Dame i gospodo narodni poslanici, želim samo da polemišem i da kritikujem jednu izjavu gospodina Batića, koji je u svom žaru borbe, u sukobu sa SRS, u sukobu, verovatno, i sa Srbijom, izrekao jednu potpunu neistinu i vrlo štetnu činjenicu po interese Srbije.
Gospodine Batiću, 165 dana sam proveo na ratištu i 30 dana na lečenju posle ranjavanja. Nijedan dan, ništa nisam učinio u ime srpskog naroda, u ime vas ili bilo koga drugog nego sve u svoje lično ime. Svako onaj ko je činio ratne zločine, a mi priznajemo da je bilo ratnih zločinaca i na srpskoj strani, ali tvrdimo da ih nije bilo više od jednog promila, od 400.000 ljudi koji su učestvovali u ratovima, nema ih više od 400 koji su činili ratne zločine. Svaki ratni zločin koji su počinili, počinili su isključivo u svoje ime. Znači, i za to što su učinili moraju da odgovaraju individualno, odnosno protiv njih lično mora da se vodi krivica.
Gospodine Batiću, molim vas, i vas i sve ostale poslanike, nikada više nemojte te zločine da prebacujete na račun srpskog naroda i da kažete da su ti zločini činjeni u ime srpskog naroda, jer to nije istina. Ne kažem da pripadnici srpskog naroda nisu činili zločine kao i pripadnici svih drugih naroda, ali zaista niko od njih to nije činio u ime srpskog naroda. Nemojte u žaru političke borbe da tako tešku hipoteku stavljate ovom srpskom narodu, koji zaista za to nije odgovaran nimalo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na vreme koje imam želeo bih da svoju diskusiju usmerim samo na dve teme, odnosno dva aspekta.
Prvi aspekt je da je značaj ovih pet protokola koje treba da potpišemo, pored toga što je značajan za očuvanje životne sredine i za zdravlje ljudi, značajan i sa ekonomskog aspekta.
S obzirom na to da Srbija u svom ekonomskom razvoju ima poljoprivredu kao osnovni aspekt ekonomskog razvoja ove zemlje, očuvanje životne sredine je neophodno za, naročito, onaj deo poljoprivredne proizvodnje koji se odnosi na zdravu hranu.
Zbog toga bih želeo da ukažem na jednu činjenicu da je očuvanje životne sredine nedovoljno prepustiti samo jednom ministarstvu. U ovu borbu za zdraviju životnu sredinu treba da se uključi, pre svega, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, jer ako ne očuvamo zdravu životnu sredinu, kao osnovni ekonomski aspekt, ništa od Srbije kao zemlje koja će proizvoditi zdravu hranu.
Drugo, s obzirom na vreme, želeo bih da kažem, da smo mi kao Udruženje ratnih vojnih invalida, znači, ljudi koji su nastradali u ovim ratovima, videli očuvanje životne sredine, pa smo se u aprilu mesecu dobrovoljno priključili, istina sa skromnim brojem ljudi, oko 50 ratnih vojnih invalida iz ratova 1990. godine, akciji koju je organizovalo Javno preduzeće "Srbijašume" na pošumljavanju Srbije.
Dali smo svoj skromni doprinos, ali mislimo da mediji nisu to dovoljno ispratili, a to bi mogao da bude podstrek drugim građanima i drugim organizacijama koje bi na ovakav način mogle da daju jedan dobar primer i doprinos očuvanju zdrave životne sredine.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre osvrtanja i pre početka rasprave o ovom zakonu i svemu što je vezano za ovaj zakon, želim samo da napomenem da sam ja ratni vojni invalid i učesnik ratova 1990. godine.
Zaista, nikome od nas ni na kraj pameti nikada nije bilo da se borimo protiv individualizacije odgovornosti i kažnjavanja onih koji su činili ratne zločine, jer su oni, na taj način, najviše naneli štete nama koji smo časno i pošteno branili svoj narod i časno i pošteno se odazvali na poziv svoje domovine.
To bih želeo samo da kažem gledaocima, sa kog aspekta želim da se osvrnem na ovaj zakon i na celu ovu priču oko Tužilaštva za ratne zločine i Specijalnog odeljenja Okružnog suda.
Odmah, na početku, da kažem da Poslanička grupa SPS-a i ja, kao predsednik Pokreta veterana Srbije, nismo u mogućnosti da prihvatimo ove odredbe zakona i ovakvo proširenje nadležnosti ovog tužilaštva i ovog dela Okružnog suda, iz više razloga, pa ću pokušati da u svom izlaganju pojasnim te naše stavove.
Kao što sam rekao, ovaj zakon ima samo tri člana, ali zaista ima ogromna proširenja na polju delovanja, pre svega, Tužilaštva za ratne zločine.
Moram da se osvrnem i na jednu mogućnost koja je data ovim zakonom. Ako proširimo delatnost ovog tužilaštva, to je, zaista, mogućnost političkog uticaja na događaje u zemlji. Tako široko data mogućnost delovanja ovog tužilaštva, čini nam se, biće pod najmanjom mogućom kontrolom svih onih institucija koje bi trebalo da se bave zaštitom i kontrolom rada sudova i tužilaštava.
Zašto dolazim do ovakvog zaključka? Zato što je svako ko je osumnjičen za ratni zločin i svako ko je osumnjičen da pomaže nekom ratnom zločincu u skrivanju, odmah odgovoran.
Ne postoji mogućnost da se utvrđuje njegova nevinost, kako u Haškom tribunalu, tako ni ovde.
Biće automatska osuda društva, jer 15 godina propagande, čak i nešto više od 15 godina propagande protiv onoga što smo radili u ratu, dovodi do toga da je društvena svest na takvom nivou da je svako ko jednom rečju pomene da je učestvovao u ratnom zločinu već unapred osuđen na dugogodišnje kazne robije.
Odnos optuženih i osuđenih je na štetu Srba, a tu mislim na Haški tribunal.
Pretpostavljam da će tako biti i u ovom tužilaštvu, i u ovom sudu, na osnovu onoga što su već donete presude. Iz onoga što sam pročitao, mislim da je ovaj sud i ovo tužilaštvo, potpisivanjem nekih bilateralnih sporazuma, trebalo da pomognu tim tužilaštvima u osudi, dakle, njihovih građana koji su činili ratne zločine nad Srbima, pre svega.
Međutim, čini mi se da taj deo rada ovog tužilaštva nije dao do sada nikakav efekat.
Osvrnuću se na delovanje Haškog tribunala, a videćete kasnije, iz mog izlaganja, zašto treba napraviti vezu između ovog tužilaštva i Haškog tribunala, što, istina, ovo tužilaštvo i ne skriva u svojim izveštajima koje šalje i nema nikakvog razloga da i mi to ne radimo.
Znači, prvo ću vas upozoriti na nešto što je praksa Haškog tribunala, a to je odnos broja osuđenih građana bivše SFRJ u Hagu. Taj odnos je 85% za Srbe, 10% za Hrvate, a 5% za Muslimane. Imamo sada jednu presudu za Albance i dve oslobađajuće presude. Kada se ove presude prevedu u godine presuđene za ta krivična dela, videćete da je taj odnos još nepovoljniji za Srbe.
Ono što je najvažnije, to je nivo društvene odgovornosti lica kojima je tamo presuđeno, odnosno društvene i političke elite kojoj je suđeno u Hagu, jer su to, isključivo, Srbi. Znači, nemate političara nijedne druge države koji je osuđen za zločinačko udruživanje i za ne znam šta sve i kakva sve izmišljena krivična dela u Hagu. Isključivo su Srbi bili ti koji su odgovarali, do jednog predsednika države, drugog predsednika države, ministara, verovatno bolje znate od mene ko je sve u Haškom tribunalu osuđen.
Čini mi se da uspostavljanjem analogije između ovog tužilaštva i Tužilaštva Haškog tribunala imamo mogućnost da vidimo kakve su sve mogućnosti zloupotrebe i vršenja političkog pritiska ovakvih specijalnih tužilaštava i specijalnih sudova.
Želeo bih još jedno da upitam, kome u ovom trenutku i kome će kasnije, odnosno kom društvenom sloju će ovaj zakon suditi? Isključivo ljudima koji su učestvovali u ratu. Pod odredbe ovog zakona ne potpadaju dezerteri, defetisti, svi oni koji su pričali protiv rata, već isključivo oni koji su učestvovali u ratu.
Zato se bojim da trenutak u kome je ovaj zakon predložen i u kom se donosi indicira na problem rešavanja statusa Kosova, odnosno probleme u ostvarivanju državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Zaista, na ovaj način postavljene tužbe, optužnice i presude, tj. rad Haškog tribunala, treba da imaju za cilj jedno - da se Srbima oduzme svako pravo na odbranu i da se svakom Srbinu uputi jasna poruka da ne treba da se bori za svoju teritoriju. Ako se bude borio najčasnije i najpoštenije, postoji velika opasnost da posle toga bude osuđen za ratni zločin ili da ima velikih, velikih problema.
Zašto je to tako? Nije ovakav odnos presudan, to nije direktna posledica učinjenih ratnih zločina, već obuke i instrukcija koje su ovo veće i Tužilaštvo imali u fazi stručnog usavršavanja.
Zamenik šefa Poslaničke grupe, gospodin Žarko Obradović, u jednom trenutku je citirao izveštaj koji je dao gospodin Veselin Mrvak, on je zamenik tužioca.
On je u svom izveštaju napisao ovako - odmah smo počeli sa stručnim usavršavanjem u raznim formama i oblicima, putem seminara, savetovanja, edukacija, uz svesrdnu i veliku pomoć Kancelarije OSCE-a, Saveta Evrope, ambasada pojedinih država, a u prvom redu SAD, međunarodnih nevladinih organizacija, domaćih nevladinih organizacija, prvenstveno, Fonda za humanitarno pravo, a u skorašnje vreme i Haškog tužilaštva.
''Primera radi, predstavnici Haškog tužilaštva su, sa stanovišta stručnosti, profesionalnosti i efikasnosti, visoko ocenili naše postupanje u jednom predmetu koji su nam, inače, oni ustupili. Između ostalog, zbog toga što smo procesuirali'', a slušajte ovo, ovo je jako interesantno, ''veći broj lica od onoga koji su oni označili kao osumnjičene.''
Gospodo, postadosmo veći katolici od Pape. Međutim, ima tu još jedan deo citata koji bih voleo da naglasim. Kaže se: ''Međutim, rešenje nekih drugih vanpravnih problema ne zavisi od nas, primera radi, dodeljena finansijska sredstva za tekuće troškove za 2005. godinu su smanjena u odnosu na prošlu godinu i nedovoljna, pa smo dovedeni u poziciju'', a ceo citat je zbog ovoga – ''da nedostajuća sredstva pokrivamo preko nekih međunarodnih institucija''.
Potpuno mi je jasno da onaj ko finansira, verovatno, ima neke zahteve, nisam siguran da će neko finansirati rad ovakve institucije, a da ne traži ništa zauzvrat.
Zašto sada jačamo instituciju koja, po logici stvari, treba da slabi, da se kreće ka gašenju i nestajanju, jer su ratovi završeni pre 15 godina, ili osam godina - od zverskog bombardovanja NATO-a i ubistva više od dve hiljade civila u Srbiji?
Ne bih voleo da izvučem zaključak kakav mi se odmah nameće, a to je da nam se predviđa, ovakvim predlogom zakona, da ćemo uskoro imati neke oružane sukobe na ovim teritorijama, pa moramo da jačamo institucije ovakvog tipa, upravo, da bismo sprečili neželjene posledice, kao što su ratni zločini. Nadam se da to nije istina. Iskreno se nadam, jer kao neko ko je doživeo strahote rata, ko je doživeo ranjavanja, mogu da kažem da nema veće strahote od toga.
Vrlo je nelogično da u ovom trenutku, kada Haški tribunal zatvara i završava svoj rad, mi formalno jačamo našu instituciju, dajemo joj nova ovlašćenja. Ne znam kakva je poruka ovakvog dela. "Zato što je neizvesna sudbina Haškog tribunala, 2010. godine - sigurno gašenje".
Pročitaću vam jedan citat iz novina, gde piše: "Odbrojavanje Haškom tribunalu već je počelo. Prema odluci SB-a, trebalo bi da zatvori vrata do kraja 2010. godine. Javni obračuni dojučerašnjih službenika ovog suda, tužioca Džefri Najsa i bivše portparolke Florens Artman, kao i informacije koje iz Tužilaštva cure posredstvom novinara koji su bili svedoci tog istog tužilaštva, samo doprinose utisku da je reč o instituciji u odlasku, u kojoj vlada izvestan stepen rasula.
Možda će sam generalni sekretar UN Ban Ki Mun, pre nego što, krajem decembra, odluči ko će biti naslednik gospođe del Ponte na mestu glavnog tužioca, morati da se pozabavi stanjem u Sudu ili, bar, Tužilaštvom". Ne bih voleo da pomislim da je jačanje institucije ovog suda i ovog tužilaštva imalo ulogu da zameni Haški tribunal. Svi mi koji smo učestvovali u ratu mislili smo da će sa naših leđa biti skinuta jedna opasnost, odnosno moguća hipoteka i mogućnost presude za ono što smo radili.
Gospodine ministre, želim da vas pohvalim. Kako bismo, upravo, ovo sprečili, imam jednu lepu sliku vas i tužioca. Za ovo što ste izjavili - da ćete sredstvima Ministarstva pravde pomoći rad ovog tužilaštva, hoću da vas pohvalim. Da li znate iz kog razloga? Zato što mislim da će to dovesti do toga da tom tužilaštvu više ne treba pomoć nevladinih organizacija, međunarodnih institucija, nego da će ono biti finansirano iz sredstava budžeta i da će na taj način efikasnije raditi.
Samo još nekoliko citata da vam kažem, gospodine ministre. Kaže se da su odnosi u Tužilaštvu, ovom našem, zaista poprimili neke elemente odnosa u Tužilaštvu Haškog tribunala.
Ukratko ću vam reći, sudija Gordana Božilović-Petrović, sada već bivši sudija Veća za ratne zločine, izjavila je "Glasu javnosti" da je odluka da njen mandat ne bude produžen doneta pod uticajem jedne strane ambasade, ne kaže se koje, pretpostavljam da će svi građani Srbije znati, kao i nekih nevladinih organizacija. Takođe, ne piše kojih, siguran sam da se zna koje su.
Ona je izjavila da je odlukom Siniše Vasića udaljena sa suđenja u slučaju "Suva Reka", jer je preko tog predmeta planirana medijska antidržavna kampanja kako bi se oslabila pregovaračka pozicija Srbije o statusu južne srpske pokrajine.
Inače, sudija Božilović-Petrović bila je predsednik Veća u slučaju "Škorpioni".
Samo da vas podsetim, znate u kom trenutku je cela priča i ceo film o "Škorpionima" pokazan, u trenutku kada je Međunarodni sud pravde trebalo da donese presudu za Srebrenicu.
Kako bih ostavio vreme svojim kolegama, želim još samo ovo da kažem.
Imam veliku želju da Tužilaštvo, za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, znači, predstavnici UNMIK-a, za portparole i savetnike za odnose sa javnošću imaju Srbe. Mnogo bih bio srećan kada bismo to mogli da ostvarimo. Ko bude razumeo, znaće šta sam rekao. Da li je moguće da u Srbiji ne možemo da nađemo za takve funkcije, za dve najodgovornije funkcije, Srbe?
Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas obavestim o dve situacije koje, naizgled, nemaju mnogo veze jedna s drugom, ali su vrlo povezane. Prva se odnosi na Dragaš. Nastava za učenike goranske nacionalnosti u Osnovnoj školi "5. oktobar" u Kruševu, opština Dragaš, nije ni juče počela jer su lokalne kosovske institucije zabranile ulazak u školu svima koji žele da nastavu pohađaju po planu i programu srpskog Ministarstva prosvete. Regionalni načelnik školske uprave Ministarstva prosvete Srbije Predrag Stojčetović izjavio je Tanjugu da je od prošle godine u opštini Dragaš počela podela između onih koji žele da nastavu prate po kosovskom i srpskom programu.
Želim da pitam našu vladu, nažalost, ne gospodina ministra unutrašnjih poslova, jer on zaista nema veze sa ovim, nego ministra prosvete i uopšte celu Vladu, šta će preduzeti da pomogne bar onoj deci goranske nacionalnosti koja žele da nastavu pohađaju po srpskom školskom programu, na srpskom jeziku i da njihove diplome sutradan važe u Srbiji kada budu nastavili, ako budu želeli da nastave, školovanje.
Drugi događaj se odnosi na Medveđu. Predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković je izjavio juče Fonetu da je na sastanku Ministarstva prosvete dogovoreno da dvoje albanske dece iz Medveđe nastave redovno pohađanje trećeg razreda srednje tehničke škole. Deca će morati da polažu nekoliko ispita razlike i posle toga će im biti priznata prva godina, a za drugu godinu, koju su pohađali u toku prošle školske godine u Medveđi, svedočanstvo će dobiti u junu mesecu iduće godine.
Sad samo želim da vam kažem nekoliko stvari. Nemamo ništa protiv ovo dvoje albanske dece, ali imamo protiv ovakvog načina rešavanja problema.
Cela opština, svi zaposleni radnici albanske nacionalnosti u državnoj upravi su dva dana protestovali, odnosno štrajkovali, nisu išli na posao da bi izvršili pritisak na direktora škole i institucije Ministarstva prosvete Republike Srbije, da bi ovu decu protivzakonito upisali u treću godinu škole.
E, sad, ovo je klasičan pritisak izvršen radi kršenja zakona i ja ću vam samo ukratko reći koliko je razloga za tu tvrdnju. Obrazac na kome je izdato svedočanstvo nije u upotrebi i nije propisan od strane Republike Srbije. Prva tri razreda osnovne škole ova deca su završila na teritoriji opštine Medveđa, a na svedočanstvu piše da su svih devet razreda završili u Prištini, odnosno u Kosovu Polju. Nije mi baš jasno kako je to moguće. Ono što je najvažnije i u čemu se ogleda najveća zloupotreba, to je da ova deca nisu polagala klasifikacioni, odnosno prijemni ispit za upis učenika u četvorogodišnje srednje škole.
Gospodo, pitam vas - da li mi možemo da prihvatimo da se ovakve stvari rešavaju pritiskom i štrajkom?
Nema veze što su to albanska deca, sutra se može desiti da i neka druga deca ne polažu prijemni ispit, a da budu upisana u četvorogodišnje škole, za koje je prijemni ispit obavezan. Molim vas da ne pravimo ovakvu razliku, pa makar to bilo i dvoje dece albanske nacionalnosti i makar za njih protestovalo i štrajkovalo više desetina zaposlenih u državnoj upravi. Hvala vam.

Dame i gospodo, izgleda da ja nikad nemam sreće. Kad god želim da govorim, ministar izađe, ne ovaj, nego svi.

Ministar je za svaku pohvalu, što se toga tiče, jeste sedeo, ali ja baš nemam sreće.
Što se tiče zakona o sprečavanju sukoba na sportskim terenima, mislimo da je to društveno opravdano i zaista postoji potreba za jednim ovakvim zakonom. Da li ćemo glasati za ovaj zakon, videćemo posle amandmana, zavisi od toga da li će ministar moći i želeti da prihvati neke amandmane kojima želimo da popravimo ovaj zakon. Mislimo da, pored dobre volje, postoji i potreba da se u tehničkom smislu, a i u smislu podsticanja cilja, ovaj zakon prepravi.
Ova društvena pojava je jako opasna iz još jednog razloga, ne samo što ugrožava bezbednost građana, nego i zbog toga što, uglavnom, sportske priredbe, sportske utakmice, prenosi televizija, pa je onda široka javnost upoznata sa događanjima na tim utakmicama. Uređivačka politika naših televizija i medija je uglavnom takva da iz jednog celog sportskog događaja uvek izvuku i apostrofiraju te neprijatne događaje, pa ceo događaj padne u jednu senku tih nemilih događaja, tako da oni budu još više istaknuti i podignuti na jedan nivo koji, po nama, ničim ne zaslužuju.
Pričao bih nešto o konkretnim rešenjima ovog zakona sa kojima se ne slažem i za koja mislim da će mnogo otežati njegovo sprovođenje.
Jedna od odredaba je da sportska utakmica traje 120 minuta. Mislim da treba da razmislimo. Srbija je dovoljno velika, pa grupe navijača i navijači, kada dolaze u sportski objekat, moraju da krenu mnogo ranije od dva sata od početka utakmice. Možda oni iz kruga dvojke mogu za dva sata da stignu do sportskog objekta. Mislim da to moramo drugačije da definišemo i ne možemo minutima odrediti kada počinje neka utakmica.
U ovom zakonu se nije posebno obratila pažnja na jednu pojavu, a to su organizovane grupe navijača, njihovi dolasci na teren, na utakmicu i sportske objekte.
Mislim da bi na to trebalo posebno obratiti pažnju, jer su, uglavnom, inicijatori i oni koji prave nemire na utakmicama - organizovane grupe navijača. Teško da pojedinci koji dolaze na utakmicu prave neke veće nemire i pojave koje društveno treba osuditi.
Jedna pojava koja, po mom mišljenju, u ovom zakonu nije nikako definisana, a na nju moramo ukazati, jeste pojava uniformisane policije na sportskim terenima i u sportskim objektima. Mislimo da ovim zakonom treba jasno definisati u kojim situacijama i na kojim događanjima uniformisana policija treba da pristupi intervenciji, odnosno treba da se pojavi u sportskim objektima, a naročito na sportskim terenima na kojima se sportisti takmiče.
Zašto je to važno? Čini nam se da bismo time mogli da prenebregnemo neke od sumnji koje su ovde poslanici izneli, a odnose na zloupotrebu službenih lica, odnosno obračuna, pre svega, policije sa navijačima u neke druge svrhe, a ne u svrhu sprečavanja nereda. Tu naročito mislim na sprečavanje navijača da iznose političke i neke druge stavove. Mislim da bismo, ako jasno definišemo situacije kada policija može da interveniše, mogli da prenebregnemo neke od ovih sumnji i neke od nemilih događaja.
U svakom slučaju, Poslanička grupa SPS-a je za smanjenje maksimalnih kazni koje su ovim zakonom predviđene. Mislimo da su zaista rigorozne i da su, možda, prilagođene situacijama u nekim drugim zemljama.
Verujte mi da ćete u početku, dok se naši navijači ne naviknu na rigorozne mere i rigorozne kazne koje su predviđene u ovom zakonu, imati znatan broj mladih ljudi koji će biti neprimereno kažnjeni visokom kaznom za neka dela koja sigurno ne zaslužuju tako visoke kazne. Potpuno sam ubeđen da bi smanjenje maksimalnih kazni dalo puni efekat ovom zakonu i pomoglo ostvarivanju njegove ideje da se spreči nasilje na sportskim terenima.
Jedna pojava koja nanosi veliku štetu našoj državi i našem društvu, a u ovom zakonu nije definisana, to su neredi naših navijača na stranim sportskim terenima, odnosno u stranim državama.
Njihova krivica u tom slučaju podleže, verovatno, sankciji države u kojoj su načinili to delo, ali mislim da oni time nanose mnogo veću društvenu štetu našoj državi i našem društvu nego toj stranoj zemlji.
Mislim da bi ovim zakonom to trebalo posebno sagledati i učiniti da ti ljudi, odnosno te grupe navijača i pojedinci koji čine te nerede i nanose nesumnjivo veliku štetu našem društvu, budu sankcionisani kroz neke mere, moramo videti koje.
Prodaja alkohola, kako je to definisano u ovom zakonu i način kako je to određeno – na udaljenosti od kilometar u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a 300 metara u nekim drugim gradovima, mislim da neće dati veliki efekat. Apsolutno sam za meru da se spreči točenje alkohola, kao i prisustvo alkoholisanih lica u sportskim objektima, ali zaista mislim da ova mera neće dati neki efekat.
Danas, kada u svakoj radnji možete da kupite flaše piva od pola litra, litar, litar i po, dva, dva i po litra, to zaista ništa ne znači, jer onaj ko bude hteo da konzumira alkohol, on to neće raditi na tih 300 metara ili kilometar od sportskog objekta.
Mislim da bi ovde trebalo individualizovati krivicu pojedinca koji je u alkoholisanom stanju, a ne sprečiti, čak i onima koji ne idu u sportski objekat, da kupe u nekoj radnji pivo ili neki alkohol.
Mišljenje da će ovaj zakon sam po sebi rešiti problem huliganstva i nedoličnog ponašanja navijača je pogrešno. Moje mišljenje je da je ovo jedan ozbiljan problem i ozbiljna društvena pojava, koju moramo sankcionisati. Ona zahteva široku društvenu akciju za sprečavanje uzroka ovakvih pojava. Posledice ćemo sankcionisati, verovatno, ovim zakonom i to treba samo da pomogne da se ti uzroci eliminišu. Međutim, ja sam potpuno siguran da ovo zahteva široku društvenu akciju, kao i to da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne može da bude nosilac te akcije, niti organizacija koja će da sprovede ovu akciju.
Osvrnuo bih se na jedno izlaganje, odnosno pojavu koja je ovde često pominjana, a to je kukasti krst na evropskoj zastavi.

Imam samo još jednu rečenicu.
Ovde se pominjao kukasti krst i optuživani su naši omladinci, naši mladi ljudi za te potpuno neprihvatljive pojave, naročito prema Evropskoj uniji.
Moram da kažem da su mnoge od tih pojava u naše društvo došle, upravo, iz Evropske unije i da su naši ljudi videli to od omladine i od ljudi iz Evropske unije, tako da bismo morali da budemo malo umereniji u kritici takvih pojava.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u spremanju svog izlaganja imao sam koncept da postavim pitanje gospodinu ministru, ali nadam se da će on uskoro doći, pa iako nije, zamisliću da je on tu.
Slušajući ove diskusije i gledajući ovaj predlog zakona ne mogu da se otmem utisku da je ovaj predlog zakona danas na dnevnom redu samo zato što je na vreme preveden sa engleskog jezika. Zaista ne vidim drugi razlog da baš u ovo vreme, kada imamo mnogo važnija pitanja, na dnevnom redu se pojavi ovaj zakon. Alio, neko drugi odlučuje o tome, šta ćemo, naše je da radimo po njemu.
Odmah da kažem, iako su nas u ovoj listi za prijavljivanje, poslanike SPS i mene tamo svrstali da ću glasati protiv, otvoreno vam kažem, i vama i svim građanima, svi poslanici SPS i ja, kao poslanik Pokreta veterana, glasaćemo za ovaj predlog zakona, jer mislimo da ovaj zakon nema alternativu.
S obzirom da je SPS socijaldemokratska stranka, kojoj su interesi građana uvek u prioritetu, i političkog delovanja i svakog drugog ophođenja, mislimo da je zaštita životne sredine zaista u interesu svakog građanina i zato ne postoji drugi način nego da glasamo za ovaj zakon.
Mi mislimo da ima tu dosta primedbi na njega, na stil i tačnost prevođenja, i na koncept kako je pisan, ali uz sve te mane, on će dobiti podršku SPS.
Usvajanje ovog zakona znači jednu stvar, budite uvereni u to, da ćemo dobiti još jedan zakon u nizu onih koje smo i dosad imali, a nismo primenjivali. Zaista ne verujem da svojim kapacitetima ova država može mnogo da doprinese globalnom popravljanju situacije sa zagađenjem životne sredine, pogotovo u materijalnoj situaciji u kojoj se nalazi naše društvo. To je još jedan od razloga zašto mislim da ovaj zakon nije baš bilo toliko hitno da se on donese.
Imao bih jedno pitanje za gospodina ministra, odnosno za celu vladu, ali njega kao predstavnika Vlade Srbije, da li je iskrena odluka Vlade da se bori sa zagađivačima životne sredine i koliko je još moguće da će ovaj ministar, koji deluje kao usamljeni jahač u borbi za poboljšanje životne sredine, uspeti da se sa velikim zagađivačima izbori.
Hteo bih da ga pitam da li on mislim da ima takvu podršku i takav politički kapacitet da će moći sutra, u slučaju zagađivanja, ekstremnog zagađivanja životne sredine u Smederevu, ne znam, od strane "Sartida", da uspe da zatvori "Sartid" ili da bar na neko vreme spreči njihovu emisiju štetnih gasova. Budite sigurni da on, cela Vlada i bilo ko u ovoj zemlji to neće uspeti, zbog okolnosti u kojima živimo i okolnosti u kojima se naša zemlja i društvo nalaze.
Imao bih još jedno pitanje za gospodina ministra, a to je, ako se odlučimo da ovaj usvojeni zakon primenjujemo, zaista dosledno, koliko će građane Srbije, koliko će državu Srbiju i privredne subjekte ove zemlje u periodu od 2008. do 2012. godine primena ovog zakona koštati, koliko će nas koštati u smislu uvođenja novih tehnologija u zaštiti životne sredine, koliko će nas koštati u obavezi uvođenja automobila sa, ne znam, euro 4 i euro 5 motorima, koliko će nas koštati u izostanku dolaženja kompanija na ovo područje koje bi želele da iskoriste mogućnost veće emisije štetnih gasova.
Znam da je veliki značaj ovog zakona na zaštiti životne sredine na globalnom nivou, ali mislim da građani Srbije i mi kao Skupština moramo da vodimo računa, i mnogo pre i mnogo intenzivnije, o nekim lokalnim situacijama i nekim lokalnim zagađenjima koja u ovom trenutku mnogo više utiču na zdravlje naših ljudi i naših građana.
Ovde u ruci imam jedan prospekt, jedan primerak revitalizacije velikog bačkog kanala kroz Vrbas. Verovatno vam je svima poznato da je to vodotok koji je verovatno najzagađeniji u Evropi, a možda i u svetu.
Mislim da bismo više doprineli našim građanima, a naročito onih 50 hiljada ljudi koji živi u neposrednom okruženju ovog kanala, da smo danas raspravljali o mogućnostima kako da rešimo i ublažimo posledice zagađenja ovog vodotoka.
Ovu studiju, a moram da vam pročitam, pošto je dosta sitno, kaže - projekat finansiran od Norveške i urađen od strane NIV-a, to je norveški institut za istraživanje voda. Više bih voleo da je ovo uradio neki naš institut, da je to shvaćeno i da su iznađena sredstva za rešavanje ovog problema od domaćih izvora.
Ali, u svakom slučaju, na našoj državi je sada u što kraćem roku da iznađe sredstva i da iznađe mogućnosti da se ovakvi vodotokovi i da se ovakvi primeri zagađenja životne sredine što pre revitalizuju i da se ta okolina privede nameni odnosno da se prilagodi zdravim uslovima življenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se pre tri meseca javio i postavio poslaničko pitanje u vezi neisplaćenih dnevnica za ratne veterane sa Kosova. .
S obzirom na to, iako nisam dobio pismeno odgovor na to pitanje, Ministarstvo odbrane je zaista preduzelo aktivnosti i mogućnosti, da se te dnevnice isplate.
Međutim, danas sam se javio iz jednog drugog razloga, zato što se ta aktivnost koju su Pokret veterana i Socijalistička partija Srbije pokrenuli sa ove govornice, danas zloupotrebljava u političke svrhe i obračune lokalnih partijskih lidera.
Naime, juče je održan sastanak u Kuršumliji koji je zakazao, vidite čuda, predsednik Opštinskog suda, sa izabranim organizacijama i izabranim predstavnicima, a bili su na sastanku pomoćnik ministra odbrane, vojni pravobranilac i čovek koji je zadužen za finansije u okviru Ministarstva odbrane.
Mi smo sadašnjim aktivnostima Ministarstva odbrane zadovoljni i mislimo da će se ovaj problem rešiti kada se isprave nepravilnosti koje su učinjene, pre svega, u pravljenju spiskova učesnika ratova 1999. godine na Kosovu, kada se bude utvrdilo ko je od tih ljudi primio dnevnicu, a ko nije.
Međutim, danas u 11,00 sati je zakazana blokada petlje u Kuršumliji, koja za cilj ima politički obračun lokalnih lidera, a ne ostvarivanje prava ovih ljudi, što je navedeno kao razlog za protest.
Mi želimo da kažemo da Pokret veterana i ljudi koji su pokrenuli ovo pitanje zaista nemaju nikakve veze sa blokadom puteva, i mi mislimo da ovaj korektan dogovor i korektne aktivnosti koje imamo na rešavanju ovog pitanja, ne treba eskalirati i koristiti u političke svrhe.
Inače, još jednom želim da napomenem da predsednik Opštinskog suda, gospodin Radiša Jovović, zaista zloupotrebljava nesreću ovih ljudi i zloupotrebljava problem da bi iskoristio predstavnike i Ministarstva i veterane u svojim sitnim politikantskim interesima. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, moram da iskoristim priliku dok je ministar tu da ga upoznam sa jednom neprijatnom činjenicom i jednim neprijatnim događajem koji se desio u Medveđi pre nekoliko dana.
Ovo je zaista jedan primer na koji moramo da obratimo pažnju, jer je ovo tipično kršenje dobrih međunacionalnih odnosa. U Medveđi je prošle nedelje na Skupštini opštine Medveđa došlo do ekscesa. Od strane odbornika Mehmeda Jašarija, napadnut je verbalno direktor srednje škole "Nikola Tesla", zato što nije upisao dva albanska deteta. To bi bilo, zaista, problematično da nije ovakvog obrazloženja.
Naime, traženo je da se deca koja su došla iz Prištine sa diplomom završene devetorazredne osnovne škole upišu u drugi razred srednje škole. To možda, po nekoj logici stvari, s obzirom na to da kod nas osnovna škola traje osam godina ne bi bio veliki problem, međutim, problem je u nečem drugom.
Za upis ove dece dozvola je tražena od Ministarstva prosvete, a ono je odgovorilo da se mogu upisati deca koja su završila školu u inostranstvu, čija je diploma nostrifikovana. Naravno, to bi značilo da deca koja su završila školu na Kosovu i Metohiji, a mi ih upišemo po ovom kriterijumu, da bismo priznali da su deca završila školu u inostranstvu, odnosno u nekoj drugoj državi. Mi to sigurno kao ozbiljna država i kao država koja drži do svog imidža i do svoje državnosti ne smemo da dozvolimo.
Ovaj deo sigurno nije za ministra unutrašnjih poslova, ali ovaj drugi deo, sada šta se dešavalo to je sad sigurno interesantno za naše istražne organe.
Inače, potpredsednik SO Medveđa Fljorim Sahitije, deportovan je iz Švajcarske, i ima preko 25 krivičnih prijava, a njegov rođeni brat je član Školskog odbora u ovoj školi. Odbornik Mehmed Jašari je profesor u ovoj školi i predaje učenicima koji pohađaju nastavu na albanskom jeziku. Inače, i tu bih da vam skrenem pažnju, u ovom razredu ima samo devet učenika, a po našem zakonu nije moguće da se oforme odeljenja u kojima ima manje od 15 učenika. Toliko, samo da dokažemo koliko Srbija vodi računa o nacionalnim manjinama na svojoj teritoriji i kolika prava im daje, pa čak ona bila i protiv zakona.
Mehmed Jašari se inače bavi prodajom srpskih imanja na Kosovu i Metohiji. Ovaj odbornik je javno na sednici Skupštine opštine, koju direktno prenosi ''Radio Medveđa'', tako da su čuli svi građani u okolini Opštine, izrekao profesoru, odnosno direktoru škole "vodi računa o svojoj glavi"! Znači, na sednici SO direktno mu je pretio. Koliko je ozbiljna ova pretnja, ja molim gospodina ministra da organi Ministarstva unutrašnjih poslova izvrše uviđaj i da vide da li je zaista ozbiljna pretnja direktoru škole koji nije hteo da upiše decu albanske nacionalnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljajući o ovom sporazumu, moram da vas podsetim da je za Republiku Srpsku živote dalo preko 25.000 ljudi Srba i da je za Republiku Srpsku preko 100.000 ljudi ranjeno u prethodnim ratovima.
Kakvo je njihovo mišljenje o ovom sporazumu i o ovakvim političkim aktima, mogu najbolje da vam kažem zato što sam profesionalno sekretar Udruženja ratnih vojnih invalida i svakodnevno u moju kancelariju dolaze ljudi koji su stradali u prethodnim ratovima.
Moram da vam izrazim njihovo nezadovoljstvo nečim sličnim kao što je ovo. Da ovaj akt, odnosno ovaj sporazum nije pisalo ministarstvo čiji je ministar gospodin Marković jasno se vidi iz obrazloženja koje je on dao zašto treba prihvatiti ovaj sporazum.
Ljudi moji, zar zaista neko misli da nam je trebao sporazum da bi Republika Srbija, odnosno Telekom Republike Srbije postao vlasnik Telekoma Republike Srpske.
Nije to postao zato što je bilo ovog sporazuma, nego zato što je dao 200 miliona evra više.
Znači, ovaj sporazum nema nikakve veze i nikakve ingerencije u oblasti ekonomske saradnje, jer to smo mogli da imamo i bez ovog sporazuma. Zaista ovakav sporazum kakav je napisan i još više onako kako je obrazložen pomalo vređa intelekt i dostojanstvo ove skupštine.
Želeo bih da vas vratim na 14. decembar 1995. godine, potpisivanje Dejtonskog sporazuma, i tada su se mnogi radovali, oni koji su učestvovali u ratovima, što je time okončan rat u Republici Srpskoj i bili su sigurni da su Dejtonskim sporazumom stvorili državu srpskog naroda.
Moj prethodnik je ovde govorio o 56 ingerencija koje su sa Republike Srpske prešle na federaciju u Bosni i Hercegovini. Verujte mi, da je danas potpisan Dejtonski sporazum, sa ovakvim ingerencijama koje ima Republika Srpska, rat se još ne bi završio. Budite u to sigurni.
Još jedna stvar mi nije jasna. Zašto mi ovim sporazumom umanjujemo ingerencije i prava državi Srbiji u odbrani interesa srpskog naroda u Republici Srpskoj i Republike Srpske. Ovaj sporazum je umanjenje prava u odnosu na ono što nam je dao Dejtonski sporazum. Mislim da je to potpuno politički neprofitabilno i politički diletantski, jer sami sebi oduzimamo deo prava koja smo imali nekim međunarodnim aktima.
Ako pratite stavove i izlaganja i političara i ljudi iz Republike Srpske, potpuno će vam biti jasno da oni nisu zadovoljni odnosom Republike Srpske, građana srpske nacionalnosti prema federaciji BiH i onim procesima koji se dešavaju u Bosni i Hercegovini, naročito u Republici Srpskoj. Tu mislimo na ukidanje institucija i na ove pritiske za promenu Ustava Bosansko-hrvatske federacije, kojim će se oduzeti značajan deo ingerencija i institucija države Republici Srpskoj.
U prethodnom periodu, kada je postojao sličan sporazum, Republika Srpska je izgubila pravo na svoju vojsku, a sada se vrši jedan pritisak na Republiku Srpsku da pristane na ustavne reforme kojima će izgubiti i policiju.
Ako pročitate u članu 2. šta je predviđeno, ciljevi sporazuma, piše: suzbijanje kriminala. Gospodo, policija Republike Srpske se bavi i nekim višim interesima osim suzbijanja kriminala. Da bi se bavili suzbijanjem kriminala zaista nam ne treba ovaj sporazum. Dovoljni su neki drugi međunarodni akti koji ovo predviđaju.
Ovako definisani ciljevi sporazuma od strane srpske vlade je prihvatanje unapred ustavnih reformi u Federaciji BiH i smanjenja ingerencija u oblasti MUP-a, što mislim da je nedopustivo.
Verovatno vam je poznato da na teritoriji BiH postoje tendencije koje se bave oduzimanjem dela teritorija Republici Srpskoj.
Tu naročito mislim na najnoviju inicijativu da se Potočari, odnosno deo Srebrenice izdvoji iz Republike Srpske, zato što je, čuj bože, tu groblje na kome su sahranjeni Muslimani koji su pobijeni 1995. godine. Niti je tačan taj broj koliko ih ima, niti želimo da prihvatimo da je to argument.
Do sada smo pričali o tome da li neke teritorije treba da pripadnu po nekom drugom kriterijumu određenoj državi, a ovo je verovatno jedinstveni presedan u svetu, da neko svoje groblje traži da se iz jedne države izdvoji i pripoji drugoj državi.
Takođe vam je jasno i verovatno ste čuli da je hrvatski narod u Muslimansko-hrvatskoj federaciji izneo stavove da i oni žele da imaju svoj entitet u okviru Bosansko-hrvatske federacije, a mi nemamo baš mnogo protiv toga, ali su izneli jasan stav da žele da im se pripoje opštine u Posavini, koje su pripale Dejtonskim sporazumom njima. Time žele da preseku Republiku Srpsku na dva dela.
S obzirom da je Srbija Dejtonskim sporazumom, između ostalog, i garant teritorijalnog integriteta Republike Srpske, mi ovim sporazumom treba da pokažemo jasan stav da se suprotstavljamo takvim stavovima nametnutim od Muslimansko-hrvatske federacije i njihovim političarima, koji neprekidno vrše uticaj na međunarodnu zajednicu da Republika Srpska izgubi još jedan značajan deo svojih institucija.
Pošto vreme već ističe, želim da se osvrnem na jednu, u članu 1, po meni, grešku, gde piše da:"U originalu na službenim jezicima Republike Srbije i Republike Srpske". Po meni, ovde nije trebalo da stoji množina, nego jednina, jer je službeni jezik i u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji srpski jezik. Tom pravnom korekcijom bi pokazali da je to jedan narod koji govori jednim jezikom.
Polazeći od naslova - Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih veza između Republike Srbije i Republike Srpske, mislim da je ovde nastala greška.
Ako pročitate šta piše ispod naslova, jasno je da ovde treba da piše da je to sporazum između Republike Srbije i BiH. Dole navodeći koji su sve razlozi i specijalni paralelni odnosi, videćete da se to odnosi na poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, političke nezavisnosti BiH. Ako sve ovo budemo nabrajali, videćete da se sve odnosi na BiH, a samo u naznakama na Republiku Srpsku.
Želim da vam kažem još jednu stvar. Ovih dana je pokrenuta inicijativa od strane Elektroprivrede Republike Srpske da se 70 sela, naseljenih srpskim stanovništvom, a nalaze se u Bosansko-hrvatskoj federaciji, koja još uvek nemaju struju, elektrifikuju i da se na taj način spreči iseljavanje ovih ljudi sa te vrlo značajne teritorije Bosansko-hrvatske federacije, a u kome Srbi čine većinu.
Još samo jednu konstataciju, da je ovim sporazumom omogućeno određenom broju ratnih vojnih invalida iz Republike Srpske da pređu u sistem socijalne zaštite Republike Srbije. Moram da kažem da je tu napravljena jedna diskriminacija. Žao mi je, gospodine Markoviću, očigledno je da vi niste ovo radili, nego da su vas o tome informisali.
Da je to urađeno protivzakonito, odnosno protiv člana 5. Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, koji to isključivo zabranjuje, ali je onda uzet jedan presedan, da se samo određeni broj ratnih vojnih invalida, a to je negde oko 720, koji su svoje invalidnine dobijali preko Biroa Republike Srpske.
Mislim da je time načinjena diskriminacija drugih ratnih vojnih invalida sa teritorije Republike Srpske, kojima nije omogućeno pravo, a imaju državljanstvo Republike Srbije, da uđu u naš sistem zaštite. To je veliki problem za nekoliko stotina, mogao bih da kažem i hiljadu ratnih vojnih invalida. Ako je to bio razlog za potpisivanje ovog sporazuma, molim vas da se i ostali ratni vojni invalidi iz Republike Srpske, koji imaju državljanstvo Republike Srbije, uvedu u naš sistem zaštite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po povredi Poslovnika, član 104, povreda dostojanstva Skupštine.
Hteo bih samo da pitam gospodina Halimija zašto se zalaže za nešto što ne poštuje u svojoj opštini, jer tamo Srbi ne da nemaju prava kao manjine, nego ste ih izbacili iz vlasti uopšte, a ovde se zalažete za proporcionalni princip, za koji se i ja zalažem i podržavam vas, ali vas molim da to prvo primenite na teritoriji opštine na kojoj ste vi bili predsednik.
Druga stvar, želeo bih da pitam gospodina Halimija da li se on raduje mnogo tome što Srbija nema državnog tužioca?

Nije tačno, jer znam tačno šta gospodin Halimi hoće da kaže i pošto sam vidovit, želim da odgovorim gospodinu Halimiju. U subotu ste, gospodine Halimi, dali izjavu u dnevnoj novini "Pravda", gde ste rekli da ćete otcepiti tri opštine sa juga Srbije i pripojiti ih Kosovu.
Gospodine Halimi, to ste mogli da izjavite samo iz jednog razloga, zato što Srbija nema državnog tužioca, jer da ima ne bi mogao da vas spreči poslanički imunitet da vodi postupak protiv vas, jer za to delo koje ste vi izjavili i za rušenje ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Srbije predviđena je kazna veća od pet godina zatvora. Tu ne bi mogao poslanički imunitet da vas zaštiti.
Molim vas da javno sa ove govornice objasnite da li je to poziv na ustanak albanskog naroda u tri opštine na jugu Srbije i da li je to što radite isključivo razlog zbog toga što nemamo državnog tužioca?
Odmah da vam napomenem jednu činjenicu, koju poslanici u Narodnoj skupštini ne znaju, a trebalo bi da znaju: 27. juna, samo pri pomenu mog imena i Garde Cara Lazara, Čeku i Riker zabranili su moj ulazak na teritoriju Kosova, a to verovatno niko ovde ne zna, i da je predviđena kazna zatvora, samo zato što sam pripadnik Garde Cara Lazara, odnosno osnivač, šest meseci zatvora ako se pojavim na teritoriji Kosova.
Gospodine Halimi, vi ste pozvali Albance sa juga Srbije na rušenje ustavnog poretka i nikome ništa. Vidite kako se deo teritorije Srbije brani od administracije koja je tamo na silu došla 1999. godine, a ova država ne čini ništa da zaštiti svoje građane, svoje poslanike ili državne organe, koji samo žele da posete teritoriju Kosova, da organizuju, i da poprave položaj Srba na teritoriji Kosova.
Mislim da su to različiti aršini; ova država mora da dokaže da joj je stalo do teritorije Kosova kao dela Srbije i time što će zaštititi i tražiti objašnjenje od trenutne vlasti na Kosovu zašto je došlo do toga da se meni, kao narodnom poslaniku, zabrani ulazak na teritoriju Kosova; i mislim da je to ozbiljno državno pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pre početka ove diskusije imao sam dilemu da li da se obratim vama ili gospođi Nadi Kolundžija zbog ovog problema koji predlagač čini, ali ipak sam se odlučio da se obratim vama kao stručnjaku. Hteo sam da vam kažem jednu stvar, isticali ste ovde više puta primer vašeg ministarstva, kako je to urađeno, na tome želim da vam čestitam, jer ste pokazali kako treba sprovoditi profesionalizaciju i depolitizaciju u državnoj upravi. Međutim, moram opet da vas razočaram i da vam kažem da je to izuzetak, a kao izuzetak samo potvrđuje pravilo da u ostalim ministarstvima nije takva situacija nažalost.
Što se tiče poslaničke grupe SPS i Pokreta veterana Srbije, moram da vam kažem da u potpunosti stojimo iza vaše ideje o profesionalizaciji i depolitizaciji državne uprave, naročito na onim najvažnijim državnim funkcijama, kao što su pomoćnici ministra, koji imaju vrlo značajnu ulogu ne samo u sprovođenju politike, nego i značajnu ulogu u kreiranju politike, naročito prema nekim ugroženim populacijama.
Kada je u pitanju profesionalizacija, moram da vam kažem da mnoge vaše kolege nisu ispoštovale tu ideju. Mnogi su doveli na mesta pomoćnika ministra isključivo stranačke kadrove, od kojih neki ne ispunjavaju ni osnovne uslove struke, neću da kažem da nemaju završenu odgovarajuću kvalifikaciju, ali nemaju kvalifikaciju koja odgovara toj struci.
Kada je u pitanju depolitizacija, moram da upozorim sve narodne poslanike i vama da kažem da nema ništa od depolitizacije ako je iz reda poslanika desetak ljudi dalo ostavke na mesto poslanika da bi ušli u državnu upravu i postali pomoćnici ministra. Budite sigurni da ti ljudi neće nikada biti apsolutno profesionalci i depolitizovani, jer će im zadatak koji dobiju od stranke biti prioritet.
Ne možemo da pričamo o depolitizaciji ako su predsednici pojedinih opštinskih odbora pojedinih stranaka pomoćnici ministra. To su potpuno nespojive stvari. Zaista bih voleo, ako je to ideja ovog zakona, da svi oni koji su izabrani na važne funkcije u državi, a pre svega mislim na sekretara ministarstva i pomoćnike ministra, daju ostavke na funkcije u strankama. Da li će oni zamrznuti svoje članstvo u strankama da bi bili profesionalci i depolitizovani? Budite sigurni da neće. Tu mislim i na poslanike iz vaše stranke.
Želeo bih samo da vas upozorim na jednu činjenicu, koja je nama svima jasna, a pretpostavljam da je jasna i vama, i govori upravo o teškoći ostvarivanja ove dve ideje, a to je da je ogroman broj pomoćnika ministara promenjen samo iz jednog razloga, a to je da je vlasništvo nad ministarstvom promenila stranka. Znači, druga stranka je postala vlasnik tog ministarstva i neki pomoćnici ministra iz jednog ministarstva su prešli u drugo, a u druga su dovedeni ljudi iz stranaka.
Da ne bih prekoračio vreme, pošto predsedavajući ima naročito pik na mene, moram samo da vam kažem jednu činjenicu, a to je da ste vi sa ove govornice pohvalili poslaničku grupu SPS da su obavili razgovor sa vama pre rasprave o ovom zakonu i pre rasprave o ovim amandmanima, moram da vam kažem da je to potpuno logično ako se radi o SPS i Pokretu veterana Srbije, koje su državotvorne stranke...
(Predsedavajući: Vreme.)
...kojima je interes države i Vlade i naroda Srbije iznad sitnih političkih interesa. Želimo vama da kažemo, a i da kažemo drugim ministrima, da će za ovakvu ideju podrške i razgovora u poslaničkoj grupi SPS uvek naći dobrog sagovornika i nekog ko će u svom delovanju pomoći da se poboljša položaj građana Srbije. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, po članu 225. i članu 226.
Zaista mislim da će ovo biti interesantno za sve vas, a naročito za gospodina Halimija i one poslanike koji dolaze sa juga Srbije. Kako javljaju prištinske novine, dnevnik "Ekspres" objavio je juče da posle odlaganja rešenja statusa Kosova raste bes i da bi rezultat tenzija i nezadovoljstva mogle da budu nekontrolisane demonstracije.
Međutim, nije to problem, to je nama potpuno jasno. Ovde piše - Džavid Jašari, član ratnih veterana OVK. List je takođe naveo da su se predstavnici udruženja boraca sa Kosova, iz Makedonije i Preševa, gospodine Halimi, okupili na ovom sastanku u selu Glođane i doneli odluku da će, u slučaju da se ne proglasi nezavisnost Kosova, oni ponovo obući uniformu i izazvati nemire na Kosovu. Pretpostavljam, pošto su iz Preševa, da će verovatno te nemire proširiti i na Preševo.
Molim vas, gospodine Halimi, da vi kao predstavnik albanskog naroda i vaše partije... Opet napominjem, kao predsednik partije niste se ogradili od skupa ratnih veterana Preševske doline. Rekli ste da je to manja grupica, 150 ljudi. Verujem da je bilo tako i mislim da nije bilo više do 150 ljudi, ali tih 150 ljudi jasnu poruku pokazuju ovom narodu, pa vas molim, gospodine Halimi, da sa ove govornice, ili kako god hoćete drugačije, jasno kažete srpskom narodu i poslanicima u ovoj skupštini šta vi mislite o ovakvim akcijama i koliko ovakve akcije doprinose stabilnosti i poštovanju između srpskog i albanskog naroda.