Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226.
Želim samo da vas obavestim da je danas na sednici Vlade doneta odluka da se svi koordinatori sa Kosova i Metohije koji su članovi SPS-a razreše svojih funkcija.
U trenucima kada je jedinstvo oko pitanja Kosova i Metohije, njegove odbrane, ključno pitanje, da sve stranke učestvuju u tome jedinstveno, imamo situaciju da Vlada i po tom pitanju želi da podeli ovaj narod, da podeli političke stranke, po pitanju podobnosti.
Samo želim da vam napomenem da u vreme kada je Demokratska stranka bila u opoziciji niko njene koordinatore sa Kosova i Metohije nije smenjivao, upravo zbog toga što mi ne želimo da se pitanje Kosova i Metohije politizuje na ovaj način.
S obzirom na to da imamo obavezu, izdatu od predsednika Poslaničke grupe i predsednika SPS-a, da se svi javimo po Poslovniku, mislim da je najbolje da se ova sednica prekine, da se obave konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa i da se iz ove situacije izađe na jedan korektan način. Inače, nećemo dozvoliti više da se radi po amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ne bih rekao da je povreda Poslovnika; po članu 225. i članu 226. hteo bih da postavim pitanje predsedniku Skupštine, da nas informiše o sledećem događaju.
Naime, u periodu između 10 i 11 sati u poslaničku grupu SPS stiglo je više poziva u kojima smo obavešteni da se na putu od Novog Sada do Beograda kreće kolona NATO vozila koja broji oko dvadesetak vozila, sa jasnim obeležjima KFOR-a.
S obzirom na to da nismo nigde mogli da čujemo takvu informaciju, razlog za takav prolazak kroz zemlju, kuda su se uputili, pretpostavljamo na Kosovo i Metohiju, voleli bismo da znamo po kom to sporazumu prolaze te vojne snage preko naše teritorije. Da li je to po sporazumu Vuka Draškovića, da li po SOFA sporazumu ili nekom drugom sporazumu, možda sa gardom Ohaja?
Nama je ovo jako važno zato da bismo svoje ljude, koji su uznemireni zbog ovoga jer ne znaju šta se dešava i o čemu se radi, mogli da informišemo na pravi način, a sve to u cilju da bismo smirili ionako napetu situaciju, kakva je ovih dana, što se tiče rešavanja problema Kosova i Metohije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pre nego što počnem da obrazlažem ovo što sam želeo da vam kažem, želeo bih da vas pitam - ko vas je ovlastio da kršite Ustav, i to čl. 2, 8, 95. stav 5, 139, 200. i 201. vašim izjavama da vojska neće intervenisati na Kosovu u slučaju jednostranog proglašenja. To je ravno onome što ste vi rekli - što pričate da li ćemo da idemo u NATO, kad vas niko ne pita. Recimo, član 99 - Narodna skupština u tački 5. odlučuje o ratu i miru, proglašava ratno i vanredno stanje...
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Gde ste čuli da sam to rekao jednom?)
... Jednom, čuo 10 puta.
U članu 139. kaže - Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Mislim da ovaj član jasno definiše šta Vojska Srbije mora da radi u slučaju proglašenja jednostrane nezavisnosti. Znam da su neke vaše kolege malo nervozne i da im ne odgovara ono što pričam, ali to je fakat.
Odmah da vam kažem, vama je verovatno to poznato, kao nekome ko se time bavi, da vojska nije samo organ sile, nego ima vrlo značajnu ulogu i u diplomatskom procesu. Jedna od strategijskih osnova za donošenje zakona o odbrani treba da bude Srbija koja ima jake, raznovrsne i spremne vojne snage za otklanjanje neposrednih pretnji, ugrožavanje nacionalne bezbednosti i odvraćanje potencijalnih napadača od oružane agresije na Srbiju.
Nemojte da jedan od osnovnih zadataka vojske u diplomatskom procesu vi vašim izjavama, ili ne samo vi vašim izjavama, nego čak i izjavama predsednika Srbije, uklanjate i odnosite nam jedan od važnih argumenata. Budite sigurni da je jedan od glavnih argumenata međunarodne zajednice zašto Kosovo treba da dobije nezavisnost to što će Albanci na Kosovu izazvati nemire. Mislim da ste bar to čuli od nekog predstavnika međunarodne zajednice, da mora Kosovo da dobije nezavisnost jer će Albanci napraviti nemire.
Ministre, moram da vam kažem da ste vi u svojim kontaktima sa predsednikom otišli više nego što vam zakon i Ustav dozvoljavaju, a ukratko ću vam pročitati koji su zadaci ministra u miru...
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Koji je to zakon?)
Govorim vam u principu, po Ustavu, po zakonu i po svim normama ministar odbrane nema nikakvu potrebu da u miru bude u vezi sa predsednikom Srbije, jer je on odgovoran samo predsedniku Vlade, kao i ministar unutrašnjih poslova i drugi ministri u Vladi, ministarstva i organi državne uprave...
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Gde to piše?)
... Piše u Zakonu o Vladi ili Zakonu o ministarstvima. Ministar odbrane je poverenik srpskog naroda u Vojsci Srbije, a ne poverenik vojske u srpskom narodu.
Da vam ne bih nabrajao, imaće vremena kada budemo pričali o amandmanima, pošto poslanička grupa SPS ima svega 19 minuta, a ima nas više koji želimo da vam se obratimo.
Još nešto sam hteo da polemišem sa nekim vašim stavovima. Kažete neće biti rata, biće mir. Moram priznati da vaše shvatanje početka rata je ravno shvatanju malog Perice i sigurno ne odgovara funkciji na kojoj se nalazite.
(Predsedavajući: Molim vas da vodite računa)
Da li sam vas uvredio? Zašto intervenišete? Onda vas pitam da li su Srbi hteli Prvi svetski rat - nisu, normalno, ali su u tom ratu izgubili 25% stanovništva, od toga 50% muškog stanovništva? Da li su Srbi hteli Drugi svetski rat - nisu, normalno. To su hteli Englezi, pa su nam napravili da smo izgubili od 1.700.000 ljudi, koliko je izgubila Jugoslavija, 1.500.000 Srba je poginulo. Tako ni ovaj rat, gospodine ministre, neće početi Srbi i Albanci, nego oni za čije interese ratujemo u zadnjih 200 godina.
Zaista ta priča - mio ćemo ovo, ono, nema nikakvog značaja. Ovo je bilo o odbrani, a sada ću vam pričati gospodine ministre nešto o vojsci.
Planirali ste u nekim članovima angažovanje vojske u inostranstvu. Da li znate šta će se desiti sa vojnicima koji tamo nastradaju ili poginu.
Niste o tome razmišljali, a to će se desiti sigurno, čim su vojnici u nekoj inostranoj misiji to mora da se desi. Kao ratni vojni invalid moram da vam kažem da oni po sadašnjim zakonima o boračko-invalidskoj zaštiti nemaju nikakve nadležnosti niti će moći da ostvare bilo kakve beneficije.
Sve zemlje koje to rade, sve svoje vojnike koje šalju u inostrane misije, osiguravaju kod osiguravajućih društava. Nadam se da ste to predvideli, a čini mi se da to niste predvideli iz ovoga što sam čitao u ovom zakonu. Zaista mislim da pravite veliku grešku i ostavljate nedorečenu jednu vrlo opasnu pojavu.
Dobro, kada bude bio poseban zakon, odnosno tako ste se i u
zakonu o penzionom i socijalnom osiguranju vojnih osiguranika pozvali na neki novi zakon za koji ne znate ni kad će biti donet, ni kakav će biti.
Takođe želim da vam kažem da niste ispoštovali dogovor koji ste imali, ne vi, nego vaš pomoćnik ministra, sa predsednicima Udruženja ratnih vojnih invalida i u član 125. niste ugradili obavezu. Dok je vaš pomoćnik ministra na tom sastanku 30. 10. ove godine obećao da će prioritet u zapošljavanju u vojsci imati teški ratni vojni invalidi, odnosno njihove porodice i njihova deca. Pogledajte 30. 10. koji je vaš pomoćnik imao sastanak sa predstavnicima Udruženja, pa ćete videti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne mogu da verujem da se u srpskom parlamentu danas dešava ovo...

Povreda dostojanstva ...

Član 103. ili 104. Član 104, nije važno. Želim da govorim u ime Pokreta veterana Srbije, političke stranke koju su osnovali ljudi koji su stradali, koji su se borili na KiM za slobodu srpskog naroda i koji su se svojim životima borili za ljude kao što je gospođa Petković.
Zaista mi je teško da poverujem da ste ovo izgovorili, da ste rekli da je za situaciju 1999. godine i za rat na Kosovu odgovorna politika SPS-a i SRS-a. To dokazuje vaše apsolutno nepoznavanje situacije u svetu, geostrateških razloga zašto je došlo do rata.
Gospođo Petković, ja vas pitam danas, 1999. godine bio je rat, 2000. godine ste vi došli na vlast, pa zašto i danas postoji težnja od velikih sila da se Kosovo odvoji od Srbije? Da li je za to odgovorna politika SPS-a i SRS-a ili možda G17 plus? Da li je vaša pogrešna politika dovela do zahteva da Kosovo dobije nezavisnost? Nemate odgovor na to pitanje.
Voleo bih da izađete ovde i kažete zašto danas velike sile, pre svega Amerika insistira na nezavisnosti Kosova. Da li je to cena, njihov zahtev, za to što su vas doveli na vlast 2000. godine? Da li sada plaćate cenu toga što ste pristali da igrate u kolu sa đavolom?
Naša borba i žrtva nekoliko hiljada ljudi koji su poginuli na KiM u odbrani interesa srpskog naroda – a da su znali da ćete vi danas biti ovde i ovo reći, verujte mi da bi svoju žrtvu smatrali uzaludnom – dovela je do Rezolucije 1244, jedinog snažnog faktora u ovim pregovorima koji stoje u interesu Srbije. Jedino što imamo u ovom trenutku je Rezolucija 1244. Jedino što imamo u Bosni je Dejtonski sporazum, koji je overen krvlju hiljadama ljudi.
Nemojte, gospođo Petković, svojim izjavama da bagatelišete i poništavate te žrtve, jer oni zaista nisu imali nijedan drugi interes i ni zbog čega drugog nisu date nego zbog interesa srpskog naroda i odbrane Srbije.
Ovo što ste vi uradili, što ste se prijavili na izbore za KiM iako je jedinstven stav svih važnih državnih institucija, od predsednika države, predsednika Vlade i svih stranaka, bio da se ne izlazi na izbore, nema drugog imena, gospođo Petković, nego samo jedno – izdaja.
Znam da je teško to da čujete sa ove govornice, ali jeste. Da li je ta izdaja, koju ste vi uradili, motivisana novcem, nekim privatnim razlozima ili političkim stavom, to zaista nema nikakve veze, ali to jeste izdaja.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. da odgovorim, pre svega, gospodinu Marašu.
Gospodine Maraš, mi smo raspravljali na odboru o zloupotrebama na tržištu Srbije i monopolima koji vladaju na njemu, ali, gospodine Maraš, i tada sam vam rekao i sada želim da vam kažem, SPS je podržala formiranje anketnog odbora, ali nikako iz sebičnih i interesa vaše stranke da se obračunavate s jednim od ljudi za koje vi smatrate da vrše monopol.
SPS ima jasan stav po ovom pitanju. Formiranje anketnog odbora podržavamo samo iz razloga da se utvrdi monopol svih tajkuna u Republici Srbiji. Ne jednog, ne dva, nego svih. Jedini razlog zašto mi podržavamo formiranje ovih anketnih odbora je da se utvrdi ko ima monopol, a da bi građani Republike Srbije imali koristi iz utvrđivanja tog monopola, odnosno da bi ti monopolisti izgubili taj monopol i da bi na ovom tržištu zavladali normalni uslovi kakvi vladaju u svim uređenim ekonomijama. To je vrlo bitna razlika između podržavanja formiranja anketnog odbora vaše stranke i SPS-a.
Takođe, postoji značajna razlika i zbog čega je SPS, i ja lično, na Odboru za trgovinu i turizam podržao stav da je bilo pritisaka na Antimonopolsku komisiju. Vi ste želeli da dokažete da to radi Mišković, a mi smo želeli da dokažemo da se to radi ne u ime samo jednog čoveka, nego u ime svih tajkuna, a na štetu građana Srbije. Politika SPS-a i ovog poslaničkog kluba je da svi građani Srbije imaju koristi od onoga što mi radimo i mislimo da je SPS, svojim zalaganjem za formiranje tog anketnog odbora, jasno iskazala stav da joj je interes građana na prvom mestu, da politika i interesi stranke nisu iznad interesa građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, obrazlažući amandman gospodina Dušana Bajatovića iz poslaničke grupe SPS, moram da kažem da je odbijanje njegovog amandmana i obrazloženje za to odbijanje od strane Vlade za nas potpuno neprihvatljivo.
Međutim, moram da kažem da se do ovakvog stava došlo kao posledica jedne zablude da Srbija ima kadrova za izvoz, da Srbija ima ljude koji su stručni u svim oblastima na pretek i da možemo da ih rasipamo i da ih trošimo onako nemilice i ne štedimo ih. Moram da vam kažem, inače i vi ste toga svesni, da predsednik Republike, obavljajući svoju funkciju, da li četiri ili pet ili dva mandata, 10 godina, zaista stekne ogromno iskustvo i ogromno znanje u obavljanju tih funkcija.
Mi znamo da se predsednik, obavljajući te državne funkcije, susreće s najvažnijim ljudima u svetu, da s njima vodi neke pregovore i zaista uspostavljaju jedan odnos koji ne mora da bude prijateljski, ali odnos poznanstva u svakom slučaju postoji. Mi smo kao država dužni, naročito u ovim teškim vremenima, da sve svoje bivše predsednike iskoristimo maksimalno u obavljanju diplomatske misije i postizanju što boljeg položaja ove države i ovog naroda u svetu.
Iz tog razloga smo dužni, kao narod i kao država, da se prema tom bivšem predsedniku ophodimo s dužnim poštovanjem i da sve učinimo da pokažemo svetu koliko ga poštujemo i koliko on još može da bude uticajan, ne u formalnom smislu reči, zato što više ne obavlja funkciju predsednika, ali u onom ličnom smislu zaista može da ima veliku podršku građana i da veliki broj građana možda tog bivšeg predsednika smatra još uvek svojim predsednikom.
Zato bi zaista trebalo prihvatiti amandman gospodina Dušana Bajatovića i svim bivšim predsednicima ukazati dužno poštovanje i pokazati im poštovanje države time što ćemo im omogućiti da oko njih budu ljudi iz obezbeđenja, što ćemo im omogućiti da imaju svog šofera i, ne znam, još nekog sekretara koji će obavljati za njih neke funkcije i pomagati im u obavljanju tih za državu još uvek vrlo značajnih poslova.
Materijalna sredstva koja treba da se obezbede prihvatanjem ovakvog amandmana zaista su beznačajna jer, ako sagledamo koliko savetnika imaju pojedini ministri i funkcioneri na mnogo nižim i mnogo manje važnim državnim funkcijama, čije su plate enormno, daleko veće od plate poslanika, onda zaista finansijska sredstva za neprihvatanje ovakvog amandmana ne mogu da budu razlog.
Jednostavno, razlog je neshvatanje kolike su mogućnosti bivših predsednika da ovoj zemlji pomognu u ostvarivanju nekih diplomatskih inicijativa i popravljanju položaja ove države. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine iz Ministarstva lokalne samouprave, hteo bih da vam pročitam amandman koji sam podneo na član 46. zakona. Kaže: ''Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje s radom Narodna kancelarija predsednika Republike.''
Mislim da je ovo potpuno logičan amandman koji bi trebalo da jasno definiše šta ćemo uraditi s tom institucijom koja zaista nije predviđena nigde, ni u Ustavu ni u nekim drugim zakonskim normama, da može biti formirana ili su njene nadležnosti jasno definisane.
Međutim, moram da kažem da je ova institucija prošle godine bila u budžetu Republike Srbije iskazana kao posebna stavka. Istina, ove godine je nema u Predlogu zakona o budžetu, koji ste povukli iz skupštinske rasprave, ne znam da li će biti nekih izmena u okviru tog zakona, ali istina, priznajem, ovog razdela nema u novom budžetu, tako da zaista ne znam šta će biti sa ovom institucijom. Zbog toga što sve to nije definisano, mislim da je moj amandman i amandman poslaničke grupe SPS potpuno prihvatljiv.
Da vam kažem šta mene fascinira u obrazloženju Vlade – sem prve rečenice, gde kaže - amandman se ne prihvata – sve ostalo govori u prilog mojoj tezi da ovaj amandman treba prihvatiti.
Kaže: ''Iz Predloga zakona proizlazi da se Narodna kancelarija ''utapa''', nadam se da se neće utopiti, ''u Generalni sekretarijat predsednika Republike. Stoga će ona prestati da radi kad se posle stupanja na snagu ovog zakona donese novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike i on saobrazi ovom zakonu.''
Ovim što ste rekli upravo ste potvrdili moju tezu da ovo treba da prihvatite i da Narodnu kancelariju, po donošenju ovog zakona, treba ugasiti, odnosno kako ste vi ovde rekli – ''utopiti''.
Moram da vam kažem, ako pročitate članove ovog istog zakona, od 26 do 30, videćete da u okviru Generalnog sekretarijata ne postoji nijedno slovo kojim bi regulisali rad Narodne kancelarije.
Biću slobodan pa ću vam pročitati član 26. zakona: ''Generalni sekretarijat predsednika Republike (u daljem tekstu...'', to nije važno, ''služba je koja pruža stručnu i tehničku podršku predsedniku Republike. U Generalnom sekretarijatu vrše se poslovi koji su u vezi sa ostvarivanjem prava predsednika Republike na platu i druga prava iz rada, prava supružnika predsednika Republike i prava bivšeg predsednika Republike na naknadu plate, na mesečno primanje pošto mu prestane pravo na naknadu plate, kao i pravo na posebno mesečno primanje''.
Ako me ne vara sećanje, verujte, dobro pamtim, i ako je istina ono što ste vi pričali, Narodna kancelarija je bila posvećena isključivo pomoći građanima. Narodna kancelarija ni u jednom trenutku nije služila da pomogne predsedniku Republike u ostvarivanju njegovih prava i obavljanju njegovih funkcija, nego je isključivo služila da pomogne građanima, odnosno, kako je to predstavljeno u javnosti, da pokuša da uspostavi kontakt između predsednika Republike i ostalih državnih institucija koje nisu odradile u skladu sa zakonom svoje obaveze, pa su se građani osetili povređenim.
Tako da, ako pročitate član 26, zaista nema nigde mesta za Narodnu kancelariju u okviru Generalnog sekretarijata. Ako pokušate da nađete vezu u članu 29 - radna tela Generalnog sekretarijata - i tu je nećete naći, jer lepo piše: ''Generalni sekretar, po nalogu predsednika Republike, obrazuje radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz nadležnosti predsednika Republike i davanja predloga, mišljenja i stručnih analiza''. Ali, onda piše: ''Predsednika i ostale članove radnog tela postavlja i razrešava predsednik Republike i oni nisu u radnom odnosu u Generalnom sekretarijatu''.
Međutim, vidite šta ste napisali u obrazloženju: ''Stoga će ona prestati da radi kad se posle stupanja na snagu ovog zakona donese novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Generalnom sekretarijatu predsednika...''.
Znači, vi želite da ljude iz Narodne kancelarije, i to 32 čoveka, prema onome što sam uspeo da pročitam u obrazloženju budžeta Republike Srbije i gde se jedino pojavljuje neka priča o Narodnoj kancelariji, da prevedete u Generalni sekretarijat. Odmah da vam kažem, ta Narodna kancelarija, na ovaj način i na osnovu definicije kojom je data i kojom je ona uređena, zaista ne može nikako da se utopi u Generalni sekretarijat iz više razloga.
Jedino, ako će Generalni sekretarijat služiti samo za to da zaposli ljude iz Narodne kancelarije, njih 32, da ih udomi uz dobre plate i da oni zaista ne obavljaju onu funkciju koju su obavljali u okviru Narodne kancelarije, jer je definitivno ovim zakonom, članovima od 26. do 30, upravo zabranjeno i suprotno delovanje Narodne kancelarije u odnosu na ove zakone.
Jasno sam pročitao koje su nadležnosti Sekretarijata. One se odnose isključivo prema predsedniku Republike, nikako eksterno prema građanima ove zemlje. Ili ćete da promenite deo koji se tiče Generalnog sekretarijata, pa ćete mu dati ovlašćenje da i oni mogu da pomognu građanima u ostvarivanju nekih svojih prava i nadležnosti koja im nisu zadovoljena na osnovu drugih zakona, ili ćete nešto drugo morati da menjate, odnosno morati da prihvatite ovaj amandman koji sam vam dao.
Hajde da ne uzimamo više vremena, da SPS da doprinos završetku ove rasprave, ali zaista mislim da dobro razmislite i da zaista treba da prihvatite ovaj amandman koji sam podneo u ime SPS. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, pre nego što pređem na obrazlaganje amandmana želeo bih da vam ukažem na jednu činjenicu koja se u ovom zakonu ponovila najmanje dva puta.
Imamo jednu praksu koja se do sada nije pojavljivala u Skupštini, da dva poslanika kada podnesu jedan amandman u istovetnom tekstu, do sada je bila praksa da se u obrazloženju prihvatanja amandmana kaže da su narodni poslanici podneli amandman u istovetnom tekstu i da Vlada prihvata ili ne prihvata.
Ovog puta nam se desilo da su gospodin doktor Bojan Milovanović i gospođica Nataša Jovanović podneli već prvi amandman u potpuno istovetnom tekstu i onda ste prihvatili amandman, odnosno Vlada je prihvatila amandman gospođice Nataše Jovanović, a u obrazloženju amandmana doktora Bojana Milovanovića se kaže da se amandman ne prihvata zato što je prihvaćen taj amandman.
Molim vas da sledeći put, kada ovakav slučaj imate, napišete da su amandman u istovetnom tekstu podneli ti i ti poslanici i da Vlada prihvata taj amandman, da se ne desi da jedan amandman prihvatite od jednog poslanika, a istovetni amandman drugog poslanika odbijete i u obrazloženju napiše Vlada da se ne prihvata taj amandman zato što je prihvaćen amandman nekog drugog poslanika. Mislim da je to do sada bila praksa da se piše da su amandman podneli ti i ti poslanici i molim vas da se vratimo na tu praksu. Ako treba i poslovničko obrazloženje, mogu da vam kažem jer u članovima...

Takvi smo mi socijalisti, odnosno članovi poslaničkog kluba SPS.
Sada, pošto ste prihvatili, onda nema mnogo smisla da obrazlažem ovaj amandman, jer je Vlada ovaj amandman prihvatila, tako da ću učiniti dobro delo da skratimo govor.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vidim da su poslanici malo umorni, pa im popustila koncentracija, ali dobro.
Znam ja, gospodine ministre, da vi ne poštujete narodne poslanike, mene naročito, ali bar malo se uzdržite i pokušajte da date dostojanstvo ovom domu.

Da li mislite da je to garancija da ga poštuje? Ne bih rekao da je to garancija.

Nije problem u vremenu. S obzirom na to da je o amandmanu, imam ja dovoljno vremena da govorim. Hteo sam da vam skrenem pažnju na to da su narodni poslanici iz opozicije zaista uočili značaj ovog člana zakona i zato su na njega podneli ovoliki broj amandmana.
Zašto je ovaj član zakona suštinski? Iz jednog vrlo prostog razloga. Neki od mojih prethodnika su već o tome govorili, ali mislim da ću ja to još malo jasnije reći.
Ako predsednik Republike Srbije ne bude zadovoljan izbornim rezultatima i ne bude zadovoljan sastavom ovog parlamenta, on može vrlo lako, koristeći odredbe člana 18, da dovede do situacije da se ovaj parlament raspusti jer neće hteti da predloži kandidata Vlade koji može da obezbedi većinu.
Iz kog razloga? Zato što ovim članom zakona uopšte nije jasno precizirano i definisano koji su to kriterijumi i parametri koji moraju da se ispune da bi predsednik Republike imenovao kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade. Da li je to "časna reč", "majke mi", "ja to mogu"? Koji su to kriterijumi koje treba da ispuni taj budući kandidat za mandatara, odnosno za predsednika Vlade?
Zato mislim da bi, bilo koji od ovih amandmana koje su predložili predstavnici opozicije da prihvatite, zaista značajno popravili ovaj zakon i umanjili mogućnosti predsednika Republike da zloupotrebi svoju funkciju i da ...
S obzirom da smo prešli na druge teme, vidim da nikog više ne zanima ovo što narodni poslanici pričaju. Gospodine predsedniče, ovo su potpuno neregularni uslovi za rad parlamenta. Znači, mi, poslanici, zaista pričamo u vetar.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Trudiću se da budem što kraći.
Zaista vas molim da razmislite dobro o amandmanu koji je, pre svega, podneo predstavnik SPS-a gospodin Miletić Mihajlović jer će on značajno popraviti ovaj zakon i ograničiti mogućnosti predsednika Republike Srbije da zloupotrebi svoju funkciju i da promeni izbornu volju građana ako njome ne bude zadovoljan. Hvala vam.