Poštovana predsednice, gospodine ministre, gospodo saradnici ministra, poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa SPS-JS izražava zadovoljstvo što na dnevnom redu imamo još dva nova sistemska zakona koja uređuju važna pitanja iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, uz podsećanje da smo prethodno, u prošloj godini, još dva zakona doneli i polako sklapamo jedan mozaik koji je potpun i kojim se legislativa u oblasti obrazovanja upotpunjuje.
Očekujemo da će u ovoj godini blagovremeno stići na dnevni red i novi zakon o visokom obrazovanju, koji će upotpuniti ovaj mozaik i rešiti veoma važna pitanja u celokupnom sistemu našeg obrazovanja.
Kao što je u članu 1. zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju rečeno, reč je o tome da ovaj zakon uređuje pitanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u okviru jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja. To je veoma značajno, jer u ranijem periodu to nije bio slučaj, a naročito nije bio slučaj s ovom dimenzijom obrazovanja i vaspitanja u predškolskom uzrastu. Donošenjem novog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, približili smo se tom konačnom cilju stvaranja celovitog sistema.
Prvi zakon, koji je donet 2003. godine, o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, krenuo je putem da smo imali situaciju da su delatnosti koje se pojavljuju u predškolskom dobu, vaspitanje, obrazovanje, nega, ishrana, preventivna zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, bile u ingerenciji tri ministarstva: Ministarstva prosvete, Ministarstva za socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja, pa ovako podeljene ingerencije nisu obezbeđivale efikasnost u ovoj karici obrazovanja, u ovoj oblasti. Smatramo da će ovom promenom i ovim zaokruživanjem, donošenjem ovog zakona, to konačno doći u red, u smislu jedne efikasne delatnosti koja je veoma značajna za naše društvo.
U praksi se osećao veliki nedostatak zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, ali ''krovni'' zakon, ili osnovni zakon, koji, takođe, uređuje važna pitanja u ovoj oblasti, bio je samo osnova. Sada se konačno ova pitanja uređuju na detaljan način. Međutim, lokalni budžeti, mislim na lokalne samouprave, u nekim područjima su veoma restriktivni, tako da ne obezbeđuju dovoljne pretpostavke za potpunu opremljenost, zatim za pokrivanje potrebnih materijalnih troškova, naravno, i zarada koje se očekuju.
Imali smo u prethodnom periodu, na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, bez ovog osnovnog zakona koji pokriva ovaj sektor, različitu primenu, različitu praksu i različite efekte u ishodima vaspitanja i obrazovanja. Trebalo bi ovim zakonom da se to pitanje ujednači koliko je god moguće, ili bar da taj okvir ne bude toliko različit i da postoje velike razlike u onome što su i opremljenost, i primanja, i standardi, i obuhvat dece itd.
Značajna novina jeste inkluzija, tj. preduzimanje mera za veće uključivanje i obuhvat dece iz ugroženih grupa po bilo kom osnovu, pa i dece sa smetnjama u razvoju. To uvodi nove oblike rada u okviru vaspitnih grupa, uz dodatnu podršku, individualni vaspitno-obrazovni plan, zatim razvojne grupe uz, prvenstveno, korišćenje individualnog vaspitnog plana. Važno je da se ovim zakonom tretira materija isključivanja diskriminacije, što je veoma značajno, u smislu stvaranja što boljih pretpostavki za uključivanje ove dece koja su ugrožena po nekom osnovu, da uhvate korak sa decom koja nemaju ovakvu vrstu problema.
Ovakav princip uključivanja celokupne populacije u ovu kariku obrazovanja i vaspitanja učinilo je da će i lepeza u kadrovskom pogledu, kadrova koji će raditi u ovoj delatnosti, biti raznovrsnija i kvalitetnija, što podrazumeva angažovanje vaspitača, medicinskih sestara vaspitača, defektologa, zatim, stručnih saradnika, pored pedagoga, psihologa, još i logopeda. Zatim, pedagoga za likovno, muzičko i fizičko vaspitanje ili za neke posebne i specijalizovane programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i angažovanje drugih kadrova.
Međutim, u vreme velike ekonomske krize i restriktivnih budžeta u lokalnim samoupravama, teško je očekivati primenu novih normativa koji proizilaze iz ovih zakona. Ovim dolazimo do toga što jeste fakat, a to je veliki raskorak između normativno utvrđenih standarda i stvarnog stanja u kome se nalaze naše lokalne samouprave. To dovodi u pitanje implementaciju ovog zakona.
Zato, kao Poslanička grupa SPS-JS-a, pozdravljamo stav Ministarstva prosvete i Vlade da treba učiniti sve da se uvedu dodatne mere za pomoć i potpunu logistiku siromašnim opštinama, koje imaju veoma mala sredstva za ovu oblast. S obzirom na to da je reč sada o jedinstvenom sistemu obrazovanja i vaspitanja, koji se obezbeđuje donošenjem ovog zakona, logično bi bilo da na celoj teritoriji Srbije postoje jednaki standardi, jednaki uslovi i jednake pretpostavke, kako kadrovske, tako i materijalne, tako i one koji se odnose na zarade zaposlenih u ovoj karici obrazovanja i vaspitanja.
Pitanje je koliko su te dodatne mere takvog obima, tako da kažem, da će učiniti da bar približno ta primanja i svi ti uslovi u predškolskim ustanovama budu isti.
Za pohvalu su mnoge aktivnosti i istraživanja koja se već javljaju i postoje u okviru Ministarstva prosvete, iza kojih stoji Ministarstvo prosvete i njemu srodne asocijacije, organi i službe. Recimo, bilo je reči nedavno o tome da se vrši jedno ispitivanja o tome šta bi učinilo da naša školska populacija bude više zainteresovana za nastavne sadržaje, da deca ne budu tako indiferentna prema onom što se pojavljuje u školi. Ti rezultati će učiniti korak u pozitivnom pravcu.
Želim da ukažem i na neke diskusije i istraživanja, rasprave koje se pojavljuju i u drugim asocijacijama, drugim službama i organima. Recimo, pomenuću i da je Srpska akademija nauka i umetnosti, tačnije rečeno, Odbor za obrazovanje je imao jednu raspravu, naučni skup na kome je razmatrao pitanje efikasnosti i kvaliteta obrazovanja seoskog stanovništva.
Na toj tribini je zaključeno, recimo, da se iz statističkih podataka vidi da oko 41%, skoro 42% stanovništa živi u seoskim ili prigradski sredinama i da tamo standard obrazovanja nije na istom nivou kao u gradskim sredinama. Prvo, predškolsko vaspitanje i obrazovanje u ovim sredinama ima obuhvat samo 15% dece, što je veoma malo i zabrinjavajuće. Jedna četvrtina dece nije obuhvaćena pripremnim predškolskim programom, a zakonska je obaveza da bude potpuna obuhvatnost. Jedna petina seoske dece ne upiše osnovnu školu, što je još jedna gora činjenica. Na kraju, kvalitet obrazovanja u ustanovama na selu je lošiji. Opremljenost obrazovnih ustanova na selu je, takođe, lošija, u odnosu na opremljenost i prostorne, tehničke i pedagoške uslove u gradskim sredinama.
Imamo i određene paradokse. Na primer, u nekim sredinama u istočnoj Srbiji imamo prisutan visoki lični standard porodica, zbog njihovog rada u zapadnoevropskim zemljama, tako da su njihove kuće opremljene tehničkim sredstvima, kompjuterima, aparatima i drugim pomagalima itd., a da ta deca, kada odu u školu, nemaju ni osnovna, elementarna sredstva koja bi parirala onome što imaju kod kuće. Druga činjenica jeste da na jugu Srbije imamo jednak loš lični standard i taj opšti standard u školskim ustanovama.
Dalje, pred nama je još jedan problem, ili jedna obaveza, da tako kažem, koju ne možemo da izbegnemo, a svakako je potrebna. To je racionalizacija obrazovnih ustanova u narednom periodu. Ako bi se racionalizacija vršila po finansijskim merilima, kao kriterijumom, onda bi se učinilo da se broj obrazovnih ustanova, škola, pa i vrtića, još više smanjuje u seoskim sredinama, što bi dodatno doprinelo raslojavanju našeg stanovništva i migracijama ka velikim centrima.
Drugi jedan princip, koji je Zakonom osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja određen, jeste finansiranje u budućnosti, mislim od 2014. godine, po glavi učenika, što je veoma diskutabilno i veoma će teško pogoditi ako se bude slepo primenjivao u ovim sredinama.
Naravno, postoje dodatne mere koje će voditi računa o ovome i to se i u zakonu i pominje, ali SPS-JS insistira i očekuje da će i Ministarstvo prosvete, a i drugi resori, pa i Vlada u celini, imati dovoljno sluha da ovo na adekvatan način urede, kako ne bi bilo faktor daljeg raslojavanja i gašenja sela i stvaranja pretpostavki za nizak obrazovni nivo u seoskim sredinama.
Ovo su problemi koji nisu indukovani, odnosno nisu proizvedeni zakonodavstvom ili delatnošću samog Ministarstva prosvete. Naprotiv, Ministarstvo prosvete zaista ulaže značajne napore u jednom drugom pravcu, ali ovo je jedno interresorsko pitanje, strateško pitanje, i potrebno je da, pored ukazivanja narodnih poslanika na tu potrebu, i Ministarstvo prosvete, a mi mislimo i da hoće, bude ofanzivnije u pravcu rešavanja ovih pitanja na adekvatan način.
Kada je reč o zakonu o učeničkom i studentskom standardu, zaista je zadovoljstvo da pred sobom imamo jedan kompletan i, po našoj oceni, veoma kvalitetan zakon, koji se bavi pitanjima organizovane delatnosti kojom se u oblasti obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju uslovi za dostupnije, efikasnije, kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje učenika i studenata.
Ciljevi ovog zakona jesu stvaranje materijalnih, kulturnih, socijalnih, zdravstvenih i drugih uslova i pretpostavki za sticanje obrazovanja, za potpunu društvenu uključenost mlade generacije, odnosno učenika i studenata, i za svestrani razvoj ličnosti mlade generacije, što je ispravna koncepcija naše vlasti i našeg društva.
Razlozi za donošenje ovog zakona su, pored ostalog, i usklađivanje s Ustavom Republike Srbije, zatim, s novim zakonom, a to je temeljni, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, s razvojnim strategijama Vlade i sa standardima u EU.
Kada je reč o strategijama, strategije predstavljaju podlogu ili temelj za donošenje dobrog zakona, jer one usmeravaju i upozoravaju na ono što je važno u jednoj oblasti. To su strategije o smanjenju siromaštva, o unapređenju položaja Roma u Republici Srbiji, o razvoju, o socijalnoj zaštiti i nacionalna strategija za mlade.
Ovo govori da Ministarstvo prosvete i naša vlada vode računa o socijalnoj dimenziji kada je reč o pokrivanju zakonom ovih oblasti, u smislu stvaranja što boljih i jednakih, ili približno jednakih uslova za celokupnu populaciju studenata i učenika. Ovim zakonom se i otklanjaju problemi koji su identifikovani u praksi u ranijem periodu, pre svega, uslova za ostvarivanje prava učenika u oblasti studentskog standarda.
Ono što bih još rekao jeste činjenica da i u ovoj oblasti imamo obraćanje pažnje zakonodavca na jednu veoma važnu oblast, a to je tretiranje osetljivih grupa studenata i učenika, kojim se oni stavljaju u ravnopravan položaj s ostalima koji nemaju takvu vrstu problema.
SPS-JS će podržati ove zakone i smatramo da je učinjen kvalitetan iskorak u regulisanju ovih oblasti.