Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7110">Nikola Krpić</a>

Govori

Poštovana predsednice, gospodine ministre, drage kolege poslanici, imam obavezu prvo kao dete fašističkog terora, a ispred moje partije i slažem se da se ovi predloženi praznici da budu praznovani.
Međutim, nisu samo Srbi stradali. Pripadam Srpskoj nacionalnosti i smeta mi naziv samo Srbi, zato što su u mom Kraljevu stradali i drugi žitelji, Romi, Jevreji, Slovenci itd. Mislim jedini moj predlog ili zamena, da to ne bude Dan sećanja na Srpske žrtve već sećanje na sve poginule od genocida 1941. godine. Mi znamo da je general Beme doneo tu odluku koja je 14. oktobra 1941. godine za 100 ubijenih Srba stradao jedan Nemac, a za 50 ubijenih Srba jedan ranjeni Nemac.
Prema tome taj broj sigurno nas obavezuje da su narodi koji su živeli tada na teritoriji naše zemlje stradali svi podjednako, pa bih samo ako je moguće, gospodine ministre, da ne bude samo sećanje na Srpske žrtve jer nisu samo one bile u našoj zemlji 1941. godine. Inače slažem se da to bude 21. oktobar. Hvala lepo.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, molim vas da me razumete, jer sve je ovo započeto bez vas dok vi niste bili na čelu Ministarstva. Jedna od osnovnih primedaba ovoga predloga zakona je ta što nije prošao Socijalno ekonomski savet. Možda je kao takav suprotan Zakon o radu. Molio bih vas da mi posle na kraju vašem obraćanju i odgovorite da li ova dilema stoji ili ne?
Izračunata cena rada puta koeficijent, puta 0,9, to je formula za svakog pojedinca. Kolektivni ugovor, on bi trebao da bude u ovom slučaju onda suspendovan, ako prihvatimo ovu formulu da se radi. Onda kolektivni ugovor mora, sa pravne strane, pravnici kažu – da treba biti suspendovan. Možda su ga već suspendovali. Korektivni koeficijent nije predviđen u kolektivnom ugovoru, a ni u Zakon o radu. Rezultati rada su ti koji se mogu meriti, ali da li je moguće da 25% zdravstvenih radnika koji rade u preventivi odlučuje u onih drugih 75%, jer uvek se manjina pridruživala većini, ali ovde je obrnut slučaj?
Neće li nam se desiti da izabrani tim radi samo onoliko koliko im treba za normu i jednostavno da kažu - nećemo dalje, tu je tačka? Dijagnostika radne grupe kao pakte usluga u sekundarnom i tercijalnom, doći će u istu situaciju. Sve osetljivo u ovoj situaciji i lečiti najjeftinijim lekovima stanovnike Srbije neće biti baš dobro.
Da li se ovim novim zakonom suspenduje "Službeni glasnik", 24/05, 61/05, 54/09, svojim članovima 104. i 105, kojima se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti? Ovde se precizno definiše smatram radom iste vrednosti, kao i struktura elementi zarade.
Što se tiče moje poslaničke grupe, čiji sam sada ovde predstavnik, mogu u ime moje grupe da kažem – mi ćemo glasati ovaj zakon, zbog onoga što je rečeno i u prethodnom delu da je to i obaveza države prema Evropi, i odnosno prema Svetskoj banci, ali mislimo da bi trebalo da predloženi korektivni koeficijent sada umanjuje zarade samo zaposlenim u delatnosti i zdravstva, a sutra svim zaposlenima u državnim organima i javnim službama. Plus, minus, 10%, ovaj nije ni veliko, a nije ni malo. I da li ćemo moći, budžet smo pripremili, prednacrt budžeta, takođe, da li ćemo moći da ovu razliku, ako bi bila sve u plusu, i isplatimo sa istim sredstvima, jer se kaže – ne traže nova i dodatna finansijska sredstva? Kakva će sada situacija biti? Hvala.
Poštovana predsednice, gospodo poslanici, ovih dana u štampi je objavljena jedna divna vest, da je ministar poljoprivrede pozvao nezaposlene inžinjere agronomije i da je 1.850 ljudi dobilo posao, koji su bili nezaposleni, koji su sigurno bili teret i društvenoj zajednici i svojim porodicama. To je nešto što je lepo i što je pohvalno.
Sada bih postavio pitanje ministru zdravlja Zoranu Stankoviću – da li on može ili želi ili hoće da slično uradi sa nezaposlenim zdravstvenim radnicima? Ako je statistika zbir tačnih brojeva, ono što znamo po biroima rada, a zna se tačan broj, da li broj lekara, farmaceuta, stomatologa, medicinskih sestara zaslužuje da se o njima povede računa i da gospodin Stanković vidi i zaposli plejadu ovih nezaposlenih ljudi? Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dragi poslanici. Oktobar mesec je mesec žalosti za našu zemlju. Podsećam vam, gospođo predsedavajuća, da je danas dan oslobođenja Grada Beograda, Srbije, a istovremeno 19, 20. i 21. oktobra nemački fašisti su streljali jedan grad koji se zove Kragujevac, gde su streljani i učenici.
Iz tog razloga, predlažem dve stvari, da minutom ćutanja predložite da odamo poštu cenjenim rodoljubima ove zemlje i borcima za slobodu i drugo, da delegacija Skupštine Srbije u ime poslanika i ovog parlamenta poseti Kragujevac i položi jedan venac na humke streljanih rodoljuba Grada Kragujevca. Hvala lepo.
Poštovana predsedavajuća, drage kolege, posle zemljotresa koji je zadesio moj grad Kraljevo, građani Kraljeva su zahvalni društveno političkoj organizaciji i građanima Kraljeva i Srbije na pruženoj pomoći građanima Kraljeva. Međutim, i posle više istupanja narodnih poslanika, ovde u Skupštini, koji su postavljali isto pitanje - da li će privrednim subjektima a državni organi pomoći u rešavanju štete nastale zemljotresom koji mnogi nisu uradili i još uvek ne rade sa velikim brojem građana i zaposlenih, nemaju mogućnosti finansijskih sredstava da sve to izbalansiraju, zamolio bih premijera Cvetkovića iz prostog razloga što današnjeg dana i pored toliko pitanja nije ni jedan član Vlade odgovorio šta i kako pomoći privrednim subjektima Kraljeva.

Takođe bih molio da ovo isto pitanje bude postavljeno gospodinu Milošu Bugarinu, predsedniku Republičke privredne komore, da li iz Fonda solidarnosti koji postoji u privrednoj komori Srbije moguće da neka finansijska sredstva budu raspoređena i poslata privredi Kraljeva, odnosno Regionalnoj privrednoj komori da bi mogli da rešavaju svoje finansijske i druge probleme. Unapred hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, duboko svesni činjenice da kao pripadnici poslaničke grupe PUPS, koja je deo koalicije u vlasti, nosimo odgovornost za prihvatanje predloga ovog zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i njegovoj nameni i primeni.
Iz oblasti medicinske edukacije kadrova, koji treba da nose medicinsku i stomatološku zdravstvenu zaštitu, neophodno je ukloniti sve administrativne prepreke koje se postavljaju pred fakultete zdravstvene struke u sistemu funkcionisanja zdravstvene delatnosti. Administrativne prepreke postavljene su onemogućavanjem fakultetima da obavljaju sva tri vida zdravstvene zaštite, zanemarujući pri tome da se na fakultetima obavljaju ne samo edukacije studenata, već i specijalističke studije, staž i druge aktivnosti suštinski važne za funkcionisanje zdravstvene zaštite Republike Srbije.
U želji da PUPS pomogne svojim predlozima za poboljšanje vidljivih problema, predlažemo da se volonterskim specijalizacijama da isto pravo koje bi prema planu mreže Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja bile urađene. Hvala lepo.
Prava su prethodnim zakonskim rešenjem bila značajno smanjena i dobro je što je ministarstvo danas konačno imalo sluha za ovu oblast koja je poslužila u prethodnom periodu kao eksperimentalna u ne baš uspešnoj reformi zdravstva. Treba reći da je Ministarstvo zdravlja sa ovim predlogom zakona zaista učinilo dosta na humanizaciji i razvoju stomatološke zaštite u Srbiji.
Takođe, treba reći da postoje još mnogi nedostaci u stomatologiji, a prvenstveno podela usluga po nivoima, pa je unela opštu pometnju i u zdravstvenim ustanovama i među inspekcijskim službama. Jer, takva podela ne postoji za stomatologiju ni u jednom evropskom komparativnom zakonodavstvu. Hvala.
Poštovana predsednice, ja bih postavio jedno pitanje gospodinu ministru prosvete Žarku Obradoviću i gospodinu ministru zdravstva Zoranu Stankoviću, a radi se, da li oni nešto čine da se sretnu i da porazgovaraju o upisnoj politici zdravstvenih kadrova u ovoj zemlji. Ako je verovati statističkim podacima, da 12000 zdravstvenih radnika je na biroima nezaposleno, postavljam pitanje – za koga mi školujemo onda taj kadar? Ako je osam hiljada srednjih zdravstvenih kadrova, a oko četiri hiljade lekara sa visokom stručnom spremom, oni su sad na biroima, da li mi to školujemo za Sloveniju ili za Evropu ili za našu zemlju. Mislim da u mnogim krajevima postoji prostor i oprema, da se oni mogu zaposliti, pa evo, predlažem da za sledeću školsku godinu ova naša dva ministra sednu sa svojim saradnicima, da porazgovaraju o ovoj temi, o novoj upisnoj politici za iduću godinu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre prof. Stankoviću, poštovano predsedništvo, ustavni osnov za dopunu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti nalazi se u članu 97. stav 1. tačka 10) Ustava Republike Srbije.
Poslanička grupa PUPS sa posebnim interesovanjem i odgovornošću analizirala je ova dva predloga o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju, jer postojeća sistemska rešenja se samo dopunjuju kvalitetno, jer Rimska povelja nas obavezuje o pravima pacijenata.
Veoma dominantan uticaj na poslaničku grupu PUPS proističe iz toga što svoju legitimnu odgovornost PUPS nalazi u ogromnoj grupi građana, dece, omladine oba pola, studenata, građana, penzionera, kao i nezaposlenih i invalidnih lica, hendikepiranih i drugih kategorija.
Gospodine ministre, u ovim socijalnim grupama se najpre osećaju svi elementi koji utiču na zdravlje svog stanovništva Republike Srbije. Takođe, svesni smo činjenice da kao pripadnici poslaničke grupe PUPS, koja je koalicija u vlasti, nosimo odgovornost za prihvatanje predloga ova dva zakona i njihova namena i primena.
Pokazali ste visok stepen humanosti predlaganjem ova dva zakona po kojima svi građani imaju pravo na očuvanje kako svog zdravlja tako i zdravlja nacije. Došlo je do humanizacije prava i propisa sa SZO.
PUPS sa velikom odgovornošću konstatuje da naši građani, pre svega deca i omladina, a i ostale socijalne grupe moraju da imaju potpunu svest o svojim pravima kada se govori o zdravlju nacije.
Gospođo predsedavajuća, dozvolite mi da konstatujem da smo socijalno odgovorna država koja čini ove velike napore za dopunu ovih predloga zakona.
Za razliku od postojećih zakona šta nam nude ova dva predloga? Pre svega čuvanje zdravlja. Građani dobijaju od pravnog poretka zemlje da im se pravo na zdravstvenu zaštitu, Ustavom i ovim zakonima garantuju u potpunosti, a mi kao poslanička grupa PUPS smo poslanička grupa koja svojim programom na prvom mestu garantuje socijalna i zdravstvena prava svih građana i bore se za njih.
Raskorak između visoko postavljenih zahteva u oba predloga ovog zakona, zahtevaju finansijska sredstva koja se moraju planirati u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu. Ove promene će se početi primenjivati od 1. januara 2012. godine.
Poslanici PUPS su svesni činjenice i ekonomskih mogućnosti društva u celini, što zahteva ubrzano usvajanje ovih predloga zakona. Poslanička grupa PUPS smatra i zalagaće se za sve što je napisano u Ustavu i Zakonu o zdravstvenoj zaštiti a koji se tiče vulnerabilnih ranjivih grupa, osobama sa posebnim potrebama, osobama obolelih od retkih bolesti, nezaposlenih i raseljenih lica, i njihovom pravu na korišćenje zdravstvene zaštite, glasaćemo za predloge ovih zakona.
Moramo napomenuti da svako rođeno dete je svet za sebe i ima svoj karakter kao i osobenosti. Na žalost, nisu sva deca imala sreću da ugledaju svet zdrava, da rastu uz osmehne sretnih roditelja i stasavaju pred njihovim budnim okom. Neka od njih stignu u domove bez roditeljskog staranja, jer ne mogu da brinu o njima ili nema ko da brine o njima. Ima dece sa smetnjama u razvoju, koji su sa roditeljima i idu u dnevni boravak, što olakšava svakodnevnicu roditelja, posebno ako su zaposleni.
Sva ova deca na stomatološkom fakultetu u Beogradu na Klinici za preventivnu dečiju stomatologiju dobijaju sve stomatološke usluge. Vaša pomoć kroz predlog ovog zakona zaslužuje veliko priznanje jer ste shvatili da ovolika grupacija dece ne može i ne sme biti marginalizovana. Oni imaju prava da žive i leče se, da budu okružena pažnjom i ljubavlju kao i brigom kao i sva druga deca.
Poslaničkoj grupi PUPS čini zadovoljstvo što ste školskoj i studentskoj omladini koja se školuje do 26 godine starosti, obezbedili stomatološku i drugu zdravstvenu zaštitu. Ovom odlukom se dodatno osnažuje i obaveza društva. Takođe, ova odluka će povećate dosadašnje uskraćivanje zdravstvene zaštite i ostaloj deci do 18 godina, koja nisu uspela da zdravstveno osiguranje obezbede po drugim osnovama. Ova odluka neće finansijski optereti budžet Republike Srbije.
Predložili ste, gospodine ministre, i pravo na privatnost medicinske dokumentacije. Uvid u medicinsku dokumentaciju taksativno ste opisali sve moguće varijante, upotrebe i zloupotrebe i korišćenje iste. Omogućili ste da njihovi roditelji mogu da odobre i da se upoznaju sa stanjem zdravlja svoje dece.
Ovaj član je važan za ostvarivanje zaštite adolescenata u domenu mentalnog zdravlja, ali oznažuje ulogu zdravstvenih radnika i zdravstvenog sistema o socijalnoj pravdi našeg društva i država uopšte.
Na kraju, ne po značaju, u članu 11. stav 3, lica starosti do 65 godina života i više, imaju obezbeđenu zdravstvenu zaštitu. Znači, i vojni penzioneri, i lica iz radnog odnosa, i poljoprivrednici.
Napomenuo bih da pored njih, pravo na stomatološke usluge će imati sva lica kojima država plaća osiguranje. Znači, svim nezaposlenima, izbeglicama, raseljenima, osobe koje su tokom života imale povrede ili gubitak telesnih i psihofizičkih funkcija, jer ne mogu sami da obavljaju svakodnevne životne funkcije.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, radi ovih razloga budite uvereni da će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoj glas za ova dva predloga o kojima je danas raspravljamo. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre gospodine Obradoviću, danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ustavni osnov sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije. Razlozi za donošenje zakona čije su izmene i dopune ranije urađene je želja za poboljšanjem ove tri dimenzije obrazovanja jednakopravnosti, efikasnosti i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Utvrđena je potreba za izmenama i dopunama zakona radi otklanjanja problema u funkcionisanju sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Činjenica da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, ali svakako da je potrebno planirati sredstva za rad saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Svakako da je razlog za donošenje po hitnom postupku i činjenica da se uvode izmene koje bi trebalo da se primenjuju počev od školske 2011-2012. godine.
Moramo konstatovati da je Ministarstvo prosvete i obrazovanja imalo puno aktivnosti u vezi donošenja i usaglašavanja ovog zakona koji proizilazi iz delokruga samog ministarstva i mnogih prosvetnih institucija, pre svega škola i drugih. Ali, gde je naša porodica koja je baza vaspitanja dece?
Poslanička grupa PUPS sa dužnom pažnjom je razmatrala ovaj predlog zakona i u potpunosti ga prihvatila. Svakako da ćemo kroz amandmane želeti da popravljamo tekst zakona da bi bio negde jasniji i razumniji, da ga mogu shvatiti i analizirati ne samo vrhunski stručnjaci, već i roditelji, a pogotovo deca zbog kojih je ovaj zakon i rađen.
Gde su ta deca? Negde se gube, njih nema. Njih niko ne pita i ne želi da čuje šta predlažu, šta traže, šta hvale. Stari pišu za mlade, a đačkog parlamenta ili nema ili ga ima samo na papiru. Ovom zakonu nedostaje i demografska slika Srbije, koja je po nama poslanicima PUPS ključna. Smatramo da je prirodni priraštaj osnova i uzročnik biološke regresije stanovništva. Moramo znati kolika je ta populacija za ili na koju treba da se odnosi ovaj zakon u budućnosti.
Istovremeno smatramo da se mora bolje vrednovati kvalitet ljudskog rada u obrazovnom sistemu, jer ako je ljudski faktor presudan u prenošenju znanja, inovacijama, radu u učeničkim radionicama, u boljem korišćenju tehničko-tehnoloških inovacija i mogućnosti korišćenja tih sredstava. Svakako da vrše veliki uticaj na kvalitet obrazovnog sistema, ali i vaspitnog procesa u školi i porodici.
Svakako da postoji velika razlika između nastavnog osoblja u seoskoj školi ili u školi gde je siromašna lokalna samouprava ili u veliki gradovima. Predlažemo da se nastave mere ekonomske politike u prosveti.
Pomenuli smo školski đački parlament, kakvi su stavovi mladih. Oni traže i zahtevaju da se više pitaju. To je i normalno, o njihovim pravima je reč.
Uvažena predsedavajuća, uveravam vas da su poslanici partije Ujedinjenih penzionera Srbije prišli ovoj raspravi veoma zainteresovano iz razloga što smo svi roditelji i brinuli smo o svojoj deci, a danas i o unucima. Zbog tih razloga smatramo da je zaštitna uloga roditelja u školu i društvenu zajednicu veoma važna karika u vaspitanju dece.
Svakako predlažemo predlagaču da prilagodi i sprovede u svakoj sredini gde su dece sve nove strategije obrazovanja koje sadrži ovaj zakon.
Na kraju ovog izlaganja, uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije u danu za glasanje daće svoj glas u korist ovog zakona.
Gospodine ministre, ne dozvolimo da nam mladi odu u istoriju pre nego odrastu, jer i onako nas ima sve manje. Ako je tačan podatak da smo 2010. godine imali 68.304 novorođene dece, zbog kojih donosimo ovaj zakon, moram vas upozoriti da smo u istom periodu ostali bez 103.211 stanovnika. Ovaj podatak govori sam po sebi.
Gospodine ministre i gospodo dragi poslanici, pokažimo državničku mudrost, znanje, iskustvo i odgovornost, glasajmo za ovaj zakon.
Zbog svega iznetog, poslanici Partije ujedinjenih penzionera Srbije glasaće za ovaj zakon. Hvala lepo.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko Snežana Samardžić-Marković, uvaženo predsedništvo. Ustavni osnov za donošenje Zakona o mladima sadržan je u članu 97. tačka 17. Ustava Republike Srbije. Danas razmatramo Predlog zakona o mladima i to, u međunarodnoj godini mladih, samo da se podsetimo da je 12. avgusta 2010. godine do 12. avgusta 2011. godine proglašena skupština UN još 2009. godine i usvojila rezoluciju broj 64134 i kao što rekoh, proglasila gore navedeni period za međunarodnu godinu mladih. Vlada Republike Srbije je usvojila ovaj predlog 12. maja 2011. godine. PUPS poziva sve poslanike da se pridružimo većoj brizi o mladima, da im pružimo svaku podršku jer vaša godina mladih, imate i naš glas.
Šta mladi očekuju od nas, njih milion i pet stotina ili 20% stanovništva starosti od 15 do 30 godina? Očekuju mnogo. Donošenjem Zakona o mladima, zahtevamo da taj prioritet bude iznad svih drugih prioriteta i da se u skladu tih prioriteta omogući društveno okupljanje omladine, po mnogim sekcijama i društvima, od interesa pre svega za njih, ali i za društvenu zajednicu.
Predlažemo da se povede više računa kakav uticaj imaju pisani, elektronski mediji na svest i ponašanje mladih i na njihov stav. PUPS smatra da je jedan od osnovnih problema koji mladi imaju, poboljšanje obrazovnog sistema i veća briga društva u celini prema njima. Zalažemo se za osnivanje omladinskog parlamenta kao i studentskog parlamenta i zalažemo se za poboljšanje njihovih prava koje danas nemaju. Obezbeđivanjem graditi prostore gde bi se omladinska organizacija i omladina okupljanja, ali imala neka svoja prava i obaveze prema društvenoj zajednici.
Svakako da za sve gore rečeno su potrebna finansijska sredstva. U Predlogu zakona kažemo da se sredstva obezbeđuju iz budžeta, a u budžetu treba da ih uvek ima za omladinu, a puno puta ih i nema dovoljno. Oprostite moram danas da primetim da populacija omladine i studenata od 15 do 30 godina, danas odgovorno tvrdim nema dobro obezbeđenu medicinsku i stomatološku zaštitu. Studentski parlament Srbije i Beograda obraćao se našoj poslaničkoj grupi PUPS u vezi ovoga problema.
Smatramo i predlažemo da se mladima što pre izgrade odgovarajući sportski tereni i bazeni za plivanje i sportske hale pri školama, jer bez takvih objekata i fizičkog vaspitanja nemamo zdravu populaciju i nećemo je imati. Fizičko i zdravstveno vaspitanje uvesti i tražiti fakultativno u srednje školsko i studensko obrazovanje, ne deklarativno već ozbiljno sa više časova nastave.
Pogledajte demografsku sliku Srbije, regionalne razlike u svetu i regionalne razlike iskazane nedovoljnim i prekomernim rađanjem i migracijom i emigracijom kao i brojni drugi oprečni demografski procesi koji uslovljavaju podeljenost i govore da demografski izazovi nisu isti za sva društva. Očigledno je dok se jedni suočavaju sa gorućim problemima porasta stanovništva, drugi mali narodni, među kojima smo i mi razmišljaju o problemima svoga opstanka.
Često se pitamo kakva je demografska budućnost naše zemlje, najverovatnije demografi predviđaju, a malopre je i ministarka to pomenula, da ćemo 2050. godine biti manji za 500 hiljada žitelja, ili smanjiće se Srbija na šest miliona i 300 hiljada stanovnika. Od nivoa reprodukcije zavisi opstanak društva i njegovi demografski potencijali, pa to je jedan od osnovnih ciljeva demografskog razvitka zemlje, dostizanje nivoa prostog obnavljanja stanovništava. Kako? Ako omladina, ako omladini i mladima ne pružimo dovoljno pažnje, ovo se ne može dostići. Znamo da je zemlja Srbija, zemlja emigracije i odliva mozgova koji utiču na privredni i društveni razvoj zemalja matica i zemalja destinacija. Program se globalno održava u činjenici da se ovakvim odlivom obrazovnog stanovništva, a pre svega mlade populacije usporava tranzicija privrede i društva.
Važno je danas da znamo šta radimo i da nikada ne izgubimo iz vida ove probleme. Želimo da kod mladih podstaknemo njihov psiho-fizički razvoj, integraciju u svim društvenim sferama u kojoj žive i želimo da preuzmu svu odgovornost za pre svega sopstveni razvoj i svoj položaj u društvu u celini.
Navedeno je da je cilj zakona stvaranje uslova za podršku mladima, organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit. Kao omladina definisana su lica od 15 do 30 godina starosti, predviđeno je donošenje nacionalne strategije za mlade kojim bi se uredilo aktivnije učešće mladih u društvenom životu, podsticanje njihovog obrazovanja, stimulisanje zapošljavanja, omladinsko preduzetništvo i drugo.
Strategiju bi donosila Vlada na period duži od šest godina. Zakonom treba predvideti postojanje udruženja mladih i udruženja za mlade što je i učinjeno.
Prva vrsta definisana društva čiji su ciljevi usmereni na mlade i u kome najmanje dve trećine članstva čine mladi, a druga su ona od udruženja čiji su ciljevi pored ostalih usmereni na mlade. Ova udruženja mogu se udruživati u saveze. Evidenciju udruženja u saveze vodiće nadležno ministarstvo, potpuno u redu. Vlada će obrazovati poseban savet i kancelariju za mlade, a to mogu da učine i pokrajinski organi jedinica lokalne samouprave.
Posebna sredstva za finansiranje ovakvih programa vezanih za mlade, biće obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Ono će se vršiti kroz finansiranja aktivnosti i projekata, koje će podnositi omladinska udruženja, lokalne samouprave i naučnoistraživački instituti i posebno kroz Fond za mlade talente. Slična pravila su propisana za organe teritorijalne, autonomije jedinica lokalne samouprave.
Šta je kvalitet zakona? On ne ističe posebno starosne specifičnosti, ali se svojim neutralnim stavom ne kosi sa principima Konvencije o pravima deteta. Naprotiv, afirmiše princip nediskriminacije i podržava institucionalni okvir za participaciju dece i mladih. Sve mlade tretira kao jednake, bez davanja prioriteta uzročnim, rodnim ili socijalno ugroženim grupama mladih u bilo kom segmentu. Prepoznaje i uvodi termine neformalnog obrazovanja i omladinskog rada, što su značajne komponente razvoja za sprovođenje omladinske politike.
Donošenje zakona o mladima, tendencija je mnogih evropskih zemalja, a institucionalni mehanizmi koji se predlažu zasnovani su na analizi primene omladinske politike, prvenstveno u evropskim zemljama. Zakon ne zalazi u domene koji su u nadležnosti drugih sektora, već se prvenstveno fokusira na onaj segment omladinske politike, a koji drugim zakonima nije uređen i u svom sadržaju i okvirima je ograničen.Pozitivno iskustvo drugih i bolje vrednovanje i organizovanje društvene zajednice i omladine da ne shvati neki gubitak, ili nepravdu, ili nemar i nebrigu društvene zajednice, već da bude zadovoljna odnosom ove zajednice i ovog društva prema omladini.
Zbog toga PUPS ovaj predlog zakona prihvataju kompletno u svom sastavu, ali predlažemo i sledeće - reformu zakonodavstva koja tretira ovu oblast, reformu pravosudnog i administrativnog sistema koji će omogućiti korišćenje pravnih sredstava za ostvarivanje prava omladinskih društava, izdvajanje posebnih sredstava iz budžeta namenjenih omladini, osnivanje novih integracija i kapaciteta novog, posebnog tela na nivou Vlade Srbije. Da li će se zvati savet, ili kancelarija za mlade, za nas je sve jedno. Donošenje i usvajanje nacionalnog plana akcija za omladinu, uz naglasak prava na zaposlenje, školovanje, lečenje i drugo.
Podrška države i saradnje sa lokalnim, pokrajinskim, nacionalnim i međunarodnim organizacijama, koje se bave pravima omladine, otvoreno je za diskusiju sa mladima i njihovim potrebama i onim temama koje njih interesuju. Na primer o zdravstvenom vaspitanju, narkomaniji, alkoholizmu, sportu, ukratko o životu. Zbog svega navedenog, usvajanje ovog predloga zakona biće od izuzetne koristi.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministre omladine i sporta, uveravam vas da će u danu za glasanje poslanici PUPS biti na strani omladine i za ovaj zakon daće svoj glas, jer je omladina budućnost srpskog naroda.
Gospođo ministarka, kao ovlašćeni predstavnik moje partije, PUPS, želim još jednom da potenciram zalaganje PUPS da se pitanja i problemi mladih urede na najbolji mogući način. Bez obzira na neke teške reči koje su danas izrečene od pojedinih poslanika na račun PUPS, ja lično i svi mi iz PUPS, a verujem i sa penzionerima u Srbiji, a njih je milion i 600 hiljada, izražavamo veliku zabrinutost za status mladih. Svakako da ovaj zakon pruža šansu da se mladi organizuju onako kako je u zakonu i rečeno.
Ukoliko su svi stariji krivi za ratove 90-tih godina, za korupciju i drugo, osuđivati nemuštim jezikom jednu populaciju starih, smatram i protestujem da nije u redu. Može se kritikovati vlast tog vremena, može i politika i političari tog vremena, ali ne svi stari, pogotovo PUPS koja je, kao što svi znaju, formirana tek 2005. godine. Ko još može poverovati da su roditelji i dedovi ili svi stari ljudi, penzioneri i drugi, želeli i učestvovali da šalju svoju decu i unučad u rat? Pitanje za mladu koleginicu poslanika koja je ovo rekla - znate li, draga koleginice, da vi potvrđujete da su i vaši roditelji vodili i krivi što su mladi išli u rat? Hvala lepo.
Poštovana i uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Čomić, u ime PUPS imam zadatak da postavim jedno pitanje ministru zdravlja gospodinu profesoru Zoranu.
Naime, o čemu se radi. Menadžment Zdravstvenog centra Studenica u Kraljevu ne može biti sutra kriv za ono što nije njegov posao ni odgovornost da radi i za stanje u kojem se našla kraljevačka bolnica, odnosno interna bolnica, pogođena zemljotresom, kako je svim građanima Srbije poznato, 3. novembra 2010. godine.
O čemu se radi? Pomenuta bolnica prinuđena je da oko 200 bolničkih kreveta sa bolesnicima evakuiše odmah posle zemljotresa, što je i učinjeno. Zgrada interne bolnice ostala je pusta, prazna, razrušena.
Naime, menadžment Zdravstvenog centra Studenice nije toliko stručan, ali ni zakonski obavezan da radi na rekonstrukciji iste bolnice. Naime, zakon kaže – mora prvo statički da se izmeri izdržljivost objekta, pa onda projekat restauracije, pa posle toga odgovarajuća služba ili nadzorni organ Ministarstva zdravlja ili koga ono odredi da sve to pregleda, pa zatim izbor izvršioca posla koji bi radio na tome, i to je sve jedno duže vreme.
Briga grada Kraljeva i samog menadžmenta je u sledećem. Sreća što nije došlo do epidemije u ovom vremenu za ovih pet i po meseci, a nesreća je što je neko zatajio u ovih pet i po meseci, ne dolazeći da uradi ono što se oko ove projektne dokumentacije do sada moralo uraditi.
Odbor za zdravlje ove skupštine je bio pre neki dan tamo, uvideo je ovo i stoji iza ovih mojih reči i Odbor za zdravlje. Nisam ovlašćen u ime Odbora, već u ime moje partije. U Ministarstvu zdravlja postoji odgovarajući odsek za implementaciju takvih poslova, ko je to priveo kraju ili nije počeo, zaista ne znam.
Iz tih razloga, bez ovih projekata oni u Kraljevu ne mogu raditi ništa, 200 bolesnika su nestrpljivi, a kao što znate 165 dana je od zemljotresa prošlo. Valjda je i to neko razumno vreme da se tako nešto i uradi. Ako ovome dodamo da je u Kraljevu i Zavod za javno zdravlje srušen do temelja i sad je to samo ravna dolina, poljana, i tu se još nije došlo do projekta niti do početka izgradnje novog zavoda.
S tim u vezi, svesno prozivam jedinicu za implementaciju Ministarstva zdravlja i gospodina ministra Zorana Stankovića, da mi pisanim putem odgovori, i to ne samo meni, već i građanima Kraljeva, kad će biti gotova ova dokumentacija za jedan i za drugi objekat.
U nadi to očekujem, a još više bolesnici Kraljeva koji su prinuđeni da sad budu evakuisani neko u Kragujevac, neko u Čačak, neko u Kruševac, što izaziva dodatnu pometnju rodbine bolesnika koji treba da ih posete, a i sve druge, a naročito zaposlene u Zdravstvenom centru Studenica. Hvala lepo.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za gospodina Šutanovca, ministra odbrane i za Snežanu Malović, ministra pravde u Vladi Republike Srbije.
Naime, o čemu se radi? Ivanović Radosava Predrag, rođen u Kraljevu, mobilisano od Vojske Srbije iz Kraljeva, poginuo je 2. aprila 1999. godine. Iza sebe je ostavio suprugu Vesnu i ćerku Tijanu, staru 20 meseci u vreme pogibije oca. Nadležni sud je doneo odluku i njima je za ubijenog oca, odnosno supruga dodelio i finansijska sredstva – supruzi 300.000 dinara, a devojčici staroj 20 meseci 450.000 dinara.
Sve bi bilo u redu da pre neki dan neka revizija pravosuđa vojnog pravobranilaštva iz Niša nije organizovala novi proces i u tom procesu zahtevaju da devojčica Tijana vrati 150.000, koje je ni kriva ni dužna dobila pre devet godina. Pravobranilaštvo donosi takvu odluku da devojčica maloletnica mora da vrati 150.000 državi, sa zateznom kamatom.
Mene, kao narodnog poslanika, to sigurno puno boli kako će prinudno naplatiti. Hoće li pravobranilaštvo uzeti joj lutku ili hulahopke ili igračke? Od čega 150.000 posle devet godina? Najcrnje od svega toga je što traže i zateznu odgovarajuću kamatu od 2002. godine do današnjeg dana. Plašim se da ovakav postupak kod mnogih porodica palih boraca ne izazove ogroman revolt i može imati nesagledive i neprimerne posledice.
Smatram da bi gospodin ministar Šutanovac i gospođa Snežana Malović mogli da ovu odluku povuku i da dete od 11 godina ne ode na sud da vraća ovih 150.000 dinara, koje ni kriva ni dužna jeste primila nekom drugom odlukom od starijih ljudi, a ne ona mala da vrati tih 150.000 dinara. Hvala lepo.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre Ljajiću, donošenjem Predloga zakona o socijalnoj zaštiti i prihvatanjem mnogih amandmana Partija ujedinjenih penzionera Srbije, čiji sam ja član, podržava unapređenje socijalnog položaja najugroženijeg i, po pravilu, najsiromašnijeg dela stanovništva. Bolje rečeno, mi iz PUPS-a mislimo da prema onima kojima je potrebna socijalna pomoć treba socijalnu politiku sprovoditi onako kako se danas sprovodi jedino u gradu Beogradu. Naš zamenik gradonačelnika, gospodin Milan Krkobabić, sa gradonačelnikom Beograda gospodinom Đilasom, uz punu podršku koalicionih partnera, predstavlja izvrstan model nove socijalne politike u Srbiji. Onako kako radi danas Beograd na polju socijalne politike ili, bolje rečeno, ono što radimo danas u Beogradu, treba sutra pripremiti u Srbiji. Trenutno boljeg primera od Beograda nema.
Beograd daje jednokratnu pomoć penzionerima i u toku prošle godine je podelio milijardu i osamdeset hiljada penzionerima, odnosno onima čija je penzija bila manja od 15.133 dinara. Beograd daje trudnicama i porodiljama; prošle godine je dao puno, a ove godine je predviđeno 114.025.000 dinara. Beograd daje majkama koje su rodile trojke, četvorke i blizance; ukupno im je prošle godine dao 11.204.000 dinara socijalne pomoći. Beograd je uveo, gospodine ministre, geronto-domaćice i u Beogradu ih ima 667, dok ih u Srbiji nema. Beograd daje, odnosno izdržava 90.000 izbeglica i interno raseljenih lica. To vam je sigurno poznato. Ali, 10% nije živelo na njegovoj teritoriji, a koristi ovu socijalnu pomoć.
Ovo što su prethodni govornici pomenuli, da Srbija na rubovima ostaje bez svog stanovništva i da se demografske prilike i te kako menjaju, jedan je od razloga zbog čega se gradovi povećavaju, a to su ovakva primanja. Mi u PUPS-u mislimo da bi trebalo usaglasiti ovakve stvari koje Beograd daje, da se omoguće i drugim građanima, odnosno u drugim mestima na našoj teritoriji. Tako bismo smanjili pojavu da trudnice dolaze samo zbog porođaja u Beograd, da drugi siromašni slojevi koji imaju niska primanja dolaze u Beograd. Tako država daje, pa daje.
Ovo nisu ničija sredstva, ovo su naša sredstva, i u Beogradu, i u Kraljevu i u Babušnici. Prema tome, u ovom našem ili vašem zakonu, koji vi donosite, poslanici će biti na ovoj strani i glasaćemo za ovakav predlog zakona. Hvala lepo.