekuje od onih koji imaju odgovornost za vršenje vlasti.
Nije dobro, koliko god se nekome učinilo da je to neophodno, da selektivnom pravdom jedno stanje koje se svugde u svetu definiše kao agresija, kao rat koji nije odobren ni jednim oficijelnim međunarodnim forumom, pre svega mislim na Savet bezbednosti, nije dobro da taj rat spočitavamo onima koji su u njemu učestvovali, vršeći odbranu svog naroda, svoje teritorije, a da pri tom prostiremo crveni tepih pod dnoge onima koji su bombardovali ovu zemlju, koji su je ostavili bez industrijskih, tehničkih kapaciteta, koji su odgovorni za hiljade mrtvih, za gubitak desetine hiljada radnih mesta samo u mom gradu, 10.000 ljudi ostalo je bez radnog mesta, jer su srušeni kapaciteti "Slobode", Tehničkog remontnog zavoda, "CER-a" u okolini, u Lučanima Hemijske industrije "Milan Blagojević", jer je srušen repetitor Ovčar, jer je pogođena pošta u Užicu, jer je pogođen repetitor na Rudniku.
Ne može biti govora o tome da je to neko ovde zaboravio. Mora biti govora o tome da neko ovde nešto mora da izvrši.
Gospodin Havijar Solana bio je oficijelni naredbodavac, bio je čovek koji je povukao, u inicijalnom smislu, okidač za bombardovanje naše zemlje.
Zašto ni jedan tužilac ne pokrene odgovarajući postupak, jer ste rekli da oni koji su to pre radili nisu radili na valjan način? Ima li neko pravo da oprosti takvo krcanje zemlje, takve materijalne i ljudske gubitke? Ima li neko pravo da oprosti ratnu štetu koja se meri milijardama dolara, a da pri tom prima donacije u visini od desetak ili od stotinak hiljada evra i da pri tom ima obavezu da objasni naciji kako je to nešto bez čega ova zemlja i ova nacija ne bi opstali?
Te stvari ne prolaze kod onih za koje mi mislimo da su samo puki glasači. Ti ljudi promišljaju o ovome na jedan način za koji vlast očigledno nema sluha. Ljudi tačno znaju, bez obzira na to što je prošlo izvesno vreme, ko je i za šta bio odgovoran i da neko nema pravo, zbog toga što se ne slaže sa političkim uređenjem ili sa personalnim rešenjem u jednoj zemlji da tu zemlju skrca, bombarduje, uništi je. Takva sudbina je zadesila našu zemlju, zadesila je Irak, zadesiće još neke druge zemlje. Ne mislim da je to normalno. Ne mislim da je normalno da neko ima pravo da zbog toga što mu se ne sviđa tvoja kuća dođe i zapali ti kuću, a da pri tom tebe optuži kada počneš da je gasiš.
Ovde nema interesa za ovu temu na način na koji to ova tema zaslužuje. Nije definisan odnos vlasti prema jednom od najvažnijih pitanja ovde, a to je odnos prema ratnoj šteti. Nisu uvaženi argumenti narodnih poslanika, koji o ovome govore na način koji je suprotan od onoga za šta se vi ovde zalažete. Ali, očigledno je da građani, u vezi sa ovom temom i u vezi sa čitavim paketom mera koje preduzimate, imaju mišljenje koje će iskazati na narednim izborima, u šta uopšte ne treba sumnjati.
Specijalni tužilac će imati priliku, imaće obavezu da čini sve što mu se kaže i sve što mu se naredi. Nema govora o tome da će on u ovom slučaju sprovoditi svoju stručnu, ličnu, profesionalnu volju. On će ovde raditi stvari koje se od njega očekuju. Bez obzira o čemu se radi, ta stvar jednu zemlju dovodi u poziciju neformalnog protektorata.
Znam da veliki broj kolega makar deo argumentacije koju ovde iznosim deli sa mnom, ali iz razloga koji su stranačke i političke prirode ne može formalnim glasanjem da mi da za pravo, u vezi sa ovim što govorim. Ali, takođe, znam da skoro nije zabeleženo u istoriji da se jedna vlast na taj način obračunava sa onim ljudima koji su u jednom trenutku učinili jedino što je bilo moguće i jedino što se od njih očekivali - stali su uz svoju ratnu jedinicu i probali da učine nemoguće.
To je sudbina ove zemlje, kroz istoriju, kao i ovog naroda. Čini mi se da, skoro nikada u istoriji, ovaj narod nije došao na tako niske grane u pogledu svog odnosa ili odnosa njegove vlasti prema onima koji u svakoj normalnoj zemlji zaslužuju poštovanje, niti ima zamene teza.
Svako ko se, na najmanji mogući način, ogrešio o sve ono što čini Ženevsku konvenciju, ratno pravo i svako drugo običajno ili bilo koje drugo pravo, za tako nešto treba da odgovara žestoko. Ali, ovde se radi o hiljadama ljudi, bar tako govori Karla del Ponte, koji će biti predmet istraživanja i postupanja ovog specijalnog tužilaštva i tužioca.
Da li je moguće da će svi oni ljudi koji su jednog dana stajali pred strojem svog naroda odgovarati samo zbog toga što su učinili ono što je bila njihova zakonska, ljudska, profesionalna, etička, nacionalna i svaka druga obaveza?
Znam da će i ovo danas biti izglasano, kao i mnogo toga drugog što je već izglasano. Ne znam baš da li će biti izglasan i guverner Narodne banke Srbije dok se ne pojave poslanici Demokratske alternative u sali. Ali, svako se kaje natenane kada se oženi na brzinu. Tu sudbinu ćete podeliti, u šta sam potpuno siguran. Ako ne smirite Momu, nećete postaviti Kori Udovički. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim kratko o ovome. Nije tačno da po Poslovniku Narodne skupštine kandidat za guvernera ne može da prisustvuje radu sednice i da nam se lično obrati. Gospođa Kori Udovički je još uvek ministar za energetiku u Vladi Republike Srbije i po Poslovniku Skupštine Srbije ona ima pravo da prisustvuje sednici i da dobije reč kada zatraži od predsedavajućeg. Ima pravo da govori u vezi sa svim pitanjima koja su na dnevnom redu, ne isključujući pravo da govori ni o izboru guvernera Narodne banke Srbije.
Dakle, predsedavajuća Narodne skupštine neprecizno je interpretirala odredbe Poslovnika kojim se sprečava kandidat za guvernera da se obrati Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima. Toliko o Poslovniku.
O samoj temi, iako je i ovo vezano za temu, želim da kažem da reference koje stoje u biografiji, stručne reference gospođe Kori Udovički, mogu da budu stvar ličnog shvatanja, doživljavanja narodnih poslanika, onoga čime se ona bavila, nesporno je da se radi o obrazovanoj osobi, o poligloti. Ono što bi moglo da bude sporno i što je u ovom trenutku za mene velika dilema jeste ova relacija gospođe Kori Udovički sa MMF-om. Narodni poslanici Skupštine Republike Srbije nemaju potreban nivo garancija da MMF neće preko gospođe Kori Udovički vršiti i ostvariti direktan uticaj na monetarnu politiku države Srbije, što bi bilo dosta delikatno, iako ne tvrdim da bi to uvek moglo da bude štetno.
Ta pozicija zaslužuje posebnu analizu, poseban pristup, obazrivost članova saveta, koji će takođe danas biti izabrani. Podsećam da je jednim članom Zakona o Narodnoj banci Srbije onemogućeno da se članovi Saveta biraju na isti broj godina, da bi se u tom smislu obezbedila nekoherentnost, da bi se sprečio uticaj lobija, interesnih grupa i drugih činilaca na funkcionisanje Saveta i samog guvernera. No, sama činjenica da postoji mogućnost, odnosno zakonska obaveza, da se jedan broj članova Saveta bira na dve, tri, četiri, pet godina, upravo daje ovu mogućnost i daje priliku za lobiranje.
Podsećam da su dvoje od pet članova Saveta pod direktnim uticajem BK grupe. To nije dobro. Vi možete to da osporavate, da izvlačite različite zaključke u vezi sa tim, ali imaćemo situaciju kao kod Radiodifuznog saveta, koji treba da bude nezavisna firma, da radi u skladu sa načelima, sa zakonom, sa drugim stvarima, ali kada se stvari malo drugačije pogledaju određeni krugovi ostvaruju, preko pojedinih ljudi koji su članovi ovakvih tzv. nezavisnih tela, direktan uticaj na organe koji bi trebalo da budu nezavisni i koji bi trebalo da obezbede nezavisno funkcionisanje ukupne Narodne banke Srbije i svega što se tamo dešava.
Što se tiče ličnosti, predloga za guvernera, gospođe Kori Udovički, želim još da kažem, naravno, ne bih mogao da rizikujem pa da ovo isksustvo koje je ovde navedeno kao referentno iskustvo u međunarodnim organizacijama osporavam, ali želim ipak da kažem da su poslovi guvernera Narodne banke jedne države veoma specifični poslovi. Ponavljam rečenicu koju sam izrekao kada smo govorili o zakonu u načelu - u jednoj ozbiljnoj državi koja je naše veličine nema više od pet-šest ljudi koji su u stanju da posao guvernera Narodne banke obavljaju odgovorno, stručno i kvalitetno. To je veoma delikatan posao, mnogo je lakše postati šef države u jednoj zemlji, nego guverner Narodne banke ili recimo predsednik Akademije nauka.... nije dobro poređenje, ali moglo bi da bude.
Poslanici SPS neće glasati za ovaj predlog, između ostalog i zbog toga što suprotno članu 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je ekspresno usvojen u ovoj skupštini, gospođa Kori Udovički nema pravo da bude kandidat. Ona nije oficijelno podnela ostavku, ona je član Vlade, a ako je ostavku podnela, onda to narodni poslanici nemaju, nismo imali kada je ustanovljen predlog i danas smo govorili o tome šta su sve mogućnosti guvernera, odnosno ministra u ostavci.
Sukob nadležnosti ovde ne da nije izbegnut, nego je ostvaren potpun sukob nadležnosti, konflikt interesa do nivoa da se na to ne može uticati i to je još jedan od dokaza da Vlada Republike Srbije preko ličnosti Kori Udovički proba da obezbedi personalno rešenje u Narodnoj banci Srbije, da može uticati na bitne odluke Narodne banke na monetarnu politiku, što u izvesnom smislu dezavuiše svaki pošten napor da se položaj i uloga centralne banke u jednoj zemlji ne može dovoditi u pitanje na bilo koji način i da jedino zakon može određivati položaj ove važne institucije u odnosu na državu, građane, na vladu, u krajnjem slučaju to je i zakonom definisano.
Trudio sam se da veoma kratko sažmem razloge zbog kojih poslanici SPS neće glasati ni za članove Saveta ni za kandidata za guvernera. Ostaje utisak da je jedan interpersonalni sukob u samom DOS-u morao da se završi tako da se urgentno donese zakon i da se promeni guverner, što govori o namerama vladajuće većine, da po svaku cenu, nekritički održi mandat još godinu dana. To jeste pravo vladajuće većine, ali je pitanje da li je to najbolja odluka po građane Republike Srbije.
Zahvaljujem. Naše kolege narodni poslanici koji su se prijavili u vezi sa ovom tačkom reći će još nekoliko rečenica. Više se neću javljati.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da mi ostane samo dva minuta. Podnosio sam amandman kad smo prvi put razgovarali o akcizama, da se ne uvodi akciza na so, zato što so u Srbiji ima simbolički značaj, ima nešto sasvim drugo u odnosu na druge artikle široke potrošnje. Tada sam iznosio argumentaciju zašto mislim da je to važno, da je važnije da nema akcize na so nego što bi bio finansijski efekat. To nije uvaženo. Imali smo formalno akcizu koja se nije primenjivala i danas formalno ukidamo nešto što nije postojalo.

Dakle, to je mali kroki ovih dešavanja, u vezi sa solju. Nije sramota prihvatiti opozicionom poslaniku amandman. Imali smo priliku kada je gospođa Živodarka Dacin takođe podnosila amandman na, čini mi se, policijski pritvor. Tada ste rekli da to nije moguće prihvatiti, kad to kaže Evropska unija onda se sastanemo svi ponovo i uvažimo to sa nekoliko meseci zakašnjenja i sa znatnom političkom štetom.

Nemam nameru da dalje elaboriram ovo. Nisam želeo da govorim o carinama. Hoću samo još jednom da podsetim sve uvažene koleginice i kolege treba se uvek rukovoditi argumentacijom, kada se predlažu i obrazlažu amandmani, a ne podnosiocem. Ako bismo tu stvar tako postavili, najbolje moguće radili bismo posao zbog kog smo u parlamentu. Hvala lepo.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ambijent koji prethodi raspravi o ovom zakonu, sinoć je izašao iz okvira dobrog ukusa i pokazao da poslanici služe samo zato da smanje jednu strašnu posledicu sukoba za koju ne mislim da je fingiran.
On je dubok i organski, on je prekomponovan, on je suština prekomponovanja i pozicioniranja političkih stranaka pred naredne izbore, a Parlament ovog saziva treba da donese i da usvoji zakon o Narodnoj banci Srbije i da da za pravo jednom od učesnika u sukobu.
Nije to pošteno prema Parlamentu ni prema narodnim poslanicima, a nije odgovoran odnos prema Narodnoj banci Srbije, koja valjda jeste najdržavnija institucija u svakoj državi na svetu, pa i u ovoj našoj, čije zakone, kao što čujemo, pišu stranci, čije amandmane usvajaju stranci itd.
Imali smo priliku da čujemo i da vidimo da nažalost guverner ne razume budžet, a ne dajem za pravo nikom od učesnika u raspravi, ali želim da kažem svoj sud o tome. Kada guverner Narodne banke jedne zemlje ne razume za šta služi depozit budžeta u Narodnoj banci i to proba da ministru finansija, te iste zemlje, imputira kao želju za štampanjem novca, onda to znači da je guverner bio i ostao pogrešan izbor.
Kada budete ovog novog sada birali, vodite računa o tome da razume osnovnu suštinu kako se puni i kako funkcioniše budžet, i u kakvoj je korelaciji budžet sa ukupnim privrednim i ekonomskim, finansijskim ambijentom u jednoj zemlji.
Ovde bih posebno komentarisao član 48. koji uređuje uslove pod kojima se Narodna banka Srbije može zadužiti u inostranstvu. Tom članu nemam ništa da dodam, ni da oduzmem. Želim samo da ukažem da i mimo ovog što je predloženo u zakonu u formi davanja kontragarancija za već preuzete finansijske obaveze Jugoslavije ili države Srbija i Crna Gora, mi praktično uvodimo Srbiju, odnosno već smo je u veli, odnosno već ste je uveli u dužničku krizu, koja se polako otima kontroli i koju ne može nikakav očekivani privredni rast, a ovaj koji sada imamo je u odnosu na prošlu godinu niži, dovesti do nivoa da građani Srbije i država Srbija može uredno, i u skladu sa obavezama koje postoje prema međunarodnim finansijskim institucijama, da servisira sve ove obaveze.
Molio bih da se ima u vidu ova obaveza, jer po podacima koji su sada dostupni javnosti, neko operiše sa osam, a neko sa 12, neko sa 14 milijardi dolara preuzetih finansijskih obaveza prem stranim kreditorima, MMF-u, prema Pariskom klubu i ostalim međunarodnim finansijskim institucijama.
Nema te Narodne banke koja je u stanju da na kvalitetan način odgovori ovom neverovatnom izazovu i da ne dovede državu u poziciju bankrotstva, iako je ministar sam juče tvrdio da se mi već sada nalazimo u poziciji tehničkog bankrotstva.
Takođe, imali smo prilike da čujemo, iako bi ovde trebalo da bude osnovno obeležje funkcionisanja DOS-ove vlade transparentnost, da guverner Narodne banke žestoko optužuje aktuelnog ministra finansija da skriva novac i da na određenim pozicijama postoji novac za koji ne zna ni predsednik Vlade, ni pojedini ministri.
To, naravno, ništa ne govori drugo, već da transparentnost jeste samo puka proklamovana forma koja služi za politički marketing, a da je sama suština funkcionisanja ove vlasti diskrecija u odnosu na ovo ili ono, u odnosu na ovu ili onu političku stranku iz koalicije, u odnosu na ovog ili onog ministra koji jeste član koalicione vlade. Građani Srbije u toj tuči gube svakim danom sve više i sve dublje.
Želeo bih da prokomentarišem predložene organe Narodne banke Srbije. Njih, po ovom predlogu zakona, ima tri, a to je monetarni odbor, savet i guverner. Uporno insistira gospodin Đelić, koji nas ni jutros nije udostojio da prisustvuje ovoj raspravi, da takva rešenja postoje, da su takva rešenja omogućila pojedinim bankama da budu najefikasnije centalne banke u svetu ili u Evropi.
Moram da kažem, izvinjavam se, ovo nije ništa lično, da je ministar juče rekao glupost. Nemoguće je da je guverner narodne banke najbolji u svetu, a da mu banka nije ni u prvih 100 centralnih finansijskih institucija te vrste u svetu. Tu nešto onda nije u redu.
Zalažem se da ne postoji na ovakav način predložen monetarni odbor - koji nije ništa drugo nego bord, a na čijem čelu se nalazi guverner sa viceguvernerima koji, kao što smo videli, na ovaj način može da ga kontroliše - i da se broj članova saveta poveća, da stručnjaka članova saveta bude više od članova saveta političara.
Ne treba niko da se boji struke, struka je jedino u stanju da na način koji odgovara interesima države i građana kontroliše Narodnu banku i samog guvernera. Ukoliko to ne bi bio slučaj, onda bismo se mi opredelili za nešto što nisu uradile zemlje u tranziciji, ako tome ne težimo, osim Hrvatske i još jedne.
Takođe, uporno nastojanje gospodina ministra da objasni kako Švajcarska ima ovakav ili onakav model je neumesno. Švajcarska nekoliko vekova samo to radi. Upoređivati Narodnu banku Srbije ili buduću poziciju Narodne banke Srbije, njene organe i poziciju njenog guvernera sa sličnom pozicijom ove institucije u Švajcarskoj je, u najmanju ruku, zlonamerno.
Poslanici SPS-a neće podržati zakon u načelu, zato što ne želimo da učestvujemo, na način koji je za nekog samo sravnjivanje određenih političkih interesa, u jednoj priči koja nema veze sa osnovnom suštinom, nema veze sa zakonom, a ima veze, pre svega, rekao sam, sa prekomponovanjem političke scene u Srbiji. O glavu se obila brzopletost, o glavu se obila revolucionarna pravda, o glavu se obila ovoj vlasti i građanima Srbije, obio se način da se Narodna banka i pozicija guvernera Narodne banke može zauzimati kriznim štabovima, dugim cevima. Danas mi svi ovde podjednako podnosimo realnu posledicu rđave procene ili rđave namere iz vremena koje vi nazivate istorijskom prekretnicom.
Danas je 17. jul, 13 godina je od formiranja SPS. Želim svima da ova partija traje dugo i da u narednim izborima preuzme odgovornost za vršenje vlasti u ovoj državi.

Jemsto države u odnosu na ono što radi centralna banka daje centralnoj banci poziciju nezavisnosti i važnosti. Ima smisla amandman koji su podneli narodni poslanici Srpske radikalne stranke. Imali smo priliku da se upoznamo ovih dana da je budžet Narodne banke Srbije veći od budžeta prosvete za jednu godinu, jedan i po put veći od budžeta Ministarstva unutrašnjih poslova, dva puta je veći od svih socijalnih davanja u Republici Srbiji za godinu dana.
Sa stanovišta tih argumenata, ovo što je predloženo amandmanom na bolji i precizniji način definiše za šta jemči država u odnosu, kako je rekao gospodin Krasić, na neke od funkcija Narodne banke. Drugi stav, koji je prekomponovan ovim amandmanom, takođe zaslužuje pažnju i poslanici Socijalističke partije Srbije podržaće ovaj amandman.

Gospođo Čomić, gospodine ministre, mi razumemo političku poziciju predlagača ovog amandmana i ne sporimo njihovo legitimno pravo da učine predlog, kao što se u amandmanu na član 7. SPS zalaže za Srbiju kao državu koja na teritoriji koja čini državu ima sve funkcije koje država ima i sve instrumente koje jedna država ima na raspolaganju.
Zakonom je predviđeno da postoje filijale u raznim velikim gradovima Srbije. Ukoliko bismo pristali da postoje glavne filijale u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, čini mi se, mi bismo onda doveli u poziciju samu suštinu centralne banke, njenu organizaciju. Mi ne možemo da pristanemo da se u svakom zakonu malo-pomalo, već smo imali omnibus zakon koji je napravio dosta veliki pravni galimatijas u Srbiji, proba pripremiti pravni i svaki drugi teren da jednog dana određene teritorije dobiju viši stepen autonomije nego što to po našem shvatanju treba da bude. Zbog toga ne možemo da podržimo ovaj amandman.
Izvinjavam se uvaženoj koleginici Teodori. Ovo nije ništa lično, ovo je samo suprotstavljanje političkog stava. Nadam se da uvažena koleginica to tako i razume. Dakle, poslanici SPS ne mogu podržati amandman na član 7. u ovakvom tekstu.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nije sporna argumentacija koja je ponuđena za ovaj amandman. U raspravi u načelu takođe sam rekao da mislim da su ovde dva organa višak i da je monetarni odbor bord direktora, pa ne bih ponavljao argumentaciju u vezi sa tim.
Socijalistička partija Srbije će se uzdržati kod glasanja o ovom amandmanu zato što amandman nije podnela legitimna grupa. Mi sporimo legitimnost ovoj poslaničkoj grupi i za nas ovaj amandman kao takav ne postoji, ali se ne suprotstavljamo argumentaciji koju smo čuli. Hvala lepo.

Molim te, Daco, da ne zagovaraš ministra, neće čuti moju argumentaciju. Znam da u stručnim krugovima postoji tvrdnja da je demode rešenje da Narodna banka ima zamenika guvernera i mi jesmo ovde rizikovali da ovim predlogom uđemo u polemiku sa onima koji imaju takvu argumentaciju, ali naša je namera pre svega bila da na bolji i kompletniji način rešimo nekoliko najvažnijih stvari u Narodnoj banci Srbije, u našoj Narodnoj banci. Jer ako bismo poštovali ovu analogiju do kraja, o čemu je ovde govorila gospođa Živodarka Dacin, ne postoji skoro nijedna državna ustanova, javno preduzeće, nijedno ministarstvo koje na ovaj način nije rešilo hijerarhiju.
Postoje banke koje imaju prvog viceguvernera, a nemaju zamenika guvernera, tako da postoje različita iskustva i smatram da argumentaciju koju smo ponudili mogu da prihvate i ostali narodni poslanici. Naravno, bilo bi potrebno da je prihvati i ministar i onda ne bismo imali situaciju da je sve samo jedan čovek.
Mi smo sinoć upravo prisustvovali jednom interpersonalnom sukobu, između ostalog i zbog toga što i jedan i drugi ne mogu da kontrolišu sopstveni ego, a nemaju odgovarajućeg drugog čoveka u ministarstvima, odnosno u organima čiji su prvi ljudi. Uvek treba da postoji neko ko je u stručnom, u svakom drugom smislu u stanju, koji je pripremljen da bude drugi.
Postoje prosto osobe koje nisu u stanju da obavljaju neke poslove ili da učestvuju u nekim poslovima ako su drugi. To su lideri. Ovde je neophodno naći rešenja koja su takva da guverner ima takve saradnike koji mogu da ga prate, ali koji mogu da mu budu brenza, kada je to neophodno. Videli smo sinoć da je ministru i da je guverneru potreban čitav tim onih koji ih brenzaju, da ne bismo bili u prilici da vidimo ono što se jednom rečju definiše kao nacionalna bruka.
Zato predlažemo da prihvatite ovaj i još nekoliko amandmana koji idu ka ovome i da na ovaj način razrešimo ovo pitanje.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko amandmana je podneto, koji probaju da poprave zakon na taj način da se za guvernera pretpostavlja radno iskustvo od 10 godina.
Da napravimo supoziciju, šta je potrebno da neko poseduje od školske spreme i od specijalizacije da bi uopšte mogao da bude kandidat. Treba pre svega da ima ekonomski fakultet, moguće je i neki drugi, i treba da ima specijalistički staž, volonterski ili neki drugi u nekoj od institucija, koja makar liči na Narodnu banku. Bilo bi neophodno, ako već
svi govore o ekspertima, da je onda imao vremena i mogućnosti da se negde u inostranstvu ili na nekom drugom mestu u ovoj oblasti iskaže, da onda sa stručnim referencama ovde pred Narodnu skupštinu izađe sa svojim likom i delom da dobije poverenje Narodne skupštine i postane guverner.
Sve ovo o čemu sam govorio nemoguće je ostvariti za manje od 10 godina od završetka fakulteta, ako želimo dobro Narodnoj banci, ako želimo dobrog guvernera i ako želimo dobro državi. Postoje i neka druga pravila, za guvernera je potrebna mudrost, nije karakteristika mladosti, iako mladost sama po sebi nije limitirajući faktor, naprotiv, u raznim drugim poslovima, ali za guvernera je neophodno birati čoveka koji ima određeno iskustvo, životno i stručno, koji ima reference o kojima sam govorio i sa punom odgovornošću može da ponese ovako delikatan zadatak.
I da nema zablude, nema u državi veličine naše, više od sedam-osam ljudi koji mogu biti kandidati za guvernera. Ako toj stvari priđemo ozbiljno, ako toj stvari priđemo kako je takozvani guverner, govorim o gospodinu Dinkiću, to postao, onda je to nešto sasvim drugo. Zato mislim, s obzirom na nekoliko poslaničkih klubova koji imaju ovakav amandman, da ovaj amandman treba prihvatiti, jer licemerno je govoriti da zbog toga što ne donosimo zakon da bi bio smenjen guverner, sada u uslovima izbora guvernera ne predviđamo onoliko godina koliko on nema. Mi svi znamo da on više nije guverner, pa onda dovedimo nekog novog koji ispunjava uslove, koji će biti na legitiman način biran i koji će moći da ovaj posao obavlja u interesu države Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanna član 20. je u vezi sa nekoliko amandmana, koje je Socijalistička partija Srbije podnela, a koji se odnose na uvođenje funkcije koju ne predviđa Predlog zakona, a to je zamenik guvernera. Da bismo ovu hijerarhijsku analogiju nekako iznivelisali, ne bira ni pomoćnika ministra Skupština, nego ga bira Vlada na predlog ministra.
Ne bismo mogli ući u tu zamku da se Skupština izjašnjava i o viceguvernerima, zato što definitivno guverner mora biti čovek kome se veruje u normalnim uslovima, kada imamo normalan zakon i normalan ambijent gde Narodna banka ima mesto i ulogu nezavisne institucije, u meri u kojoj je ta nezavisnost moguća u skladu sa zakonom i narodnim potrebama.
Mislim da je amandman, koji su podneli kolege Đura Lazić i Ljubiša Maravić, smislen, da ima elemenata da zavredi vašu pažnju i da ga podržite, i još jednom kažem radi se o nekoliko vezanih članova. Očigledno, iako smo predložili da se bira zamenik guvernera, onda to i podrazumeva određene korekcije u nekoliko članova. S tim u vezi vas molim za podršku da prihvatite ovaj amandman.
Na kraju da kažem jednu stvar. Dogodilo se da jedan broj narodnih poslanika, na način koji ne priliči pre svega džentlmenima, reaguje na izlazak predsednice Narodne skupštine iz parlamenta. Danas na sednici Administrativnog odbora je između ostalih i poslanička grupa SPS-a okarakterisana kao jedna od grupa koja je u tome učestvovala. Uveravam vas da do toga nije došlo na taj način kao što se govori, a ako ipak jeste, kao džentlmen i kao gospodin izvinjavam se predsednici Narodne skupštine ukoliko je razumela da je neko od poslanika SPS-a na taj način reagovao.

Delimično uvažavam argumentaciju koju je izneo gospodin Krasić u pogledu nadzora, ali osnovna intencija kod predlaganja ovog amandmana jeste bila da se poveća broj članova Saveta. Napominjem da Slovenija ima devet članova saveta, da neke druge zemlje u okruženju imaju 9 do 11, i da se tako radi na kvalitetniji način, sa većim brojem ljudi koji sa svojim referencama, profesionalnim ili drugim, jesu u stanju da budu uslovno adekvatna kontrola guverneru i Narodnoj  banci uopšte.
Zbog toga je amandman koji su profesor Bora Stanimirović i Toma Bušetić podneli samo jedan u nizu koji pokušavaju da ovaj zakon koriguju na način kako mi doživljavamo da treba napraviti zakon o Narodnoj banci. Ovo je amandman koji u izvesnom smislu omogućava i parlamentu da kroz veći broj članova Saveta izvrši veći uticaj na guvernera, u smislu kontrole, i na Narodnu banku uopšte.

Gospodin Radojko Petrić, u ime poslaničke grupe SPS-a, na krajnjem argumentovan način predložio je amandman na član 25. Da još jednom kažem i da zamolim za vašu podršku, dakle, vezano je za prethodne članove, smatramo da ima smisla da se poveća broj članova saveta i da veoma ima smisla da se odluke u savetu donose većinom od ukupnog broja biranih članova saveta, kako se ne bi dogodila improvizacija i kako ne bi dvojica ili možda i troje ljudi, u zavisnosti od toga koliko je birano članova u savetu, donosili važne odluke po Narodnu banku Srbije, po državu Srbiju i po sve njene privredne subjekte i građane.
Naravno, znam da ovo o čemu je govorio gospodin Krasić može uvek da bude problematično, ukoliko neko od članova saveta jeste kontrolisan od strane nekog privredničkog, finansijskog, masonskog ili bilo kog drugog lobija u zemlji i da pojedine odluke koje donosi savet mogu nekom od tih lobija ili nekom od članova određenih lobija da donesu vrhunsku koncesiju i da, na način koji je naizgled legalan, njihove kompanije ili oni lično zarade basloslovne pare.
Mi moramo poći od pretostavke poverenja i moramo sa punom odgovornošću kao parlament pristupiti izboru članova saveta, kao i samog guvernera, kako bismo u izvesnom smislu predupredili jednu ovakvu mogućnost, iako ona uvek postoji.
Moram reći, ako je za utehu, postoji i u centralnim bankama drugih država. Veliki broj afera proističe upravo iz jednog suptilnog činjenja članova saveta centralnih banaka u svetu, to možemo da čitamo u novinama. Imamo na žalost prilike da to vidimo i ovde, kada jedan lobi koji više nije po volji guvernera, izgubi jednu banku samo za jedan dan, iako je to krajnje neprofesionalni, nekritički odnos na potencijal banke, njene deponente i ono što ona stvarno predstavlja.
Ne bih elaborirao šire, zato što me to dovodi u jednu gadnu priču, gadnu po sve nas, kao narod i državu, zato član saveta treba da bude čovek koji je za stupanj odgovorniji i od samog guvernera. Ne mora biti profesionalniji.

Amandman na član 25. je kolega Joca Todorović obrazložio sasvim kvalitetno. Hoću da kažem da je potreba da se zasedanje saveta oroči ne samo zbog toga što treba da postoji neki rok kad on zaseda, već zbog toga što odluke koje savet donosi mogu imati i pozitivne i negativne posledice, koje se odražavaju na veliki broj institucija, privrednih činilaca, građana, pre svega na vladu.
Zato mislim da je važno da ovo što je predmet amandmana bude prihvaćeno jer na bolji i celovitiji način reguliše ovaj član. Mi smo iznenađeni da predlagač to nije učinio tako, već je samo napisao: "Savet po potrebi, a najmanje jednom godišnje, Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o svom radu". To znači da može kad želi i kad se steknu neki uslovi, ne znamo kakvi. Naš amandman na bolji način reguliše ovu materiju.
Mi imamo situaciju da je jedan strani državljanin, sa australijskim državljanstvom, ambasador pri Misiji Ujedinjenih nacija u Njujorku. To je gospodin Dejan Šahović. Sekund pre toga je bio ambasador Australije pri istoj misiji.