Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, uvaženi ministri, drage koleginice i kolege narodni poslanici, Unija Roma Srbije podržava Rezoluciju o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Mi još jednom iskazujemo i potvrđujemo na taj način našu živu i neraskidivu vezu sa Srbijom, čija suverenost potiče od građana. U tom smislu, slobodan sam da kažem, nema velikih i malih država već samo jednako pravnih sa uzajamnim uvažavanjem i poštovanjem. Suma prava na vagi pravde uvek je jednaka.
Podstaknut jednom političkom mudrošću, u kojoj je naša stranka našla nadahnuće i oslonac za svoj program i programsku orijentaciju, dozvolite mi da kažem i sledeće.
Ako nam se dopušta da živimo kao časni ljudi i slobodni građani, može se očekivati da ćemo biti spremni da postanemo istinski graditelji čuvari mira i spremni da razvijamo saradnju i sa susedima i sa evropskim državama i sa svetom, čak da sa drugima delimo i ono u čemu oskudevamo.
Ako se, pak, neko usudi da udari na našu čast i dostojanstvo, onda se javno potvrđuje i dokazuje da je bez čestitosti, to jest bez svesti o odgovornosti, što znači bezobziran i voljan da ide na ruku onih odnosa iz kojih može da proistekne samo zlo, koji je spreman da nam uskrati i oduzme slobodu, neminovno utiče na smisao našeg života.
Prema tome, neke reakcije iz naše zemlje koje se ponekad s razlogom, ponekad bez razloga, ocenjuju kao tvrde i krute, uslovljene su, a neretko izazvane, planovima i namerama stranih sila ostvarljivih jedino primenom oružane nepravde koju je, ne zaboravimo drage kolege i koleginice, još mudriji Aristotel definisao kao najokrutniju nepravdu.
U politici se, međutim, stvari ne posmatraju, niti rešavaju u vidu večnosti, već u najboljem slučaju pod vidom istorije. Svet od juče nije svet od danas, ali naravno pitanja i sveta od juče neminovno se postavljaju danas.
Kosovo, međutim, nije samo pitanje spoljne politike već i prvorazredno pitanje unutrašnje politike Srbije. U vezi sa tim reći ću ponovo u duhu jedne mudrosti – gospode, preobrati naše junake u građane, a naše građane u heroje i podari nam mudrost kako bi srpski postao jezik demokratije da bi nas razumeo ceo svet.
Srbija iznad svih deoba i seoba, to su, upamtimo, najveće istorijske i književne teme iz Srbije i srpskog naroda. Zbog toga je to uslov da ova rezolucija zadobije moć vrlina i oružja, da postane štit i mač Srbije kao jake i stabilne države i zemlje čija je prava i istinska budućnost Evropa.
Nikada nisam skrivao svoja uverenja niti ubeđenja. Javno i otvoreno poručujem građanima naše zemlje, Srbiji, jedan od glavnih stubova te i takve Srbije, u ovom vremenu i pod ovim okolnostima, jeste samo Boris Tadić. Jer Tadić, zajedno sa ostalima, može obezbediti da budućnost Kosova zavisi od budućnosti Srbije. Upamtimo molim vas, od budućnosti Srbije, a ne obrnuto kako bi to eventualno drugi želeli i hteli.
U toj i takvoj Srbiji ima mesta za sve koji su spremni da odlučno brane njenu nezavisnost i slobodu, za sve koji se zalažu za vladavinu prava i socijalnu pravdu, za sve koji drže do načela građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, za sve kojima je na umu i u srcu pripadnost evropskim principima i vrednostima.
Pametan razgovor rajski je vrt, kaže jedna stara mudrost.
U duhu te izreke trebalo bi da započnemo već sutra neodložne poslove i zadatke na preuređivanju i unapređivanju političkog života u našoj zemlji i izgradnji demokratskih institucija i ustanova, ekonomskog života i proizvodno-tehničkih uslova, kako bismo zaposlili što veći broj ljudi, naročito mladih, visokoobrazovanih, da reafirmišemo moral i moralne principe, da reafirmišemo ljudske vrednosti i ideale bez koga je život čoveka i društva pustoš.
Dozvolite da završim rečima – Srbija nema nikoga osim sunca i nas, da parafraziram Branka Miljkovića. Zato, dame i gospodo, tražimo i nemojmo posustajati dok ne pronađemo ono što nam je zajedničko, što nas spaja a ne razdvaja, i jedne od druge ograđuje, ne samo politički već čak moralno i ljudski.
Kada budemo sigurni da smo prevazišli vlastite granice i zlo, bićemo, verujem, sposobni da se neumorno borimo i protiv tuđeg zla i tu ćemo borbu moći da krunišemo pobedom. Hvala vam.

Poštovani gospodine Mrkonjiću, uvažene dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani gospodine ministre, gospodine Mrkonjiću, dozvolite mi da izrazim divljenje prema vama, jer ste vi odista uzor dostojanstva u ovom zdanju.
Dužan sam da podsetim na sledeće, naime, domaćin ovog zdanja, kao civilizovan i učtiv čovek, izdao je uputstvo koje se može pročitati u WC-ima u ovoj zgradi. Posle uputstva taj civilizovan čovek je napisao: "Jer i nakon vas ima ljudi kojima će biti potreban toalet".
Ne zamerite mi, drage kolege i koleginice, mislim da bi ovde, za ovom govornicom trebalo da bude, takođe, uputstvo: "Jer i nakon vas, drage kolege i koleginice poslanici, ima ljudi kojima će biti potrebna ova govornica". Narodna skupština pretvorila se, nažalost i na sramotu, u EPP program, reklamnu radionicu pojedinih stranaka koje preporučuju svog kandidata za predsednika države. Moram reći da je to najstrašnija zloupotreba ove govornice, najgori vid ribarenja ljudskih duša, kako je to rekao filozof Đuro Šušnjić, i najveće poniženje građana Srbije.
Kažem, Srbija je zakon i doći će vreme kada ćemo mi svi odgovarati pred tim zakonom. Molim vas, mi smo narodni poslanici, a ne poslanici svojih stranaka i nemojmo dozvoliti više ponižavanje ove zemlje i srozavanje njenog ugleda. Molim predsednika i predsedavajućeg da svakog ko reklamira svog kandidata onemogući, oduzme mu reč, i shodno Poslovniku, jednostavno ga kazni zbog vređanja ugleda, dostojanstva Narodne skupštine.
Neminovno se takvima mora izreći kazna, jer mi dobijamo plate od poreskih obveznika, a poreski obveznici nas ne plaćaju da reklamiramo kandidate ove ili ne stranke, već da donosimo umne zakone, da donosimo odgovarajuće predloge i rešenja, jer u ovoj zemlji, kao što znamo, ima sijaset gorućih problema.
Najzad, povodom jučerašnjeg govornika, moram, time ću završiti svoje izlaganje, gospodine Mrkonjiću, a u želji da bih sažeo svoju misao, poruka Đure Jakšića "Padajte braćo, plinte u krvi", ima samo, na našu sreću, literalno-istorijski značaj, ali nipošto i nikako više moralnu političku poruku.
Za naše vreme poruka mora neminovno da glasi: "Mislite braćo, plinite u radu, u poštenju i znanju". Hvala vam.

Poštovani gospodine Mrkonjiću, uvažene dame i gospodo, ne osećam se prozvanim, jer imam u vidu mudrost koju je formulisao slavni Gete - srećan je onaj koji zaboravi na ono što se ne da izmeniti. Mi smo imali zorni primer bića ili stvari koje se ne daju izmeniti.
Drugo, iako je ruski jezik bio porodični, moj jezik, moram javno da kažem, ja sam srbofil do srži. Neka naše drage kolege iz toga izvuku pouke.
Treće, time završavam, jednodimenzionalni čovek dostojan je sažaljenja, jednodimenzionalni političar dostojan je prezrenja. Hvala.

Nisam čovek koji vređa, gospodine Mrkonjiću, uvažene dame i gospodo, jer mi to ne dozvoljavaju ni moje godine, ni moje obrazovanje.
Međutim, s obzirom da sam na jedan bestijalan način prozvan bez razloga, moram da podsetim da sam upravo pitanje ministru policije, ministru pravde, postavio – ko su poslanici ubice?
Odnosilo se na gospodina Damjanovića, jer on je procesuiran i postoji službeni izveštaj da je taj poslanik bio 12 godina i 2 meseca na robiji. To je poslanik i rekao sam – zbog takvih ću dolaziti sa gas-maskom na licu u ovo zdanje.
Druga stvar, imam državljanstvo i Nemačke i Srbije, i prema tome građanima kažem – neka ljudima koji liče na Husu kokošara iz romana „Na Drini ćuprija“ ne veruju.

Gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, moja stranka, to jest ja ću glasati za predloženi zakon i pridružujem se mišljenju i rečima moga kolege, gospodina Balinta Pastora, kojima izražavam zahvalnost, najpre zbog toga jer ste prema nacionalnim manjinama održali obećanje.
Naravno, nisam ekonomista po struci, moja struka je filozofija i sociologija, ali za mene je budžet interesantan jer te gomilice ili, kako bi naše kolege matematičari, imamo gospodina Albijanića i gospodina Petronijevića, rekli, ti skupovi, izražavaju, pre svega, politički aspekt u ovom našem društvu, proizvodno-tehnički, naučno-kulturni aspekt, bezbednosni, pa čak i moralno-svesni aspekt. Neću o tome da obrazlažem, jer vas ne smatram krivcem, ja vam se, s obzirom na postojeće političke i, naročito, kulturno-duhovne okolnosti, divim kad možete da napravite i stvorite i ovakav plan za budžet.
Međutim, mene je naročito podstaklo jučerašnje izlaganje moga kolege Rize Halimija.
Ja mu ne zameram što traži da se dvostruko uveća finansijski plan za tri opštine. Pogledao sam juče i istražio koliko je stanovnika u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac.
Naravno, to svako od vas može s lakoćom i na sasvim jednostavan način da utvrdi. Reč je, dakle, o otprilike 80 hiljada stanovnika, od toga je 60 hiljada Albanaca. Nemam ništa protiv ljudi koji tamo žive, ali, s druge strane, mi imamo Rome, 800 hiljada u Srbiji, 1222 naselja. Moj kolega Dragan iz DS-a zna, kaže da jedino njegova opština, Kosjerić, nema romska naselja.
Dakle, ako uporedimo 800 hiljada Roma u Srbiji sa 60 hiljada Albanaca u pomenute tri opštine, onda dolazimo do jedne neverovatne diskrepancije i pitanja da li možemo i dalje u Srbiji, u 21. veku, da imamo nacionalne manjine prvog reda, drugog reda, trećeg reda.
U nadi da će razum i, pre svega, ono što stoji u članu 1. našeg ustava ipak dovesti do svesti, ja vam još jednom izražavam zahvalnost i ostajem u nadi da će to biti iskorigovano.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, javio sam se po Poslovniku, član 202, a moglo bi se reći po svim članovima našeg Poslovnika. Dozvolite najpre da zamolim akademika Milorada Cicu Pavića da objasni javnosti ko su Hazari, jer je njegova knjiga ''Hazarski rečnik'' doprinela da srpska književnost posle Ive Andrića i Miloša Crnjanskog dobije veliki ugled u evropskoj i svetskoj literaturi.
Naime, u poslednje vreme vrlo često se može čuti, a to je bio primer i u poslednjoj jednoj televizijskoj emisiji, da se sve češće govori o Hazarima na najodvratniji način. Ukoliko je pak to, molim vas, šifra, onda molim organe bezbednosti ove države, ove naše zemlje da se potrude da te naše antihazare, koji podsećaju na jedan plakat koji je inače objavljen u Nemačkoj, dinosaurus (natpis) izumro, isuviše oklopa premalo mozga. Ko želi da se podrobnije o tome informiše, može da pročita knjigu akademika Ljubomira Tadića, oca predsednika Borisa Tadića, ''Autoritet i osporavanje''. Dakle, da se ti antihazari jednostavno regrutuju u mornaricu na suvom.
U poslednje vreme sve češće smo u prilici da vidimo i čujemo razna lica koja su penzionisana, koja tobože govore o vojnoj doktrini, a pri tom dovode u pitanje legitimne institucije ove države, blateći pri tom na najodvratniji način predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunicu, i to odista na najbestidniji način.
Naša javnost imala je nedavno prilike da čuje i bivšeg generala Veljka Kadijevića. Novinar sam 35 godina i nažalost čuo sam da je gospodin Kadijević za svoje intervjue dobijao po 4.000 do 5.000 evra. Neka mu je na čast, to je dokaz njegovog patriotizma.
Dakle, ti koji se usuđuju u ovom času da stavljaju pod upitnik legitimne institucije ove države Srbije, vojsku i policiju Srbije, čiji su pripadnici danas u najvećoj materijalnoj bedi, za razliku od onih koji su uživali u medu i mleku, trebalo bi bar da se postide.
Završiću rečima slavnog Koče Popovića, koji je nekada na reči neodgovornih ljudi "ti nisi ništa uradio za Srbiju", lakonski i mudro odgovorio - "ništa loše". Iz te pouke molim neka kvazipolitičari i neodgovorni novinari i urednici izvuku pouke. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, javio sam se po Poslovniku, član 202a, reč je o aktuelnoj temi, i, naravno, po članu 226.
Naime, mnogi su govorili juče o Predlogu zakona o predsedniku Republike, navodeći pri tom različite razloge, u rasponu od ličnih do stranačkih. Ta činjenica, dame i gospodo, upravo potvrđuje da ima potrebe da razgovaramo o toj temi, odnosno predlogu, jer je to pitanje svakako značajno, kako sa stanovišta praktične politike, tako i sa stanovišta teorije, jer institucija predsednika, o čemu su pojedini govorili, naročito u vezi s tim da predsednik Republike izražava državno jedinstvo, zaslužuje punu pažnju i odgovornost nas poslanika.
Ali, sednica i od juče i od danas pokazuje da oni koji nemaju, nažalost, odgovarajuće naučno-teorijsko saznanje, da oni koji, recimo, nisu studirali Karla Korša, Georga Zimela, Hedviga Hincea, verovatno najvećeg svetskog autoriteta o tim pitanjima, ili Ditriha Raušninga itd., nisu u stanju da išta smisleno kažu o tom pitanju i problemu.
Gospodine ministre, zato vam čestitam, najiskrenije, što ste napravili test za ovaj parlament i doveli mnoge naše kolege da padnu na ispitu, uključujući čak i univerzitetske nastavnike, koji su stručnjaci za pravo. Od srca vam čestitam i od moje skromne poslaničke plate spreman sam da trećinu izdvojim da nagradite svoje kolege koji su učestvovali u formulaciji tog Predloga zakona. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, javio sam se po Poslovniku, član 104.

Molim vas, primoran sam jer među nama ima lekara, a ja sam sam, oprostite što to kažem.

Ja sam studirao etiku i, u ime čovečnosti i etike, moram da kažem da moramo čuvati dostojanstvo Narodne skupštine.  Narodna skupština koju gledaju naši građani ne sme da se pretvori u dijagnostički centar.
Zbog toga, gospodine predsedavajući, javno protestujem zbog izjave gospođice Nataše Jovanović, koja nije samo poslanik, već i potpredsednik Narodne skupštine, jer to što je javno saopšteno prevazilazi svaku meru.
Ja nisam advokat gospodina Borisa Tadića, niti advokat premijera Vojislava Koštunice, ali ne skrivam svoja ubeđenja. Mislim da to što je rečeno prevazilazi svaku meru. Mi imamo ovde istaknute lekare...

Ako vi insistirate, ja ću prekinuti. U redu, hvala vam.

Gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, cenjene koleginice i kolege, javio sam se za reč na osnovu člana 202b i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Prvi povod jeste film "Plastični Isus", Lazara Stojanovića, koji je prikazao RTS na Drugom programu, na čemu sam duboko zahvalan redakciji tog programa, jer najzad naša javnost je obaveštena o izuzetno vrednom umetničkom ostvarenju Lazara Stojanovića, tog hrabrog i veoma časnog čoveka.
Uverili smo se, Stojanovićev film je jedan od primera da su za istinom često raspisivane poternice i da su ljudi, kao što je Stojanović, svoj stvaralački bunt i ljudski protest protiv neslobode morali plaćati vlastitom slobodom, ponekad čak i vlastitim životom.
Zbog toga se obraćam Narodnoj skupštini i nadležnom ministarstvu da se Lazar Stojanović što pre rehabilituje, na način koji je primeren zemlji i državi kao što je naša, koja je članom 1. i članom 73. Ustava iskazala svoju privrženost pravdi, slobodi, evropskim vrednostima i slobodi umetničkog stvaranja. Kazano rečima Ive Andrića - Srbija će na taj način pokazati volju i spremnost da uđe u krug prosvećenog sveta, u kojem školi slobode i ljudskog dostojanstva pripada najviše mesto. Radujem se tom danu kada će gospodin Lazar Stojanović biti rehabilitovan na način koji je primeren našoj državi.
Najzad, gospodine predsedavajući, sa ovog mesta dužan sam da iskažem najveće poštovanje Ministarstvu policije i gospodinu Jočiću, jer sam bio u situaciji pre nedelju dana, kao što je naša koleginica doživela iz G17, ali ću sačekati vreme jer sam vrlo strpljiv čovek i, osim toga, moj zadatak kao čoveka, jer sam tako vaspitan, jeste da brinem o mom životu, a ne o mojoj smrti, uostalom imam 61 godinu, i sasvim je nevažno koliko ću još dugo živeti, ali to će biti, nadam se, uskoro tema, takođe, na jednoj od sednica ove skupštine.
Najzad, gospodine ministre, postavio sam pitanje vama i gospodinu Dušanu Petroviću, želim odgovor na pitanje: koji od poslanika saziva ove skupštine je bio osuđivan po članu 113? Dok se ne dobije odgovor, bojim se da ću ubuduće morati da dolazim na sednice sa maskom na licu. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, čl. 104. i 226.
U ovoj našoj dragoj zemlji govori se na najbljutaviji način o predsedniku Republike i premijeru Vlade. Naravno, razumem ako se ja, takođe, i na sednicama ove skupštine i u novinama, izlažem ogavnim lažima. Ali, kao narodni poslanik, gospodine predsedavajući, moram da podsetim da je na sednici od 15. oktobra 2007. poslanik SRS-a, gospodin Jovan Damjanović, rekao da će doneti sliku koja me prikazuje sa SS-vcima, ''u njihovoj uniformi''.
Ta ogavna laž, kazano rečima slavnog Kanta, ''crna je fleka'' na ljudskoj prirodi onoga koji ju je izgovorio, a on je to ponovo juče rekao u ''Kuriru''. Nažalost, do danas se niko nije oglasio iz Poslaničke grupe SRS-a iako ta bezočna laž nanosi samo njoj štetu, a ne meni.
Ipak, ja za sada neću na osnovu toga izvlačiti nikakve zaključke, ali podsećam na staru mudrost - laže i onaj koji prećutkuje istinu.
Vas, gospodine predsedavajući, molim da pročitate stenogram sa sednice od 15. oktobra 2007. godine i u skladu s Poslovnikom nađete odgovarajuću meru za gospodina Damjanovića. Istovremeno, predajem vam izjavu Aleksandra Jovanovića, oca ubijenog Dušana Jovanovića, kome je predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, otkrio spomen-ploču. Kao što ćete moći da se uverite iz ove izjave, to je građa za čas nekrofilije. Danilo Kiš je napisao ''Čas anatomije'', a ovo je sada građa za ''čas nekrofilije''.
Član 226. Moji birači, među kojima su i novinari, moje kolege, zamolili su me da postavim Ministarstvu policije i Ministarstvu pravde sledeće pitanje.
Da li među poslanicima Narodne skupštine ima takvih koji su krivično odgovarali po članu 113. Krivičnog zakona? Ako ima takvih, čuveni Hegel je rekao: ''I u najvećem zločincu postoji zrnce čoveka'', molim da se sami jave.
Hvala, gospodine predsedavajući, dajem vam izjavu na uvid.

Poštovani gospodine Albijaniću, uvažene dame i gospodo poslanici, izuzetno mi je žao što trošimo naše dragoceno vreme ni na šta. Javljam se zbog opomene slavnog Njegoša - "Smrad uhvati lava u kljusama".
Građani naše zemlje i javnost znaju da procene šta ko govori. Naravno, vrlo sam zahvalan gospodinu Jovanu Damjanoviću, jer on je, tako reći, očiti primer za građane i javnost Srbije koga imamo u poslaničkim klupama. Verujem da će naši građani znati da izvuku odgovarajuće pouke.
Završiću sledećim. Mi smo isto godište, 1947, i on i ja. Znate, postoji jedna istorijska pouka, između ljudi koji 40 godina brane istinu i studiraju istinu i ljudi koji 40 godina lažu ne postoji mogućnost za dijalog. O ostalim stvarima, zbog vlastitog dostojanstva, ne želim da govorim.
Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja sam vrlo zahvalan gospodinu Tomislavu Nikoliću što je uzeo reč i prozvao me i ovoga puta, kao što je to uradio prekjuče u svom pismu upućenom meni, ali pismu koje je, nažalost, objavljeno u medijima, posebno u "Pravdi", sa mojom fotografijom, "Politici" itd. Verujte mi na reč da se nikada ne bih oglasio da to pismo gospodina Nikolića nije bilo objavljeno u medijima.
Međutim, slika ovoga dečaka Dušana Jovanovića, koji je mučki ubijen 18. oktobra 1997. godine u 21.15 časova, ljudski i moralno me obavezuje da o tome govorim braneći, pre svega, ime te nevine žrtve. Branko Miljković, veliki pesnik, rekao je: "Osim reči ništa nam ne preostaje". Čudim se da je gospodin Toma Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, u kojoj imam, moram reći, za ovo vreme vrlo vredne sabesednike, čak i prijatelje, bez obzira na razliku u našim političkim programima, našao za shodno da u svom pismu mene optuži na osnovu svojih pretpostavki. Molim vas, pročitajte njegovo pismo, on kaže - pretpostavljam, a onda izvodi zaključke da ja sazivam taj komemorativni skup zarad sebe, Borisa Tadića i medija. Bez reči sam, gospodine Nikoliću, jer i vi imate decu, kao i ja, imate i unuke. Upravo ako razmišljamo o našoj deci ne možemo to reći.
Vidite, vi ste sada pokazali, demonstrirali kako se može manipulisati tekstom. Molim vas, u mome pismu, koje ste dobili pre dva sata, jasno stoji moje izvinjenje najpre, jer je grešku napravila sekretarica, a ne ja. Izvinite, ja sam autor 34 knjige koje su objavljene ne samo ovde, već u Nemačkoj, Francuskoj, do Japana, a izvinite, ja nisam našao nijedan vaš tekst na osnovu koga bih mogao da rasuđujem o vašoj literarnoj i stilskoj sposobnosti. Ne zamerite mi na tome.
Evo, taj tekst, gospodine predsedavajući, glasi: vi ste se, gospodine Nikoliću, javno predstavili kao moj islednik, jer ste u vašem pismu napisali, citat - pažljivo prateći vaša istupanja. Rekao sam, ne osporavam to pravo, ali žalim vaš uzaludan trud. Uostalom, vi ste za govornicom Narodne skupštine izjavili - Đurić je prošao petostepenu proveru. Rekao sam - hvala vam na poverljivoj informaciji i komplimentu.
Gospodine Nikoliću, uzeću taj zapisnik i kao čovek koji se razume u politiku i pravo tražiću formiranje anketne komisije da se ispita ko ima pravo u ovoj skupštini među nama da uzima tuđe dosijee. Ukoliko anketna komisija ovog parlamenta ne uspe, pozvaću evropske institucije da do kraja to raščistimo.
Na kraju, ja sam vrlo zahvalan gospođi Tabaković; divan, pametan čovek uvek daje divne predloge. Moramo izvesti na čistac ko je finansirao koje političke stranke u vreme izbora. Ostajem otvorenih ruku, otvorenog uma i otvorenog srca i odista tražim egzaktnu informaciju o tome. Hvala vam.