Molim vas, gospodine Albijaniću, tražim odgovor od ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da se da odgovor - kako je to mogućno da se jedno naselje za Rome gradi tajno? Oprostite, u kojoj to državi mi živimo? U demokratskoj ili totalitarnoj
Srbiji?
Druga stvar, takođe molim za odgovor na pitanje - sa predstavnicima Beogradske jevrejske zajednice bio sam u poseti gradskim funkcionerima.
(Predsedavajući: Vreme.)
Primio me je gospodin Nenad Bogdanović. Reč je o tome da se bivši KC (koncentracioni logor) našao u rukama privatnika.
Gospodo, mi smo jedina zemlja na svetu, pazite, jedina zemlja na svetu, gde se trguje sa bivšim koncentracionim logorima. Do današnjeg dana u tom logoru nisu bili samo Jevreji, Romi, već i 30 hiljada Srba. Molim vas, mi želimo da imamo odgovor.
Najzad, gospodine Albijaniću, kao čovek ne bih mogao večeras mirno da zaspim. Danas je "Pravda" objavila na naslovnoj strani: "Čedu čeka Đinđićeva sudbina". Molim vas, zahtevam kao čovek, građanin ove zemlje i narodni poslanik od gospodina Jočića odgovor na ovo pitanje - da li je tačna tvrdnja našeg kolege poslanika, Vladana Batića, da li je to tačno ili pak nije? Ništa drugo. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, član 226. i član 198. i, naravno, u vezi sa amandmanom.
Mislim, a šteta što gospodin Dulić nije tu, ne znam da li je opravdano, službeno odsutan ili je naprosto iskoristio pauzu, da mi nismo često u mogućnosti da celovito raspravljamo o politici u našoj zemlji, o politici koju, oprostite, ne dociram, čine tri ključne oblasti, a to je pitanje institucija, normi i vrednosti, politički procesi i konflikti u našoj zemlji i, najzad, to je izuzetno važno pitanje, pitanje do koga uopšte danas nismo došli, pitanje političke sadržine, počev od privredne politike do socijalne politike, spoljne, unutrašnje, kulturne itd, obrazovanja.
Kao što vidimo iz medija, svakodnevno se javljaju ti problemi, a mi kao poslanici, nažalost, jedva da smo u prilici da o tim egzistencijalnim, suštinskim pitanjima razgovaramo.
Priznajem, takođe sam bio u dilemi, kao što je to gospođa Radeta kazala, da dođem i da oćutim par minuta, jer bi to možda bilo rečitije nego da govorim.
S obzirom da je gospodin Gavrilović već jednom iskoristio tu priliku, onda ni to više ne bi bilo originalno u našoj zemlji. Naravno, ni na koji način ne želim da prebacujem krivicu na gospodina ministra Markovića, on je mlad čovek, takoreći juče je postao ministar jedne izuzetno važne institucije, a to je Ministarstvo za državu upravu i lokalnu samoupravu.
Sociolozi kažu da je to kičma države. Moderni sociolozi kažu, oprostite na izrazu, u želji da budu i malo duhoviti, to je državni harem, svega tu ima.
Smatraću ministra izuzetno odgovornim ako ne bude uspeo u budućem vremenu da reformiše Ministarstvo, jer tome danas Zapadna Evropa poklanja izuzetno veliku pažnju.
Bez toga nema demokratije ni u jednoj zemlji, počev od ovoga što smo čuli, od šaltera.
Šalteri se rešavaju u normalnim državama u roku od pet minuta. Jednostavno, dobije se broj, ne postoji šalter. Živeo sam 15 godina u Berlinu i tamo ako odete u poštu, taj službenik u pošti ne sme za vreme radnog vremena da sedi. Ona je na usluzi građanima.
Nažalost, u svim nadležnim kod nas mi još moramo ovako da se saginjemo, jer je razmak samo pet santimetara i, naravno, to je prva stvar gde se savija kičma građanina.
Još jedno pitanje, gospodine ministre. Vi znate da u našoj zemlji jednu trećinu čine nacionalne manjine. Nažalost, voleo bih da znam da li će i predstavnici nacionalnih manjina, jer je to jako važno, s obzirom na to da je naša zemlja ratifikovala Povelju Evropskog saveta, imati najzad prilike, i predstavnici nacionalnih manjina, da imaju makar mesto portira, ako ne činovnika.
Najzad, oprostite gospodine predsedavajući, na najuljudniji način zamolio sam da se reši pitanje prostorije, jer sam jedan od retkih koji do danas nema kao poslanik prostoriju. Nažalost. Danas je bio gospodin zamenik sekretara, uverio se na licu mesta pod kojim uslovima radim. Ponuđeno rešenje je odbijeno.
Prema tome, ne priliči ni mojim godinama, ni mom vaspitanju, da pravim skandale i najljubaznije vas molim, potrudite se da iznađete mogućnost, da me ne biste primorali da na jedan skandalozan način branim svoja ljudska i poslanička prava. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Unija Roma Srbije podržava inicijativu nevladinih organizacija i amandman koji je podnela SPS, jer smatram da se čovečnost na najbolji i najpotpuniji način iskazuje upravo u odnosu na decu, na nezaštićene i na nemoćne osobe.
Za mene je ovde ne samo u pitanju procenat, jer je tema zaštita stvari koje su namenjene deci, za mene se ovde iskazuje politička filozofija društva, države i Vlade i s obzirom na to da su ovde prisutni biolozi i lekari postoji jedan termin koji je veoma dobro formulisao Erik From, reč je o biofilnom karakteru jedne politike i upravo ova činjenica govori o tome da se nedovoljno razumevanje iskazuje prema tome što je osnovno, a to je pitanje života.
Čudim se da su neki, koji su podržali, ovaj amandman okarakterisali kao socijalnu demagogiju.
Molim vas, treba da znamo definiciju zakona, da je zakon po definiciji izraz opšte volje, ali svaki zakon mora da bude usklađen sa načelima uma i ukoliko jedan zakon nije usklađen sa načelima uma ,onda taj zakon ne zavređuje da se nazove zakonom.
Mi smo pre nekoliko dana imali u vezi sa tim i govor o zaštiti talenata u Srbiji i potpuno se slažem sa gospodinom Rajkom, mojim imenjakom, da upravo u Srbiji i to možda u provinciji, to pokazuju čak i empirijski podaci, ima najgenijalnije dece. Uzmite Leskovac ili razna druga područja. To su genijalci. Ako ova država ne bude imala razumevanja upravo za te ljude onda, naravno, da to može drastično da se odrazi na razvoj, pre svega, naše zemlje i ne zaboravimo da, kada je reč o razvoju, populacija, populaciona politika zauzima glavnu stavku u toj politici.
Najzad, s obzirom na to da je ovde pomenut i slučaj Ivana Stambolića, moram samo nekoliko reči da kažem iz ljudskih razloga, jer pokojni Ivan Stambolić je bio moj lični prijatelj, a njegova braća Miloš i Vukašin su i dalje moji prijatelji. Nije reč samo o tome da je Ivan Stambolić bio kidnapovan na dan rođenja njegove ćerke Tijane i da je ubijen, već je uništena cela porodica Ivana Stambolića.
Ja zato apelujem da se takođe utvrde politički razlozi ovog kidnapovanja i ubistva, jer na osnovu raspoloživih podataka i to se danas zna da je njegovo ubistvo planirano 8. avgusta 2000. godine i čak će jedan iz tog tima, kako je rekao njegov brat Vukašin, napisati knjigu ispovesti o tome.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226. Moje pitanje je upućeno vama, gospodine predsedniče. Demokratija se vidi i iskazuje ne samo u radu u ovoj sali ovde već i u našim sobama, tj. u uslovima koji nam omogućavaju valjan i efikasan rad.
Ne znam da li vi, gospodine predsedniče, znate da sam ja verovatno jedini poslanik koji nema radnu prostoriju; sa gospođom Dušicom Markov, sekretaricom, delim radnu prostoriju, koja služi za odlaganje kafe, novina itd.
U međuvremenu sam obavešten da je bilo nađeno rešenje da i ja dobijem sobu. Međutim, neki od sekretarčića Skupštine rekli su da je ta soba predviđena za neke službe. Ja ne znam koje sve službe imamo, da li imamo i te službe koje nas eventualno prisluškuju, pa su onda one po tome u povoljnijem položaju.
Izričito zahtevam da se u toku dana za mene obezbede odgovarajući radni uslovi. U protivnom, ja to kažem iako nisam čovek od skandala, ali izgleda da me neko primorava da svoja radna i poslanička prava branim na taj način, izneću svoj pisaći sto pored lifta. Neka se vidi odnos prema ciganskim poslanicima u ovoj zemlji, jer očigledno je to indeks diskriminacije prema poslanicima nacionalnih manjina. Dakle, ja sam jedini poslanik koji do današnjeg dana nema svoju sobu.
Oprostite, molim vas, ja sam jutros vas zamolio, vaša sekretarica se nije javila. Zamolio sam gospodu koja su sekretari, oni se nisu javili. To znači da sekretari određuju prava poslanika. To je moglo i može samo u totalitarnim državama, a u demokratskim državama, a ja verujem da je ovo demokratska država, sekretar ne može da određuje prava narodnim poslanicima. Ja ću inicirati da se ti službenici kazne.
A vaša je dužnost, gospodine predsedniče, jer ja pripadam onoj filozofskoj struji koja se zove ortopedija duha, vi ste ortoped i osnovno pravilo filozofije ortopedije duha glasi – uspravno stajati jeste glavno i osnovno što čovek treba i mora da nauči.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo poslanici, ja sam radio u Tanjugu, bio sam pomoćnik glavnog urednika, ali nisam advokat Tanjuga. Javio sam se za reč iz principijelnih razloga, jer se gospodin Marton, koga izuzetno uvažavam, poziva na preporuku evropskog saveta.
Moram da kažem da su preporuke jedno i da preporuke, naravno, treba da imamo u vidu, međutim, kako je s razlogom ovde više puta rečeno, nama evropski savet ne može da uređuje državu, niti institucije u državi. Lično znam i reći ću vam da je Tanjug kao agencija u vrlo podređenom položaju, jer trenutno u Tanjugu radi 360 zaposlenih, a od toga samo polovina su novinari i urednici; moje kolege, na čelu sa direktorom Lukom Mičetom, koji je, oprostite na izrazu, vaskrsao Lazara, provodi dnevno tamo od 16 do 18 sati, a plate su bile jedva 30.000-40.000 dinara. Imate medije danas, neću imenovati, gde su mesečne plate direktora listova, urednika listova između 8.000 i 11.600 evra.
Osim toga, molim vas da imate u vidu i sledeće: nijedna evropska zemlja, naročito zemlja u okruženju, nije bez svojih nacionalnih agencija. Makedonci imaju svoju nacionalnu agenciju, Bugari imaju BAT, bio sam više puta u Sofiji, u Mađarskoj postoji, u Poljskoj postoji, u Čehoslovačkoj itd. Oprostite, ja ne zastupam državotvornu politiku, ali sa stanovišta državnih i nacionalnih interesa smatram da svaka država treba da ima nacionalnu agenciju, a kada je reč o Tanjugu postoje i određeni istorijski razlozi zašto Tanjug treba da postoji.
Kolega Marton je govorio o nezavisnim medijima. Nemojte mene, kolega, uveravati u sintagmu nezavisni mediji, jer sasvim odgovorno i profesionalno tvrdim da je to jedna vrlo velika floskula.
Prvo, nezavisni od koga i u odnosu na koga. Druga stvar, nemojmo se zavaravati da su takvi tzv. nezavisni mediji odista nezavisni.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, nisam imao nameru da se javim za reč, ali sam prozvan pa moram. Najpre moram da kažem da se slažem sa gospodinom Vučićem i hvala mu što se principijelno založio za Tanjug. Bez namere da ulazim u neke, da tako kažem, principijelne stvari, ja ću sasvim otvoreno i javno reći da je iza pokušaja gašenja Tanjuga stajao interes određenih pojedinaca da se dočepaju zgrade Tanjuga. To treba naša javnost da zna. Nije ih brinuo informativni sistem Srbije, već ih je prevashodno interesovala zgrada Tanjuga, kao što i do današnjeg dana ima mnogo nerazjašnjenih pitanja koja se tiču prostorija Tanjuga, starog Tanjuga, kao, recimo, prostorije u Knez Mihailovoj gde je bio Međunarodni pres centar itd.
Nažalost, iako su neki ministri iz prethodne vlade, kao što je bio gospodin Stojković koji je bio izuzetno raspoložen da se ta stvar izvede na čistac, pokušavali, do današnjeg dana ta stvar nije izvedena na čistac i to će očigledno biti ozbiljan zadatak ove sadašnje vlade.
Sada, što se tiče reči "kese", kako vi kažete, gospodine Markoviću, naša partija je bila jedina koja nije ni od koga ništa dobila. Ne znam čemu ta nepotrebna podmetanja. Sem toga, molim gospodina predsednika i nadležne organe ove države da neizostavno na najbolji način sve političke stranke polože račune od koga su dobile novce u vreme predizborne kampanje. To traže građani naše zemlje. Postoje organi državne vlasti i pretpostavljam da oni vrlo pouzdano znaju ko je od koga dobijao novac. I, molim vas, karte na sto i istinu pred građane.
Ne želim da se branim od nepotrebnih optužbi, jer, izvinite, ja sam odavno pročitao i Dostojevskog, i Kafku, i našeg Ivu Andrića i, naravno, čuvenu knjigu Londona "Priznanje". Prema tome, braniti se od optužbi značilo bi ući u klopku onih koji vas nepotrebno optužuju. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podržavam amandman koji je podneo gospodin Varga i mišljenje koje je iskazao predsednik Poslaničke grupe manjina gospodin Pastor.
Ja sam, o tome ću otvoreno reći, imao prilike da o nacionalnim manjinama, naročito o Romima, razgovaram sa gospodinom Borisom Tadićem, prekjuče sa gospodinom Koštunicom i jednom prilikom sa gospodinom Mićunovićem, koji trenutno nije prisutan. Svi su se složili da je neophodno poboljšati položaj nacionalnih manjina i u tom smislu ja ni u kom pogledu ne krivim gospodina Cvetkovića, jer, naravno, on je mogao uraditi to što je uradio, ali za mene gospodin Tadić kao predsednik Republike i kao predsednik DS-a i, naravno, premijer Koštunica, koji su jasno iskazali svoj stav, snose najveću odgovornost za to.
Postoji jedno načelo koje je iskazao filozof Žan Pol Sartr: "Istina je na strani onih koji su najmanje povlašćeni". Mi znamo u kom su položaju nacionalne manjine, naročito Romi, i ja sam Voji Koštunici prekjuče rekao da je stavka koja se daje za Rome u ovoj državi manja od stavke koja se izdvaja za zoološki vrt. Neću da citiram jednog italijanskog filozofa da ne bi eventualno neko izveo zaključak da sam maliciozan, ali postoji jedno mišljenje da politička filozofija koja se pretvara u zoologiju nema veliku budućnost. Ja iskreno verujem da će se i u finansijskoj stavci taj odnos iskazati.
Povodom ovoga što je gospodin Ivica Dačić maločas sa razlogom i pravom rekao, ja sam juče u Nišu na jednom skupu gde su bili predstavnici i ambasadori iz Evrope rekao da ako Evropljani odista hoće evropsku Srbiju, onda oni moraju imati evropske standarde za našu državu. Nismo do te mere neinformisani, pa da ne znamo kako je bilo u daljoj ili bližoj prošlosti.
Molim vas, ja sam rekao, oprostite što to ponavljam, znam da naša zemlja ima ogromne probleme, ali bar mene niko neće ubediti da je Srbija u gorem položaju od onoga u kome je bila Španija posle Frankove smrti ili Portugal posle tridesetogodišnje diktature. Taj koji želi dobro Srbiji, bar u meri u kojoj se to želelo Španiji i Portugalu, neka to pokaže na delu, a ne da stalno teret stavlja na srpsku državu, na građane Srbije itd. i da neprestano ima izgovor.
Tim povodom, s obzirom da se javljaju neka poređenja, rekao sam im - niko me ne može ubediti da se Srbija može porediti, izvinite, sa nacističkom Nemačkom, jer je, uostalom, generalni sekretar Konrada Adenauera bio doktor Hans Globken koji je bio odgovoran za 56.000 ljudi ubijenih, a on je potpisao da 26.000 Roma bude poslato u Aušvic - Birkenau. Dakle, ja sam juče apelovao, i to naravno i danas činim, da se ima razumevanja za Srbiju i, naravno, da se neizostavno primenjuju evropski standardi u odnosu na Srbiju i srpsku državu. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo, javljam se povodom člana 226. Poslovnika, ali pre toga dozvolite da kažem nekoliko reči povodom Predloga budžeta.
Naime, ima jedna radosna vest, a reč je o novom istraživanju koje pokazuje da je ugled Parlamenta počeo neznatno da raste u očima javnosti. To je istraživanje od 27. maja. Međutim, jučerašnja debata bi mogla, čini mi se, ponovo da uruši ugled ove institucije, jer smo imali jednu nepotrebnu i kvazinaučnu lingvističku raspravu. Učesnici te debate su pokazali ...

Naravno da je pravo svakog govornika, ali naši akademici i lingvisti nam verovatno neće ostati dužni, jer je samo jedan poslanik znao da da pravilnu lingvističku definiciju imenice. To, kažem ponovo, može da uruši ugled ove naše institucije koja je počela da se oporavlja od loše slike.
Druga stvar, dozvolite da kažem povodom budžeta. Ovde je bilo vrlo pametnih izlaganja i našim kolegama odajem priznanje i zahvalnost za to. Pre svega, imam u vidu gospođu Gordanu, zatim gospođu Jorgovanku, koja je imala jedno divno stručno izlaganje i vrlo sam joj zahvalan, zatim nekoliko izuzetnih izlaganja o posebnim pitanjima ove naše zemlje.
Ako mi dozvoljavate, gospodine predsedavajući, povodom pitanja koje ću postaviti, kažem da je za nas poslanike od ključnog značaja, pod jedan, budžet i njegovi osnovni principi ili, dozvolite da se izrazim, filozofija budžeta; drugo pitanje jeste struktura budžeta i njegova preraspodela; i, trće pitanje jeste budžetska kontrola koja je od izuzetno značaja.
Gospođa Jorgovanka je izložila za mene, ad hoc rečeno, dve vrlo važne stvari. To su možda smernice za budući rad ovog parlamenta, a to je pitanje tokova novca i Trezora. Lično znam, uverio sam se u to, da je Trezor odista institucija za sebe. To za mene nije samo pitanje o kojem treba razgovarati u vezi sa monetarno-fiskalnom politikom, već je to jedno izuzetno značajno političko i demokratsko pitanje.
(Predsedavajući: Vreme.)
Najzad, time ću završiti, gospodine predsedavajući, a s obzirom na to da je bilo reči o nacionalnim manjinama, nacionalne manjine su i dalje pastorčad u ovoj zemlji, što pokazuje ubedljivo i ovaj budžet. Koristim priliku prisutnog ministra, gospodina Cvetkovića, da ga zamolim da neizostavno predvidi stavku za Dekadu Roma, jer samo zbog 10.000 evra naša zemlja je izgubila 12 miliona evra. Makedonija je već dobila.
Gospodine ministre, biću slobodan da vam dam 200 dinara, bude li trebalo i više, da biste uneli razdeo – 200 dinara - Dekada Roma 2005-2015, jer je to conditio sine qua non, da bi Srbija, u čije je ime Dekadu Roma ratifikovao gospodin premijer Vojislav Koštunica, počela da dobija novac i da bi taj program počeo da se ostvaruje. Dozvolite da vam uručim 200 dinara. (Narodni poslanik Rajko Đurić daje ministru Cvetkoviću 200 dinara.)

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo, javio sam se po Poslovniku član 224. 225. i naravno dužan sam da objasnim neke stvari u mom izlaganju, jer očigledno neke naše kolege nisu razumele.
Moram reći, a tu je moj dugogodišnji prijatelj gospodin Mićunović, da nisam od ljudi koji se boje. Ja sam kao organizator demonstracija 1968. godine predložio smenjivanje Josipa Broza sa svih funkcija, a gospodinu Obradoviću, molim vas, recite da zbog njegovog diskriminatorskog odnosa, ja jesam Rom ili Ciganin, zahtevam neizostavno izvinjenje. Ovo je demokratski parlament i u ovom demokratskom parlamentu se predsedavajući, predsednik moraju odnositi ravnopravno prema svim poslanicima.
Gospodine Albijaniću, oprostite ako sa izvesnom dozom uzbuđenja govorim o tome. Govorio sam o Dekadi Roma iz razloga što je gospodin Koštunica, kao premijer, ratifikovao dokument Dekade Roma u Sofiji pre dve godine, a mi do današnjeg dana nemamo razdeo, nemamo stavku. Zbog toga našoj državi, ne ljudima, ne Romima, nisu stigla sredstva iz Dekade, gde postoji jedna milijarda dolara i 650 miliona. Makedonci su uplatili kotizaciju od 10.000 i pre mesec dana dobili 12 miliona. Nije reč samo o Romima, reč je o našoj zemlji, a conditio sine qua non jeste da mora da postoji razdeo makar u iznosu od jednog dinara.
U tom smislu, treba razumeti moj gest, jer ja sam izuzetno tolerantan čovek, ali postoji granica i protiv onoga što se zove neodgovornost i netolerancija. Naravno da ću glasati za Predlog budžeta, ne zbog toga, nego zbog solidarnosti sa mojim kolegama. Imam mnogo prijatelja koji rade u prosveti, imam mnogo prijatelja koji rade u zdravstvu i znam kakvo je stanje u pravosuđu. Izvinite, trebalo bi jednom kao poslanici da posetimo zatvor u Sremskoj Mitrovici, pa da vidimo kako žive zatvorenici, da odemo u psihijatrijsku bolnicu Centralnog zatvora, gde neuropsihijatri rizikuju svoj život.
Nama seljaci neće oprostiti zbog toga što je za poljoprivredu predviđena skoro jedna milijarda, jer to će, bojim se, izazvati strukturalne probleme u društvu. Rekao sam, u ime solidarnosti ću glasati, a potpuno se slažem sa onima, sada je gospodin Obradović sa razlogom govorio da ovo nije budžet koji garantuje razvoj. Osnovna stvar danas, ko razume šta znači termin ''razvoj'', jeste, a i postoje mnoge studije, molim vas, pametne zemlje imaju program razvoja do 2300. godine, na osnovu 27 faktora. To postoji u svetu, a mi ne znamo razvoj do sutrašnjeg dana, jer razvoj se danas zasniva, pre svega, na nauci, znanju i visokoj tehnologiji. Mi od toga nemamo ništa.
Drugo, izuzetno važno pitanje, a mislim da su to pitanje postavile kolege demokrate i kolege radikali, a to je neravnomeran regionalni razvoj. Mi imamo 22 grada u katastrofalnoj situaciji, od Bele Palanke itd, gde je prosečna plata 4.500 dinara.
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, moramo makar malo da poštujemo Poslovnik.)
To su izuzetno važne stvari i verujem da će gospodin ministar i naša Vlada u narednom programu to imati u vidu. Dakle, još jednom, ako je moj gest eventualno bio nepristojan, izvinjavam se, a gospodinu Obradoviću poručujem da se, kada bude predsedavao, odnosi jednako pravno prema svim poslanicima, jer javno kažem, to što ste vi uradili, to je jedan vid diskriminacije.
Već sam doživeo, kada sam se vratio, da javni tužilac Prvog opštinskog suda pozove Luku Mičetu, direktora ''Tanjuga'', na razgovor, jer je primio Ciganina za pomoćnika glavnog urednika ''Tanjuga''.
Radio sam u ''Politici'' 25 godina i niko mi u ''Politici'' nije rekao da sam Rom ili Ciganin, a to sam doživeo, sada ovde, pre godinu dana kao urednik ''Tanjuga''. Prema tome, postavljam pitanje toga javnog tužioca, koji je verovatno rastao pod brkovima ili Staljina ili Hitlera, treba li taj javni tužilac i dalje da obavlja tu funkciju?

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak da smo ipak dotakli jedno izuzetno važno pitanje i moje gledište se, da tako kažem, nalazi između onoga koje je iskazao gospodin Nikolić i gospođa Vesna Pešić. Odmah ću reći zašto je to tako.

Reč je o dostojanstvu Skupštine, ali o tome ću nešto kasnije, gospodine Albijaniću. Ljubazno vas molim, imali smo prilike o tome da govorimo, znam da ste matematičar po struci, za matematičare je jako opasno ako tretiraju ljude kao teoreme. Ubuduće vas ljubazno molim da ne postupate tako, a uz to ću dodati, možda ste i čitali knjigu "Vlast 2" Dobrice Ćosića, koji je rekao: "Čovek nije dostojan poštovanja ako ga vlast čini gorim no što on jeste".
Dakle, sada dozvolite da pređem na ovu stvar. Gde je suština problema? Suština problema, i tu se u potpunosti slažem sa gospodinom Nikolićem, jer kod nas, nažalost, partije jesu preduzeća i neko je, čak bestidno, stavio u usta pokojnom Zoranu Đinđiću, nemajući pojma da je to odavno Maks Veber rekao, upravo kritikujući takvu praksu.
Naravno, ako ne prevaziđemo to stanje, onda mi neminovno ostajemo partijska država, bez obzira na to da li imamo bezbroj partija, da li imamo koalicije itd. Dakle, neminovno je, pod jedan, da imamo stručne ljude za mesta o kojima je reč. Apsolutno se zalažem da to bude, pre svega, kompetentna ličnost. Uzgred rečeno, kolege radikali su o tome govorili, stanje u medijima, poštovane dame i gospodo, krajnje je ozbiljno i zabrinjavajuće.
To iziskuje neminovno raspravu u Skupštini. Nije reč o pojedincima, da se razumemo, to je samo vrh ledenog brega. Radio sam 25 godina u "Politici" i dužan sam da prenesem i javnosti i ovom uvaženom domu to što se događa u "Politici". To je list koji je takoreći uništen. Dolazim iz "Tanjuga", gde moje kolege rade po 18 sati, a imaju jedva toliko da prežive itd. Ovo uzgred kažem.
Dakle, zalažem se za to da ta ličnost koja bude izabrana, ona, de fakto, slažem se sa gospođom Pešić, može biti sedam godina, ali de jure u pravu je gospodin Nikolić, ako ostane stanje kakvo jeste, za koga će ta ličnost onda imati značaja? Neće biti, nažalost, uvažavana. Prema tome, neophodno je da se odista razumno o tome porazmisli.
I ja, s obzirom da imam ovde prijatelja koji je stranac, bio sam nedavno u Leskovcu i moji sunarodnici Romi kažu - da li znaš da se dogodio prvi romsko-kineski rat u Leskovcu.
Pazite, imamo Kineza, dragi moji, u Srbiji o kojima niko ne brine, ima i drugih stranaca. U mnogim zemljama Zapadne Evrope postoje ombudsmani ili ljudi u vlasti koji su nadležni za strance. Mislim da je to, takođe, imperativna potreba da se u najskorijem roku ustanovi i u našoj zemlji.
Još jednom apelujem, prenesite to gospodinu Duliću, da uskoro imamo jednu opširnu, ozbiljnu raspravu o medijima, jer bez javnosti ne možemo da postignemo ni demokratiju, a, naravno, moram da se pridružim mišljenju gospodina Šajna, ja sam o tome imao prilike da razgovaram, reč je o nacionalnim manjinama koje su u postojećem medijskom sistemu potpuno zapostavljene.
Nisam šale radi rekao - ljubitelji životinja, domaćih ljubimaca, imaju svakodnevno prostor u jutarnjem dnevniku do pet minuta. Rekao sam gospodi u RTS-u da bih bio srećan kada bi nacionalne manjine imale dnevno dva i po minuta. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, sada ću reći o čemu je reč. Reč je o replici, jer sam pomenut, doduše, u odsustvu i to je bio povod, a ne i razlog, zato što sam se javio za reč, ali kada ste mi već dali priliku da govorim, moram najpre da podsetim na neke principijelne stvari, s obzirom na to, da su mladi Beograda, kao pametna deca, rekapitulirali naše sednice od prve do današnje u dve tačke.
Prva, to su čuvene ''hulahopke'', a druga, vic pitanje beogradskih srednjoškolaca – kada je gospodin Todor Živkov dobio srpsko državljanstvo. Naravno, na to pitanje neću odgovoriti, ali tim povodom dužan sam da kažem, s obzirom na to da se vrlo često pozivamo na potrebu očuvanja dostojanstva Skupštine, da upozorim na ono što je možda svima nama znano.
U retorici postoje tri vrste, tipa, govora: – prvi tip govora jeste onaj koji ima za cilj suštu laž; – drugi tip govora je onaj koji ima nameru da, jednostavno, javnost zavede; – treći tip govora jeste onaj koji pokušava da dosegne istinu.
Kao što smo videli ovde se najčešće govore, izgovaraju oni tekstovi koji imaju nameru da zavedu javnost, što podseća na onu čuvenu priču o vodiču slona i slepim ljudima. Naime, kada je vodič slona rekao –ljudi, sklonite se s puta, ja vodim slona, onda su slepi ljudi opipavali slona: jedan rep i govorio je da je slon nešto poput ''užeta'', drugi surlu i rekao da je slon nešto poput ''zmije'', treći je rekao da je slon poput ''bureta'', jer je opipao njegov trbuh; a, četvrti je opipao slonove noge i rekao da je poput ''stupa''.
Vidite, vrlo često i mi govorimo na način kao što su ovi slepi ljudi govorili, izbegavajući, pri tom, potpunu istinu. Moram da kažem da sam ovu priču o građanima Grmovca primio sa bolom, ali, ja vas, dragi prijatelji, podsećam, oni koji ne znaju, na to, pogledajte ''Vreme'' šta piše o Romima, o 157 naselja u kojima prosečni životni vek ljudi iznosi 36 godina, u kojima decu Roma jedu pacovi. Evo, najnoviji izveštaj nedeljnika ''Vreme''.
Neću vas više zamarati sa pričama iz Kostolca, Požarevca i tako dalje, možda bi najbolje bilo da se povodom Grmovca i ostalih naselja formira anketni odbor od predstavnika poslanika svih političkih stranaka. Potpuno se slažem sa gospođom Radetom da mi kao narodni poslanici moramo govoriti o narodnim nevoljama, bez obzira na tačku dnevnog reda, jer mene presreću, imao sam skoro priliku da me čovek iz Barajeva pita – gospodine, da li vi znate da moja mesečna plata u PKB-u iznosi 6.500 dinara? Kako ja da živim? Kako da živim od te plate?
Druga stvar, s obzirom na to da sam prozvan, mislim da je nužno imati odbor za Dekadu Roma, ali isto tako formirati i anketni odbor koji će detaljno ispitati sve stvari koje se tiču Dekade Roma. Jer, molim vas, reč je o novcu, ne samo za Srbiju, to je za deset zemalja Roma u deset zemalja jugoistočne Evrope, gde je, za sada, jedna milijarda dolara i 650 miliona za stipendiranje đaka i studenata. Taj novac, nažalost, gubi se kao voda u pesku. Upravo zbog toga je neophodno formirati anketni odbor.
Najzad, gospodine predsedavajući, s obzirom na to da se manipuliše mojim imenom, ja sam dužan da kažem, reč je o Holokaust fondu. To pitanje sam prvi put u istoriji Evrope i Roma pokrenuo i zahvaljujući, hajde da tako kažem, lobiju i mojoj umešnosti i znanju uspeo da za Rome Evrope prvi put obezbedim odštetu koja je od 1945. godine davana žrtvama jevrejskog naroda. Samo u Srbiji odštetu je dobilo 10.000 građana romskog porekla. Prvi put u istoriji Srbije i u istoriji Roma! A, drugi, naravno, u želji da omalovaže, govore potpune neistine o tome.
U vezi sa tim i time ću završiti, obaveštavam javnost da smo mi prvi put sada tek dobili listu sa imenima 18.538 ubijenih Roma u Jasenovcu, pre tri meseca. A osim te liste, ustanovljeno je ukupno 26.000 sa imenom i prezimenom ubijenih Roma. I naravno da ćemo mi, i kao partija i kao fondacija, tražiti odštetu, jer na to imamo istorijsko i moralno pravo, za te žrtve, uostalom, kao što to traže svi drugi.
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, moramo da završimo izlaganje.)
Završiću, gospodine Albijaniću, time.
Ono što mene, kao čoveka i kao građanina ove zemlje, vređa, to je takmičenje u patriotizmu. Srbija je zemlja i država svih njenih građana, i u Srbiji, oprostite, živi jedna trećina pripadnika nacionalnih manjina. Nemojte od pripadnika nacionalnih manjina nepotrebno praviti, izvinite što moram reći, neprijatelje...
(Predsedavajući: Izvinite, još nisam čuo da je organizovano takmičenje.)
... jer Srbija leži na srcu i pripadnicima nacionalnih manjina i, dabome, da se potpuno slažem da Kosovo mora da bude, neminovno, ozbiljna i velika tema ovog parlamenta, ali molim vas, ja nisam kao što neki govore ovde ni advokat Voje Koštunice, iako smo poznanici i prijatelji 30 godina, niti Borisa Tadića, ali ja sam dužan da podsetim da 1999. godine na vlasti nije bio ni Voja Koštunica ni Boris Tadić...i da je, molim vas lepo...
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, prevršili smo svaku meru.)
... objavljeno javno kako je došlo u ''Dnevniku'' Jelcina i drugim dokumentima do toga da se, nažalost, na štetu Srbije...
(Predsedavajući: Molim vas, vaše vreme je isteklo.)
Hvala vam. Ja neću govoriti ono što drugi govore...

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi poslanici, javio sam se za reč najpre iz profesionalnih razloga, jer sam veliki deo života proveo u novinarstvu.
U celosti se slažem sa onim što je rekla gospođa Pešić, jer mislim da bi prihvatanje ovog predloga moglo da otvori vrata mnogim nepoželjnim stvarima. Gospođa Pešić je već citirala neke rečenice.
U cilju racionalnog rada ove sednice, neću to ponavljati. Mi imamo dovoljno iskustva iz vremena komunističkog perioda i dobro znamo, kako je to odavno već Bizmark rekao: "Dajte mi jednu rečenicu i ja ću se potruditi da svakoga dovedem na vešala".
Dakle, u tom smislu se, u ime stranke kojoj pripadam i kao narodni poslanik, potpuno pridružujem mišljenju gospođe Pešić i mislim da bi odista trebalo staviti ad akta ovaj predlog koji se odnosi na Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer, naravno, razumem, i gospodin Obradović je tu u pravu, suština stvari jeste zašto se to predlaže, a mi, ipak, nismo neobavešteni da ne znamo o čemu je reč.
Dakle, ja sam protiv toga, jer kao novinar i doskora urednik u Tanjugu moram da uvažim pravo na slobodnu informaciju, ako bi se obezbedilo da stvorimo uslove za slobodne informacije, i to praktikuju mnoge zapadnoevropske zemlje, počev od tzv. zelenih knjiga, crnih knjiga, crvenih knjiga, belih knjiga, itd. Biće, verovatno, neophodno da i mi to imamo, ali kada, to ćemo videti kada se stvore odgovarajući uslovi.
Druga stvar jeste Predlog zakona o Zaštitniku građana. Molim vas, mislim da mi, generalno, imamo pogrešno razumevanje demokratije. Profesor Ekmedžić, koji je to briljantno analizirao u knjizi "Stvaranje Jugoslavije", rekao je - kod nas se najčešće demokratija praktikovala kao sredstvo za uništavanje demokratije.
Mi smo imali veličanstvene demokrate u Srbiji, kao pojedince, ali jedva da smo imali demokratski izgrađene institucije. Sada smo čuli neka mišljenja, gde je osnovni problem, to je moj sud, u tome da mi još imamo potpuno otvoren prostor između države i društva i taj prostor, nažalost, ispunjavaju političke stranke umesto demokratski izgrađenih institucija i civilnog društva.
Nije reč o tome da Skupština, ili, ne daj Bože, država postavi poverenika. Sami građani moraju da postave svog poverenika. Dakle, nužno je imati ono što se u normalnim demokratskim i pravnim državama zove - građanska inicijativa. Tu je suština stvari.
Najzad, dolazimo do predloga koji je nasušno potreban ovoj državi, a to je revizorska institucija. Mi toga, nažalost, nemamo i zbog toga se dešavaju užasne stvari.
Ja ću vam, ilustracije radi, samo navesti primere šta se događa sa Romima. Imamo gospodina Ljuana Koku koji je, objavljen je podatak zvanično, ima na sajtu, 20. januara 1999. godine primio, doduše zajedno sa četvoricom, 1.380.136.013 dinara preko "Stankoma". Taj čovek je danas šef strategije za Rome, njegovo je sedište u Palati federacije. Gospodin Damjanović zna, jer on ima dokumente kao i ja, da je on prodavao pasoše Romima, izbeglicama sa Kosova, po ceni od 25 hiljada maraka. Sada se i dalje predlaže da nam on bude «ciganski kralj».
S druge strane, u Nacionalnom savetu, neću nikoga imenovati jer je to javna tajna, sav novac je pokraden i neki od tih ljudi viđeni su opet u ministarstvima, pojedinim ministarstvima novoformirane vlade.
Rekao sam, kao stranka, Unija Roma Srbije i lično, naravno, podržavamo Vladu, ali to nipošto ne znači da se slažem sa svim ministrima. Ima ministara od kojih bi se, najčasnije rečeno, udaljio na sto ili hiljadu kilometara.
Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Unija Roma Srbije podržava vaš predlog i glasaće za predloge koje ste izložili. Tim povodom dozvolite da kažem i sledeće. Već dugo i vrlo pažljivo slušam predstavnike ovog uvaženog doma.
Setio sam se pesnika Dušana Radovića koji bi, verujem, kada bi bio ovde prisutan, rekao, kao nekada na jednoj konferenciji Socijalističkog saveza Beograda – dame i gospodo, ja sam pesnik i novinar, nisam veterinar.
Pomenuću, osim toga, i jednu mudru pesmicu moga naroda, koja ima poruku sličnu onoj iz Šekspirovih drama (nema tu, nažalost, Vladete Jankovića, s kojim sam nekad sarađivao u Odboru za narodne umotvorine SANU): Lava, lava, lavora, lendar sane thavorha, thavorhendar e šele, thaj te ovas umblade. (Reči, reči, rečce, od reči končići, od končića užad, od užadi vešala.)
Gospodine predsedniče, ovde se često praktikuje pravilo u cilju da se pogaze sva pravila ovoga doma, i ja na vas, gospodine predsedniče, apelujem i molim vas da se pridržavamo pre svega Poslovnika i pravila i Ustava ove zemlje. U protivnom, bojim se da posledice, pre svega po ovaj dom, mogu biti jako nepoželjne. Pravila se pridržavaju i deca u obdaništu, i deca koja se igraju na ulici!
Mi smo već imali slučajeve od kojih odista razum posrće, ali uprkos tome, izgleda da nećemo da izvučemo odgovarajuće pouke. Zato se pitam kako će parlament moći da ispuni očekivanja građana i volju naroda, na šta se vrlo često pozivamo, a to je da uništeno obnovimo, da buduće opasnosti savladamo, štetne namere i opasna dela sprečimo.
Voleo bih da se čuje i zna da li je neko u ovom parlamentu, svejedno kojoj političkoj stranci pripada, odista uveren i ubeđen da se Srbija i srpska država, o kojoj se često ovde govori, mogu uspešno štititi i odbraniti korišćenjem političke hipnoze, psihoterora, prizivanjem sila razorne moći i nasilja ili javnim pljuvanjem i šamaranjem svih državnih i društvenih autoriteta, i to u času kada nad glavom Srbije visi Damoklov mač.
Ko neprestano kuje taj mač? Ko stalno izvlači dlaku iz konjskog repa, unoseći nespokojstvo i nemir među građane Srbije i pripadnike nacionalnih manjina, uključujući i moj narod?
Poštovane dame i gospodo, svestan činjenice i stanja u kojem se nalazi naša zemlja i građani Srbije, čiju sudbinu dele i mnogi pripadnici Roma, molim ponizno sve lidere stranaka i vas, uvažene dame i gospodo, da se okanemo podela i deoba, jer Srbija je jedinstvena zemlja (tu se potpuno slažem sa gospodinom Rajkom Baralićem), u kojoj svi mi živimo zajedno sa našom decom, sa našim unucima, kojima je potreban mir, koji žele sigurnost i koji žude za srećom.
Srbiji više nisu potrebni spomenici poput onog u užičkom kraju podignutog krvno zavađenoj braći iz političkih razloga, na kojem je, po volji njihove ucveljene i unesrećene majke, napisano slovo tuge i opomene – ubila ih bratska ruka. Ko ubije brata, neprestano će, bojim se, ubijati i Boga...
(Predsednik: Vreme, gospodine Đuriću).
... i tako neprestano stvarati potrebu za Pilatom, koji sa prezirom pita šta je istina i uvek je spreman da Barabasa zameni za Isusa. Ko nije svestan toga, on voljno ide na ruku onima koji trljajući ruke željno očekuju da vide Srbiju na putu prema Golgoti.
U vezi sa drugim pitanjem biću sasvim otvoren i jasan. O tome sam više puta govorio i ovde i na međunarodnim skupovima. Kosovo treba braniti svim političkim i diplomatskim sredstvima. Uostalom, moj narod, oko 264.000 Roma, stradao je na najgori i najstrašniji način na Kosovu.
Međutim, taj ko bi hteo, pozivajući se na Kosovo, da izvrši "kosovizaciju" Srbije, počinio bi zločin prema Srbiji i srpskim građanima, narodu srpskom i svim ostalim narodima u njoj.
(Predsednik: Gospodine Đuriću, vreme vam je isteklo.)
Evo, sada ću da završim.
Poštovane dame i gospodo, idući prema ovom domu sreo sam jednog običnog čoveka, radnika Gradske čistoće, koji je rekao – kada bismo mi tako radili vi ne biste od smeća uspeli da stignete do zgrade parlamenta.
Dok sam išao prema ovom zdanju bila mi je na umu misao tog časnog čoveka, jer sam se pitao koliko ja i koliko svi mi uspevamo dodati makar gram sreće tom čoveku i njegovoj porodici.
Ovde ima poslanika koji su naneli najveću štetu parlamentu i srpskoj državi. Pošto je gospođa Radeta pomenula Smilju Avramov, ja ću podsetiti na Međunarodno javno pravo, čiji je autor Smilja Avramov. Gospođa Radeta je, molim vas, predložila iščlanjenje Srbije iz Ujedinjenih nacija.
Dame i gospodo, da li znate ko je to uradio? Hitlerova Nemačka, Musolinijeva Italija i 1965. to je nagovestila Indonezija, kada je bilo ubijeno oko milion ljudi!