Dame i gospodo, dugo trpim da ne  odgovorim, jer mi savetuju da to ne kažem, ali posle ovakvih uvreda koje je gospođa izrekla na račun ljudi koji su spremni da pomognu odbranu svoje zemlje, odbranu ustavnog poretka koji nas obavezuje da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije... Gospodo moja draga, da ste iole pratili šta se dešavalo u Kruševcu, da ste iole dobronamerni, znali biste da su ti ljudi spremni da se u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova stave na raspolaganje vojsci, policiji i žandarmeriji da bi spasili omladinu, da bi spasili decu od 18 do 25 godina.
Njoj je najvažnije kako će od jednog jajeta da napravi pitu. Neki ne znaju da naprave pitu ni od sto jaja. Znači, gospođo, da znate, kada se obraćate ljudima koji su spremni da polože život za ovu zemlju, morate da se obraćate sa dužnim poštovanjem.
Ovde ste danas u svojim politikantskim borbama, pre svega između nekih stranaka tzv. demokratske opcije, pomenuli sto puta hiljade poginulih, sto puta ste pomenuli žrtve. Moram da vam kažem jednu stvar: nijedan od nas koji smo ratovali od 1990. do 1999. godine nije ratovao ni za Slobodana Miloševića ni za radikalnu stranku, nego isključivo za srpski narod.
Molim vas, kada pominjete hiljade mrtvih znajte da su iza njih ostale majke čije dostojanstvo vređate i vređate njihovu žrtvu. U svim demokratskim zemljama sveta takvi ljudi stoje na pijedestalu, uvek njihovi predstavnici stoje uz predsednike država. Jedino u Srbiji se njihova žrtva negira, jedino se njihovom žrtvom u Srbiji ispiraju usta i koriste se za sitne politikantske borbe. Hvala vam.