Poštovana predsednice, uvaženi gospodine potpredsedniče Vlade Republike Srbije, želeo bih veoma kratko da iznesem nešto u vezi sa izmenama i dopunama zakona o imovini građana. Onaj ko je zaposlen za svoj rad prima prinadležnosti. Međutim, ima ljudi koji su za svoj rad, za posebno sprovedene akcije i dela, kojima su dali lični doprinos u korist države i odbrane državnog uređenja, dobijali posebne nagrade i priznanja. Neki su dobijali novčane nagrade, neki su dobijali umetničke slike, neko je dobio ordenje i odlikovanja, neki su dobijali ručne časovnike, plakete, diplome itd. Međutim, nama se obratio jedan građanin iz Kraljeva, gospodin Milijanović; on ima primedbu na ovaj zakon i ima lični problem. Ima i takvih koji su umesto ovakvih nagrada dobijali kao nagradu oružje, odnosno pištolj, revolver.
Vi dobro znate da su tako nešto kao poklon, kao nagradu, kao priznanje mogli da daju predsednik Republike i još dvojica ljudi, ministar unutrašnjih poslova i ministar narodne odbrane.
Poslanička grupa partije udruženih penzionera Srbije smatra da svi građani ove zemlje moraju da plaćaju porez na imovinu onako kako to zakon tretira. U ovom slučaju smatramo da bi ovakvu grupu ljudi, s obzirom na to da je malobrojna, malo ima tih ljudi koji su u nekim akcijama koje su od interesa za državu dobijali ovakva priznanja, trebalo osloboditi plaćanja poreza na revolver, jer oni nisu sakupljači oružja koji daju novac, iz njima poznatih razloga, da dođu do oružja. Ova priznanja su bila javna, štampa je objavila, SUP ima sve upisano. Nije u redu da Ministarstvo unutrašnjih poslova od njih sada zahteva da zbog toga što su to dobili plaćaju dažbine i porez za ono što su bili dobri, a nisu dobili novac, nisu dobili ordenje i sve ostalo, čin u vojsci ili u nekim drugim prilikama. Molim vas, možda je moguće da u ovom zakonu te ljude zaštitimo. Hvala vam lepo.

Poštovana predsedavajuća, molio bih da uputimo pismo direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a u istovetnom tekstu i ministru rada i socijalne politike gospodinu Ljajiću. U ovoj skupštini sam jedno pitanje postavio pre skoro tri meseca. Dobio sam odgovore od nekih institucija, ali sad su ove dve institucije veoma bitne za pravi odgovor.

Vi svakako znate da je pre 70 godina, evo, biće 14. oktobra, general Beme naredio streljanje stanovništva u Kraljevu. Kraljevačko stratište je ostalo od tada neuređeno, iz različitih razloga, nikoga ne optužujem za nerad, nemarnost itd. Molim vas, Narodni muzej Kraljevo, regionalni Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, SO Kraljevo, Zavičajno društvo Kraljevo i oko tri hiljade naslednika streljanih ljudi u Kraljevu izražavaju svoj protest zbog toga što se ništa nije uradilo na ovom istorijskom stratištu. Neke intencije su bile, idejni projekat uradio je naš najpoznatiji arhitekta Paja Krunić, sve to postoji, međutim, zbog nedostatka sredstava i brige odgovornih tu se nije uradilo mnogo.

Situacija je sada takva da ukoliko bi republički zavod koji se stara o grobljima u ovoj zemlji poslao zahtev ministru Ljajiću... U budžetu koji smo u ovoj skupštini izglasali izdvojena su sredstva za finansiranje takvih spomenika kulture. Molio bih i gospodina Ljajića i direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije da pomognu ovaj projekat i da se do 14. oktobra 2011. godine, kada je 70 godina od tog dana, makar imena poginulih obeleže. Ovako, to je samo jedan čist prostor, koji će vreme da pregazi.

U ime svih ovih koje sam pomenuo, unapred vam se zahvaljujem. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre Ljajiću, cenjeno predsedništvo, uvažene dame iz Ministarstva zdravlja, saradnice, dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe PUPS iznesem naš stav o današnjoj temi, odnosno o Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti. Pre svega, dobili smo predlog jednog dobrog zakona, posle dvadeset godina. Ustavni osnov za donošenje ovakvog zakona o socijalnoj zaštiti nalazi se u članu 69. Ustava naše republike.
Prema pomenutom članu Ustava, građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.
U članu 97. Ustava Republike stoji da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: sistem u oblasti drugih oblika socijalne sigurnosti (tačka 8), sistem u oblasti socijalne zaštite (tačka 10), kao i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom (tačka 15).
Kao posebni ciljevi Strategije razvoja socijalne zaštite, donete 2005. godine („Službeni glasnik“ 108/05), navedena su dva cilja: prvi cilj – unapređenje zaštite najsiromašnijih građana, i drugi posebni cilj – razvijanje mreže usluga u zajednici.
Shodno gore rečenom, ovaj predlog zakona o kojem danas počinjemo raspravu obezbeđuje mehanizme za proširenje pomoći siromašnima, kroz veće iznose transfera i mrežu socijalne zaštite koja uključuje najugroženije grupe građana koji su do sada imali teškoća da koriste socijalnu zaštitu.
Ovih dana govori se o tome koliko ima građana koji žive, tj. preživljavaju u najvećoj bedi. O tome se samo priča, pomoći nema. Nažalost, pomoći ima. U predlogu ovoga moramo uzeti još nešto, da je demografija siguran dokaz ove naše tvrdnje. Narodne kuhinje takođe spadaju u ovaj deo posla i one su siguran dokaz socijalne nemoći države i problema koje naša država ima prema ovom problemu. Kažu da ima oko 750.000 gladnih, neuhranjenih, nepismenih, čiji je život jadan i koji žive u teškim uslovima života, punim nepredviđenih prepreka i prepona. Ako tome dodamo i bolest i invaliditet, koji uvek idu jedno sa drugim, onda je slika jadna, crna i teška. Ako pomislimo još i na decu, slika je potpuna, i neizvesna je sudbina tih ljudi. Zato predlažem, u ime Partije ujedinjenih penzionera Srbije, da krenemo u izradu socijalnih karata po svim opštinama Republike, za sva domaćinstva.
Predmet današnje rasprave, gospođo predsedavajuća, jeste predlog novog zakona o socijalnoj zaštiti. Mi treba da ovaj tekst predloženog zakona i preko amandmana prihvatimo i izglasamo. Uveravam vas da će poslanici Partije ujedinjenih penzionera Srbije to i uraditi. Ovaj predlog zakona vezali smo za buduće vreme, za buduće godine i budućnost naroda ove Srbije, pre svega za njene građane, i to za najugroženije slojeve, preuzimajući odgovornost za iznalaženje najboljih rešenja, preko amandmana, koji će uz pomoć svih nas poslanika, svih partija, da dovedu do rešenja, do boljeg standarda, boljeg života onih koji treba da budu u kontingentu onih kojima je naša briga i solidarnost potrebna.
Uvaženi gospodine ministre, poslanici Partije ujedinjenih penzionera Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj dobar zakon. Zašto? Zato što su želje i predlozi poslanika Partije ujedinjenih penzionera Srbije, odnosno svih poslanika, da daju veliki doprinos da bude što delotvorniji u bržem socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u našoj zemlji, a time i postizanju socijalne pravde. Izmenama teksta i prihvatanjem amandmana želimo da utičemo i da damo pun doprinos Partije ujedinjenih penzionera Srbije unapređivanju socijalnog položaja najugroženijeg i po pravilu najsiromašnijeg dela stanovništva u zemlji.
Da bismo ovo rešili, potrebno je, po našem mišljenju, otvaranje radnih mesta i zapošljavanje svih kategorija stanovništva, kako na selu, tako i u gradu; velika pomoć u poljoprivredi, sa većim angažovanjem Ministarstva za poljoprivredu, a naročito porodicama sa hendikepiranim članovima. U inkluziji invalidnih osoba u obrazovni sistem i njihovom bržem zapošljavanju vidimo šansu da sve gore rečeno može biti i rešeno.
Bolje rečeno, mi iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije mislimo da radi onih koji su u stanju potrebe dobijanja socijalne pomoći, na koje se odnosi ovaj predlog zakona, moramo, gospodo poslanici, da prihvatimo i da u danu za glasanje izglasamo ovaj dobar predlog zakona.
Osetljive, ranjive ili vulnerabilne populacione grupe su grupe ljudi koje imaju određene rizike po zdravlje i posebno su osetljive i nesigurne na promenu okruženja.
Vulnerabilnom osobom smatra se ona kojoj nedostaju mehanizmi podrške i odbrane na državnom, nacionalnom nivou, lokalnom i nivou porodice. Osetljivost je povezana sa nedostatkom mehanizma odbrane i zaštite pojedinaca i porodice ili čitave zajednice. Najčešći faktor vulnerabilnosti su: individualni, genetski i drugi biološki faktori, razvojne karakteristike, vaspitanje i odrastanje osoba, struka i funkcije porodice, socijalni, socijalno-ekonomski status, etnička pripadnost, rodna pitanja, ljudska prava i slobode, diskriminacija, zakonodavni okvir, stavovi i ponašanje zvaničnih službi, sistema i drugi.
Među projektima koji se finansiraju ima integrisanih programa za zdravstvene i socijalne programe ranjivih populacionih grupa koje finansira i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Evo i nekoliko osnovnih primedaba i predloga: da izbor direktora centara za socijalni rad ne vrši lokalna samouprava, već da to čini Ministarstvo rada i socijalne politike. Ministarstvo plaća rad zaposlenih, i to u visokom procentu, ono kontroliše njihov rad, normalno je i da postavlja svoje direktore.
Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu postoji smer za socijalni rad i socijalnu politiku, a i u Predlogu zakona u članu 124. govori se ko može biti direktor centra za socijalni rad. Tim ili ekipu u oblasti socijalnog rada čini stalni sastav ravnopravnih stručnjaka, ali različitih profesija, u kome svaki stručnjak ima svoje osnovne obaveze. Socijalni radnik je matična ličnost i vodi brigu o svim problemima, povezuje sve članove tima, korisnika i članove njegove porodice, kao i radnu i životnu sredinu. Ova časna profesija socijalnog radnika našla je svoje mesto i u Zakonu o porodici, i u Zakonu o dečijoj zaštiti i u Zakonu o krivičnom i pravnom tretmanu maloletnika.
Pored toga, sve najvažnije društveno-političke organizacije koje su bile ili su mogle biti od značaja za socijalnu politiku dale su i daju punu podršku ovoj profesiji. Ovih kadrova ima u privredi, zdravstvu, obrazovanju, službama zapošljavanja, službama PIO, sudovima, službama prevencije MUP-a, socijalno-humanitarnim i organizacijama invalida.
Gospodine ministre, u članu 124. traži se da direktor centra bude diplomirani socijalni radnik. Ali, od ove godine ta profesija na Fakultetu političkih nauka više se neće zvati tako, već politikolog za socijalni rad, pa vas molim da u Predlogu zakona, da ga ne bismo menjali brzo... proverite ovo sa Fakultetom političkih nauka, može da se stavi.
Drugo, da se invalidnim licima uvede pravo na lične asistente, kao što je to urađeno i u Beogradu.
Tuđa pomoć i nega – smatramo da za poljoprivrednike, za lica iz radnog odnosa, za lica iz samostalne delatnosti treba da bude isti iznos za sve, zato što je osnov za ostvarivanje tuđe pomoći i nege invalidnost, a ne ovaj drugi deo posla. Sada je ta razlika znatna.
Četvrto, da se uvede pravo na pomoć starim licima, kako u gradu, tako i na selu, ove geronto-domaćice. Na selu su teži problemi, pogotovo zato što na nekim područjima ima po 10-15 sela bez ijednog lekara i drugih koji bi trebalo da im pruže pomoć. Zato smatramo da treba i na seoskom području uvesti obavezno pravo na materijalno obezbeđenje.
Sledeće, da se jednokratna pomoć ne deli po sistemu lokalne samouprave, kako to oni rade danas. Oni imaju svoje komisije za rešavanje zahteva lica u stanju socijalne potrebe; kroz ove komisije provlači se nekoliko milijardi dinara za politički marketing stranaka na vlasti u pojedinim opštinama, za dodatak i negu i pomoć drugog lica.
Promene u oblasti socijalne zaštite neposredno su vezane za demografske promene – produžavanje životnog veka stanovništva, niska stopu zaposlenosti, nizak rast društvenog proizvoda i loš priliv sredstava doprinosa u budžet, što svakako znatno otežava rad u ovoj oblasti.
Ekonomska situacija je takva da se ne može izaći u susret svim zahtevima, što nas u PUPS-u posebno brine. Po nama, ako dodamo i nisku informisanost građana o njihovim pravima po ovom Predlogu zakona, jasno nam je da je ona na niskom nivou, a Predlog ovog zakona i ono što on nosi direktno utiče na život i budućnost onih koji se nalaze u stanju potrebe korišćenja socijalne zaštite.
S dužnom pažnjom, a polazeći od principa odgovornosti i domaćinskog poslovanja sa budžetskim sredstvima namenjenih onima koji su u stanju potreba, Partija ujedinjenih penzionera sagledala je i ona rešenja koja su prava i koja se moraju poštovati.
Smatramo da će rasprava u načelu, a zatim i o amandmanima i u pojedinostima dati odgovor na pitanje kako se izboriti sa nagomilanim socijalnim problemima u zemlji.
Ovaj predlog zakona je odličan. Gospodine ministre, uveravam vas da će svi poslanici PUPS-a u danu za glasanje glasati za ovaj zakon, i ja lično. U to ime, najlepše vam se zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici želeo bih da postavim istovetno pitanje Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

O čemu se radi? Statistika govori da se najveći broj saobraćajnih nesreća na putu Raška-Kraljevo dešava u Ibarskoj klisuri. Pre neki dan imali smo stravičan događaj da je jedna cela porodica poginula, odnosno ostao je jedan dečak od pet godina. Došao je lekar iz Ušća kolima hitne pomoći, uzeo mališana, odveo ga do Zdravstvenog centra ''Studenica'', tamo su ga pregledali pedijatri i dete je dalje otišlo za Kragujevac.

Šta je problem? Problem je u tome što vozilo hitne pomoći treba da bude adekvatno opremljeno za takve intervencije, a ovo nije imalo sve ono što bi trebalo da bude unutra, pa, iako je lekar bio u kolima sa detetom mališan je preminuo.

Molim predstavnike Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova, Odsek za saobraćaj, da sagledaju taj problem, jer se najveći broj saobraćajnih nesreća događa baš u Ibarskoj klisuri, zbog različitih klimatskih i drugih uslova.

Zamolio bih da pogledaju da li je moguće da Zdravstvenoj stanici ''Ušće'', koja se nalazi na toj razmeđi od stotinu kilometara, neko bude darodavac ili da se obezbedi jedno takvo adekvatno vozilo, da bi mogli da intervenišu u slučaju takvih nesreća. Mislim da nam je svaki ljudski život dragocen i da bi ovo bila jedna bezazlena pomoć građanima u tom delu Srbije. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, gospodo poslanici, ova tri zakona o kojima ću ispred poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera govoriti, nekako sam obuhvatio pa ću po redosledu, kako su dati u dnevnom redu, i govoriti.
Iako je 28. novembra 2005. godine usvojen ovde u Skupštini Srbije Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a čija promena je u dva navrata podzakonskim aktima, tj. uredbama odlagana najduže do kraja 2010. godine, da se ovaj posao uradi, u delu preuzimanja osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanovama, kada bi se to primenilo u oblasti primarne zdravstvene delatnosti, u članovima 94. i 100. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u kojima se govori o organizovanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou, jasno je navedeno da su opštine, odnosno gradovi osnivači ovih ustanova, sa tačno propisanim pravima i obavezama. U mnogim gradovima po Srbiji u kojima postoje zdravstveni centri ovo nije odrađeno.
Danas imamo pred poslanicima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Poštovana predsedavajuća, ovakav predlog zakona, iako je dugo trajao, pet godina, nije se mogao sprovesti iz više objektivnih razloga i dobro je što je Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije reagovala sa ovim predlogom zakona i prolongiranjem obaveze da se završi do kraja 2013. godine.
Ako se zna da je budžet Republike Srbije već urađen, razrađen i dogovoren sa MMF-om, pre konačnog usvajanja u našem parlamentu iskrslo je nekoliko problematičnih pitanja u vezi ove materije. Pre svega, zašto nisu urađene finansije? Nedostajuća sredstva za rad koja će kao osnivač doma zdravlja imati lokalna samouprava. Budžeti gradova za 2011. godinu su u pripremi i prema ostvarivanjima godišnjeg budžeta teško je i pretpostaviti da lokalna samouprava u mnogim gradovima Srbije ne može da prikupi ova sredstva koja su nedostajuća za normalan rad zaposlenih.
Drugo, ako ovom finansijskom problemu dodamo nedostatak kadrova, stambenog i poslovnog prostora, zatim deobni bilans koji mora da se uradi, pojavljuju se i drugi sijaset problemi. Dolazimo do činjenice da je Ministarstvo donelo i danas predlaže da usvojimo ovakav Predlog zakona sa prolongiranjem roka.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje svakako glasati za ovaj dobar predlog zakona. Zašto? Zato što u članu 97. stav 1. tačka 10. Ustava naše Republike lepo piše da Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstvene zaštite svog stanovništva.
Onda je i sasvim normalno da se ovim zakonom uređuju i naknade za stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika za dobijanje stručnih naziva primarijusa i drugih i to uskladiti sa novim propisima u odnosu na budžet koji je pred nama.
Takođe će PUPS glasati i za ovu promenu odnosno izmenu jer je posve logična.
Na kraju, ovakvi stvoreni zdravstveni uslovi sa ovakvim predlogom izmena do 2013. godine obećavaju da će mnogo sadržajnije i u boljim finansijskim mogućnostima lokalna samouprava i ceo zdravstveni sistem doprineti boljoj zdravstvenoj zaštiti građana Republike Srbije. To i jeste motiv da poslanici PUPS u danu za glasanje glasaju za ovaj predlog zakona jer za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Sada ću se zadržati oko komora zdravstvenih sistema. Prelazim na drugu tačku dnevnog reda. Ovde takođe imamo ustavni osnov kojim se obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva. U "Službenom glasniku Republike Srbije" 107/05 je objašnjen razlog za donošenje Zakona o komorama zdravstvenih radnika. Samim tim se moraju doneti osnovni postulati za kontinuirani rad komora zdravstvenih radnika kroz propisane izborne postupke za organe komore shodno zakonskim okvirima.
Osnivač, a to je Ministarstvo zdravlja, mora omogućiti nesmetano obavljanje svih poverenih poslova, kao i drugih poslova komore propisanih samo zakonom. Ministarstvo zdravlja mora komori da obezbedi pravni položaj u sistemu, a komora izborni postupak svih članova komore u skladu sa zakonom i odgovorna je Ministarstvu zdravlja odnosno i samom ministru.
Poštovana predsedavajuća, PUPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona, pogotovo što za ovaj zakon nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Sada bih nešto rekao još o 3. tački dnevnog reda, Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Predlogom zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama uređuju se uslovi za promet i proizvodnju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, uslovi za gajenje, preradu i promet biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance, uslovi i postupak za izdavanje dozvole za gajenje, kako iz uvoza, tako i za izvoz i tranzit biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance potrebne za zdravstvene radnike, za zdravstvenu službu, ali i za ono drugo što mi zovemo kriminalni postupak.
Postupak za sprovođenje identifikacije, ispitivanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, primena psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u okviru zdravstvene delatnosti prilikom sprovođenja mera zdravstvene zaštite, nadzor u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci radi sprečavanja njihove nedozvoljene upotrebe i druga kriminogena pitanja od značaja za ovu oblast radi zaštite života i zdravlja ljudi.
Naziv psihoaktivne kontrolisane supstance je termin koji u skladu sa savremenim stručnim i naučnim saznanjima obuhvata opojne droge odnosno narkotike, psihotropne supstance i sve druge supstance koje uzrokuju zavisnost. Određivanjem psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i definisanjem lista psihoaktivnih kontrolisanih supstanci obezbeđuje se pravni osnov uređivanja sistema, njihove kontrole, proizvodnje, prometa i primene, što je i dužnost Ministarstva zdravlja.
Ustavni osnov za donošenje ovakvog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija odnosno Ministarstvo zdravlja, između ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa. Oni to u ovom zakonu i čine predlogom ovog zakona.
Republika Srbija je kao članica UN i potpisnica UN, različitih konvencija i međunarodnih ugovora iz oblasti opojnih droga, psihoaktivnih supstanci i drugoga. Koje su to supstance? Pa znate, kokain, hašiš, tablete LSD, marihuana, heroin, amfetamin itd.
Imajući u vidu potrebu harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima EU, obavezu usklađivanja sa strategijom EU o drogama i akcionim planom EU za sprovođenje strategije i preporuka Saveta Evrope, Evropskog centra za praćenje droga u zavisnosti od droga, zahteve nadležnih tela institucija UN, kao i radi što hitnije primene odredaba ovog zakona, Ministarstvo zdravlja i Vlada predlažu Skupštini donošenje Predloga zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama po hitnom postupku.
Poslanici PUPS glasaće za Predlog ovog vrednog i dobrog zakona. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, dozvolite mi, kao poslaniku PUPS iz Kraljeva, da se založim da ovo što su gospodin Babić i gospodin Perić podneli amandmane, smatram da su krajnje realni, jer nama u banje odlazi veliki broj bolesnika, tu je i borba protiv steriliteta i naša popravka demografske situacije, kada se radi o Mataruškoj banji, kada se radi o Vrnjačkoj banji, kada se radi o drugim banjama, Bogutovačka, za neurološke bolesti.
U tim banjama, kao lekar govorim sada i kao poslanik, ogroman je broj visokostručnih ljudi koji pružaju zdravstvenu zaštitu. Oprema je milionske vrednosti i stvarno mislim da je Vlada ovde prebrzo donela ovakvu odluku kakvu je donela. S tim u vezi, zalažem se da se ovi amandmani prihvate i da u danu za glasanje svi poslanici glasaju za ovako nešto.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, kao što znate, područje opštine Kraljeva i širu okolinu zadesio je zemljotres katastrofalnih razmera od 5,4 Rihterove skale. To je jačina od 5.100 tona nitrotoluola, a s druge strane, udar je jačine jedne nuklearne bombe.
Zbog toga, štetu je pretrpelo 500 od 1.404 privredna subjekta, kod kojih je ta šteta u milionima izražena. Na osnovu uvida na terenu i činjenica da je privreda opštine Kraljevo iznenada doživela veliki materijalni gubitak, štetu izazvanu zemljotresom, u ovom zemljotresu nastale su ogromne štete po nekoliko osnova. Energetski sistem je pretrpeo ogromne štete, jer je uništen veliki deo energetskih postrojenja. Stradali su privredni objekti u kojima je obavljana delatnost. Razmere štete na objektima su velike, što će pokazati buduće analize.
Velike štete načinjene su na tehničko-tehnološkoj opremi u preduzećima pogođenim zemljotresom, jer je izbačena iz radnog stroja. Pored direktnih šteta, nastale su indirektne štete izazvane izostankom radnika s posla, a radi sanacije sopstvenih objekata za stanovanje.
Postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada moći i naći snage da u skladu sa mogućnostima pomogne privredi opštine Kraljevo da prevaziđe posledice zemljotresa i što brže obnovi objekte i postrojenja i nastavi svoju delatnost?
U tom smislu, predlažem da se privredi Kraljeva omogući jednokratna urgentna pomoć i uputi privrednim subjektima za sanaciju objekata i otklanjanje šteta na tehničko-tehnološkoj opremi, odloži vraćanje anuiteta Fondu za razvoj na period do šest meseci. Istovremeno, dati preporuku poslovnom bankarstvu da iznađe mogućnosti za odlaganje anuiteta po dospelim kreditima.
Kredite za likvidnost usmeriti prioritetno preduzećima pogođenim zemljotresom, da banke ne naplaćuju proviziju od date i poklonjene humanitarne pomoći tom gradu. Osloboditi poreza i doprinosa privredu opštine Kraljeva za određeni vremenski period, kako bi u relaksiranim uslovima ponovo uhvatila korak sa vremenom i vratila se na tržište sposobna za sve teškoće i izazove koje nameće domaće i svetsko tržište.
Predlažem da se krediti odlože na izvesno vreme, odnosno njihova otplata, poljoprivrednicima koji su pretrpeli veliku štetu u zemljotresu, jer odakle im novac da vraćaju kredite kada ni kuće nemaju?
Mislim da bi Ministarstvo poljoprivrede ovde trebalo nešto da uradi. Ostajući u uverenju da imate razumevanja za probleme privrede opštine Kraljevo, molim i naše narodne poslanike i vas, gospođo predsednice, da intervenišite kod Vlade Srbije da pomognu privredi i građanima opštine Kraljevo.

Poštovana predsednice, pošto su se danas postavila sva ova pitanja oko Kraljeva, kao Kraljevčanin želeo bih da kažem – sigurno da se vodi dosta dobra evidencija prispele pomoći i svega ostalog što se tiče samog grada. Ali, u Kraljevu u ovom momentu sigurno da je potrebna pre svega solidarnost i ona stiže sa svih strana i grad Kraljevo je sigurno zahvalan u tom delu pomoći.
Drugo što bih želeo da kažem, možda bi jedna velika pomoć bila da se lokalna samouprava i radne organizacije na teritoriji opštine Kraljevo oslobode raznih doprinosa i ostalog što sad moraju da imaju u ovom vremenu kada privreda ne radi, kada je grad opustošen. Možda je to oslobađanje od distribucije električne energije, gasa i ostalog, mislim da bi to bilo u ovom momentu jedna pomoć, ukoliko vi i Skupština i svi poslanici budu za to glasali, to će biti sigurno jedna velika pomoć gradu.

Poštovana predsednice, kolege i koleginice, nema nijednog našeg turiste koji nije išao u Grčku ili Solun da nije posetio groblje poginulih u Prvom svetskom ratu. Ono je jako lepo i gospodin Mihajlović, koji se stara o tom groblju, nešto je za primer.

Postavljam danas jedno pitanje, želeo bih i molio bih da mi premijer gospodin Cvetković i gospodin Dinkić, potpredsednik, odgovore pismeno, da li će u novom budžetu biti sredstava za očuvanje i negovanje takvih stratišta i u našoj zemlji koja postoje?

Zainteresovan sam, jer grupa građana mi se obratila, imam i pismeni trag i mogu vam dati to pismo, da za groblje u Kraljevu streljanih 1941. godine oktobra trebalo bi da se postavi ploča sa imenima i prezimenima da niko ne bude bezimen. Tamo je streljano, kao što znate iz istorijskih podataka, 6.506, a mnogi od tih potomaka već umiru, jer 69 godina je prošlo. Takvo obeležje još uvek ne stoji. Mada je arhitekta Paja Krunić uradio idejni projekat tog spomen groblja, međutim finansijskih sredstava nema.

Molim i predsednika Vlade i gospodina Dinkića, da li će u budžetu biti sredstava, i koje ministarstvo zaduženo za ovakve stvari? Pošto će budžet biti u narednom periodu pred poslanicima, pa da li se misli i o tome? Hvala lepo.

Ustavom RS, član 97. stav 1. tačka 10, utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani građani Srbije, izražavam zadovoljstvo, kao narodni poslanik PUPS, što se danas pred srpskom javnošću u parlamentu Republike Srbije nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlog odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije, koje je podnela Vlada RS.
Poštovana predsednice, poslanici PUPS u danu za glasanje će glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i za Predlog odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije. Zašto? Zato što se predlog ova dva dokumenta donosi uz aktivno učešće svih, od predlagača zakona, preko radnih tela Narodne skupštine, to jest Odbora za zdravlje, koji je prihvatio na svojoj sednici razloge za donošenje ovog zakona.
Pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. Ustava RS, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje zdravstveni sistem u celini zbog zadovoljavanja stalno rastućih potreba građana u korišćenju i obezbeđivanju zdravstvene zaštite svim građanima na teritoriji RS.
Organizovanjem dopunskog rada zdravstvenih saradnika, kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, na način kojim se omogućava obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti ovih lica u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, a bez obzira gde ova lica imaju zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom.
Na ovakav način se smanjuju liste čekanja, obezbeđuje se građanima bolji i širi izbor zdravstvenih i paramedicinskih radnika i saradnika, pruža odgovarajuća zdravstvena zaštita koju ova lica finansiraju iz sopstvenog džepa. Na ovaj način biće više zaposlenih medicinskih i paramedicinskih radnika, kako u zdravstvenim ustanovama, tako i u privatnoj praksi.
Ovakvim predlogom obezbeđivaće se potrebni kadar, kako sa specijalizacijama, tako i sa užim specijalizacijama, kojih na pojedinim područjima nema, a takvog kadra u većim gradovima, npr. Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Kragujevcu i drugima, ima, a koji se može pomoću ugovora o dopunskom radu realizovati u određenoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi gde postoji potreba.
Uvažena predsednice, poslanici PUPS glasaće za ovakav predlog zakona, jer za njegovu primenu nisu potrebna nikakva dodatna finansijska sredstva, što je u ovom ekonomskom trenutku u kome se nalazimo važno da znamo. Drugim rečima, ovo je razuman predlog Vlade i pozivam sve poslanike u parlamentu da u danu za glasanje daju svoj glas i ujedine ga sa poslanicima PUPS zbog bolje i racionalnije zdravstvene zaštite naših građana.
Ustavni osnov ili osnov za donošenje Predloga odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite u RS nalazimo u članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava RS, prema kome Narodna skupština donosi opšta akta iz svoje nadležnosti. Pravni osnov za donošenje Predloga odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite nalazimo i u članu 16. Zakona o zdravstvenoj zaštiti stanovništva Srbije.
Ovaj zakon pruža nekoliko dobrih predloga.
Prvo, dostupnost. Dostupnost, kao kriterijum, uključuje efikasnu infrastrukturu i usluge javnog zdravlja, kao i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
Drugo, pristupačnost. Pristupačnost podrazumeva nediskriminaciju, fizičku pristupačnost, pristupačne cene i informacije.
Treće, prihvatljivost. Prihvatljivost podrazumeva poštovanje načela lekarske etike, osetljivost za različita životna doba i zdravstvene institucije, u cilju poboljšanja zdravlja i zdravstvenog stanja svih korisnika.
Četvrto, kvalitet. Kvalitet podrazumeva kompletnu zdravstvenu infrastrukturu koja bi trebalo da bude naučno i medicinski kvalitetna.
Peto, pomenuta i druga prava utvrđena su međunarodnim pravom i dogovorima koji obavezuju RS na poštovanje svih potpisanih dokumenata od 1946. godine, kada je osnovana Svetska zdravstvena organizacija, pa do danas.
Ne zaboravimo, zdravlje se definiše kao stanje potpunog fizičkog, psihičkog i društvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Ova definicija upućuje na potrebu razvijanja svesti kod građana i širokom obimu pojma zdravlja koji prevazilazi odsustvo bolesti. Pojam zdravlja tretirati kao osnovnu ljudsku i društvenu potrebu i povezivati zdravlje sa osnovnim ljudskim potrebama za očuvanje zdravlja, ne samo pojedinaca, već društva u celini.
Ako shvatimo da su zdravlje i ljudsko blagostanje sinonimi tj. podrazumevaju zadovoljenje svih ljudskih potreba u okviru očuvanja zdravlja, tada je normalno da država mora činiti sve da obezbedi zajemčena prava ustavom regulisana i da mora stalno da prati i stvara uslove za ostvarivanje istih.
Naša država je garant svih međunarodnih akata o zdravlju. Shodno svemu do sada iznetom, poslanička grupa PUPS prihvata ovaj predlog odluke i u danu za glasanje podržaćemo Predlog odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite, uz poziv kolegama poslanicima da nas prate.
To dodatno potkrepljuje još jedna činjenica, da ovaj plan ne traži dodatna finansijska sredstva iz budžeta za njegovu primenu. Osnovna aksioma – zdravlje za sve, to je osnovni razlog da će poslanici PUPS dati svoj glas u danu za glasanje za ovaj veoma važan zdravstveni dokument.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana i uvažena gospođo predsednice, poštovani gospodo ministri, govoriću o oba zakona ispred PUPS.
Zakonom o akreditaciji, koji je predložila Vlada Srbije, treba da se regulišu sva pitanja koja su odlukom Vlade, donetom 2006. godine, bila usaglašena sa pravnim sistemom Republike Srbije jer je oblast akreditacije do tada bila regulisana Zakonom Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Odlukom je osnovano akreditaciono telo Srbije na opšteprihvaćenim principima na kojima su organizovana nacionalna tela za akreditaciju u zemljama EU.
Povezivanjem sistema akreditacije u Srbiji sa evropskim i svetskim sistemima akreditacije obezbediće se prepoznavanje i prihvatanje rezultata ocenjivanja usaglašenosti urađenih u Srbiji.
Akreditaciono telo Srbije sarađuje u oblasti akreditacije sa organima i organizacijama iz državne uprave Republike Srbije, u skladu sa pravilima koja proizilaze iz zakona i standarda EU i to tako da se ne ugrožava njegova nezavisnost.
Veoma je bitno naglasiti da je jedan od prethodnih uslova za ulazak Republike Srbije u EU i punopravno članstvo akreditacionog tela Srbije u evropskoj kooperaciji za akreditaciju i pristupanje multilateralnim aranžmanima o međusobnom priznavanju, čime se uspostavlja jedinstveno tržište, bez tehničkih barijera u trgovini.
U vezi sa tim je upravo osnovni cilj da se nacionalno akreditaciono telo transformiše iz samostalne neprofitne organizacije u javnu službu, čime će se precizirati status ovog tela i omogućiti da ono u narednom periodu stekne status punopravnog člana u evropskim asocijacijama za akreditaciju, što je jedan od preduslova za priključenje Republike Srbije u EU.
Ako se ima u vidu situacija nastala posle prestanka postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i potrebu ispunjavanja zahteva za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, bilo je neophodno da Republika Srbija kao samostalna i suverena država donese ovakav zakon o akreditaciji.
Važno je naglasiti da se u članu 3. zakona definiše predmet akreditacije, odnosno oblast ocenjivanja i usaglašenosti u kojima se vrši akreditacija. Oblast primene akreditacije uključuje ispitivanje, etaloniranje, sertifikaciju proizvoda, sertifikaciju sistema, utvrđivanje kompetentnosti za obavljanje drugih poslova ocenjivanja i usaglašenosti. Zakonom se propisuje da je akreditacija po pravilu dobrovoljna, ali se posebnim zakonom može propisati da je obavezna.
Akreditaciono telo Srbije ima po predlogu položaj ustanove čiji je osnivač Republika Srbija i na koji se primenjuju odredbe Zakona o javnim službama.
Poslanička grupa PUPS smatra izuzetno važnim predlog u zakonu, što je organizacija akreditacionog tela, primena principa nezavisnosti i nekonkurencije akreditacionog tela Srbije u odnosu na tela za ocenjivanje usaglašenosti i što je predviđeno da akreditaciono telo Srbije bude organizovano tako da bude nezavisno telo koje ocenjuje usaglašenosti.
Predviđeno je da akreditaciono telo Srbije ne sme pružati konsultantske usluge telima za ocenjivanje usaglašenosti, da ne sme obavljati poslove i vršiti usluge koje pružaju tela za ocenjivanje usaglašenosti, niti imati vlasnička ili upravljačka prava i druge finansijske interese u telima za ocenjivanje usaglašenosti.
U članu 20. do 22. zakona jako se lepo definiše mogućnost prekogranične akreditacije. Ovo je važno naglasiti, jer to predstavljanja usaglašavanje sa odredbama člana 7. uredbe EU o zahtevima za akreditaciju i tržišni nadzor broj 765/08 od 9. jula 2008. godine.
Zakon predviđa mogućnost prekogranične saradnje u oblasti akreditacije, odnosno mogućnost da akreditaciono telo Srbije uputi telo za ocenjivanje usaglašenosti, da prijavu za akreditaciju podnese akreditacionom telu druge države, ukoliko akreditaciono telo Srbije ne vrši akreditaciju u odnosu na ocenjivanje i usaglašenost, a za šta se traži akreditacija.
Data je takođe mogućnost da akreditaciono telo Srbije sprovede postupak akreditacije na zahtev tela za ocenjivanje usaglašenosti druge države, u slučajevima kada druga država nije osnovala nacionalno akreditaciono telo ili pak to telo ne vrši aktivnosti ocenjivanja i usaglašenosti za koje se traži akreditacija.
Važno je istaći što je bitno da akreditaciono telo Srbije nakon završenog kolegijalnog ocenjivanja može da sklapa sa akreditacionim telima drugih država i evropskim, drugim međunarodnim organizacijama sporazume o međunarodnom priznavanju, ekvivalentnosti sistema akdreditacija.
Akreditaciono telo Srbije je inače 2002. godine postalo pridružena članica evropske kooperative za akreditaciju, potpisivanjem memoranduma o saradnji sa evropskim članicama.
Predstavnici akreditacionog tela Srbije učestvuju u radu Generalne skupštine, tehničkim komitetima i drugim grupama ove kooperative. Od 17. februara 2009. godine akreditaciono telo Srbije je postalo pridružena članica u međunarodnoj kooperaciji za akreditaciju za laboratoriju ILAC.
Na kraju, istakao bih da je zakonom predviđen način finansiranja akreditacionog tela Srbije, sredstva za rad obezbeđuju se naplatom troškova akreditacije iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Akreditacionom telu Srbije zakonom je zabranjeno primanje poklona i donacija od korisnika usluga. Sredstva za članarine akreditacionog tela Srbije u međunarodnim i evropskim organizacijama za akreditaciju obezbeđuju se prema godišnjem programu rada akreditacionog tela Srbije iz budžeta Republike Srbije.
Sada mi dozvolite da pređem na zakon o zaštiti potrošača.
Drage kolege, pred sobom imamo i Predlog zakona o zaštiti potrošača. Poslanička grupa PUPS je sa dužnom pažnjom razmotrila zakon o zaštiti potrošača i poseban interes je posvetila, jer su penzioneri oni građani koji redovno izmiruju svoje mesečne obaveze kod svih davalaca usluga. Ovim zakonom se uređuju osnovna prava, sredstva zaštite, prava i uslovi, prava i obaveze saveza, čija je oblast ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, uspostavljanje sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača.
Osnovna prava potrošača u smislu ovog zakona jesu pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, odnosno dostupnost najnužnijih potreba i usluga, kao što je hrana, odeća, obuća, stambeni prostor, zdravstvena zaštita, higijena itd.
Bezbednost znači zaštita od roba i usluga koje su opasne po život i zdravlje ili životnu sredinu, ili robe čije posedovanje ili upotreba je zabranjena. Obaveštenost, znači raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe, čije je posedovanje ili upotreba zabranjena.
Izbor: mogućnost izbora između više roba i usluga po prihvatljivim cenama i garanciji kvaliteta.
Učešće: zastupljenost interesa potrošača u postupku donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača i mogućnosti da preko udruženja zaštite potrošači budu zastupljeni u postupku usvajanja i sprovođenja politike zaštite potrošača.
Pravna zaštita: zaštita prava potrošača u zakonom predviđenom postupku u slučaju povrede njegovog prava i naknada materijalne i nematerijalne štete koju pričini trgovac.
Obrazovanje: sticanje osnovnih znanja i veština neophodnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, kao i znanja o osnovnim pravima i dužnostima potrošača i načinu njihovog ostvarivanja; na zdraviju i održivu životnu sredinu, život i rad u sredini koja nije štetna za zdravlje i dobrobit sadašnjih i budućih generacija i raspolaganje tačnim podacima neophodnih za procenu rizika koje životna sredina predstavlja za dobrobit ljudi.
Sa posebnim osvrtom na nacrt ovog zakona, PUPS se zalaže za maksimalnu zaštitu potrošača zahtevajući da dobra koja se nalaze u prometu na domaćem tržištu moraju biti odgovarajućeg deklarisanog kvaliteta. Pored deklarisanog kvaliteta, mora imati i zdravstvenu sanitarnu ispravnost i odloženo plaćanje.
Poslanička grupa PUPS se zalaže za proširenje "SOS prodavnica" za penzionere i socijalno ugrožene kategorije građana i obavezno negovanje jednog dana popusta za penzionere i socijalno ugrožene građane od 10 do 20%, i socijalno ugrožene kategorije svih građana. Dakle, obavezno uređenje svih zelenih pijaca po vrhunskim standardima EU, takođe da je omogućena i prisutna kontrola, i veterinarska, i sanitarno-inspekcijskih organa na pijacama i obavezno odvajanje mleka i mlečnih proizvoda od voća i povrća.
Da se podzakonskim aktom posebno definiše racionalno snabdevanje socijalno ugroženih građana preko penzionerskih organizacija na više rata bez kamata, posebno da se uredi snabdevanje građana ogrevom i ogrevnim materijalom, lož uljem, da se uredi snabdevanje i naplata tih proizvoda u više rata, obavezno uređenje elektronskog načina plaćanja računa, što bi u ovom slučaju omogućilo invalidima i nemoćnim licima da plaćaju račune od kuće i to u okviru propisa kojima se štite prava potrošača, korisnika tih usluga.
U članu 5. stav 13. definisan je pojam finansijskih usluga, pa se kaže da su to bankarske i kreditne usluge, usluge osiguranja i penzijskog osiguranja i usluge u vezi sa dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicije i usluge plaćanja.
Poslanička grupa PUPS zahteva da se posebnim zakonom treba urediti da korisnici finansijskih usluga dobijaju kvalitetne i istinite podatke o poslovanju ovih finansijskih institucija čiji su potencijalni korisnici, kako bi mogli doneti kvalitetnu odluku u vezi investiranja. Ovo što se dešava u praksi jeste da banke i bankarske grupacije koje posluju na domaćem tržištu u slučaju kreditiranja građana daju nekvalitetne i površne informacije svojim potencijalnim korisnicima, koji su inače nedovoljno informisani i nestručni, i na taj način dovode građane i svoje potencijalne korisnike u zabludu.
Zato poslanička grupa PUPS posebno zahteva da se, u saradnji sa NBS, kao nosiocem monetarne politike, uredi poseban propis koji će štititi građane, krajnje korisnike usluga, tako što će urediti da bankarski službenici daju pravovremene i tačne informacije građanima o uslovima, rokovima i načinu otplate kredita.
Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti direktivi o potrošačkim kreditima 2008/48, u kojoj su do detalja razjašnjena prava potrošača korisnika finansijskih usluga. U skladu sa zaštitom potrošača korisnika finansijskih usluga i njihovih ugovorenih obaveza prema banci, kao poveriocu, data su ovlašćenja NBS da propiše sadržinu obrazaca za raskid ugovora, naravno, uz navođenje korespondentnih obaveza potrošača u vezi sa vraćanjem primljenog iznosa.
U praksi pojedinih banaka često se ograničava pravo na prevremenu otplatu gotovinskih kredita nametanjem kaznenih odredbi, dok se prevremena otplata negde čak i onemogućava. Zbog toga je neophodno da se potrošaču prizna pravo da u svako doba, u celini ili delimično, izmiri obaveze na osnovu ugovora o kreditu, uz pravo na smanjenje ukupnih troškova kredita.
Novim zakonskim rešenjima je istaknuto da davalac kredita nema pravo na naknadu zbog prevremene otplate dozvoljenog prekoračenja računa, kada je ta otplata izvršena u skladu sa planom osiguranja kredita, odnosno kada prevremena otplata ne premašuje milion dinara, kao i vremenski rok u kome potrošač ima pravo da ponovi prevremenu otplatu sume koja ne premašuje ovaj iznos. Ovaj prag je u skladu sa iznosom navedenim u članu 16. stav 4.
Zaštita potrošača je skup propisa i institucija namenjenih zaštiti zdravlja, bezbednosti imovinskih interesa potrošača koja mu daju pravna sredstva za odbranu njegovih prava i obezbeđuju zastupanje njegovih interesa pred nadležnim organima, u različitim oblastima koja on obuhvata.
Ovim zakonom se uređuje kontrola proizvoda i usluga namenjenih potrošačima. Kvalitet podrazumeva korisnost robe i delotvornost usluge, pogodnost za upotrebu, ispravnost, sigurnost, pouzdanost, odsustvo mana.
Zakoni iz oblasti tržišne ekonomije su spori i nedovoljni da spreče štete koje ponekad mogu da budu nenadoknadive jer, kao što je poznato, domaće tržište je otvoreno za mnoga inostrana dobra o kojima krajnji potrošač nema potrebne informacije o njihovom kvalitetu i kvantitetu, o njihovoj zdravstvenoj i sanitarnoj ispravnosti, kao i informacije da uvoz takvih proizvoda, kao i njihov promet na domaćem tržištu, utiče negativno na spoljnotrgovinski deficit.
S te strane bi trebalo pažnju usmeriti na domaću proizvodnju, pre svega proizvoda za održavanje lične higijene, kao i drugih proizvoda koji su zastupljeni u širokoj potrošnji na domaćem tržištu, a da njihova proizvodnja bude po najvišim standardima EU, deklarisanog kvaliteta, deklarisanog kvantiteta, da ima odgovarajuću sanitarnu i zdravstvenu ispravnost. Ovo bi u krajnjoj instanci dovelo do bolje pozicije spoljnotrgovinskog bilansa.
Obaveštenost potrošača iz razloga da se brani od nepovoljne robe ili usluga; princip je da svaki potrošač bude obavešten, ali za tu obaveštenost je potrebno da utroši vreme, a ipak, uprkos uloženom vremenu, neke pojedinosti u vezi sa robom i uslugama nije mu ni moguće saznati. Zbog toga je obaveštavanje potrošača postala dužnost drugih trgovaca sa kojima potrošač zaključuje ugovor, udruženja za zaštitu potrošača i organa javne vlasti.
Ovim zakonom su regulisane pravne norme o ugovoru između trgovaca i potrošača. Specifičnost ovog ugovora je što su strane u ugovoru nejednake, jer trgovac je stručnjak, a potrošač građanin koji nema dovoljno znanja za pravne norme. Ugovori sa trgovcem obuhvataju specijalna pravila propisana u korist potrošača, koja teže da otklone ovu nejednakost.
Poslanička grupa PUPS zahteva da primena ovog ugovora bude regulisana tako što će se propisati tačna forma ugovora koja će štititi potrošače, kako trgovci ne bi mogli da obmanjuju potrošača u pogledu uslova i načina plaćanja proizvoda i usluga koji su predmet ugovora. Takođe, donošenje zakona o zaštiti potrošača je stvaranje pravnog okvira za zaštitu potrošača kroz instituciju za zaštitu potrošača, poboljšanje položaja potrošača u posebnim ugovorima koje zaključuje sa trgovcem o prodaji na daljinu, o prodaji izvan poslovnih prostorija, o prodaji roba, o pružanju usluga od opšteg interesa, organizovanju turističkih putovanja i jačanja poverenja potrošača, uz funkcionisanje tržišnih zakona i zakona ove zemlje uopšte.
Na osnovu Zakona o potvrđivanju SSP između Evropske zajednice i njihovih država članica, sa jedne strane, "Službeni glasnik RS" br. 83/08, u članu 78. ugovorne strane su se obavezale da će sarađivati kako bi usaglasile standarde zaštite potrošača u Srbiji sa standardima zajednice, pošto važeći Zakon o zaštiti potrošača ne ispunjava nekoliko ciljeva.
To su: politiku aktivne zaštite potrošača u skladu sa komunitarnim pravom, uključuje veću informisanost i razvoj nezavisnih organizacija, u usklađivanju zakonodavstva o zaštiti potrošača u Srbiji sa zakonom koji je na snazi u Zajednici, delotvornu pravnu zaštitu potrošača radi poboljšanja kvaliteta potrošačke robe i održavanja odgovarajućih standarda bezbednosti, nadzor nad sprovođenjem pravila od strane nadležnog organa i omogućavanje pristupa pravdi u slučaju spora i razmeni informacija o opasnim proizvodima.
U članu 3. stav 4. navedeno je da ponovno zaključenje ugovora učinjeno od strane potrošača ne obavezuje potrošača da ponudu održi, osim ako je to drugo izričito propisano. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, svaka ponuda obavezuje ponudioca da održi određeno vreme, izuzev ako sam ponudilac svoju ponudu učini opozivom, što znači da je odredba o neopozivosti ponude dispozitivne prirode, te ponudilac može sam, dodavanjem klauzule "sine obligo", bez obaveze da svoju ponudu učini opozivom.
Između ostalog i prava potrošača, osim osnovnih prava iz člana 2. zakona, su: zakonska garancija za prodatu robu i usluge dve godine, a u slučaju kvara u prvih šest meseci ne mora da dokazuje da ga nije prouzrokovao; može da zahteva od trgovca da mu zameni ili popravi robu, ako trgovac ne postupi po njegovom zahtevu, on ima pravo da robu popravi ili pribavi na drugom mestu o trošku trgovca koji je dužan da mu bez odlaganja nadoknadi troškove. Trgovac mora da ga informiše o bitnim svojstvima robe koju kupuje, koliko troši struje, vek trajanja itd.
Turističke agencije su odgovorne za kašnjenje letova i ima mogućnost vansudskog rešavanja sporova. Trgovac ne može isključiti ugroženog potrošača sa mreže, odnosno uskratiti mu uslugu od opšteg interesa, ako na taj način ugrožava zdravlje ili bezbednost potrošača i člana njegovog domaćinstva. Pre isključenja se mora obavestiti potrošač i dati mu rok od najmanje 30 dana za izmirenje obaveza. Trgovac ne može da mu se obrati putem telefona, faksa ili elektronske pošte, ako nije unapred pristao na to.
Zakonom su propisane obaveze trgovca i novčane kazne u slučaju da trgovac ne poštuje odredbe ovog zakona i to, između ostalog, da ne istakne cenu u slučaju da ne ispuni uslove iz člana 14. prilikom oglašavanja ukupne cene, ne izda potrošaču račun u skladu sa članom 15. ili ne izvrši specifikaciju računa i druge kaznene odredbe iz člana 151. zakona.
Drage kolege poslanici, izglasavanje ovog zakona bio bi dobar odgovor na sve izazove i manjkavosti potrošačkog lobija koje se zakonom predlažu. Ovaj predlog zakona, koji predlaže naša vlada, dobra je garancija da će se svi potrošači štititi i osećati potpuno bezbedni od svih loših iskustava i priča na ovu temu iz prošlosti.
Ovde je jasno da Vlada želi da zaštiti svoje stanovništvo od pohlepe proizvođača i loših trgovaca. Ovo su prave, stroge mere u zakonu za sigurniji status i položaj potrošača, ali su sigurna zaštita svih građana Srbije. Ovaj zakon je realnost vremena u kome živimo, on će biti izvrstan i rado dočekan od građana Srbije, ukoliko se njegovim donošenjem popravi rad inspekcijskih službi, ako se one stručno i kadrovski ojačaju vrhunskim stručnjacima i standardima laboratorija kakve postoje u mnogim zemljama EU i sveta. Ovde, pre svega, mislim na nadzornu funkciju i praćenje sprovođenja ovog zakona.
(Predsednik: Vreme.)
Predlažem da se pomogne zavodima za javno zdravlje u stručnom i tehnološkom opremanju ovih institucija preko Ministarstva zdravlja. Na kraju, posle laboratorijskih inspekcijskih dokaza, dobro je što teret dokazivanja, analiza i drugih kontrola neispravnih i po zdravlje štetnih za ljudsku upotrebu i korišćenje druge usluge, troškove će snositi prodavac i proizvođač, a ne kupac kao krajnji korisnik. Zbog toga će poslanička grupa glasati ovaj zakon.

Gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege, ispred PUPS sam podneo amandman da se u članu 11. stav 5. menja kod osnivanja visokoškolskih ustanova, za čije osnivanje se ne obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike.
Predlažemo, bilo bi logičnije da popravimo ovaj član, pošto se tu tek osniva visokoškolska ustanova, da bankarsku garanciju, za koju vidimo da će sada biti 25%, ne daje odgovarajuća visokoškolska ustanova, jer nije ni osnovana, već oni koji žele da je osnuju. Znači, osnivači visokoškolske ustanove da budu obavezni da ovih 25% kao bankarsku garanciju oni dostavljaju, a ne visokoškolska ustanova. To je ono – koje je starije, kokoška ili jaje?

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, podneo sam ispred PUPS jedan amandman, zalažući se za vanredne studente, jer smatramo da izmenama Zakona o visokom obrazovanju trebalo bi da bude predloženo i uvođenje kategorije vanrednih studenata, u kojoj bi bili akademci koji rade i žele da studiraju.
Za razliku od samofinansirajućih, vanredni studenti ne bi bili u obavezi da pohađaju predavanja i vežbe, a troškove školovanja bi sami plaćali. Pošto je reč o zaposlenim ljudima, bio bi napravljen poseban model kako da pohađaju nastavu, a da pri tom ispunjavaju radne obaveze. Za njih ne bi važio rok završetka studija kao za redovne i samofinansirajuće.
Prema Zakonu o visokom obrazovanju studenti su dužni da završe fakultete itd, i mi smo smatrali i danas smatram da ovu kategoriju studenata koja je već postojala u ranijim periodima, a time se praktično sprovodi proklamovano načelo obrazovanja tokom čitavog života, da bi trebalo omogućiti toj grupi ljudi da zaista mogu i da studiraju.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, koleginice i kolege, ispred PUPS sam podneo amandman na član 19. koji glasi - da vanredni student koji ispuni uslove koji su propisane st. 1, 2. i 4. ovog člana ima pravo da nastavi studiranje u statusu studenta koji se finansira iz budžeta, uz poštovanje obaveza iz člana 86. stav 3. tačka 1) ovog zakona.
U obrazloženju da je ovaj naš amandman odbijen stoji - da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što se studenti upisuju na studije u statusu studenta koji se finansiraju iz budžeta ili u statusu studenta koji se samofinansira.
Postavio sam pitanje o vanrednom studentu, kad završi godinu može li on da konkuriše da ide u redovne studente, odnosno da koristi kao budžet ili sredstva iz budžeta za svoje dalje školovanje?

Poštovana predsedavajuća, članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre dr Ljajić, izražavam zadovoljstvo, kao poslanik PUPS-a, zbog toga što će se Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu razmatrati danas, 11. maja 2010. godine, na sveobuhvatan način na današnjoj sednici Skupštine Srbije.
Razmatranje Predloga zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, uz aktivno učešće svih, od predlagača zakona, preko radnih tela Narodne skupštine, do svakog građanina i građanke na koje se odnose odredbe ovog predloga zakona, omogućava i poboljšanje samog teksta preko amandmana.
Pravni okvir ili osnov za donošenje ovakvog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija jemči ustavna prava svim svojim građanima i da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa za sve građane Republike Srbije.
Gospodine ministre, pred nama je danas Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, u čijoj izradi su učestvovali predstavnici reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikati u Republici Srbiji, stručnjaci u oblasti radnog prava, ali i predstavnici udruženja koja se bave pitanjima zlostavljanja na radu.
Upravo njihovi podaci i iskustva bili su osnova za izradu Predloga zakona koji je pred nama, budući da je evidentno da u našem društvu postoji ovaj vid kršenja prava, odnosno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje na radu. Zabrinjavajuće je da je ova pojava prisutna u svim strukturama zaposlenih i na svim nivoima rada.
Kako je uređenje ovog pitanja preporučeno i od strane Evropskog parlamenta, koji je usvojio Rezoluciju o zlostavljanju na radnom mestu, mi članovi PUPS-a zalažemo se za to da se ovo društveno pitanje uredi, odnosno učini sve da se ove pojave spreče, i smatramo da je donošenje ovakvog zakona veoma značajno.
Omalovažavanje, vređanje, provociranje, maltretiranje, galama, fizički nasrtaji, seksualno uznemiravanje, oduzimanje poslova i ostale metode kojima primitivni pretpostavljeni šikaniraju zaposlene biće zabranjeni i nadamo se kažnjivi po zakonu koji vi danas predlažete.
Mislim da će u ovom zakonu biti aktivni i aktivirani svi pozitivni propisi iz kaznene politike. Ustavom Republike Srbije je u članu 60. između ostalog utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada i potrebnu zaštitu na radu.
Zakon o radu sadrži odredbe o zabrani neposredne i posredne diskriminacije, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja zaposlenih i lica koja traže zaposlenje, po osnovu nekog ličnog svojstva, statusa i opredeljenja, kao i odredbe o mogućnosti da diskriminisano lice može da pokrene postupak pred nadležnim sudom za naknadu štete, u skladu sa zakonom kojim se uređuje parnični postupak. Ove odredbe obezbeđuju jedan vid zaštite zaposlenog i lica koje traži zaposlenje, ako je to lice po bilo kom ličnom svojstvu diskriminisano.
Međutim, evidentna su i sve učestalija ponašanja koja predstavljaju zlostavljanje na radu i u vezi sa radom kao novi vid kršenja prava na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu. Zlostavljanje na radu je zlonamerno, neprijateljsko i neetičko ponašanje prema zaposlenom. Ovakav vid ponašanja prisutan je u svim strukturama zaposlenih i na svim nivoima rada, uključujući i rukovodeći kadar.
Zlostavljanje na radu i u vezi sa radom ima različite vidove ispoljavanja, kao što su napad na kvalitet profesionalnog rada, napad na ličnu reputaciju, napad na mogućnosti adekvatnog komuniciranja i održavanja socijalnih odnosa, a često ima za posledicu ugrožavanje zdravlja lica koje je izloženo zlostavljanju u radnoj okolini.
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, tokom 2007, 2008. i 2009. godine bilo je dosta takvih primera.
Ovakva situacija ukazuje na potrebu da pitanje zlostavljanja na radu bude predmet posebnog zakona kojim bi se uredile obaveze poslodavaca i zaposlenih u pogledu preduzimanja preventivnih mera za stvaranje zdrave radne okoline i sprečavanje pojave zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i uredio postupak zaštite lica koje je izloženo zlostavljanju, kao i sankcije za takvo ponašanje.
Gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, zbog toga će Poslanička grupa PUPS glasati za ovaj predlog zakona.
Poštovane kolege poslanici, kakva je naša uloga u donošenju ovog zakona? Potrebno je danas da budemo jedinstveni u donošenju ovog zakona i u danu za glasanje moramo ga izglasati, ne sa 130 glasova, već sa 250 glasova. Zašto? Zato što je to naša ustavna, moralna i ljudska obaveza. To građani Srbije i očekuju.
Sada nekoliko reči o Predlogu zakona o volontiranju. Ustavom Republike Srbije, članom 18, jemče se i kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakon o volontiranju zasniva se na principima utvrđenim ratifikovanim međunarodnim konvencijama u ovoj oblasti, a to su: Opšta deklaracija organizacije UN o ljudskim pravima (doneta 1948. godine), Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (donet 1966), Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (doneta 2004), kao i na dokumentima Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Saveta Evrope kojima se promoviše volontiranje i podstiču države da podrže volonterske aktivnosti.
Tačno je, kao što ste rekli, gospodine ministre, da naš pravni sistem ne poznaje volontiranje kao dobrovoljno pružanje usluga za opšte dobro ili za dobro drugog lica bez naknade.
Do sada je kod nas bilo poznato da zdravstveni radnici, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, mogu da volontiraju po diplomiranju u roku od godinu dana i posle toga da pristupe polaganju stručnog državnog ispita. Poslanička grupa PUPS misli da bi ovde trebalo da se prizna staž ovoj deci, to su medicinske sestre, bolničari, farmaceuti, stomatolozi i drugi.
Volontiranje se zasniva na principima utvrđenim ratifikovanim međunarodnim konvencijama UN, EU i SE, kao što sam i rekao. Usvajanjem ovog zakona o volontiranju naš pravni sistem uvodi prvi put volontiranje kao oblik dobrovoljnog rada za opšte dobro, bez sticanja naknade i imovinske koristi.
Do sada je volontiranje bilo poznato, kao što sam i rekao, u pojedinim oblastima, odnosno posebnim zakonima, kao što je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, gde je volontiranje značilo i stručno osposobljavanje i usavršavanje radi obavljanja pripravničkog staža, polaganja stručnog ispita ili specijalizacije. Na ovaj način, donošenjem zakona o volontiranju, jasno će se razlikovati volontiranje od radnog angažovanja na osnovu ugovora o radu i, s druge strane, obezbediti pravna zaštita volontera i korisnika njihovih usluga od eventualne štete.
Iako se ovim predlogom promoviše volonterski rad, zameramo, gospodine ministre, što je predviđena starosna granica za volontere, što je besmisleno, jer upravo kod osnovaca, najmlađih, mlađih od 18 godina treba razvijati duh ovakve angažovanosti. Takođe, ne sme se smetnuti s uma da se ovde radi o humanom korišćenju slobodnog vremena (rad sa starima, rad sa decom, rad sa Romima), te da cilj ovakvog rada nije uvek sticanje iskustva, jer u ovom nisu samo mladi ljudi, već su to često zaposleni i ljudi sa iskustvom.
Zbog svega iznetog i danas prezentiranog, gospodine ministre, uveravam vas da će Poslanička grupa PUPS u danu za glasanje glasati za oba predloga zakona. Molim poslanike svih opcija u Skupštini da izađemo sa 250 glasova i da oba zakona, u korist građana Srbije koji to očekuju, izglasamo. Hvala.