Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je bila priča oko amandmana da se posle člana 33. doda novi član 33a, o čemu sam pričao, praktično je nastavak ove priče, samo, naravno, odnosi se na druge situacije.
Ovaj amandman glasi: Posle člana 38. Predloga zakona, dodaje se novi podnaslov i novi član 38a koji glase: ''Prava supružnika bivšeg predsednika Republike. Član 38a – U slučaju smrti bivšeg predsednika Republike, njegov supružnik ima pravo na penziju u iznosu od 70% plate predsednika Republike''.
Ja bih samo rekao da ovakvim predlogom zakona, koji imamo pred sobom i koji reguliše prava i dužnosti predsednika Republike, a samim tim i ono što se tiče njegovih članova domaćinstva, pa i supružnika, jednom improvizacijom, jednom nestudioznošću u sagledavanju svih aspekata ove materije, govori samo o tome da vladajuća struktura, koja je danas na vlasti, misli da će večito ostati na vlasti. I ne samo da će večito ostati na vlasti, nego da je besmrtna i da će u nedogled trajati njihovi mandati i njihovi životi. To je lepa želja, želim da im Bog usliši takvu želju, ali je to zaista neprirodno i nemoguće.
Dakle, mi ovde govorimo o onome što jeste institucija predsednika Republike. Ta institucija se poštuje, ne samo u liku aktuelnog predsednika, bilo kog aktuelnog predsednika u bilo kom vremenu, nego se ta institucija poštuje i posle toga, u odnosu na ličnost koja je bivši predsednik, u odnosu na njegovog supružnika itd. Naravno ima još mnogo i mnogo aspekata.
Pre neki dan smo imali u štampi, pre dva dana tačnije, neke tekstove kojima se kaže da SPS i ja, kao narodni poslanik, predlažemo Miri Marković, ne znam, penziju od toliko i toliko, dat je iznos. Reč je o zavisnim medijima. Kad kažem zavisnim, mislim na to da zavise od vas, gospodo iz vladajuće strukture, iz vladajuće koalicije.
Takav pristup je veoma ličan, čak bih rekao i da je malograđanski. Mislim da to oslikava samo kulturu i dostignuti civilizacijski nivo i određenih slojeva, i određenih struka, i određenih ličnosti, koji gledaju zaista na jedan neprihvatljiv način, koji nije na visini ni struke, ni morala, ako hoćete, i kako god hoćete.
Ovde nije reč o Miri Marković. Onda je trebalo mediji mene da pitaju šta sam to mislio, ili bilo koga ko predstavlja SPS, i da im to sve lepo objasni. Mirjana Marković je ostvarila svoje pravo na penziju po zakonu koji je donet. To je posebno pitanje. Ali, zakon je donet. Naravno, zakoni se poštuju onda kada vama odgovara, a ne poštuju se onda kada imate razloga da osporite ustavno i zakonsko pravo drugome, koji nije na vašoj talasnoj dužini i nije u vašoj političkoj opciji.
Mi kao država, kao građani Republike Srbije, naravno da treba da poštujemo sebe. Onoliko koliko poštujemo sebe, kaže svet, toliko će nas poštovati i drugi.
Mi zavređujemo poštovanje, ali kakav odnos smo imali u prošlosti prema svojim vladarima, u ranijem periodu prema kraljevima, kasnije prema svojim predsednicima, i danas, naravno, mi to ne umemo i pokazali smo to na najgori mogući način. Možda nas i zato, ili između ostalog i zbog toga, mnogi u svetu ne poštuju, što mi ne umemo da poštujemo naše institucije i ličnosti koje su bile na tim odgovornim mestima itd.
Ali, nemojte onda očekivati da će se nešto promeniti u odnosu na vas koji ste u ime tih institucija danas ili sutra i ako se to nastavi. Naravno, ja lično mislim i želim, kao i SPS, da prekinemo s takvim odnosom koji nije na visini ni kulture, ni dostignutog civilizacijskog nivoa sadašnjeg sveta i da jedni druge više poštujemo, da poštujemo svoju državu, da poštujemo svoje institucije i da se jednako principijelno odnosimo, i onako kako treba, prema svima, bez obzira ko u datom trenutku obavlja neku dužnost.
Da vam kažem nešto. Da li je lepo uopšte za Srbiju ili za Jugoslaviju, raniju državu, da Jovanka Broz npr. ne ostvari ono što je trebalo da ostvari, da ne bude udostojena, ne bude ispoštovana, pa, ako hoćete, i Mira Marković posle toga itd., da ne može da ostvari ono što joj po zakonu već pripada? Nije reč o ovom zakonu. To onda govori o nama kao ljudima, govori o nama kao narodu, građanima. Ali, pre svega, u ovom trenutku govori o vama, o vlasti koja ima instrumente, koja sprovodi zakone i donosi zakone.
Gospodo narodni poslanici, i vi iz vladajuće koalicije imali ste predsednike i imaćete ih. Naravno, imaćemo ih i mi. Ne govorim sada o pravima supružnika određene ličnosti. Govorim o pravima supružnika bez obzira ko je bio na mestu predsednika ili koji će biti na mestu predsednika Republike. Sutradan će to pravo po ovom amandmanu ostvariti supruga vašeg predsednika.
Naravno, nije mi namera da budem zlurad, niti da na takav način razgovaram. Razgovaram principijelno i pokušavam da dam doprinos, zajedno sa SPS, značaju institucije predsednika Republike, a samim time i poštovanju onoga što je red da pripadne kao pravo supružniku bivšeg predsednika koji je, na primer, preminuo, odnosno koji će preminuti u datom trenutku, ako to bude pre supružnika. Dakle, namera je sasvim jednostavna.
Na kraju, želim da kažem da jedan predsednik Republike, bez obzira ko to bio, nikada ne može da bude skup za državu ako se drži Ustava i zakona, ako je na braniku interesa Republike Srbije i njegovih građana. Onda mu treba omogućiti da on to na najbolji mogući način uradi. A i sve počasti da mu se daju i prava koja po zakonu treba da mu uslede da ostvari, bez obzira o kome se radi. Takav predsednik Republike vrlo malo košta, pa i sa ovim pravima koja mi predlažemo. Zahvaljujem na pažnji.