Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, zakoni o kojima mi danas ovde razgovaramo, a mislim da je više od 20 tačaka dnevnog reda objedinjeno u jednu, trebalo bi da doprinesu vladavini prava, trebalo bi da doprinesu sigurnosti pravnog poretka i sigurnosti svakog pojedinca. Mnogo je takvih zakona na ovom današnjem dnevnom redu. Mnogi od njih su deo nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU, koji program, naravno, podržavam kao i većina poslanika sa liste koju predstavljam.

Međutim, već sama činjenica da mi ovih 28 zakona i odluka o kojima treba da razgovaramo, razgovaramo ovako đuture, objedinjeno. Nameće se pitanje, da li je Vladi stvarno stalo do vladavine prava i da li je ovom parlamentu stalo do vladavine prava. Jedna od mojih prethodnica je rekla da se traže najbolja rešenja i da se očekuje i valja se čuti, mišljenje poslanika, računa se i mišljenje poslanika iz opozicije, naravno. Kako je moguće da mislite da čujete naše mišljenje o svim ovih zakonima kada ovako na ovaj način o njima razgovaramo.

Nemam naravno vremena da govorim o više njih jer i moje kolege žele da govore i ja ću se fokusirati samo na jedna od njih. Na jedna koji je najopasniji, koji sadrži jednu veliku opasnost i mogućnost ogromnih zloupotreba, na planu urušavanja ljudskih osnovnih prava u ovoj zemlji, a to je pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

Vi znate, sećate se verovatno da je već ranije Ustavni sud, 2012. godine, ovaj sadašnji zakon koji je donet u prethodno vreme oglasio da su neke odredbe neustavne upravo zbog toga što se pravo zaštite podataka o ličnosti može ograničiti samo zakonom. Ne razumljivo mi je da ponovo pravite sada istu grešku i moje pitanje, da li očekujete da će Ustavni sud ponovo ovo proglasiti neustavnim. Zašto? Zato što ste vi u članu 40. kad kažete, mogu se ograničiti prava, izbacili reč – zakon. Što znači da prava mogu da se ograniče bilo kojim drugim pravnim tekstom, znači, uredbom i tako dalje.

To je vrlo opasno zato što vi time zadirete pre svega u ustavna prava građana i zadirete u ono što je na kraju krajeva i evropskom konvencijom čija je Republika Srbija potpisnica proklamovano i utvrđeno, a da se javne vlasti ne smeju mešati u pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života građana osim ako je takvo mešanje predviđeno zakonom.

Mi smo u tom smislu podneli amandmane i verujem da će se u duhu ovoga što je predstavnica vladajuće većine rekla, voditi računa o najboljim rešenjima. A o najboljim rešenjima ne iz ugla Vlade, nego iz ugla građana. Moje duboko uverenje da ćemo ukoliko važne zakone budemo usvajali sa ovakvim manjkavostima, greškama i odredbama koje su suprotne Ustavom doprineti ne vladavini prava nego zapravo vladavini straha koje se u Srbiji razvija na razne načine i kroz razna polja i kroz medije i kroz institucije, pa na kraju krajeva, dobrim delom i kroz ovaj parlament.

Mislim da je vrlo važno da ovom članu 40. vodimo ozbiljnu raspravu i da mi je žao što nemamo više vremena da se posvetim ovom zakonu, da građanima kažemo šta je za njih tu opasno i zbog čega bi bilo bolje da se ovaj zakon promeni. Jako je veliki broj naših građana suočen sa time da ne zna kako da zaštiti svoja prava. Kada pogledate istraživanja Jurofaunda, ogroman broj naših građana izražava ozbiljnu sumnju, nevericu i nepoverenje prema institucijama pred kojima treba da traži zaštitu svojih prava. Ogroman broj siromašnih građana nema pristup pravdi i bez obzira što ćemo mi danas doneti zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, pristup pravdi je različitim sistemskim rešenjima ozbiljno ugrožena.

Prema tome, molim vas da zaista ozbiljno se posvetimo razmatranju ovih zakonskih predloga, upravo iz ugla onih ciljeva koje želimo da ostvarimo, a to je da harmonizujemo naš pravni poredak sa propisima EU, kako bismo ovu zemlju pomerili napred. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, ova današnja sednica zakazana je sa dnevnim redom po metodi koja je već dobro poznata, a to je da veliki broj zakona, koji su suštinski važni za život građana i koji se tiču njihove egzistencije, njihove socijalne sigurnosti, porodice itd, nagomilaju se u jednoj tački dnevnog reda, tako da, naravno, kao narodni poslanici nemamo priliku da svima njima porazgovaramo sa dužnom pažnjom, a svaki od ovih zakona, koji je danas na dnevnom redu ove sednice, zaslužuje ozbiljnu, ozbiljnu raspravu.

Time se pridodaje činjenica da se na takav dnevni red, na samom vrhu tačke dnevnog reda nalazi zakon koji po svojoj prirodi ne pripada ovoj grupi zakona i ne sa njima zapravo ništa zajedničko, a to je zakon o ratnim memorijalima, koji zapravo treba da zamaskira brojna važna pitanja, koja mi kao narodni poslanici, naročito u amandmanskoj raspravi, želimo da sa vama iz većine razgovaramo.

Ja ću zato govoriti prvo o ovim zakonima iz oblasti rada i oblasti zaštitite porodice, a onda ću se vratiti na ovaj zakon koji ste stavili kao prvu tačku u okviru ove zajedničke tačke dnevnog reda.

Pre svega bih htela da govorim nešto o ovom zakonu o pojednostavljenom radnom angažmanu na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Mi već od 2014. godine, kada su donete izmene i dopune Zakon o radu, iz DS govorimo stalno i jednu kritiku upućujemo vlasti, a to je zašto stalno rasparčavate tematiku zakona o radu? Zbog čega se stalno pojedine teme, izvlače pojedina pitanja, grupa pitanja je iz Zakona o radu, i regulišu posebnim zakonima?

Ta tendencija je vrlo poznata i ona jeste neoliberalna i postoji u mnogim državama koje danas tu, rekla bih, ideologiju, pre svega ekonomsku politiku primenjuju, a to proizvodi sledeće posledice - stvara jednu vrlo veliku konfuziju među svima onima koji Zakon o radu i shodne zakone treba da primenjuje, a naročito stvara vrlo veliku nesigurnost kod svih onih čija radna prava treba da budu štićena i zaštićena, zbog toga što su radnici, zaposleni ljudi vrlo slabo obavešteni o svojim pravima i teško im je da se snađu u moru propisa koji postoje.

Opet, s tim u vezi 2014. godine, kada smo donosili Zakon o radu, izmene i dopune, vi ste ga donosili, sami ste rekli - nedostaje zakon o agencijama, o privremenom zapošljavanju, a taj zakon je u planu svake Vlade od 2014. godine, a ovo do sada nije stigao na dnevni red naše Skupštine i stalno se formira jedna, pa druga radna grupa o jednom pitanju koje je vrlo važno i veliki broj naših građana i građanki radi upravo preko tih agencija i dalje deluje i ostvaruje ili ne ostvaruje svoja prava u jednoj sivoj zoni.

E, sada, donosimo ovaj zakon o pojednostavljenom radnom angažmanu sezonskih radnika koji ima, kako sam kao predlagač zakona kaže, jedan zadatak, a to je da smanji sivu zonu, odnosno da smanji rad na crno, odnosno da smanji nivo sive ekonomije u zemlji. I to je, naravno, jedan zadatak koji je za podršku, jedan cilj koji svako u ovom društvu treba da podrži zbog toga što je naš cilj da svi koji rade naravno plaćaju porez, a da, s druge strane, i svi oni koji rade po zakonu, imaju normalnu konkurenciju i da svi rade pod jednakim uslovima.

Međutim, ovde imamo nekoliko problema. Ovaj zakon potvrđuje jednu tezu koju mi takođe već dugo iznosimo, a to je da ova Vlada tvrdi kako želi da doprinese stvaranju novih radnih mesta u zapošljavanju i kako želi da stvori jednu bolju, radnu, poslovnu klimu za poslodavce.

Naše je ubeđenje da, prisvajanjem najoštrijih neoliberalnih principa u svom delovanju, ova Vlada zapravo čini sve ono što je poslodavcima po volji, ne pitajući na koji način će prava građana, odnosno prava zaposlenih biti zaštićena ili na koji način će ona biti ugrožena.

Ovo je vrlo važno pitanje. Ovaj zakon tiče se ljudi koji su možda najugroženiji, zbog toga što su teško zapošljivi, zbog toga što je njihov pristup tržištu rada vrlo mali, zbog toga što ne poseduje kvalifikacije. To su nadničari.

Ovaj zakon predviđa da će se smatrati da je sezonski radnik, odnosno nadničar zaključio usmeni ugovor o radu onog trenutka kada stupi na rad. Ja mislim da svi oni koji znaju nešto malo o pravu, znaju šta je i kakva je karakteristika usmenog dogovora, usmenog ugovora, ali kad pogledate same odredbe ovog zakona, pitate se kako će se on primenjivati u praksi i kako ćete vi obezbediti tim ljudimam koji vrlo često imaju slab nivo pismenosti, itd, da ostvaruju ta svoja prava.

Ovde se kaže da će potvrdu o radnom angažovanju poslodavac, na zahtev sezonskog radnika, njemu izdati. Znači, na zahtev. Ako on ne zna da uopšte treba da traži tu potvrdu, što verovatno neće znati, on tu potvrdu neće imati. Na koji način će on onda ostvariti svoje pravo na naknadu?

Kaže se da će se naknada isplatiti na kraju dana ili ako je drugačije ugovoreno u drugo vreme. Znači, ako je usmeni dogovor postignut na neki drugačiji rok, to će biti možda za deset dana ili dvadeset dana, kako će se to pravo ostvariti ukoliko poslodavac, prosto, kaže radniku – sada idi kući, nisi više potreban, a ovaj nije tražio potvrdu… Juče nam je rekao ministar – sezonski radnik će moći da proveri na portalu da li ga je poslodavac prijavio. Pa, to su ljudi slabe pismenosti. Teško se potpisuju, a kamoli da idu na neke portale. Hajde da imamo neku svest o realnosti o kojoj govorimo i u kojoj živimo.

Dakle, za podršku je ideja da se ovde uvede više zakona, ali i više pravde, odnosno više poštovanje pojedinačnih prava. To je ono što je nama vrlo važno.

Mislim da je vrlo važno da imamo u vidu sledeće. Ovaj zakon se sada donosi, pred ovu sezonu velikih poljoprivrednih radova. Mi znamo da imamo veliki broj priliva zaposlenih obično u avgustu i septembru mesecu zbog poljoprivrednih radova.

Postavlja se pitanje kako će se meriti uspešnost ovog zakona. Moja je procena i moja je bojazan, živi bili pa videli, da ćemo dogodine imati izmene i dopune ovog zakona zbog ozbiljnih kršenja radnih prava i ozbiljnih problema koje će ovaj zakon proizvesti.

Ima jedno drugo pitanje – na koji način ćemo statistički regulisati analizu primene ovog zakona, s obzirom da se kaže, što je po mom mišljenju ispravno, da za vreme obavljanja poslova sezonski radnik se ne briše sa evidencije zaposlenih, niti se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti? Da li će, s druge strane, on, po pravilima izrade ankete o radnoj snazi, smatrati se i zaposlenim u isto vreme ili ne? Dakle, postavljaju se neka pitanja praktične prirode. Mislim da bi bilo važno da dobijemo odgovore na ta pitanja.

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, mislim da svako ko zna u kakvom društvu živimo, gde je rizik od siromaštva ogroman, da svake godine raste broj građana i građanki i dece kojima je potrebna socijalna pomoć, s obzirom da, bez obzira na navodne napore Vlade da otvori nova radna mesta za ljude, imamo, naravno, svi svest i znanje o tome da ogroman broj ljudi radi za minorne plate i minorne zarade i da se od toga teško može živeti.

Dakle, svaka mera koja ima zadatak da na neki način finansijski podrži i olakša život ljudi, naravno da treba da bude podržana. U tom smislu ja podržavam u priličnoj meri zaista napore ministarke Đukić – Dejanović sa celom tom strategijom o podsticaju rađanja. Mislim da je to važno i da je to možda jedna od naših najvažnijih, rekla bih, patriotskih tema i da je ona mnogo važnijih od nekih drugih, koje nam se često kao takve nameću.

Međutim, postavlja se ovde jedno pitanje – na koji način ste, gospođo ministar, znam da ste vi ozbiljni kada pravite ovakve planove, s obzirom da se dugo znamo i dugo smo sarađivali, kako ste planirali da radite monitoring primene ovog zakona i njegovih efekata, u kojim periodima, kako ste planirali i šta su indikatori i mere za merenje uspešnosti ovog zakona i da li ćemo moći za godinu dana, recimo, od onog trenutka kada ga usvojimo, imati pregled kakve je efekte on doneo?

Zašto vas ja ovo pitam? Zato što, naročito ovaj roditeljski dodatak, on je jedna mera za koju nije jasno kome je u stvari namenjena, da li roditeljima ili deci, zato što odredbe zakona daju kontradiktoran odgovor na to pitanje i postavlja se sledeće pitanje. Imate jednu pomoć i podrazumevamo da se deca rađaju u jednoj porodici u relativno kratkom vremenskom periodu, dvoje, troje dece pretpostavljam da za šest, sedam godina dođu na svet, međutim, veliki udarac za roditelje i za porodicu nastaje onda kada oni krenu u školu, školovanje itd.

Mi smo neke mere koje su imale zadatak, takođe, pomoć deci, porodici upravo sa namerom podsticaja i demografskih prilika ukinuli, prosto. To su recimo besplatni udžbenici koji su bili slična mera, takođe namenjena svoj deci, jer sva deca imaju pravo na besplatno školovanje po Ustavu.

Dakle, moje pitanje –da li ste razmišljali o tome kako da se usklade mere u onom kasnijem dobu porodičnog života i razvoja dece? Mislim da je ono od velike važnosti.

Ono kad govorimo o demografiji i kad govorimo uopšte o prilikama koje u našem društvu postoje, juče nam je ministar Đorđević rekao o tome da mi treba sada da pravimo i spotove o tome, naravno, šta znači srećna porodica, da to nije pas nego su bračni par sa decom. Naravno, to su dobre mere i to svako treba da podrži i mnoge zemlje su to radile.

Međutim, glavna je klima koja postoji u društvu. Mi imamo, naravno, na pad nataliteta utiču brojni faktori, ali nemojmo izgubiti iz vida da egzodus mladih odavde počinje devedesetih godina zbog posledica katastrofalne politike koja je tada vođena. I tada smo izgubili jednu generaciju, sada gubimo drugu generaciju mladih ljudi koji u ogromnim brojevima i procentima odlaze u inostranstvo.

I sad kad vi pogledate te mlade ljude, oni se ne kompariraju, oni se ne porede više sa svojim vršnjacima ovde. Oni su deo globalnog sveta i oni se porede sa svojim vršnjacima van ove zemlje, u Evropi, u Americi, u razvijenom svetu. Kad njih pitate – šta ovde nije dobro, oni vam kažu – ne vidimo na koji način možemo da prevaziđemo rijaliti šou, informacije koje nam se plasiraju kao relevantne, jedan govor mržnje, jednu netoleranciju, jednu nemogućnost da se u ličnom pogledu razvijate.

Dakle, ono što predstavlja jednu dominantnu društvenu, medijsku klimu itd, što mlade ljude, naravno, na jedan način formira i tera ih da donose određene odluke o svom životu.

Dakle, opšta klima je takođe važna. Mislim da se tu nedovoljno radi i da se kroz ceo naš medijski sadržaj i kroz sve ono što se ovde pokazuje kao važno, zaista važno u onom dominantnom nekom smislu, zapravo šalje jedna vrlo negativna poruka mladim ljudima. I, to je nešto što čisto mislim da je suštinsko pitanje.

Na kraju o ovom zakonu, nemam vremena da govorim o Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova, imala bih o Zakonu o ratnim memorijalima. Mi smo nekoliko amandmana podneli, takođe, ali nećemo moći da izdržimo konkurenciju ogromnog broja vrlo neprihvatljivih amandmana SNS na ovaj zakon, međutim, ono što se nama čini jako loše, to je da je ovaj savet koji se planira da se formira sastavljen dominantno. Četiri od sedam članova saveta treba da budu iz reda državne uprave, a treba da odlučuju o vrlo važnim pitanjima, između ostalog i o uklanjanju ratnih memorijala.

Taj deo uklanjanja ratnih memorija uopšte nije obrazložen u zakonu, ne znamo na šta se tačno misli pod time, imajući u vidu veliki uticaj uprave u tom savetu i nameru uklanjanja ratnih memorijala, to stvara jedan utisak za velike manipulacije i zloupotrebe raznih vlasti, pa sada možda vaše, pa posle neke druge, koja će vrlo samovlasno i bez dovoljnih stručnih upliva informacija i kriterijuma donositi odluke o tome. U tom smislu smo podneli razne amandmane.

Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsednice Vlade, kolege i koleginice narodni poslanici, ja se neću pridružiti čestitkama i pohvalama. Juče smo imali prilike da čujemo prezentacije životnog puta i rezultata kandidata za ministra finansija.

Podsetila bih da je u jedno istorijsko, herojsko vreme pre 100 godina jedan čovek postavio standard šta znači biti dobar ministar finansija. Bio je to dr Lazar Paču. On nije bio ekspert za finansije, nije bio ni ekonomista, bio je lekar, ali je bio u narodu, među građanima i među svojim kolegama ministrima poznat, prepoznat i priznat kao neverovatno pošten i neverovatno štedljiv čovek koji nije davao ni kralju, ni predsedniku Vlade, ni bilo kome da se meša u pitanje državnih para i državne kase. Cinici bi rekli – ko veruje u progres, ima razloga da sumnja.

Mi smo juče slušali o tome šta su sve razlozi i argumenti zbog kojih gospodin Siniša Mali treba da postane ministar finansija. Mene mnogo više zanimaju oni drugi razlozi koji govore o tome zašto gospodin Siniša Maline bi trebalo i ne bi smeo da postane ministar finansija. To su sva ona pitanja o kojima su govorile moje kolege juče. Naravno, da je tu pitanje Savamale, jedno koje nam najviše izlazi pred oči, zbog toga što se postavlja pitanje funkcionisanja pravne države i vladavine prava u jednoj državi. I to je ono što nas najviše zanima.

Ima nešto u ponašanju i političkom delovanju gospodina Siniše Malog, što ga nažalost nasuprot očiglednim kvalifikacijama, koje mi ne sporimo, i mogu da mu čestitam na svemu tome što je uspeo u svojoj biografiji naniže, ali postoji nešto u njegovom delovanju, njegovom činjenju što ga čini političi kontaminiranim, što ni sama njegova stranka ne može zapravo da anulira, što je pokazala i na poslednjim beogradskim izborima samom činjenicom kada imate tako uspešnog gradonačelnika, postoji političko pravilo da taj čovek vodi listu i da on bude nosilac kredibiliteta jedne stranke u glavnom gradu. Dakle, to je neko pravilo svakog političkog ponašanja.

Podsetila bih, kada poredimo to sa izjavama Aleksandra Vučića iz vremena kada je komentarisao krizu pravne države u Savamali, kada je rekao da je pozicija Siniše Malog dugoročno, zapravo, teško održiva.

Dakle, gospodin Siniša Mali, ukoliko bude izabran, a po svoj prilici će biti izabran za ministra finansija, doći će u priliku da upravlja našim novcem i novcem građana Srbije.

Ono što mene jako buni, i mislim da je jedno pitanje, na kraju krajeva, o čemu mi treba ovde da raspravljamo takođe, ali je i pitanje i za javnost i za sve one koji se bave tokovima političkog i ekonomskog života u Srbiji - koga on to zapravo predstavlja, s obzirom da nikada nije učestvovao u izborima, nikada nije bio biran, neposredno ili posredno, a s druge strane vidimo da očigledno ima neke veštine koje ga čine da vrlo uspešno iz jedne u drugu vladu opstaje, od jedne do druge vlade preživljava. Postavlja se onda realno pitanje - na koji to način njemu uspeva?

Ono što mene jako buni to je što smo mi svedoci toga da Aleksandar Vučić vrlo dobro zna da barata i upravlja i svojom i popularnošću i popularnošću SNS. Dakle, mene buni kako to da gospodin Vučić u ovoj situaciji ne vidi da predlaže, svi znamo da je Siniša Mali njegov predlog, kako to da ne vidi da je taj narušeni kredibilitet nešto što će se na kraju krajeva i njemu vratiti kao neka šteta.

Nas kao građane Srbije i kao narodne poslanike mora da zanima - šta je to što ste sve spremni da uradite na uštrb vladavine prava i na uštrb prava građana Srbije kako bi ste ovde zaštitili ono što je predatorski neoliberalni kapitalizam koji građane Srbije dovodi u bezizlaznu ekonomsku situaciju? Hvala na pažnji.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, žao mi je što predsednica Vlade nije tu, zato što je budžet, izvinite me ministre Vujoviću, ali budžet je njen dokument, kao predsednika Vlade, i bilo bi dobro da je ovde, to je njen prioritet, da predstavlja budžet.

Mi ovde raspravljamo u vrlo teškim uslovima. Citiraću vam jednog mislioca, 16. vek, Tomas Mor, kad se usvaja Poslovnik engleskog parlamenta kaže – nijedan zakon, ni jedan zakon ili odluka, ne može biti doneta, ako se u Skupštini nije pre glasanja tri dana o njoj raspravljalo, a to kako bi se izbegla brzopletost. Šesnaesti vek. Mi danas ovde raspravljamo treći dan, istina, drugi, o 31 zakonu i toliko ćemo otprilike i raspravljati, tri dana.

Dakle, drage kolege, ako ovde neko veruje u napredak civilizacije, društva ili to da se uči na osnovu tuđih iskustava ili grešaka, onda verujem da će ova praksa, koju ovde svi živimo, moći da ga u tome razuveri, ako do sad već nije.

Građani, međutim, od nas očekuju da govorimo ozbiljno o svemu što predlaže Vlada, zato što se tiče njihovog života. I ja se zato ne slažem sa onima koji kažu – budžet je, znate, samo finansijski plan. To je finansijski instrument kojim se pokazuje kakav je politički program jedne Vlade. Zato mi ovde kao narodni poslanici, a ne kao nikakvi ekonomski eksperti, možda među nama takvih ima, ali većinom mi to ne moramo biti, mi smo predstavnici građana i kao takvi govorimo o budžetu.

Takođe, predlažem gospodinu ministru da to uvaži, da ovde nismo ni na kakvom naučnom simpozijumu, nego da treba da govorimo jezikom razumljivim građanima, kako bi oni znali šta ih očekuje u životu 2018. godine.

Prema tome, ja sad prelazim na budžet i govoriću o tri stvari, bez obzira što se neke kolege iz vladajuće većine možda neće složiti, ali govoriću o dakle političkim posledica budžeta, onog kojeg smo imali proteklih godinu ili dve dana, i kako će se to reflektovati na ishode, na društvo, državu itd.

Prva stvar jeste pitanje penzija. Toliko hvaljeno vraćanje penzija, predlažete da se sve penzije povećaju za 5%. Dobro je što hoćete da povećate penzije i onima kojima penzije niste smanjili pre tri godine, zato što to jesu ljudi koji su siromašni, koji teško preživljavaju, ali je jako loše što jednaki procenat vraćate i onima kojima ste smanjili penzije za 10%, jer i kada im vratite ovih 5% vi i dalje njima uzimate svakog meseca. Ako je neko imao penziju 40 hiljada, pa mu sad vratite dve hiljade, i dalje ćete mu svakog meseca uzimati dve hiljade i nešto, ako dobro računam, ispravite me. Dakle, računica je tu vrlo jednostavna.

U ekonomskoj struci sad ako hoćemo, bar u meri u kojoj ja to čitam, u istraživanjima, ekonomskim analizama, uzimanje penzija može biti samo kratkoročna mere, zato da se neki privredni ambijent stvori i pokrene rast. Mi treću godinu čekamo i vidimo da toga nema. Nije samo treću godinu, petu godinu. Pet godina je ova vladajuća većina na vlasti i 2012, 2013. godine nam obećava, evo 2017. godine biće bolje, pa 2018. godine biće bolje, sad čujemo da nam treba još tri godine. Dobro je da građani to čuju.

Druga stvar. Kaže ministar juče kako je raspon između penzija političko pitanje. Znate, nije, jer ako se tako razume priroda penzije, onda Vlada može i da ukine penzije, što je politička stvar, a nije, nego je pitanje stečenih prava i pitanje je Ustava da li se to može na ovaj način raditi. Vlada sad preraspodeljuje sredstva unutar tog Penzijskog fonda, kako joj drago. To je nešto što nije u radu i Fiskalni savet je to takođe kritikovao.

Drugo pitanje je zašto je ovo sve važno? Zato što onaj pravni ambijent, poverenje u pravnu državu, mi time rušimo sve. To je problem koji mi imamo i sa rastom i sa privlačenjem investicija i sa poverenjem u ovu državu i stranih i domaćih investitora. Hajde da jednom govorimo o tim problemima o kojima nam, na kraju krajeva, i EU govori kritike.

Druga stvar. Jako je loše što se nastavlja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Ova zabrana zapošljavanja, evo sad već četvrtu godinu će biti, dovodi našu upravu, samim tim i našu državu, u jedno stanje koje, verujte mi, neki sagovornici iz Brisela već ocenjuju kao destrukciju administrativnog kapaciteta Srbije. Mnogi su otišli u penziju, mnogi su otpušteni, mnogi su premešteni, zaposlenima su istekli mandati, rade kao vd, itd, a zapošljavaju se partijski kadrovi vrlo često nekvalifikovani.

Treća stvar. Da li se radi o razvojnom budžetu? Zašto toliko povećavamo taj vojni budžet? Za šta se mi to spremamo? Za kakve se ratove spremamo, ako vi govorite da ste garant stabilnosti ako kažete da su odnosi u regionu bolji nego ikad? Šta će nam toliko silno naoružanje?

Moje uverenje je da nema razvojnog budžeta ukoliko država značajnije ne poveća budžet, za ono što se danas realno svuda u razvijenom svetu smatra razvojnim oblastima, a to su obrazovanje, nauka i kultura. Nema inovacija, nema razvoja dok ne povećamo i broj dece u gimnazijama, i na visokim školama. Bojim se da mi sa tim razvojnim procesima nećemo biti u prijateljstvu. Hvala vam na pažnji.

Kada sam govorila o penzijama, ja sam govorila o stečenim pravima i o određenom rasponu koji je ustanovljen time kako su ljudi uplaćivali u penzioni fond. Ja govorim stalno i moj govor je bio usmeren na to da mi moramo praviti pravni ambijent i za razvoj i za rast i za proizvodnju. To je suština priče, a pravni ambijent se pravi kad počnu građani vlastiti da veruju u institucije ove države, da veruju da postoji razlog, dobro ulaganje u Fond za penziono osiguranje.

Hoću samo da vam kažem ovo. Mi nikako da povežemo dve stvari. Rast, razvoj, bolji život građana mnogo imaju veze s tim kakvo nam je pravosuđe, kakva nam je pravna država i kakva nam je državna uprava. Mi to nekako nećemo da razumemo. Molim vas, imam mnogo dokaza za to. Pročitala sam juče nešto, recimo, ta Duing biznis lista, koju vrlo rado citirate, pomenule su kolege koliki je rast u Makedoniji. Da li znate podatak, recimo, i vi ste to čitali, da po kategoriji enforcing contract, znači koliko se ugovori poštuju, Makedonija je na devetom mestu, a mi smo na 17. Znači, duplo je bolja od nas.

Znači, ima nešto što ne valja kod nas. Ja o tome govorim Vladi u celini. Gde je ministarka pravde? Mi govorimo o tome kako država planira svoj razvoj sveukupno, a ne samo makroekonomski, gde ja Vladi i ministru Vujoviću stvarno kažem – jeste, fiskalna konsolidacija vam je u redu, ali nije dobro, ne idemo u dobrom pravcu, ne veruju nam. To je suština priče.

Što se tiče naoružanja, mislim da je tu pitanje kako se taj budžet rasporedio i mi time nismo zadovoljni.

Hvala, predsednice.

Predložila sam da se izvrše izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu koji je donet 2013. godine.

Dakle, od strane jedne od vaših prvih vlada 2013. godine, ogromno je povećan porez na imovinu. Mi smo i tada u skupštinskoj raspravi govorili o tome da je vaš tadašnji predlog zakona išao za tim da se čak i do 700% povećava porez na imovinu. Posle su neki naši amandmani srećom usvojeni, te je onda povećanje poreza samo između 200 i 300% urađeno. Sada je Skupština grada Beograda glasala, takođe, za povećanje poreza na imovinu.

Zašto mi ovaj zakon ovde predlažemo, ja posebno?

Pre svega, ogromno je poresko opterećenje građana Srbije. Mi svaki dan u medijima slušamo i od predstavnika ove Vlade da je veliki uspeh ove Vlade u tome što je sprovedena fiskalna konsolidacija. Molim vas lepo, nikakva fiskalna konsolidacija nije sprovedena, osim po džepu i na teret građana Srbije. Kada pogledate šta ste sve uradili u pogledu povećanja poreskog opterećenja građana, od 2012. godine od kada ste na vlasti, pored toga što je povećana stopa PDV, povećali ste porez na imovinu, povećan je porez na dobit preduzeća, akcize, itd.

Dakle, čitava ta fiskalna konsolidacija pored smanjenja penzija i plata, zapravo se zasniva na tome što ste građanima duboko, duboko, stavili ruku u njihov džep, i to je sav uspeh ove Vlade. To je rezultiralo time da je ogromno osiromašenje građana širom Srbije, a ovim porezom na imovinu, koji ste ovako 2013. godine zaista mučki povećali, prema tom zakonu najviše su opterećeni, pre svega građani, vlasnici nepokretnosti u velikim gradovima, i to pre svega u Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu, i u drugim centrima gradova u Srbiji.

Šta je time urađeno? Time smo mi dodatno građanima povećali njihovo poresko opterećenje, time smo onemogućili da uživaju u pravima koja su im Ustavom garantovana. Dakle, takav porez na imovinu je i neustavan, i nepravedan, i on je neproporcionalan.

Mi smo mnogo puta predlagali više amandmana na taj predlog zakona. Ovaj moj predlog ide za tim da se, pre svega, zadrži progresivnost poreza na imovinu, ali tako da se oni koji čine najveći broj vlasnika nepokretnosti u ovoj zemlji, a to je najveći broj građana širom Srbije, da se upravo njima najviše i smanji poresko opterećenje.

Ovaj zakon ima još jednu veliku nepravednost, a to je što je njime ukinuto ono što smo uspeli da uvedemo u zakon, čini mi se 2010. ili 2011. godine, kada je on poslednji put menjan, a to je da se na okućnice ne plaća porez na imovinu. To je bio predlog inače poslanika Konstantinovića, i moj tada još, ovim zakonom koji ste vi doneli 2013. godine…

Poštovana predsednice, ovaj predlog zakona ima za cilj da se precizira nekoliko odredbi Zakona o pravu na suđenje u razumnom roku koji je donet 2015. godine. Mi smo tada na taj zakon predlagali dosta amandmana.

Zašto je ovaj zakon važan? Ovde u ovoj našoj zemlji svi građani koji imaju potrebu da zaštite neka svoja prava u sudskom postupku, znaju koliko će ih to koštati i vremena i novca. Dakle, došlo je do strašno velikog povećanja kako sudskih taksi, tako sa druge strane ne uspevamo da kroz sve ove reforme pravosuđa postignemo da sudski postupak, dakle da postupak u kome građani ostvaruju neka svoja prava, traje kraće.

U okviru dostupnosti, pravo na dostupnosti pravde, pravo na suđenje u razumnom roku je jedno od suštinskih elemenata. Šta se ovim zakonom, koji predlažem, zapravo uvodi? Jedna ravnopravnost građana, odnosno svih onih koji vode ili imaju sudski postupak u toku, a to je da u slučaju da im se ne obezbedi pravo na suđenje u razumnom roku, da se izuzme predsednik suda ukoliko je on taj koji odlučuje u osnovnom postupku. To ovim zakonom nije predviđeno, koji ste vi doneli 2015. godine i mi zbog toga ovo predlažemo.

Ovo je za sve građane Srbije posebno važno, ali bih htela da ukažem na jednu kategoriju gde je trajanje postupka izuzetno nepravedno i gde dovodi u pitanje njihovu egzistenciju, život njihovih porodica, a to je pitanje radnih sporova naročito.

Imamo priliku stalno da čitamo u medijima koliko dugo traju radni sporovi. Znači, to su ljudi koji su ostali bez radnog mesta, bez posla i koji nekada svoja radna prava ostvaruju u postupcima koji traju i nekoliko godina. Šta posle od tog prava ostane, čak i kad ga pred sudom ostvare, imali smo, takođe, priliku da čitamo. Ovo je jedna vrlo mala izmena, ali izmena koja bi značila mnogo za građane Srbije i za mogućnost da ostvaruju svoje pravo pred sudom na najbolji mogući način.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što je najveća primedba na ovaj zakon, ali posebno i na ovaj član, jeste što se nikakva obaveza ozbiljna ne predviđa za poslodavce. Ono što je za nas najveća briga, jeste šta će se desiti sa decom koja završe dualno obrazovanje, a za koje poslodavac nema nikakvu obavezu da ih zaposli u svojoj firmi, nego jednostavno kada se završi ciklus školovanja on može da pokrene novi ciklus sa novom grupom đaka i da tako stalno obnavlja na neki način jeftinu radnu snagu mladu, a da on nikakvo obrazovanje nema za druga radna mesta, za druge oblasti industrije i za mogućnost da nađe posao kod nekog modernog poslodavca.

Problem je što je naša privreda pri tom vrlo zaostala i tehnološki. Mi kada govorimo o modelu dualnog obrazovanja iz Nemačke i Švajcarske, mi zaboravljamo, gubimo iz vida razliku između ekonomije, između privrede između tih zemalja i nas. Tamo je privreda digitalizovana i kada vi đake pošaljete na dualno obrazovanje kod nekog poslodavca, on će dobiti i moderno digitalizovano obrazovanje, dakle obrazovanje za digitalizovanu ekonomiju. Ovde kod nas to nije slučaj u najvećem broju slučajeva. Dakle, za šta ćemo mi tu decu obrazovati? Ako još pri tom nema ni obaveze poslodavca da ga zaposli, šta će biti ishod ovog dualnog obrazovanja?

Pošto imam jako malo vremena, jer su sve moje kolege iz poslaničke grupe želele o ovoj važnoj temi da govore, želim samo da tri, četiri teze ponovim iz dosadašnjih naših nastupa.

Pre svega, celokupan način na koji većina upravlja ovom debatom u ovoj Skupštini danas govori u prilog tome da većina, odnosno ova vlast ne trpi da ima kontrolu. Dakle, odnos prema nezavisnim institucijama uopšte upravo to pokazuje i prema Agenciji za borbu protiv korupcije i prema REM-u i, na kraju krajeva, sada prema načinu na koji biramo Zaštitnika građana.

Mi smo imali drugog kandidata. Rukovodili smo se time da je za to potrebna osoba koja je posvećena ljudskim pravima, koja je u stanju da neguje jednu kulturu ljudskih prava, koja ima na kraju krajeva i neki kontinuitet u radu ove institucije. Mi smatramo da je to izuzetno važno, jer je to mlada institucija. Mi smatramo da je to izuzetno važna, jer je to mlada institucija. Znači, postoji nekih 10 godina i Saša Janković nije sam Zaštitnik građana. Tu moramo da pravimo tu razliku. On je doprineo da se ta institucija napravi kao nezavisna, da ima procedure, da ima svoju kulturu, da ima način na koji radi, i to je nešto što treba da cenimo. Veliki je izazov za Pašalića, koji će očigledno biti izabran, da li će to umeti na taj način da nastavi.

Saša Janković kada je bio Zaštitnik građana, podsećam na Zakon o elektronskim komunikacijama kada je DS bila na vlasti, bili smo u velikom sukobu povodom tog zakona, tada je rekao da je zakon protivan Ustavu i zakonu zato unutrašnji poslovi imaju mogućnost da imaju uvid u neke podatke građana. Mi smo tada bili sa njim u velikom sukobu. Na isti način je delovao kada je bila Savamala, na isti način je bilo kad je bila BIA itd. To su zadaci Zaštitnika građana. Ja pred Pašalićem samo postavljam pitanje – hoće li biti kadar, voljan da u takvim situacijama štiti interes građana, jer mi biramo Zaštitnika građana, da imaju građani u njega poverenje, a ne većina i vlast? To je suština ove naše rasprave danas.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Naravno, svaka većina ima pravo i mogućnost ustavnu i zakonsku da odredi kako će izgledati vlada koju treba da formira i to svi znamo. Ono što je naš zadatak kao opozicije, to je da taj predlog, tu zamisao kritikujemo iz ugla koliko će to koštati građane Srbije, iz ugla kako će raditi ta Vlada i da li će moći da efikasno sprovodi u ovom trenutku pretpostavljene ciljeve.

Govoriću uglavnom o ideji i predlogu da se formira ministarstvo za evropske integracije. Mnogi su rekli da je to dobar predlog. Zaista, kada pogledamo iz perspektive sadašnjeg stanja, kada imamo ministarku bez portfelja koja je zadužena za evropske integracije, onda formiranje ministarstva za evropske integracije deluje kao dobar korak. Međutim, ako hoćemo da pogledamo zaista, a i da pođemo od obrazloženja koje ovaj Predlog zakona nudi, da je to zbog složenosti poslova koji su pred Vladom, a i s obzirom na značaj koji želimo da damo evropskim integracijama, mnogo bi bilo bolje, po mom mišljenju, da se ova Vlada odluči za to da jednom potpredsedniku stavi u nadležnost, u kapacitet da bude taj koordinator procesa evropskih integracija i pregovora sa Evropskom unijom. Zašto to mislim? Iz prostog razloga što je zadatak ovako navedenog ministra za evropske integracije da koordinira čitavim procesom, a mi svi znamo da jedan ministar ne može zapravo da koordinira radom drugih ministara. Zbog toga bi bilo mnogo efikasnije i mnogo bi dalo bolje rezultate kada bi to bio potpredsednik Vlade.

U ovako dosadašnjem stanju kako je to bilo do sada, u dosadašnjem rešenju, to je možda davalo rezultate, s obzirom da premijer jeste bio predsednik partije i predstavnik političke većine koja je tu Vladu formirala, mislim na Aleksandra Vučića, te i on kao glavni pregovarač, jer ne zaboravimo, glavni pregovarač je zapravo predsednik Vlade, ima ogromnu ulogu u tom procesu evropskih integracija. Vi se sada spremate da predložite za predsednika Vlade osobu koja nema tu političku težinu. Na kraju krajeva, sam Aleksandar Vučić je rekao da se ona neće baviti politikom, nego više ekonomskim pitanjima. Znači, njen uticaj politički na ove procese evropskih integracija neće biti značajan.

Zašto ja ovo govorim? Upravo zbog toga što većina govori o tome da su zadaci prioritetni evropske integracije i pregovori sa Evropskom unijom. Meni se čini da bi takav cilj i takav prioritet mnogo više bio iskazan ukoliko bi potpredsedniku Vlade, nekom od potpredsednika, bio stavljen u nadležnost ovaj posao.

Drugi razlog je vrlo važan i volela bih da o njemu dobro razmislimo. Kada potpredsednik Vlade koordinira procesom evropskih integracija, on se oslanja i oslanjao se u sistemu Vlade kakvu smo mi imali do trenutka kada smo dobili status kandidata, na stručni tim, na stručnu strukturu koja postoji pri Kancelariji za pridruživanje Evropskoj uniji i uvek smo usvajali one argumente koji idu za tim da je proces evropskih integracija pre svega politički, ali jako mnogo i stručni proces koji zahteva visoku kompetenciju i kapacitet upravo uprave.

Ono čega se ja bojim kada imamo sada pred sobom predlog za formiranje ministarstva za evropske integracije, da ćemo ići više ka politizaciji tog procesa, dakle, da ćemo negde ići više ka devastaciji stručnih struktura koje su napravljene do sada, a koje su jako važne između ostalog i zbog toga što one treba taj proces i čitavu tu strukturu da učine održivom. Nemojmo zaboraviti, proces evropskih integracija prevazilazi mandat jedne, druge, treće vlade i trajaće, na našu žalost, duže nego što smo možda inicijalno mislili, ali prevazići će i mandat ove Vlade. Prema tome, vrlo je važno da stalno imamo, ukoliko nam je stvarno zaista stalo do rezultata u tom procesu, jednu održivu strukturu koja taj proces drži.

Mi smo ovde danas mnogo govorili o tome da li je ideja Evrope pobedila. Rekla bih da nije, jer ta ideja podrazumeva i zato je to važno, važno je i zbog toga kako formiramo ovu Vladu, odnosno kako će ona izgledati po svojoj strukturi. Nije pobedila jer taj deo Evrope znači, između ostalog, da mi razumemo šta je uloga većine i šta je uloga opozicije i da to primenjujemo, a mi to ne primenjujemo i vi ne primenjujete kao većina, jer da primenjujete, onda ne biste uvek kada opozicija nešto kritikuje poslali poruku – pripremite se za zatvor. To onemogućava dijalog koji je potreban i u procesu evropskih integracija.

Dozvolite mi da kažem na kraju sledeće. Ta ideja znači razumevanje institucija, razumevanje nadležnosti institucija i vladavine prava. Zbog toga nije dobro što relativizujete slučaj Savamale i uvek ga predstavljate isključivo kao rušenje nekih baraka koje nisu podignute u skladu sa zakonom i za koje nije bila dozvola. Glavno pitanje Savamale nije to. Glavno pitanje Savamale je – zbog čega je i ko je poslao policiji poruku da ne dejstvuje kada su je građani pozvali? Za građane je to najvažnije pitanje i za politiku evropskih integracija to je najvažnije pitanje i o tome postavljaju pitanje svi izveštaji i u Evropi i na kraju nezavisni izveštaj civilnog društva u Srbiji.

Na kraju, dozvolite mi još nešto da kažem. Predsednik Vučić je pozvao opoziciju na razgovore i o Kosovu i o ustavnim pitanjima. Moje je ubeđenje da mi o svim državnim pitanjima treba da razgovaramo kao većina i kao manjina, to rade u svim razvijenim demokratskim zemljama. Sastaje se i predsednik Amerike sa predstavnicima većine, sa predstavnicima manjine, ali u jednoj atmosferi gde se dijalog vrednuje kao dijalog ravnopravnih, bez obzira na trenutnu političku moć. Većina je ta koja kreira atmosferu za dijalog. Svi znamo da su mediji toliko kontrolisani, da izlučuju ogromnu količinu nasilja i mržnje između ostalog i prema opoziciji. Ukoliko u takvoj atmosferi treba o bilo čemu da razgovaramo, da li zaista mislite da za to postoji realna mogućnost da ti razgovori ka nečemu vode?

Zbog toga apelujem, kada govorim i o ministarstvu za evropske integracije i o strukturi ove Vlade, a govorićemo, naravno, o Vladi mnogo više kada dobijemo njen predlog, da negde razmatramo zajedno u kom pravcu zaista želimo da ova Srbija ide, da li želimo da ide ka višku nasilja, ka višku nedostatka dijaloga, da li zaista želimo da ovu zemlju negde na neki evropski put postavimo i da je u tom pravcu vodimo.

Moje ubeđenje da nikakve evropske integracije i nikakvi pregovori zapravo neće uroditi plodom ukoliko sve kapacitete ovog društva ne angažujemo na tom pravcu, a demokratski orjentisana Srbija je sigurno jedan važan faktor bez koga taj put neće biti uspešno pređen i mislim da je važno da o tome svi vodimo računa. Hvala na pažnji.

Vi mene kolega očigledno niste razumeli. Nisam rekla da je nama stalo do iskrenog odnosa sa Aleksandrom Vučićem, nama je stalo do toga da imamo uređenu državu, uređeni parlament i da zajedno vodimo ovu zemlju ka Evropi svakoj svoje uloge. Vi trenutno iz većine, mi iz opozicije, a vi stvarate kao većina sa svim kanalima uticaj koji u ovoj zemlji imate kroz medije, kroz institucije, stvarate atmosferu u kojoj drugome, dakle, opoziciji, ali i svim drugim akterima u društvu šaljete poruku da li razgovor sa vama vredi, da li ima smisla. E, kada pitate šta smo uradili na izborima i da li smo čestitali? Prvo, mi smo ovde vrlo kulturno, institucionalno došli na polaganje zakletve koja je zvanična inauguracija predsednika Republike. To je prva stvara.

Druga stvar, mi smo takođe u izborima rekli svoju reč i mi smo na kraju krajeva rezultate tih predsedničkih izbora priznali, ali smo takođe rekli da su oni vođeni u jednoj atmosferi potpune medijske blokade u kojoj i opoziciji i opozicionim kandidatima nije dato nikakvo mesto ili minimalno mesto, dakle to su vam sve izveštaji nezavisnih tela koje prate medije, da se ne vraćamo u to.

Dakle, kad u takvoj atmosferi vodite predsedničke izbore, onda opozicija naravno ima pravo da se kvalitativno odredi prema rezultatu. Kvantitativno smo ga priznali, naravno.

Druga stvar, ja sam dijalog pomenula u odnosu na to što vi govorite kao većina i mi taj deo pozdravljamo da vi hoćete Srbiju da vidite u Evropi. To je program DS od 1990. godine kada sam joj se ja priključila, i mi to podržavamo dok ne vidimo kako izgledaju zakoni i mere koje nam vi predlažete, onda to kritikujemo.

Vučić je rekao da je njemu stalo do razgovora sa opozicijom o Kosovu i Ustavu. Mi smatramo da o tim pitanjima treba da razgovaramo, ali je na vama da promenite razgovor u ovom parlamentu i debatu koja je na slobodi, vreme je da promenite medije, da bi taj razgovor imao smisla.

Gospodine predsedavajući, mi smo podneli amandman na član 51. sa predlogom da se i naziv člana i član 51. brišu.
Glavna kritika naše poslaničke grupe na ovaj predlog zakona se tiče upravo ideje profesionalnog upravljanja. Mi razumemo dobru nameru ministarstva i Vlade da uvede oblast stanovanja i da se to pitanje modernizuje. Međutim, nama se čini da se ovim uvodi jedna velika promena koja zahteva pre svega jednu veliku probu i bilo bi vrlo dobro da se princip profesionalnog upravljanja prvo isproba kao neka vrsta pilot projekta što čine velike razvijene zemlje kada uvode ovako velike reformske promene u jednu oblast.
Nama se čini da će se profesionalnim upravljanjem značajno ugroziti individualna prava i pravo na privatnost zbog toga što se daje profesionalnim upravnicima pravo, ovlašćenje da u značajnoj meri ulaze u način života i odvijanje života u jednoj stambenoj zajednici.
Zbog toga smo podneli ovaj amandman i mislimo da bi trebalo da ga Vlada prihvati.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Vrlo je važna tema o kojoj danas razgovaramo. Ono što naravno nije dobro i pridružujem se svim onim kolegama koji su o tome već govorili, nije dobro što o tome govorimo u minut do 12 i što danas, ukoliko ne donesemo ovu odluku, Ustavni sud može biti u blokadi.
Govorili su mnogi o proceduri, govorili su i o tome da je opozicija imala priliku da predloži svoje kandidate koje vidi kao dobre kandidate za sudije Ustavnog suda. U našoj poslaničkoj grupi mi to nismo učinili, ne zbog toga što nam nije stalo do toga ko će biti sudija Ustavnog suda, nego iz jednog razloga za koji mislim da je svim građanima, koji prate sednicu ove Skupštine, vrlo jasan i razumljiv, a to je da je vrlo očigledno da postoji jedan vrlo negativan odnos prema svim predlozima koji dolaze iz opozicije, naročito sa ove strane sale u našem parlamentu. Smatrali smo da bi svaki onaj kandidat, koga bismo mi predložili, bio verovatno izložen jednom vrlo negativnom, ne argumentovanom napadu i tretmanu u ovoj Skupštini i zato to nismo učinili. Sa velikom pažnjom smo razmatrali predloge, kako predsednika Republike, tako i sve kandidate koji su došli iz Narodne skupštine.
Vidite, ovde govorimo danas jako mnogo o tome da li su ovi predlozi sudija, kandidata za sudije Ustavnom suda politički, da li je tu politički uticaj. Vrlo je teško pomisliti da nema zapravo suštine političkog uticaja u izboru ovih kandidata i da će biti glavni upravo politički argument u onoj finalnoj odluci koja se bude donosila.
Ako pogledamo godišnji izveštaj o napretku koji je Evropska komisija objavila pre nepunih mesec dana, upravo je politički uticaj, dakle uticaj političkih organa vlasti, izvršne vlasti, Vlade, itd, ono što se najviše kritikuje kada se analizira situacija u našem pravosuđu i mogućnost da građani imaju zapravo poverenje u ono što pravosuđe radi. Upravo to kaže Evropska komisija. Ono što nama treba u narednom periodu da bude prioritet to je da sudska nezavisnost postane ostvarena, da bude ostvarena u praksi.
Ustavni sud je mnogo važan za građane Srbije, za sve nas kao građane ove zemlje. Ustavna žalba daje jedno pravo upravo da svoja prava ostvaruju na jedan specifičan način, uvek kad smatraju da im neko pravo nije ostvareno. Međutim, Ustavni sud je nekom svojom praksom, nekim svojim odlukama jako mnogo opovrgao poverenje koje građani treba da imaju u Ustavni sud i ustavnu žalbu.
Jedan od primera koji su spominjali neki moji prethodnici u današnjoj raspravi… To jeste odluka Ustavnog suda da ne razmatra ustavnost Zakona o smanjenju penzija. Pri tom se tu Ustavni sud čak pozvao i na to da je Zakon o smanjenju penzija privremena mera, a znamo da nije privremena mera i da je konačnim odredbama Zakona o smanjenju penzija rečeno da se penzije neće vraćati na prethodni nivo.
Veliku buru nezadovoljstva i negodovanja izazvala je ta odluka Ustavnog suda. Da li je tu, takođe, bio politički uticaj, s obzirom da mnogi vrsni stručnjaci naše pravne nauke i prakse jesu rekli da nije postojao osnov za ovakvu odluku Ustavnog suda.
Kada govorimo o kriterijumima koji su važni za izbor sudija uopšte, pa i za izbor sudija Ustavnog suda, jako je važno da napravimo neku ravnotežu između različitih zahteva koji se pred sudiju postavljaju. Sigurno je da, naravno, mora da bude visokoobrazovani stručnjak čovek ili žena, ali ne manje važna stvar je, pored toga da bude negde utemeljen u nauci, što je dobro, ali nije dovoljno…
Ako mogu sa vama da podelim, upravo jedno, iskustvo iz prakse rada u Komitetu za izbor sudija za međunarodni Evropski sud za ljudska prava, kad god je neko mnogo jak u nauci, postavlja se pitanje da li zapravo ume da donosi odluke. Sposobnost donošenja odluka je, takođe, jedan vrlo važan kriterijum, kad govorimo o tome kakve sudije treba da biramo.
Ono što je naravno, jako važno, da se ne zavedemo, vrlo često postoji zabluda da su dva pravnika uvek isti po svom znanju. Pa i da je, 15 godina iskustva u struci, da je to identično. Svakih 15 godina u pravnoj struci su isti. Nisu. Jako mnogo zavisi od toga šta je ko stvarno radio u struci, na kojim poslovima, koji stepen slobode, samostalnosti, imao, itd.
Dolazimo na kraju do integriteta. I kada govorimo o integritetu, mi to nekako doživljavamo kao neku formulu, kao neku uzrečicu. Kaže, on ima integritet moralni, stručni, itd. Šta je suštinski integritet? Integritet je sposobnost da se odupreš pritisku. E, iz te tačke mi treba da gledamo ovu listu kandidata koji su nam predloženi. Koliko svaki ovaj kandidat sa sobom nosi težinu da može da se odupre pritisku predsednika Vlade, Vlade, predsednika države, parlamenta ili bilo kog drugog pojedinca ili grupe u ovoj zemlji, i da donese samostalnu odluku zasnovanu na znanju i na razumevanju pravnog poretka. Zato je vrlo važna, naravno, opšta kultura, ali i opšta snaga, zato je strašno važno da to budu ljudi od velikog ugleda koji će pri tom kod građana razviti osećanje da mogu imati poverenje u ovo pravosuđe i da je naravno, pravda dostižna.
Ustavni sud je mnogo važan zbog toga što on ispravlja i naše greške. Htela bih da napomenem upravo jednu od poslednjih odluka Ustavnog suda, iz novembra meseca ove godine, kada je Ustavni sud ocenjivao ustavnost Zakona o radu. Upravo je oglasio neustavnom jednu odredbu Zakona o radu, koju je ova većina, ili slična većina donela, a to je član 179. stav 3. tačka 5. kojom je predviđeno da poslodavac može da da otkaz svom zaposlenom uvek ako smatra poslodavac da njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo.
Ovo je jedno takvo flagrantno kršenje Ustava, na koje su ukazivali na postupku izrade Predloga izmena i dopuna Zakona o radu i sindikati, čak i poslodavci, i civilno društvo i mnogi stručnjaci, ali ova većina nije htela to da čuje. Ovde pokazujem, na ovom primeru upravo to, koliko može biti značajna uloga Ustavnog suda i da je jako važno da ima samostalnost i nezavisnost.
Ovde kada govorimo o ovim kandidatima, moja prethodnica je rekla da ima tri do četiri kandidata, ili jedan od prethodnika, koji zaista ispunjavaju uslove. Vrlo je možda teško, sada govoriti ad persona, ali ono što je strašno važno, to je da razmatramo uvek kako ćemo smanjiti politički uticaj, kako ćemo izabrati ljude koji su u stanju da se odupru političkom pritisku na donošenje određene sudske odluke, i kako će zaista doprineti da se utemelji i ukoreni razumevanje pravne države i poštovanje ljudskih prava. Hvala na pažnji.

Hvala gospođo predsednice.

Gospodine predsedniče Vlade, ministri i kolege narodni poslanici, poslanički klub DS neće glasati za predloženog kandidata za ministra odbrane. Mi nećemo glasati za ovog kandidata zbog toga što ovaj kandidat, način na koji je predložen i vreme koje nam je bilo potrebno, Vladi da predloži ovog kandidata govore u prilog tome da je naša procena i ocena rada ove Vlade, naročito kadrovske politike ove Vlade tačna i mi ne verujemo da kadrovska politika ove Vlade i predsednika Vlade je dobra i da je na osnovu takve kadrovske politike moguće ostvariti kako ciljeve ove Vlade proklamovane ekspozeom predsednika Vlade 2014. godine, tako i nekim konkretnim planovima i programima, reformama koje nam je ova Vlada najavljivala i dalje najavljuje stalno pomerajući rokove za ostvarivanje obećanja koje je dala. O tome ću reći nešto malo kasnije.

Ono što je sada važno da postavimo kao pitanje prvo u načelnom delu rasprave o predloženom kandidatu – zašto danas raspravljamo o novom ministru odbrane, odnosno kandidatu za ministra odbrane? Zbog čega smo čekali gotovo tri meseca da se razreši to pitanje? Danas nam je predsednik Vlade rekao da je vrlo važno da imamo ministra odbrane. Mi smo skloni da to naravno prihvatimo kao razlog i vidimo da se naravno neka situacija i u regionu složljava itd. Čak smo spremni da to prihvatimo kao razlog.

Ali, ako je toliko važno, zašto je onda premijer čekao sa predlogom za razrešenje bivšeg ministra Gašića toliko dugo, da bi onda čekao još maksimalni zakonski mogući rok za predlaganje novog ministra odbrane? I to danas mi odlučujemo o tome, danas o tome raspravljamo kada se broje poslednji sati ove Vlade, danas kada za koji sat ili dan svi ministri postaju samo tehnički ministri, danas kada se očekuje svakog trenutka takoreći, sata ili dana raspisivanje novih izbora.

Dakle, jeste ovo u okviru zakonskog okvira i tu je naravno prioritet poštovanja zakona, ali je kada poštujete zakon važno proceniti i svrsishodnost neke odluke, kvalitet neke odluke koja se predlaže i tu smo mi naravno jako kritični.

Čeka se poslednji trenutak i sada postavljamo pitanje – zbog čega se čeka poslednji trenutak? Bilo bi bolje da smo to učinili odmah nakon razrešenje ministra Gašića. Na taj način bi kandidat Đorđević imao više vremena da se uvede u dužnost ministra, bez obzira na neko četvorogodišnje iskustvo koje je imao kao državi sekretar u tom ministarstvu.

Ne znamo dakle šta je razlog – da li je bilo potrebno obaviti konsultacije u SNS, da li je bilo neke jedinstvene procene, odluke itd. ili su neka druga pitanja bila važnija? Premijer nam je rekao ovde, davajući svoj odgovor jednom narodnom poslaniku, moleći narodne poslanike da imaju više poverenja, više vere, kako je rekao, u državne organe. Vidite, predsedniče Vlade, naš je zadatak da nemamo poverenje. Naš je zadatak da nemamo poverenje u ono što Vlada radi i govori. To je zadatak svakog narodnog poslanika i svake poslaničke grupe u ovom parlamentu. I to u najboljoj nameri, zato da bismo došli do najboljih odluka, do najboljih rešenja i da bismo rekli - ovo što predlažete može da bude bolje, mi možemo da imamo bolje kandidate za ministre, možemo da imamo bolje zakone ili možemo da imamo bolju politiku u interesu građana Srbije. Svako od nas ovde štiti interese građana Srbije i interese Srbije.

Da li ima smisla govoriti danas i evaluirati, procenjivati uspešnost politike Vlade u oblasti odbrane, nastavka reforme Vojske itd? Mislimo da nema mnogo smisla, iz nekoliko razloga. Pre svega, ministar Đorđević, odnosno kandidat Đorđević, ako danas bude izabran, on će takoreći odmah postati tehnički ministar i neće i mati priliku da neku veliku politiku na svom mestu ministra sprovodi. Ono što je takođe interesantno, s obzirom da je ovo takoreći poslednja sednica saziva ovog parlamenta na kojoj imamo priliku da vidimo premijera, što nije bio čest slučaj, jer, kao što znate, ova Vlada je rekorder po malom broju dana kada se odazivala obavezi poslovničkoj da dođe i odgovara na pitanja narodnih poslanika. Ali, evo, ja sam za ovu priliku malo htela da pogledam upravo šta je to politika ove Vlade u oblasti odbrane, u oblasti vojske i pogledala sam ekspoze predsednika Vlade iz 2014. godine. Moram reći da ona ne daje zaista nikakav element i na osnovu toga ne možemo da procenjujemo zapravo šta je ova Vlada u tom sektoru htela da uradi, pa ne možemo da procenjujemo ni šta je zadatak ministra odbrane u ovom sektoru.

Međutim, ovaj ekspoze me je naveo na to da pročitam nekoliko procena koje su date tada 2014. godine i mislim da je vrlo važno da se podsetimo toga svi zajedno, jer to je važno kada procenjujemo uspeh i rezultate ove Vlade. To je važno zbog građana Srbije. Kaže 2014. godine predsednik Vlade nama ovde – sve što budemo radili, sve teške i bolne mere koje budemo preduzimali, izdržaćemo u naredne tri godine, znači 2014, 2015. i 2016, i već od kraja 2016. godine građani će imati i zdraviju ekonomiju i više plate i zaustavljanje rasta javnog duga itd. Da li zaista danas, evo posle skoro tri godine, ima nekog ko u to veruje,pa čak i kada se danas kaže da će se obećanja možda ispuniti, ne u 2016, nego u 2017, 2018. itd?

Evo, kaže ovde – posle nekoliko meseci plate u javnom sektoru bi se uvećavale kako bi do kraja 2016. godine bile veće nego danas, a potpuno profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima je eliminisanje gubitaka u tim preduzećima. O ovome smo nedavno, kolege, raspravljali kada smo donosili novi Zakon ojavnim preduzećima, pre samo nedelju dana u ovoj Skupštini, čime je Vlada posredno priznala da onaj zakon koji je donela 2012/2013. godine zapravo nije dao rezultate i da se ovi ciljevi nisu ostvarili. Ali, o tome samo uzgred. Rekoh, pogledala sam ovaj ekspoze želeći da vidim šta nam je predsednik Vlade obećao u oblati politike odbrane i Vojske.

Sada nekoliko reči o kandidatu Đorđeviću. Pre svega, kandidat Đorđević, odnosno predsednik Vlade poslao nam je jednu vrlo veliku biografiju, pozamašnu biografiju, koja ima skoro četiri stranice. Čitajući je, odmah na prvi pogled pomislila sam – evo, premijer je rešio da popravi utisak koji je ostavio bivši ministar Gašić svojim seksističkim, nacističkim izjavama, pa je predložio čoveka, gospodina Đorđevića, koji je predsednik Političkog saveta za rodnu ravnopravnost u Vladi Republike Srbije. To je valjda nešto što treba da nas ubedi da će praksa u Ministarstvu odbrane, barem na nivou javnih izjava prema ženama i novinarkama, biti drugačija.

Mene sada tu zanima šta zapravo kandidat Đorđević misli o postupku i izjavi bivšeg ministra Gašića, koji je ujedno još uvek potpredsednik SNS. Takođe, vrlo je važno da znamo da li je i kako savetovao kao državni sekretar do sada u Ministarstvu odbrane ministra Gašića o tome kako će se poštovati nezavisne institucije, kako će se poštovati institucija Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, znajući kakav je odnos ministar Gašić imao prema Zaštitniku građana i toj vrlo važnoj nezavisnoj instituciji.

Nekoliko reči još o ovoj biografiji kandidata Đorđevića. Moram da kažem da sam videla da su neki vrlo neuobičajeni detalji uključeni u ovu biografiju, tipa, recimo, koju je gimnaziju završio, to je nešto što se obično ne navodi, kao i to da je nosilac diplome „Mihajlo Petrović Alas“. Vidimo da je dobar matematičar i to je zaista važna diploma, ali ona se, koliko je moje znanje, obično stiče u nekim osnovnim nivoima obrazovanja, pa nije uobičajeno da se navodi u biografiji.

Međutim, ono što je vrlo važno nedostaje. Recimo, nedostaje podatak o tome koje je osnovne studije završio, ili ja loše čitam ovo, pa bi bilo dobro da to na neki način, ako već navodimo gimnaziju, bilo bi dobro navesti i koji je fakultet na osnovnim studijama završio kandidat Đorđević.

Moram da pohvalim jedno izgleda opšte opredeljenje koje postoji među kadrovima SNS, a to je opredeljenje, želja da stalno usavršavaju svoja znanja, čak i kad su na visokim funkcijama. Verovatno slede uputstva predsednika Vlade o jednoj velikoj radnoj energiji i radnom elanu, pa je tako i Tomislav Nikolić, dok je bio na javnoj funkciji, stekao jedno vrlo važno naučno zvanje, a naravno i Nebojša Stefanović dok je bio predsednik parlamenta. Dakle, na visokim su funkcijama, a stiču diplome. Ili imaju dosta vremena, ili zaista ogromnu radnu energiju.

Vidimo da je kandidat Đorđević sad upravo na doktorskim studijama i to je za svaku pohvalu. Ono što nam, nažalost, izaziva sumnju, jeste što se radi o jednoj školi, odnosno o jednom fakultetu koji je, prema našem saznanju, upravo onaj fakultet gde je stekao naučno zvanje predsednik Srbije Tomislav Nikolić, dok je bio na funkciji.

Ono što je takođe za nas vrlo nerazumljivo i bilo bi dobro da nam na neki način bude objašnjeno, kandidat Đorđević je ovde rekao da poseduje tehničke veštine, vrlo ozbiljne – finansijska kontrola i upravljanje, međunarodno bankarstvo i finansije, upravljanje bankarskim rizicima. Sticajem okolnosti, ja ponešto znam o tome da su i bankarstvo i finansije vrlo ozbiljne naučne discipline. Tu je i ministar Vujović, to su ozbiljni predmeti na Ekonomskom fakultetu i predmeti ozbiljnih naučnih istraživanja. Ne znamo šta se podrazumeva pod tim „tehničke veštine“ u tim oblastima, osim ukoliko nisu činovničke veštine? To je sasvim drugačija stvar.

Ono što je za nas vrlo važno, jeste istaći sledeće. Kandidat Đorđević je četiri godine na mestu državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Dakle, upravlja ovim ministarstvom na najvišem mestu posle ministra Gašića. Za vreme ove četiri godine, u Ministarstvu odbrane, u vojsci su znatno pogoršani uslovi rada, standarda ljudi koji radi u vojsci. To je neko pitanje koje nas takođe zabrinjava. Da li će se ta tendencija nastaviti i u narednom periodu? Dakle, sigurno je da su prilike i u našem okruženju regionalno i na nivou Evrope vrlo složene i da je, naravno, za Srbiju dobro da ima ministra odbrane. Mi nemamo šta da primetimo u toj proceni. Ono što nas buni, ponavljam još jednom, jeste zbog čega smo toliko dugo čekali da se razreši ovo pitanje - tri meseca? Dakle, Gašićeva izjava je bila u decembru, razrešili smo ga početkom februara, a od tada je prošlo mesec dana da imamo kandidata ovde pred Skupštinom Srbije. Mi smo očekivali da danas, kada već biramo ministra, to bude zaista neko ko ni na koji način ne budi sumnje ni u svoju stručnost, ni u svoju sposobnost da upravlja tako velikim sistemom kao što je sistem odbrane.

Dakle, sve u svemu, kada smo govorili o razrešenju ministra Gašića, mi smo iz poslaničke grupe DS rekli da je izbor Gašića za ministra odbrane bio odgovornost predsednika Vlade. Tako i sada moramo, naravno, da kažemo to isto. I izbor kandidata Đorđevića na mesto ministra odbrane biće odgovornost predsednika Vlade.

Dakle, sreća u celoj stvari je ta što ova Vlada broji poslednje sate, pa se nadamo da će i ovo ministrovanje biti kratko. Hvala na pažnji.

Moram da odgovorim zbog građana Srbije. Što se tiče seksističkih izjava koje je premijer nekim našim članovima Demokratske stranke primetio, ja nisam to htela da kažem i podsećam Skupštinu Srbije, a mnogi to pamte iz devedesetih godina, kada je upravo današnja predsednica Skupštine bila predmet vrlo grubih seksističkih izjava iz redova nekadašnje stranke predsednika Vlade. Danas kada su je branili od toga, upravo poslanici DS i mi smo, što se toga tiče, principijelni uvek.

Druga stvar, što se tiče naših članova, ne pristajemo da o njihovim izjavama govorimo, kada se citiraju neki tabloidi.

Međutim, mnogo važnije pitanje na koje želim da odgovorim je pitanje odnosa parlamenta i Vlade, da parlament ne treba da ima poverenje u državne organe, mora da postavlja pitanja i to je ono što mi ovde radimo i svakog utorka i četvrtka, kada postavljamo pitanja za svaki državni organ, za javno preduzeće ili za bilo kog ko donosi odluke kojima se odlučuje o životu, radu naših građana.

To je nešto čime se mi ovde bavimo i na taj način mi izražavamo sumnju i želimo da čujemo odgovore, uvek onda kada postoje neki razlozi za sumnju, da li su neke odluke donete na osnovu zakona, da li su svrsishodne, da li su u interesu građana i naše države.

Mi to ovde moramo nastaviti da radimo. To se zove nepoverenje narodnih poslanika u državne organe, a naravno da poštujemo i primenjujemo sve one odluke koje su na zakonu zasnovane, u skladu sa podelom vlasti, to nikome ne može pasti na pamet da dovede u pitanje, a najmanje DS.