Poštovana predsednice, drage kolege prijatelji i građani Srbije, pre više od mesec i po dana podneo sam i predložio jedno pitanje u vezi raketiranja autobusa u selu Vitanovac kod Kraljeva, gde je gospođa Popović povređena i posle svih tih istraga ovde sam lično predao i pitanje i dokumentaciju, dali smo gospodinu sekretaru, ne znam da li ste vi videli taj dokument, ali više od 45 dana je prošlo, nisam dobio odgovor šta je sa njenim obeštećenjem zdravlja?
Molim da odgovorno lice koje je trebalo da odgovori da kaže bar šta je s tim posle deset godina? Žena to nije dobila, pa ako je to moguće neka neko iz Vlade, ko je zadužen u resoru toga, odgovori na to pitanje.

Poštovana predsednice, drage kolege i koleginice, poštovani gospodine ministre, u Srbiji postoji 12 specijalističkih veterinarskih ustanova, dva naučna instituta, jedan u Beogradu, a drugi u Novom Sadu.
Postoji deset veterinarskih instituta osnovanih od strane Vlade, koja imenuje upravni odbor i direktora. Imovina, kao što znate, u vlasništvu je države. Oni svi sto posto posluju po dohodovnom sistemu, bez donacija države i bez napada na budžet Republike Srbije.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, kao što znate, organizovan je status njen po Zakonu o bezbednosti hrane, član 18. i 19. zakona, i ona je veoma bitna u lancu kontrole bezbednosti hrane.
Ona mora ili ona treba da akreditovanim laboratorijama obezbedi efikasan sistem kontrole bezbednosti hrane i da obuhvati akreditovane laboratorije različitih delatnosti i firmi, pre svega zavode za javno zdravstvo koji pripadaju Ministarstvu zdravlja, poljoprivredne stanice, enološke institute, voćarske itd, kao i druge laboratorije radi navedene funkcije kontrole bezbednosti hrane.
Mesto i uloga, funkcija specijalističke veterinarske službe mora biti sačuvana i autonomna u okviru Uprave za veterinu sa prevashodni zadatkom obavljanja specijalističkih poslova u okviru zdravstvene zaštite životinja, laboratorijska dijagnostika, kontrola praćenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja i zoonoza, kontrola higijene, higijenske ispravnosti kvaliteta hrane, hrane za životinje i vode, rešavanje problem au oblasti reprodukcije životinja, kao osnovnom i nezamenljivom funkcijom.
Naravno, to ne znači da pojedine laboratorije i delatnosti iz ovih ustanova neće imati svoje mesto i funkciju u lancu bezbednosti hrane i navedene direkcije po osnovu Zakona o bezbednosti hrane, na osnovu ovlašćenja koje će po tom zakonu dobiti.
Ono što je takođe posebno bitna je činjenica da ovakav vid organizacije specijalističke veterinarske delatnosti, u okviru veterinarske službe, prepoznatljiv je i efikasan, kako u zemljama EU, tako i u svim zemljama koje imaju kvalitetan sistem organizacije.
Na kraju, zato je jako bitno održati i sačuvati status specijalističke veterinarske delatnosti u zemlji u okviru navedene organizacije veterinarske službe, kojom rukovodi Uprava za veterinu, koja je inače sastavni deo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Poslanička grupa PUPS, kad bude dan za glasanje, glasaće za ovaj zakon.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani građani Srbije, danas kada raspravljamo o Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, poslanici PUPS pozdravljaju predlog donošenja ovog zakona. Zbog čega?
S obzirom na to da je nikotinizam socijalno medicinski problem, neophodna je i nacionalna strategija borbe protiv nikotinizma. Tu prvo stavljam kao najodgovornije Ministarstvo zdravlja, zatim Ministarstvo prosvete, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo poljoprivrede. Ovaj problem, uz političku i stručnu javnost, mora da kao cilj bude objedinjenje svih društvenih snaga u Srbiji. Samo tako se može organizovati prevencija i smanjivanje nikotinomanije.
Sećam se Skerlićeve ulice broj 24 gde je bio Institut za zdravstveno vaspitanje i dr Kovačević Nemanju koji je bio pionir borbe ovoga do čega smo danas došli. Mislim da je to dobar put kojim ide Ministarstvo zdravlja sa svojim predlozima u smislu zaštite zdravlja stanovništva Srbije.
Potrebno je i poželjno osposobiti primarne oblike zdravstvene zaštite, kao što su domovi zdravlja, zavodi za javno zdravlje, ali i u jednim i u drugim, i u svim zdravstvenim institucijama moraju biti stroga pravila – lekari bez cigareta u ruci u ordinaciji. U obrazovanju učitelji bez cigareta u ruci pred učenicima.
Ako se tako postavimo, onda ćemo sigurno da studente informišemo pre upisa na medicinske odnosno zdravstvene fakultete, pedagoške, filozofske itd. i da im jasno kažemo koliko je neiscrpan kontigent problema od kojih proističu mnogi i ekonomski problemi.
Sadnja duvana umesto srodnih žita, umesto voća, umesto povrća, i sad zamislite, budžet Srbije koji se teško puni i teško stvara, Ministarstvo poljoprivrede daje subvencije poljoprivrednicima koji sade duvan, a neka statistika koja je tačna ili netačna, brojevi kažu da u Srbiji oko 12.000 hektara se sadi duvanom i ljudi za to dobijaju još subvencije, a sa druge strane govorimo o narodnim kuhinjama gde ljudi nemaju hleba, brašna itd.
Svi pokazatelji ukazuju na nekontrolisanu potrošnju duvana u našoj zemlji. Bolesnici stižu do lekova u poodmakloj fazi bolesti, kada je lečenje neuporedivo teže i posledice veće, malignitet, opstruktivne bolesti pluća, TBC i drugo.
Nekada su radne organizacije preko medicine rada slali svoje zaposlene u zdravstvene organizacije preventive radi. Danas tu ima problema i preventiva košta, i možda najviše košta, ali je najplodonosnija.
Situacija je dramatična. Pušenje ne utiče samo negativno na zdravlje, već i na porodicu, na radnu organizaciju, ekonomske prilike i velike ekonomske štete. Promovisati zdrav stil života, usvojiti politiku zabrane pušenja u školama i na radnom mestu mislim da je sada prioritet.
Svaka osoba i svaka porodica zavisnika imaju nevolje uzrokovane bolestima kao posledicu pušenja koje na prvi pogled nisu uočljive. One zahtevaju duži i temeljitiji rad. Potrebne su korenite izmene u ponašanju naše omladine.
Apstinencija sama po sebi ne znači ništa ako se ne radi na promeni ličnosti i prihvatanju novih zdravih životnih stavova i života. Specifičnosti naše zemlje povezane sa upotrebom i zloupotrebom duvana pokazuju zabrinjavajuće tendencije, naročito kada je reč o mladima.
Malo se govori o štetnosti pušenja među ženama, među trudnicama, a u adolescentnom periodu duvan je nažalost ulazna droga, a nastavlja se sa drugim psihoaktivnim supstancama, što kod većeg broja mladih dovodi do rizičnog ponašanja, napuštanja škole i drugih brojnih problema.
Alarmantan je podatak da teret koštanja lečenja bolesti i smrtnosti građana Srbije inicira kao podstrekač ili inicijalna kapisla upotreba i zloupotreba duvana, što raste ukoliko još ovome dodamo izgubljeno vreme radnika u toku radnog vremena i njihov nerad dok im je cigareta u ruci, znači nerad u to vreme, zatim troškove za nabavke lekova i bezuslovno njihovo lečenje izazvano od duvana i duvanskog dima.
Da pomenem da ova pošast izaziva veliki broj medicinskih posledica, štetnih po zdravlje i pušača i nepušača. Dugotrajna i skupa lečenja, sa velikim brojem bolesničkih dana, i zauzimanjem bolničkih kapaciteta, smanjuju produktivnost, dovodi do kolapsa zdravstvenog sistema i predstavlja društveni teret i trošak.
U Srbiji kažu da ima 8,8% mladića i oko 8% devojčica koje su već do 16 godine probale da konzumiraju duvan i da su mnogi nastavili da puše. Ova raširena upotreba duvana predstavlja veliki socijalni i medicinski problem.
Prema stavu SZO, pušenje je najveći pojedinačni preventabilni faktor prevremene smrti, bolesti i nesposobnosti. Ova masovna pojava, koja se opravdano naziva pandemijom, pokazuje dramatično povećanje u zemljama u razvoju, pa i u Srbiji, a stagnira ili opada u pojedinim najrazvijenijim zemljama u svetu.
SZO je sačinila i stalno promoviše strategiju "zdravlje za sve građane planete". U njoj je data puna pažnja aktivnostima koje treba da sprovede zemlja članica, zdravstvena služba, preduzeće, kolektiv, zajednica i svaka osoba prihvatajući zdrave životne i razumne navike.
SZO je procenila da svake godine u svetu umire tri miliona ljudi od pušačkih bolesti i da će do 2020. godine umreti oko 10 miliona stanovnika. U periodu od 2020. do 2030. godine preko 100 miliona će umreti zbog posledica pušenja.
Još 1970. godine SZO je zabranila pušenje na zasedanjima skupštine i sednicama komiteta i svim svojim prostorijama. Istovremeno je energično zahtevala od UN da je podrže. Ovaj predlog su podržale sve međunarodne organizacije u sistemu UN, takođe i naša zemlja.
SZO je 75. godine obrazovala Komitet eksperata za kontrolu pušenja i Svetski dan zdravlja 7. april je juče bio. Trebalo je da bude obeležen nekom porukom protiv pušenja ili za žrtvu u korist zdravlja, ali 31. maj nam dolazi u susret. On od 1989. godine je proglašen svetskim danom bez cigareta, odnosno to je svetski dan bez pušenja.
Zbog sveta toga poslanici poslaničke grupe PUPS u danu za glasanje glasaće za ovaj zakon jer mislimo da Srbija, kao deo UN i sveta, ima moralnu obavezu, a Etički komitet SZO je dao obavezu svakom lekaru da se bori za ova načela.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, želim još neku reč da kažem o pasivnom pušenju, pošto mislim da neki nisu  načisto sa time šta čini pasivni pušač, mada prosečna cigareta gori dvanaest minuta, pušač je samo mali deo vremena neposredno koristi, u stvari samo mali deo dima koji proizvodi cigareta udiše pušač. Većina dima se rasprši u okolni vazduh i udišu ga drugi.
Dim koji leluja u okolini pušača sadrži više od 60 kancerogena. Zagađenje vazduha nastalo pušenjem, kućne ventilacije ne odstranjuju, već ga samo raspršuju okolo. Jedno proučavanje u Americi je otkrilo da su nepušači koji su u braku sa pušačima imali rak svih vrsta 60% više nego nepušači, koji nisu bili u takvom braku. Deca pušača imaju dva do četiri puta češće pogoršanje postojećih bolesti disajnih organa. Takođe je uočeno da sindrom iznenadne dečije smrti preovlađuje u domaćinstvima, gde se puši.
Neposredni uticaj pušenja na zdravlje mladih ispoljava se određenim znacima, kao što su kašalj, smanjenje dubine disanja, stalna pojava sluzi u bronhijama, češće prehlade i slično. Kada pušenje postane navika, ono deluje štetno i na kardiovaskularni sistem. Navodi se, da pušenje podstiče gojaznost, konzumiranje veće količine hrane, nedovoljno kretanje, visoke vrednosti masti u krvi, a naročito holesterola.
Usled toga, pušači se izdvajaju u posebnu kategoriju adolescenata, kod kojih je kasnije faktor rizika od kardiovaskularnih oboljenja znatno veći. U poslednje vreme ističu se simptomi koji ukazuju na nepodnošljivost među mladima, kao što je iritacija očiju, rinitis, glavobolja, jutarnje iskašljavanje itd.
Ne sme se zanemariti ni uticaj duvana na polju nespokojstva, hipertenzije, drhtavice, poremećaja u organima za varenje, čira u stomaku i neki socio-psiholoških odnosa pojedinaca prema sredini. Uopšte uzevši, skoro da nema organa na koji pušenje ne deluje negativno. Ako se tome dodaju psihosocijalne posledice, onda je veoma teško objasniti, zbog čega ljudi posebni mladi, uprkos saznanju o štetnom dejstvu, ipak počinju da puše, a još više zbog čega stari to isto žele i ne odustaju od pušenja. Zbog ovih razloga ja ću lično glasati za ovaj zakon, a i svi poslanici iz Partije ujedinjenih penzionera glasaće, gospodine ministre, za ovaj zakon. On je odličan.

Poštovana predsednice, radno predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dobio sam zadatak da ispred Poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera kažem neku reč u vezi ovog današnjeg zakona. Moramo se podsetiti 24. marta 1999. godine, kada su u 20.00 časova snage NATO, bez odobrenje UN, u akciji od 78 dana, 19 zemalja Evrope, najmodernije zemlje sveta – doletele i uništile ovu zemlju i stvorile problem o kome mi danas govorimo.
Da nije toga bilo mi danas ne bismo govorili o ovom zakonu o izbeglicama i ne bismo uopšte morali da pričamo.
Ali, činjenice i istina govore, oni koji su napravili izbeglice to ne priznaju, ne pomažu i ne plaćaju ratnu štetu.
Setite se preduzeća, ''Televizije'', setite se Ćićevca i male Milice, kao i drugih koji su stradali od NATO agresiji i njihovih roditelja. Pola miliona ljudi primila je Srbija, široko otvorena srca i ruku. Oni su danas integrisani u našoj Republici i to je nešto što treba priznati, što treba reći da je Vlada ili vlade ove zemlje učinile puno, odnosno onoliko koliko se moglo u datim momentima za njihovo zbrinjavanje.
Malopre sam rekao da su to činjenice i istina, jer je i moj grad odakle dolazim, zato su mi činjenice i poznate, to je grad Kraljevo, u prvom momentu imao preko 50.000 ovih ljudi ili svaki deseti. Šta želim da kažem? Njima je potrebno puno, puno toga. Najpre su ih primili kolektivni centri, to su bile, pre svega, sportske dvorane, to su bile škole, to su bile neke druge institucije i slobodni prostori, koji su bili prenatrpani. Bilo je tu i smrtnih slučajeva, pa je bilo problema i sa njihovim sahranjivanjem.
Komesarijat za izbeglice Republike sigurno zaslužuje puno pohvala. U to vreme onim ljudima koji su se bavili ovom problematikom sigurno nije bio lak zadatak i mislim da su ga časno i pošteno odradili, i sva priznanja Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije.
Komesarijat za izbeglice i danas treba da pomaže, jer ta priča još nije završena. Danas je oko 100.000 izbeglica još uvek na prostorima Republike Srbije. Šta im treba pomoći? Za njih su bitni humani i ekonomski aspekti. Osim ljudskih resursa i ekonomskih mogućnosti, veoma je malo učinjeno za njih.
Prvo, njima treba obezbediti puno toga, pre svega, besplatnu zdravstvenu zaštitu, jer oni nemaju od čega i ne mogu da podmire nikakve troškove i doprinose koje zdravstvo traži, računajući kompletnu zdravstvenu zaštitu, za sve vidove, i za decu i za odrasle i za stare.
Drugo, treba im pomoći u obrazovnom sistemu upisom u škole putem studentskih i učeničkih stipendija i kredita za one koji se školuju, studiraju.
Treće, omogućiti evropske konsultacije sa evropskim komesarijatom za izbeglice, jer ovo što Srbija radi to je samo posledica štete od zemalja koje su ovu zemlju napale i bombardovale, i napravili haos u ovoj zemlji.
Republika Srbija zaslužuje svaku pomoć.
I na kraju, molim kolege poslanike, da ovaj zakon prihvatimo k srcu, iz razloga što je zaista dobar, a kroz amandmane dopunićemo nešto više, ali za Partiju ujedinjenih penzionera Srbije ovaj zakon je dobar i u danu za glasanje mi ćemo glasati svi za ovaj zakon. Ujedno pohvaljujemo i Komesarijat i Vladu Srbije za ono što je učinjeno za izbeglice. Hvala lepo. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. O čemu se radi? Posle NATO bombardovanja, sad će 11 godina 24. marta, kancelariji PUPS-a se obratila gospođa Popović Stana iz sela Ravanice kod Kraljeva, rođena 1949. godine u Ravanici, udata.

Obratila se posle televizijskih obaveštenja i objava da se Zdravstvenom centru u Kraljevu jave lica koja su imala nesreću da za vreme NATO bombardovanja budu povređena.

Da podsetim poslanike, ona se nalazila u autobusu punom putnika koji je raketiran u selu Vitanovac od snaga NATO-a. Povređenih je bilo dosta, među njima i gospođa Popović Stana. Ona se obratila posle tih televizijskih objava Zdravstvenom centru u Kraljevu i dobila mišljenje lekara o procentu oštećenja svog zdravlja. Odlazi u opštinsku komisiju, koja je tada jedina imala pravo da, na predlog Vlade, donese odluku o isplati ratne štete. U ovom slučaju, 150 hiljada je njoj određen joj je stepen invaliditeta. Posle završetka administracije više puta se obraćala istoj kancelariji za ratne štete u Kraljevu i do sada niko taj deo nije isplatio.

S tim u vezi, postavljam pitanje – da li će se isplatiti ratna šteta za povredu telesnog integriteta i zdravlja građana u NATO bombardovanju, s obzirom na to da je 2000. godine pri Vladi bila konstituisana takva komisija koja je skupljala podatke od komisija po opštinama? Interesuje me, da bismo mi mogli gospođi Stani Popović da odgovorimo, da li će i kada Vlada ovaj svoj deo ispuniti prema građanima. Kao što rekoh, čeka se 11 godina na to. Hvala lepo. Dodaću vam celu dokumentaciju.

Gospođo predsednice, poštovana gospođo Kalanović, sredstva od Međunarodne banke, odnosno Nemačke banke za razvoj, uložena u rekonstrukciju vodovodne mreže dobro će se vratiti i iskoristiti. Kada je u pitanju ovih osam opština koje ste izabrali, mislim da će to dati podstreka njihovim komunalnim preduzećima i lokalnoj samoupravi da pođu napred, jer sve te opštine imaju velike probleme što se tiče snabdevanja pijaćom vodom i rekonstrukcije kanalizacione mreže.
Ako znamo nešto iz hemije, da su azbestne cevi kancerogene, i da ih ima u ovim opštinama, a sve medicinske statistike govore da je veliki procenat onkoloških slučajeva ili oboljenja u ovoj zemlji, od male dece pa preko omladine, trudnica i starih, svakako da je ovo nešto što treba pohvaliti, vas lično, vaš sekretarijat, odnosno investicioni plan i samu vladu, koja misli o svome narodu i ljudima.
Teško je živeti u Banatu kada je spoljašnja temperatura vazduha 30 ili 40 stepeni, a da nemaju gde da popiju čašu vode. Strašno je, gospođo Kalanović, takođe, da u drugim gradovima ljudi nemaju tu čašicu vode. Mislim da je ovo za svaku pohvalu, mnogi će sada piti tu zdravu vodu.
S druge strane, ne treba se mnogo plašiti zbog ovoga, jer ovakav investicioni program će povući, to su već prethodnici govorili, i nešto iz lokalne samouprave i zaposliti radnu snagu itd., ali će se u drugom delu budžeta, u Ministarstvu zdravlja, oslobađati sredstva koja su trošena za epidemije a koja je neispravna voda po školama, bolnicama, domovima zdravlja i te kako iziskivala. Strašno je gledati dete koje traži, a nema vode.
S druge strane, mi smo pre neki dan, takođe, pričali ovde o legalizaciji objekata. Dok se god ne legalizuje objekat, takav je naš zakon, ne može da se priključi na vodu i kanalizaciju. Sada je ovo još jedan podstrek, ti ljudi koji su na rubovima opština podizali svoje zgrade i objekte će sa ovim što ste vi uradili, što je za svaku pohvalu, dobiti tu čašu vode. Ako uzmemo u obzir da su negde veoma stara domaćinstva, staračka, trebalo im je dosta da idu, 100, 200 ili 300 metara, po jednu čašu vode.
Prema tome, ubeđujem vas i obećavam da će sva ova sredstva biti lepo iskorišćena, a da će poslanici Partije ujedinjenih penzionera u danu za glasanje glasati za ovo čime ste danas obradovali građane Srbije i nas poslanike. Najlepše vam hvala i samo tako idite dalje. Hvala lepo.

Poštovana predsednice i radno predsedništvo, kolege poslanici, postavio bih pitanje gospođi Svetlani Vukajlović, direktoru Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Stomatološka nauka se bavi, pre svega, preventivom. Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju mora da se bavi preventivom, iz prostog razloga što su deca u tom uzrastu bez zuba, imaju anomalije rasta zuba, lica, vilice itd. Međutim, odlukom gospođe Vukajlović, ili možda ministra zdravlja, oni se ne bave i ne dozvoljava im se da se bave preventivom, već samo tercijarnim delom medicinske, odnosno stomatološke struke.

Želeo bih da pismenim putem budem obavešten da li će Stomatološki fakultet dobiti najzad to pravo da se bavi i preventivom, jer oni se sekundarnim delom medicine i ne mogu baviti, samo primarnim i tercijarnim. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, radno predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan temeljit, seriozan, sveobuhvatan i dobar zakon, kako o predškolskom vaspitanju, tako i o studentskom i učeničkom standardu. PUPS je duboko i svesno razmatrao ovaj zakon, poklonio mu je dosta pažnje i mislim da možemo pohvaliti ovakav zakon, koji posle duže vremena dolazi u Skupštinu i pred narodne poslanike.
Prvo, podržavamo i pohvaljujemo borbu protiv osipanja dece, uključivanjem dece koja nisu bila uključena u predškolsko obrazovanje. U ovom predlogu zakona se vidi da je učinjen veliki napor da nam sva predškolska deca budu obuhvaćena jednom vrstom, ili vidom smeštaja u dečja obdaništa i druge institucije predškolskog karaktera.
Smatramo da je uzrast učenika posle predškolskog, kada krene u školsko obrazovanje, najvulnerabilnije godište, pa bi trebalo nešto učiniti da predavači, pedagozi, socijalni radnici, medicinske sestre, budu bez cigareta u školi i da naše škole budu bez duvanskog dima, jer učitelji i ostali prosvetni radnici koji rade u školi daju loš primer učenicima i uluda je naša borba protiv narkomanije, alkoholizma. U tim godinama se sve to proba, pa predlažemo da se nešto učini u tom smislu.
Bela kuga je, svakako, veliki problem naše zajednice i naše zemlje, ali visok procenat obuhvata dece predškolskim vaspitanjem je uspeh i Vlade i Ministarstva prosvete. Naše škole bez duvanskog dima će biti veliki uspeh čitave zajednice.
Mislim da je ovim predlogom zakona Ministarstvo obrazovanja uspelo da sistematizuje svu problematiku o učeničkom i studentskom standardu u Republici Srbiji. Zbog zdravstvenog dela vaspitanja, predlažemo da se kod učeničkog i studentskog standarda razmišlja i o medicinskom standardu, iz prostog razloga što mnogi učenički domovi i studentski nemaju organizovanu zdravstvenu zaštitu. U Beogradu postoji Studentska poliklinika, ali u ovim drugim delovima Srbije je jako teško devojčici od 12, 13 ili 15 godina da ode i potraži pomoć ako ima ginekoloških problema i da ode tamo gde ide odraslo stanovništvo. S tim u vezi, mislim da u takvim institucijama treba organizovati stomatološku, pedijatrijsku ili ginekološku zaštitu.
Na kraju, poštovani gospodine ministre, uveravam vas da će PUPS, u danu za glasanje, glasati za ove odlične predloge zakona o predškolskom, učeničkom i studentskom standardu. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovani gospodine ministre, verujem da ste posle načelni rasprave srećni jer su danas naše kolege ovde rekle i izjasnile se da je pred nama jedan odličan zakon.
Govorili smo o predškolskom vaspitanju, učeničkom i studentskom standardu. Na kraju bih rekao da taj studentski i učenički standard mora da ima i zdravstveni standard. Postoje mnoge škole koje su imale ambulante, koje su sada zatvorene. Postoje ambulante u kojima je oprema vredna desetine miliona, kao što su stomatološke ambulante po Srbiji. U mnoge škole više lekari ne dolaze, jer su lokalne samouprave, zbog štednje, to ostavile.
Znači, postoji objekat, postoji oprema, na biroima postoji kadar, međutim, lokalne samouprave su siromašne i taj deo posla ostaće nam prazan.
Zbog kvaliteta zakona, čuli ste i od prethodnika, zaslužujete sva priznanja, a ja bih vas zamolio da kao Ministarstvo obrazovanja i prosvete, odnosno s ministrom zdravlja, pogledate ovaj problem, sagledate ga detaljnije, serioznije nego ja danas ovde, da taj problem možemo rešiti – da svaka škola sa hiljadu ili 1.200 učenika mora da ima svog stomatologa, da zaštiti njihovo zdravlje, i lekara pedijatra. To je jedina molba PUPS-a i moja lično. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, rasprava po amandmanu svakako je potakla i mene iz prostog razloga što je to jedan veoma seriozan problem i ako uzmemo demografiju u pomoć, a istorija je majka nauke, reći ću nešto o tome.
Kada sam započinjao svoju karijeru u radnom odnosu, uplaćivao sam doprinose za penziju koja je išla starijim generacijama koje su to pravo stekli.
Svaka mlada generacija kod nas mora da ulaže uplaćujući doprinose za generaciju koju je zatekla, koje su stare.
Demografija danas govori sledeće, da je Srbija jedna od četiri zemalja sa najstarijim stanovništvom u svetu. Iza nas ili sa nama su Moldavija, Ukrajina i ne znam četvrta koja je, i Srbija. Sigurno da ovaj problem koji je nasleđen od prethodnih generacija ne može čarobnim štapićem, danas na ovoj raspravi koja je visokostručna, koja je i objektivna, da reši probleme penzionera.
Svakako kada se kolege obrate PUPS-u, moraju da shvate da se partija penzionera formirala baš što je na vreme videla ovaj problem, dok drugi taj problem nisu baš sagledavali u momentu kada se stvarao. Iz prostog razloga, verujem u ovu vladu.
Verujem da je ova vlada u ovim godinama rešavala ove probleme i slična rasprava je bila tamo u onoj donjoj Skupštini, kako je mi zovemo, o budžetu kada se raspravljalo. Bilo je toliko sumnji da nećemo uspeti ništa.
Nažalost, verujući u poteze Vlade i ministarke koja je ovde prisutna, penzioneri danas u ovoj zemlji primaju penzije pravovremeno, svakog meseca, istog datuma bez ijednog dana zakašnjenja. Zašto sada ne bi verovali takvoj politici Vlade, a i ovde je gospođa ministarka koja je i prošle godine to isto govorila.
Prema tome, PUPS je spremna za svu raspravu i svakako, koristeći ovu današnju raspravu, spremni smo da sednemo i van ove institucije, u bilo koje vreme i bilo gde, da sagledamo seriozno ovaj problem, da pozovemo i pravnike i ekonomiste u pomoć, jer danas, raspravljajući o ovom amandmanu i donoseći noviji zakon o socijalnom osiguranju i penzijama, svakako koristićemo pomoć svih onih koji su danas ovde učestvovali i svi su doprineli ovome.
Verujem, još jedanput ponavljam, verujem u ljudskost, u humanizam, ali verujem i u odluke vlade. Sigurno ću glasati za ovo kada bude bilo na tapetu.

Poštovana predsedavajuća, više puta sam pokrenuo ovo pitanje, pa evo i sada, ne želeći da povredim nikoga. Mislim da se o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ne vodi računa u Ušćanskom području. Kada to kažem, radi se o stomatološkoj službi u tom delu. Iz razloga što je Ministarstvo sarađivalo u vezi ovog problema nemam nikakvih primedaba na rad samog ministra, već smatram da neko iz lokalne samouprave gospodina ministra, poštovanog gospodina Milosavljevića, odnosno verovatno mu daje neke druge podatke koji nisu verodostojni i tačni. Šta želim da kažem?

U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti stoji jasno da deca do 14 godine u osnovnom obrazovanju, studenti do 25 godine takođe i trudnice imaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu. U ovom delu postoje tri ambulante: jedna u naseljenom mestu Studenica, jedna školska ambulanta u školi u Ušću i treća u zdravstvenoj stanici Ušće. Zadnji put u maju kada sam želeo da dobijem odgovor zašto se to ne radi, stiglo je obaveštenje da je lekar na trudničkom bolovanju i da će on za četiri meseca doći na posao.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani i uvaženi gospodine ministre, pozdravljamo i podržavamo naročito član 31, koji propisuje vaspitanje o ravnopravnosti ili rodnoj ravnopravnosti polova, kao sastavni deo predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog učenja.
Škola uči, porodica vaspitava. Ovo je posebno značajno jer je to najbolji način rušenja predrasuda i garancija da će u dugom roku rodna ravnopravnost polova biti društveno prihvaćena realnost, a ne zakonom propisana obaveza. Propisuju se i posebne mere za poboljšanje položaja onih grupa koje zbog svoje kulture, tradicije i društveno-ekonomskih prilika rano napuštaju obrazovni sistem Srbije.
Na kraju, uvažena potpredsednice, gospođo Čomić, PUPS smatra da smisao donošenja ovog zakona u celini i prihvaćenih amandmana od strane Odbora za ravnopravnost polova i Vlade će se održati samo ako bude zaživela njegova primena jer stručnjaci smatraju da u Srbiji nije problem nedostatak pravnih akata o rodnoj ravnopravnosti, već ignorisanje postojećih.
Na primer, Srbija još od Drugog svetskog rata ima zakon kojim se reguliše pravo nasleđivanja od strane ženske dece. Ipak su mnoga ženska deca, posebno u ruralnim sredinama, prinuđena da se odriču svog dela nasledstva u korist braće, kako ne bi bila isključena i odbačena od porodice. Plašim se da ne bude i sa ovim zakonom nešto slično.
Poštovana predsedavajuća, ako je tačno da je Srbija posebna zemlja u Evropi koja nema ovakav zakon, molim moje kolege poslanike, i opozicije i pozicije, da u danu za glasanje budemo jedinstveni u izglasavanju ovog bitnog zakona na koji, kao što sam već napomenuo, Ustav obavezuje da ga imamo što pre. Gospodine ministre Ljajiću, poslanici PUPS i ja i dalje vam predlažemo da ovaj zakon o ravnopravnosti polova preinačite naziv da se zove zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Na kraju, poslanici PUPS i ja glasaćemo za ovaj zakon u danu koji bude određen za glasanje. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, izražavam zadovoljstvo u ime PUPS što će se danas razmatrati amandmani poslanika na Predlog zakona o ravnopravnosti polova na sveobuhvatan način na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Razmatranjem amandmana o ravnopravnosti polova, uz aktivno učešće svih poslanika, od predlagača zakona, od Vlade Republike Srbije, preko skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova, do svakog od stanovnika naše zemlje i šire, na koje se odnose amandmani koji će se danas razmatrati radi poboljšanja teksta zakona o ravnopravnosti polova.
Poštovana predsedavajuća, nakon usvajanja zakona o zabrani diskriminacije i donošenja drugih zakona, među njima i ovaj predloženi, koji su po svom karakteru antidiskriminatorni, predstavlja logičan sled stvari.
Uključivanje u svetske tokove i kreiranje demokratskog društva jednakih mogućnosti zahteva takav dokument, imajući u vidu da je još 1995. godine, na Četvrtoj svetskoj konferenciji UN, ustanovljeno da se rodna ravnopravnost kao osnovni princip razvojnih programa mora uključiti u sve vidove oblikovanja politike, programa i planiranja projekata, institucionalne strukture i procedure donošenja odluka.
Srbija je poslednja zemlja Evrope koja nema ovaj zakon, a kasni i za zemljama iz regiona. Zbog svega ovoga treba pozdraviti konačnu rešenost za usvajanje ovog zakona. Iako se naredni redovi mogu posmatrati kao školski primer pregleda zakona i bavljenje leksikom, smatram da bi trebalo napraviti distinkciju između pola i roda, jer bi u javnosti laici vrlo često bili zbunjeni upotrebom čas ravnopravnosti polova, čas rodne ravnopravnosti.
Takođe, treba primetiti da stručnjaci koji se bave ovim pitanjem upotrebljavaju termin "rodna ravnopravnost" uvek kada govore o ovoj temi, a iza toga sledi jednostavno objašnjenje. Ljudi se rađaju kao osobe ženskog ili muškog pola, i kada se govori o polu misli se na njihove biološke, telesne karakteristike na osnovu kojih se razlikuju.
Diskriminacija, koja postoji u društvu i koja se ovim predlogom zakona želi eliminisati, nije zasnovana na biološkim karakteristikama, već na rodu. Rod predstavlja društveno oblikovanje biološkog pola žena i muškaraca. Drugim rečima, rod pokazuje na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i odnosi se na čitav spektar ideja i očekivanja koji se tiču tih uloga.
Prema Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou ove ideje i očekivanja nisu nešto što se stiče samim rođenjem, već što se kroz proces socijalizacije u porodici, školi i društvu i slično uči i razlikuje između društava i kultura. Samim tim bi pre trebalo govoriti o rodnoj ravnopravnost, nego o ravnopravnosti polova.
Još jedna činjenica koja govori u prilog primeni termina "rodna ravnopravnost" je i to što su u njemu uključene i osobe drugačijih rodnih identiteta, a jedan antidiskriminatorni zakon, kakvim se smatra i ovaj predloženi, mora da obuhvati i ovu kategoriju.
Dakle, pol je rezervisan za fiziologiju i anatomiju, dok je rod društvena konstrukcija. Evropska povelja koristi pojam "rodna ravnopravnost" i definiše ga na sledeći način - rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice.
PUPS smatra da nakon usvajanja novih amandmana i samog zakona, do dana za izglasavanje, predlaže da se ovaj zakon i zove zakon za rodnu ravnopravnost. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, podržavamo ovaj amandman, jer ovim zakonom su uređena samo pitanja koja se najneposrednije odnose na ostvarivanje ravnopravnosti u oblasti zapošljavanja. Nažalost, ona nisu uređena Zakonom o radu.
PUPS vam predlaže da se što pre izvrši usaglašavanje ovoga. PUPS pozdravlja uvođenje evidencije dokumentacije i njeno vođenje o polnoj strukturi zaposlenih i što je Vlada prihvatila amandman narodnih poslanika, da poslodavci koji imaju u radnom odnosu više od 500 zaposlenih, smanji na 50.
Zašto podržavamo? Sada de fakto nisu isključena preduzeća sa manjim brojem radnika, a pošto se zna, u Republici Srbiji većina preduzeća spada u ovu grupu. Hvala vam što ste prihvatili ovaj amandman.