Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo bih da vam kažem, kao neko ko poznaje mnogo ljudi koji su optuženi, osumnjičeni, neki i osuđeni za ono što su činili za vreme rata. Neću da kažem da su svi nevini, ne pada mi na pamet, jer to nije istina. Mnogi od njih su krivi, ali mogu da kažem da su neki nevini, i to dosta njih, samo zbog učešća u oružanim jedinicama stradali i osuđeni na dugogodišnje robije.
Međutim, obzirom da sam govorio o ovom zakonu u načelu, ne bih se vraćao na neke stvari koje sam tada rekao, samo bih da upoznam narodne poslanike o Haškom tribunalu, jer se ovde pokušava stalno dovesti u vezu i analogiju Haški tribunal i Tužilaštvo za ratne zločine Okružnog suda. Pročitao bih vam jedan tekst, da vidite šta je suština haške pravde, šta je suština suđenja za ratni zločin i kako se dolazi do onog odnosa osumnjičenih, optuženih i, još gore, osuđenih, u kojima je preko 85% Srba, 10% Hrvata, 5% Muslimana, a gotovo niko od Albanaca.
Ovo je tekst iz stranih novina. Kaže: "Postavljam nagradno pitanje: koliko je Kosovara u Hagu i koliko ih je osuđeno nakon mnogobrojnih masakra koji su počinili za vreme srpsko-albanskog sukoba na Kosovu?" Znači, ove strane novine i strani novinar priznaje da su Albanci učinili brojne masakre nad Srbima na Kosovu. "Ako se ne varam, nema nijednog. Zašto se posle Albanci ne boje kao mi Hrvati, nisu škrti kao mi Hrvati i, za razliku od nas Hrvata, znaju i gde i kako potrošiti novac i sa što manjom količinom novca postići što veći efekat.
Prema priči meni dosta poverljivih i uvek tačnih izvora, vođstvo Kosova je od svoje dijaspore skupilo 10 miliona evra i poslalo prave pregovaračke mačke u London, svetski centar advokatskog i sudskog muljanja. Tamo su angažovani nekoliko najboljih kancelarija advokata, koji su na tih i mudar način izvukli sve Albance iz Haškog zatvora. Priština je, davno pre Zagreba, shvatila da se politika Haga vodi iz Londona.
Priča li neko danas o Albancima kao o zločinačkom narodu, koji je palio srpske kuće, bacao bombe i dosta participirao u novom sukobu koji je odneo mnoge živote? Naravno da niko ne priča, a cena toga je bila samo 10 miliona evra.
Samo, jer upoređujući sa bačenih stotinak miliona evra, koliko je do sada hrvatska glupa politika potrošila, bolje reći bacila kroz prozor, tih 10 miliona nije nikakva suma. Kada sam povezao neke konce, shvatio sam zašto je Ivan Čermak, nakon što je prodao svoju firmu, odlučio angažovati najbolje engleske advokate" itd.
Znači, suština zašto Albanci nisu odgovorni za zločine koje su počinili je u 10 miliona dolara ili evra koje su dali poznatim advokatima u Engleskoj. Ovo je suština haške pravde.
Suština je da država Srbija nije uradila ništa da zaštiti svoje optuženike, a onda i osuđenike u Haškom tribunalu. Žao mi je što se mi naknadno setimo svega onoga što je trebalo da radimo ranije.
Da li su Srbi za 20 ili 30 miliona evra i angažovanjem pravih lica, pravih advokata, mogli da budu apsolutno nevini? Da li je neko od onih ko je ubijen u Haškom tribunalu, neko ko je dobio robiju od 47 godina na osnovu komandne odgovornosti, mogao da bude spasen i da bude proglašen nevinim za ono što mu je na kraju stavljeno na teret i za šta je osuđen?
Postavljam jedno pitanje koje mi baš nije potpuno jasno, ali možda će poslanici moći da se slože sa mnom i mojim razmišljanjem - zašto sada jačamo instituciju koja, po logici stvari, treba da se kreće ka gašenju i nestajanju, jer su ratni sukobi završeni pre 15-ak ili osam godina, kada je završeno bombardovanje NATO pakta i ubistvo preko 2.000 civila u Srbiji? Odgovor je vrlo jednostavan. Znači, oni koji naređuju kako da se vodi politika u Srbiji, jednostavno su rekli da Srbija mora da preuzme institucije Haškog tribunala, odnosno pošto Haškom tribunalu preti gašenje 2010. godine.
Da je ovo tako, potvrdiću vam čitajući jedan tekst, koji kaže: "Odbrojavanjem Haškom tribunalu je već počelo. Prema odluci Saveta bezbednosti, trebalo bi da zatvori svoja vrata do 2010. godine. Javni obračun dojučerašnjih službenika ovog suda, tužioca Džefrija Najsa i bivše portparolke Florens Artman, kao i informacije koje iz tužilaštva cure posredstvom novinara koji su bili svedoci tog istog tužilaštva, samo doprinose utisku da je reč o instituciji u odlasku, u kojoj vlada izvestan stepen rasula. Možda će i sam generalni sekretar UN Ban ki Mun, pre nego što krajem decembra odluči ko će biti naslednik gospođe Del Ponte na mestu glavnog tužioca, morate da se pozabavi stanjem u sudu ili barem u tužilaštvu".
Gospodo, meni nije jasno zašto mi to sada radimo, da li ćemo i dalje vršiti pritisak na ona lica koja su osumnjičena, ili možda lažno osumnjičena, za ono što su činili, jer mnogi od njih to nisu činili? Da li je cilj svega ovoga da se srpskom narodu oduzme pravo na odbranu? Da li je cilj da se svakom patrioti, koji sutra bude želeo oružjem da brani interese svog naroda i svoje države, pošalje jasna poruka da uvek može, bez obzira šta radio, da se nađe na udaru Tužilaštva za ratne zločine, da se nađe, po komandnoj odgovornosti, odgovoran za nešto za šta možda nije ni znao da se dešavalo u zoni njegove odgovornosti?
Nadam se da će se gospodin general Delić, koga smatram za izuzetnog ratnika i izuzetnog komandanta, uključiti u ovu priču i ispričati vam kakve su njegove mogućnosti da sazna na prostoru od 150 kilometara, na kome je vodio front, šta se sve dešavalo.
Meni je žao mnogih mojih saboraca, koji su danas čak osuđeni samo na osnovu toga što su zaštićenom svedoku pre rata lupili dva šamara i izbacili ga pijanog iz kafane. Danas je Sudu za ratne zločine u Beogradu bila dovoljna izjava zaštićenog svedoka da je taj učestvovao u streljanju ljudi na Ovčari i za to dobio 15 godina, već pet godina kao ratni vojni invalid leži u zatvoru, bez ijednog dokaza i bez ijednog drugog svedoka koji je to potvrdio.
Svi su rekli da tog čoveka nisu videli na Ovčari tog dana. Ali, zato što je zaštićeni svedok potvrdio da je on tamo bio i da ga je tamo video, čovek je dobio 15 godina robije. Daj bože da se izvuče, mislim da neće, čak i u slučaju da postoje materijalni dokazi za to da nije mogao tog dana biti na Ovčari.
Neću pominjati imena, zaista mi nije namera da vršim pritisak na sud, samo vas molim da vodimo računa o tome da se za ratni zločin, koji je unapred osuđen od strane javnosti, od strane pravosuđa, vode jako pažljivo ti slučajevi i da se pokuša prikupiti što više materijalnih dokaza, jer tu su robije ogromne, do 40 godina, sada će maksimalna kazna biti 20 godina za učešće, po starom zakonu.
Zaista bih vas molio da, kada govorimo o Tužilaštvu za ratne zločine i o Sudu za ratne zločine, dobro vodimo računa kakva je težina tih presuda, kakva je težina za potomke tih ljudi koji su osuđeni u ratnom zločinu, kakva je težina tih presuda za njihove porodice i u kakvu poziciju mi dovodimo sve te ljude.
Sada bih vam malo skrenuo pažnju, uzeo sam sa sajta Tužilaštva za ratne zločine, naročito me interesuje ova saradnja koja će umnogome govoriti i potvrditi ovo što sam do sada govorio.
Samo bih pročitao, kaže: Ovo tužilaštvo i tužilaštvo Haškog tribunala, kao dva profesionalna i stručna organa koji imaju isti cilj, to je gonjenje počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, razmenjuju podatke, dokumentaciju itd.
Znači, ako je jasno dokazano da je Haškom sudu prioritetni cilj osuda Srba za učešće u ratovima od 1990. godine i 1999. godine, onda mislim da naše Tužilaštvo za ratne zločine ne bi trebalo da ima taj cilj, nego bi trebalo da ima cilj da, pre svega, rasvetli ratne zločine drugih naroda koji su počinjeni nad srpskim narodom. Međutim, to se pretvorilo u suprotnost.
Moram da vam kažem da ovde piše - rezultat saradnje sa Tribunalom u Hagu su, pa između ostalog, predlog Karle del Ponte, glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog tužilaštva za bivšu Jugoslaviju, Sudskom veću Haškog tribunala da se Tužilaštvu za ratne zločine ustupe predmeti vukovarske trojke, optuženi Mrkšić, Šljivančanin i Radić.
Verovatno je svima jasno, svim građanima i vama, da ovi ljudi nisu ustupljeni tužilaštvu u Srbiji i da je njima proces okončan u Haškom tribunalu, i da je gospodin Mrkšić osuđen na 20 godina, gospodin Šljivančanin pet godina, gospodin Radić dobio oslobađajuću presudu.
Gospodin Šljivančanin je dobio samo pet godina samo zato što nisu mogli da mu daju manje jer je proveo pet godina u zatvoru.
Moram da vam kažem, ovde piše da im je jedan od glavnih saradnika Ambasada SAD. Znači, nju su posebno apostrofirali među ostalim saradnicima.
Kaže, Vlada SAD, preko svoje Ambasade u Beogradu, podržava rad Tužilaštva za ratne zločine. U više navrata je dostavila tehničku i materijalnu pomoć. Tužilaštvo za ratne zločine i predstavnici američke vlade neposredno sarađuju na predmetima braće Bitići. Ambasador SAD Majkl Polt podržao je rad Tužilaštva za ratne zločine prilikom posete tužilaštvu 29. septembra 2004. godine.
Ne verujem da je američkom ambasadoru interes svog delovanja u Srbiji baš pravda, nego pre da uspostavi takve političke odnose kako bi mogao da za svoju državu i za svoju vladu isposluje što bolju političku dobit, odnosno što bolji benefit. To će najbolje postići ako Tužilaštvo bude vršilo i dalje pritisak prema Srbiji i prema srpskom narodu.
Ovo je za mene bilo zaista vrhunac, neću da kažem cinizma, ali nelogičnosti. Kaže, saradnja sa nevladinim organizacijama: Tužilaštvo za ratne zločine sarađuje sa nevladinim sektorom, posebno (sad obratite pažnju) sa Fondom za otvoreno društvo, Fondom za humanitarno pravo i Beogradskim centrom za ljudska prava.
Potpuno nam je jasno, iz onoga što se prethodnih petnaestak godina dešavalo u ovoj državi, kakav stava prema srpskom narodu i prema interesima srpskog naroda imaju predstavnici ovih nevladinih organizacija.
Meni je jasno potpuno, a nadam se da će i drugima biti jasno, pre svega građanima Republike Srbije kojima se obraćam, da će Tužilaštvo za ratne zločine imati zadatak da nastavi pritisak na srpski narod, da odradi ono što Haški tribunal možda još nije stigao da uradi.
Sad bih malo nastavio šta je Haški tribunal, istina o Haškom tribunalu ovih dana dosta se rasvetljava i šira javnost se upoznaje sa tim.
Sad ću vam pročitati, kaže - istovremeno, na vrhuncu sukoba između Karle del Ponte i Džefrija Najsa, bivši Miloševićev tužilac pozvao je administraciju UN da utvrdi kako je Florens Artman došla do podataka koje je objavila u knjizi "Mir i kazna", koja je u Francuskoj objavljena 10. septembra, a u kojoj ona optužuje Najsa da je na suđenju Miloševiću ispod toge tužioca skrivao svoju glavnu ulogu agenta MI-6.
Ljudi, pa o čemu mi pričamo ovde, ako je glavni tužilac u predmetu protiv Slobodana Miloševića bio agent MI-6, da li vi zaista ili bilo ko u ovoj zemlji veruje da je njegov interes bilo dokazivanje pravde ili ostvarivanje interesa koji su bitni za njegovu državu.
Jasno je, potpuno je jasno, da je Engleskoj pripao uticaj na geostrateški položaj pre svega Srbije i ovog dela Balkana. Meni to stvarno nije jasno kada ćemo se mi otrezniti od zabluda koje imamo da je Haški tribunal...
(Zoran Krasić, sa mesta: Kada DS padne sa vlasti.)
To nisam rekao, gospodine Krasiću, to kad vi izađete recite, ali samo kažem da zaista moramo da dođemo i da se dozovemo pameti da vidimo šta se oko nas dešava, šta je istina i kakve su posledice onoga u šta smo neoprezno ušli i što smo pristali da uradimo pod pritiskom međunarodne zajednice.
Rekao sam i prošli put, i sada vam ponavljam, zaista odnos osumnjičenih, optuženih i osuđenih u Haškom tribunalu zaista nije adekvatan zločinima koji su počinjeni na prostorima bivše Jugoslavije, nego upravo direktno proporcionalan onim 10 miliona evra, angažovanjem najboljih advokata i ostvarivanjem nekih političkih interesa koji su, nažalost, po Srbiju bili pogubni.
S obzirom da ima još amandmana, nastaviću svoju diskusiju.