Molim vas, očigledno ste novi i ne snalazite se najbolje. Kada govorimo o članu zakona i o amandmanu onda je i član zakona tema i amandman je tema. Dopustite molim vas, ipak toliko bi morali da naučite do sada.
Dakle, govorim o članu zakona na koji se amandman odnosi i imam puno pravo da citiram, u okviru vremena poslaničke grupe, član zakona da bi građani znali šta Vlada predlaže i da bi građani znali zašto ne podržavamo amandman koji predlaže narodni poslanik. Molim vas, toliko bi morali da znate.
Dakle, član zakona kaže da se može ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju, rekonstrukciju postojećih objekata u skladu sa namenom zemljišta utvrđeno važećim planskim dokumentima u roku od 12 meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona bez dostavljanja dokaza o izvršenoj konverziji zemljišta u skladu sa zakonom.
To je član zakona o kome mi raspravljamo i amandman koji je podneo narodni poslanik Milićević, koji po svom sadržaju se ne razlikuje suštinski od predloženog člana zakona. Zato je važan i član zakona i amandman. Zbog čega mi ne možemo da podržimo kompletan ovaj zakon, pa samim tim i amandman gospodina Milićevića? Ovim zakonom se predviđa ukidanje, ovim članom se predviđa ukidanje konverzija prava korišćenja zemljišta u pravo svojine.
Dakle, namena zakona koji se danas menja i da vas još jednom podsetim, mi danas govorimo o zakonu, o izmenama i dopunama zakona, a samim tim govorimo samo o pojedinim delovima Zakona o izgradnji. Dakle, kada je donet Zakon o izgradnji namera je bila da se oni nosioci prava korišćenja nad zemljištem koji su kupovinom društvene imovine dolazili do prava raspolaganja zemljištem, ali i ne do prava svojine i koji su pokušavali da to pravo raspolaganja pretvore u pravo svojine da onemogućimo da do tog prava svojine dođu bez adekvatne naknade.
Dakle, da pojednostavim kako bi građani razumeli o čemu se radi. Neko kupi preduzeće koje ne radi. Kupi ga za male pare zato što je to preduzeće na zemljištu koje je skupoceno, a onda to preduzeće ugasi njegovu osnovnu delatnost i pokušavajući da pretvori pravo raspolaganja u pravo svojine, odluči da nekom proda to kao građevinsko zemljište da bi se na njemu gradilo ili da sam bude investitor i gradi na zemljištu koje je 10 puta, a ponekad i 100 puta vrednije od cene koju je platio za društveno preduzeće koje je kupio.
Ako neko može da da jedan jedini argument protiv racija da se najvažniji društveni resurs u svakoj sredini ne daje u bescenje, nego da se lokalne samouprave i država naplate, kao što svako ko ode da kupi građevinsko zemljište, kupuje ga po tržišnoj ceni. Dakle, oni su jedini privilegovani i ovaj zakon, odnosno ovaj član zakona omogućava zapravo nekolicini pojedinaca da budu apsolutno izdvojeni iz svakog pravnog pravila koje važi za sve druge građane. Svaki drugi građanin kada ode da kupi građevinsko zemljište mora da ga plati po tržišnoj ceni. Samo ovi, kao što je rekao moj kolega, radi se o 2% zemljišta i argumentacija da to koči građevinsku industriju je potpuno netačna, jer na 98% građevinskog zemljišta možete graditi, a da prethodno ne izvršite konverziju društvene, odnosno prava korišćenja u pravo svojine. Ovde se radi o 2%. Ako bismo sad išli redom pa videli imena i prezimena onda dolazimo do nečega što je pitanje politike.
Dakle, ovo za sada može biti pitanje prava i ne prava, pitanje nejednakosti građana i dovođenja pojedinih ljudi u privilegovani položaj u odnosu na 99% drugih građana i ako vidimo njihova imena onda možemo da postavimo pitanje – o kakvoj politici se radi kada Vlada predlaže ovaj zakon i vrlo je jednostavno zaključiti. Radi se o politici koja čini uslugu onima koji su očigledno toj politici u prethodnom periodu činili uslugu.
Ovde se između ostalog nedvosmisleno radi o "Beku" i o "Luci Beograd". Dakle, "Luka Beograd" kupljena je po ceni koja je višestruko, desetostruko i mnogo više puta jeftinija od vrednosti građevinskog zemljišta na kom se to preduzeće nalazi. Ovim zakonom se omogućava da "Luka Beograd" prestane da postoji kao "Luka Beograd" i da se na tom zemljištu grade ekskluzivna naselja po cenama koja će biti, mislim, najskuplja. Time se onome ko je kupio "Luku Beograd" za cenu koja je nekoliko puta manja…
(Predsedavajuća: Gospođo Kolundžija, hoćete li opet da mi kažete da pričate o temi?)
Naravno, da pričamo o zakonu, zakon upravo to reguliše.
(Predsedavajuća: Pričate o zakonu u načelu, ja vam sve vreme govorim. Tu priču smo slušali i kada je bila rasprava u načelu.)
Ne, ne, ne. Zakon o načelu je jedan član. Dopustite, molim vas, dakle, zakon o načelu je jedan član koji ima ovaj amandman. Dakle, ne možete mi tvrditi da ne govorim o temi zato što je tema ovog zakona upravo ovo o čemu ja pričam, amandman koji je podnet odnosi se na taj zakon. Zaista vas molim da poštujete osnovno pravilo debate u pojedinostima.
Govorim o članu 2. zakona i amandmanu koji je na taj član 2. podnet. Ako vi meni ne dopustite da ja iznosim argumentaciju zbog čega je DS protiv ovog zakona i zašto neće glasati za ovaj amandman, onda je potpuno jasno da imate osećaj neprijatnosti od istine. To je jedini razlog sada zašto vi mene prekidate. Vama je nelagodno da čujete šta je suština ovog zakona. Vama je nelagodno, sasvim sigurno, da građani čuju šta ova vladajuća većina ovim zakonom želi da učini i kome tačno po imenu želi to da učini.
(Predsedavajuća: Vratite se na temu, gospođo Kolundžija, najlepše vas molim.)
Tema je između ostalog i način na koji vodite sednicu. Ne možete me prekidati kad govorim o temi dnevnog reda. Gospođo predsedavajuća, tema dnevnog reda je član 2. zakona koji suspenduje konverziju.
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, podsetiću vas, tema dnevnog reda nije član 2. zakona, tema dnevnog reda je amandman na član 2. zakona i sve vreme pokušavam to da vam objasnim.)
Zaista ako to vi mislite, opraštam vam na neznanju i na neiskustvu. Ako vi mislite da je moguće govoriti o amandmanu, a ne govoriti o zakonu, onda stvarno ne razumete ništa. Zaista vam se izvinjavam i potpuno vas razumem.
Evo, neću da reklamiram povredu Poslovnika nakon ovoga jer ste ga zaista nekoliko puta najozbiljnije povredili. Dakle, neću ga reklamirati jer vam zaista uzimam to kao neiskustvo. Dakle, ako vi mislite da je moguće govoriti o amandmanu, a ne govoriti o članu zakona, onda zaista ne razumete.
Molim vas, mi ovde raspravljamo o članu zakona i o amandmanu na taj član. Da bih ja mogla da govorim građanima zašto je neprihvatljiv amandman, moram da govorim i kako glasi zakon i kakve su posledice tog zakona, odnosno posledice amandmana koji se odnosi na taj član zakona. Molim vas, mislim da ovo zaista morate već jednom razumeti. Pokušala sam nekoliko puta da vam objasnim, verujem da ćete to sada ipak razumeti.
Suština amandmana koji je podnet apsolutno se ne razlikuje od samog predloga zakona, zato je neprihvatljiv. Dakle, da je amandman predložio da se ukine član 2. zakona ili da se kaže da ne može da počne gradnja, da je amandman predložio da ne može da počne gradnja dok se ne pribavi i konverzija, odnosno dokaz o konverziji, a da bi građani razumeli, dokaz da ste platili vrednost zemljišta onoliko koliko to zemljište vredi. Dakle, dokaz da niste uzeli najdragoceniji resurs po besmisleno maloj ceni i uvećali mu cenu u prodaji nekoliko desetina puta.
Dakle, o tome se ovde radi. Neko ko je kupio nešto za jedan dinar, sada će ga prodati za 100 dinara zato što vi članom 2. predlažete da se ukine konverzija na zemljište koje je kupljeno, odnosno zemljište koje nije kupljeno, nego zemljište na kom se nalaze društvena preduzeća koja su kupljena u procesu privatizacije. Potpuno je jasno da svaka argumentacija o tome da je izvršena samo jedna konverzija ne daje nikakvo pravo predlagaču zakona da na ovaj način rešava taj problem.
Dakle, ako su postojali nedovoljno precizni instrumenti da se vrši konverzija, ako su postojali nedovoljno jasni kriterijumi da se vrši konverzija, ako je postojala nesposobnost lokalnih zajednica ili državnih institucija da vrši konverziju, onda je trebalo zakonom predvideti jačanje tih institucija, jačanje tih kriterijuma i uspostavljanje mehanizma u kome bi konverzija davala rezultate.
Dakle, predlaganjem da se suspenduje konverzija, to može da se objašnjava kako god hoćete, jeste pitanje političke volje da se izađe u susret i učini ekonomska usluga, ogromna ekonomska usluga, nekolicini pojedinaca, na štetu 99% građana Srbije. Građani Beograda, Novog Sada, Subotice, Pirota itd, biće oštećeni za ogromne iznose novca, na koji bi inače delimično imali pravo i oni, ukidanjem ove odredbe koja je definisana članom 2. a koja amandmanom gospodina Milićevića apsolutno nije izmenjena.
Još jednom pozivam vladajuću većinu koja se zaklinje u borbu protiv korupcije, da borba protiv korupcije nije medijska kampanja, da borba protiv korupcije ne sme biti selektivna, ona ne sme da ima miljenike. Ovim zakonom vi izdvajate miljenike za koje borba protiv korupcije ne važi. I tada ovaj zakon postaje sredstvo u obračunu sa političkim neistomišljenicima, jer se korupcija svodi na to da se proganjaju politički protivnici, a da se čini enormna, ponavljam, enormna korist pojedincima koji su stali uz neke političke stranke, koje danas čine vladajuću većinu. Dakle, to je suština ovog zakona.
Ovim zakonom vladajuća većina i gospodin Vučić diskvalifikovali su sebe da budu zaista reprezenti borca protiv korupcije.