Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani gospodine ministre Ljajiću, dame i gospodo narodni poslanici, izražavam zadovoljstvo kao poslanik PUPS-a što se Predlog zakona o ravnopravnosti polova danas razmatra na sveobuhvatan način, na današnjoj sednici Narodne skupštine. Razmatranje Predloga zakona o ravnopravnosti polova, uz aktivno učešće svih, od predlagača zakona, pre svega, preko radnih tela Narodne skupštine i odbora, do svakog građanina i građanke na koje se odnose odredbe ovog predloga zakona, omogućava poboljšanje zakonskog teksta.
Pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama čl. 15. i 21. Ustava Republike Srbije, kojima je propisano da Republika Srbija jamči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti, kao i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zaštitu, bez diskriminacije, i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna i posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pola.
Da se podsetimo, to su Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, kao i međunarodno prihvaćena akta, i to: Opšta deklaracija o pravima čoveka, doneta 1948. godine, Konvencija o političkim pravima žena, doneta 1952. godine, Pakt o građanskim i političkim pravima, donet 1966. godine, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, donet 1966. godine, Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama, doneta 1979. godine, Pekinška deklaracija i platforma za akciju iz 1995. godine, Deklaracija o zaštiti žena i dece u slučajevima opasnosti i oružanih sukoba, doneta 1974. godine, Deklaracija o eliminaciji zlostavljanja žena iz 1993. godine, Univerzalna deklaracija o demokratiji UN, doneta 2000. godine, kao i zakonski dokumenti, odnosno deklaracije, rezolucije i preporuke o rodnoj ravnopravnosti Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i Komiteta ministara, između ostalog, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda, kao i Deklaracija o rodnoj ravnopravnosti, Mapa puta za jednakost žena i muškaraca, odluke Evropskog suda pravde u kojima se određuju prioriteti i standardi rodne ravnopravnosti, pravne tekovine EU, politika vezana za socijalnu inkluziju i zaštitu i niz drugih strateških i razvojnih dokumenta.
PUPS smatra da je značaj usvajanja ovog zakona veoma bitan i hitan, zbog bezbroj činjenica. Žene su kod nas u dosta nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce, kako u privatnom, tako i u javnom životu. Potrebno je, s tim u vezi, otkloniti posledice velike diskriminacije i marginalizacije žena.
Potrebno je odmah, sutra je već kasno, popraviti težak položaj žena u svim sferama društvenog života, pa i ovde, u Narodnoj skupštini.
Poslednji smo u okruženju koji donosimo ovakav zakon i u danu za glasanje treba da ga usvojimo. Zašto?
Zato što je to, pre svega, ustavna odredba, zato što je to međunarodna obaveza, zato što je to evropski standard, zato što je to element modernizacije i demokratizacije društva, zato što je to uslov za brži, ravnomerniji i efikasniji društveni razvoj, zato što je to put za unapređivanje društvenog položaja i žena i muškaraca, zbog zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, zbog porodičnih odnosa, zbog obrazovanja, kulture i sporta, zbog političkog i javnog života, zbog sudske zaštite.
Ovako koncipiran, on obavezuje sve činioce javnog života da vode aktivnu politiku jednakih mogućnosti i obezbeđuju sinergiju delovanja.
Ravnopravnost polova obezbeđuje se i prilikom kandidovanja za izbore, na sve funkcije i sva imenovanja u organima javne vlasti u Republici Srbiji.
Poboljšanje položaja žena je zajednički cilj, na koji se naša zemlja obavezala u više zakona i strateških dokumenata, kao što su: Zakon o zabrani diskriminacije, Milenijumski ciljevi razvoja, Strategija za smanjenje siromaštva, Nacionalna strategija održivog razvoja i Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
Smatramo da je, sa stanovišta primene ovih zakona i dokumenata, izuzetno važno da svaka lokalna samouprava bude u obavezi da ustanovi institucionalni mehanizam, odnosno telo koje će se baviti pitanjima rodne ravnopravnosti, nadgledati i pomagati primenu pomenutih zakona i strategija na lokalnom nivou. Stoga, apelujemo na vas da omogućite da sve lokalne samouprave preuzmu aktivnu ulogu u poboljšanju položaja polovine stanovništva Srbije. Danas postoje u samo sedam opština u Srbiji, u Žitištu, Zvezdari, Prokuplju, Kragujevcu, Senti, Staroj Pazovi i Somboru.
Poštovana predsedavajuća, kao član PUPS-a, a uz vašu pomoć, imao sam i tu čast da sa grupom poslanika u Nišu prisustvujem okruglom stolu čija je tema bila "Ravnopravnost polova uz podršku UN" i da shvatim na tom sastanku da naši građani očekuju da ovaj zakon bude prihvaćen od strane Vlade i nas poslanika. Uveravam vas da će poslanici PUPS-a, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon, iz razloga što će Srbija realizovati preuzete obaveze, kao i za ustavnu obavezu ostvarivanja politike jednakih mogućnosti, i time obezbediti ostvarivanje kreativnih potencijala oba pola.
Usvajanjem ovog zakona obezbeđuje se pravni okvir za rad novih organa i institucija koje se bave zaštitom žrtava nasilja i saniranjem posledica raznih vidova diskriminacije. Prihvatilišta za žene, ''sigurne kuće'', upravo prihvataju žene koje nisu uspele da zaštite svoja prava kroz sistem institucija, iz razloga što žene češće ostaju bez posla, one nisu nosioci prava svojine, nemaju pravnu pomoć pred sudom, što onemogućava ostvarivanje njihovih prava. Postojanje, odnosno izglasavanje ovog zakona omogućiće da se institucije sistema bave problemima položaja žena i da se stvore jednake šanse za pripadnike oba pola.
Poštovana predsedavajuća, ako je tačno da je Srbija poslednja zemlja u Evropi koja nema ovakav zakona, molim moje kolege, poslanike opozicije i pozicije, da pomognu i svojim amandmanima poprave i dopune tekst ovog zakona i da u danu za glasanje budemo jedinstveni u izglasavanju ovog bitnog zakona, na koji, kao što sam već napomenuo, Ustav obavezuje da ga imamo što pre.
Poslanici PUPS-a i ja glasaćemo za ovaj zakon u danu koji bude određen za glasanje. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice, drage kolege, imam pitanje za gospodina Rasima Ljajića, pre svega u ime ratnih vojnih zarobljenika. Maja meseca smo ovde postavili jedno pitanje, on je ljubazno odgovorio i hvala mu lepo.
Međutim, nedovoljno. On je obrazovao komisiju po pitanju ratnih vojnih zarobljenika. Interesuje nas koji su to ljudi, da dobijemo uslužni telefon da bismo mogli komunicirati s tim čovekom, a ne maltretirati Skupštinu i vas, gospođo predsednice. Osim toga, da li može i predstavnik ratnih vojnih zarobljenika biti član te komisije?
Drugo pitanje se odnosi na Televiziju Srbije. Kada će Javni servis Srbije i njen direktor snimati komemorativnu sednicu i prenositi građanima ove zemlje golgotu srpskog naroda koja se dogodila 14. oktobra 1941. godine u Kraljevu? To isto važi i za Kragujevac, 21. oktobra. Jer, to je Javni servis Srbije i zašto gospodin Tijanić tog dana ne prenosi komemorativne sednice ova dva grada? Neću govoriti o tome da je u Kraljevu 6.500 ljudi streljano i u Kragujevcu preko 7.000, od kojih su neki bili i učenici. Sramota je za zemlju ako Javni servis te dve stvari ne može da prenese građanima. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, uvažena predsedavajuća, poslanici PUPS su dobro proučili ovaj set zakona i u delu koji se odnosi na njih o svakom ću reći nekoliko reči.
Zdravlje stanovništva je određeno individualnim karakteristikama pojedinca, pol, starost itd, faktorima spoljne sredine, socijalnom, ekonomskom, fizičkom i kulturnom sredinom i međusobnim uticajem navedenih parametara. Razlike u zdravlju se javljaju zbog razlika između grupa stanovništva na osnovu godina, pola, socijalno-ekonomskog statusa, nesposobnosti ili etničke pripadnosti. One se ne smeju posmatrati samo kao nepotrebne i neizbežne, već i kao nepravedne, što je slučaj sa siromaštvom.
Siromaštvo, kao što znate, ima negativan efekat na zdravlje, a veza između siromaštva i bolesti je dobro poznata. O tome svedoči istorija medicine i mnogobrojne studije koje potvrđuju jaku vezu između nejednakosti u zdravlju i materijalnog stanja stanovništva. Najveći problem siromaštva ogleda se u tome što je bolest povezana sa povećanim troškovima za zdravstvenu zaštitu, ali i u tome što su siromašni ljudi uhvaćeni u začarani krug. Siromaštvo stvara bolest, a bolest održava siromaštvo.
Reforma sistema zdravstvene zaštite u Srbiji je neodvojiva od ukupnih reformi države i društva koje se odvijaju od 2000. godine naovamo. Očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva podrazumeva rešavanje širokog spektra problema uz pomoć mehanizama koji se ostvaruju kroz integrisane strateške pristupe i aktivnosti društvenih sistema povezanih sa zdravljem.
U tom smislu Vlada Republike Srbije usvojila je niz značajnih multisektorskih i zdravstvenih strategijskih dokumenata, nacionalnih programa i aktivnosti. Takođe, zakonodavni okvir zdravstvene zaštite podržan je novim zakonima o lekovima, zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju i komorama zdravstvenih radnika i drugo.
Mnogobrojne aktivnosti koje Ministarstvo zdravlja realizuje u saradnji sa međunarodnim partnerima dovele su do napretka, posebno u obnovi i modernizaciji zdravstvenih objekata i opreme, kao i poboljšanju u procesu tehnologije rada zdravstvenih ustanova.
Pored definisanja prioritetnih područja i usmeravanja zdravstvene službe i drugih sektora ka ovim pitanjima, čijim rešavanjem će se ostvariti najveća korist za stanovništvo, posebno na smanjenju nejednakosti sa aspekta zdravlja, o čemu govore pozitivna kretanja pokazatelja zdravstvenog stanja populacije, Srbija je još uvek suočena sa problemima čije prevazilaženje predstavlja veliki izazov.
Među najznačajnijim pokazateljima razvijenosti ne samo sistema zdravstvene zaštite već i države i društva u celini jesu smrtnost dece od jedne godine starosti na hiljadu živorođene, stopa smrtnosti odojčadi i dece do pet godina života na hiljadu živorođenih, stopa smrtnosti dece do pet godina starosti. Oba ova pokazatelja imaju konstantan višegodišnji pozitivni trend, što je i dalje više od zabeležene stope u visokorazvijenim zemljama EU.
Javno zdravlje nije kod nas regulisano posebnim zakonom. Javno zdravlje po mišljenju poslanika PUPS treba da bude kišobran nad zakonom o zaštiti zdravlja stanovništva Srbije. Mnogi propisi koji regulišu ovu materiju nalaze se skoro u svim oblastima, ali nažalost izvan sistema zdravstvene zaštite.
Preko 100 propisa reguliše ovu materiju, a partiju PUPS i poslanike najviše interesuje zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje, ispravnost i kvalitet životnih namirnica i predmeta za opštu upotrebu, pijaća voda, vazduh, ekološki principi.
Javno zdravlje je nauka i umetnost preveniranja bolesti, produženja života, unapređenja fizičkog zdravlja i efikasnosti kroz organizovane napore zajednice za sanaciju okoline, kontrolu infekcija u zajednici, edukacija individua i o principima lične higijene, organizovanje zdravstvene službe za ranu dijagnozu i preventivnu terapiju bolesti, i razvoj socijalnih mehanizama koji će obezbediti da svaka individua u Srbiji ima standard života koji će omogućiti da očuva svoje zdravlje.
Ako je zdravlje fundamentalno ljudsko pravo neophodno za realizaciju svih drugih prava, svako ljudsko biće ima i mora da ima prava na uživanje najviših mogućih standarda zdravlja koje obezbeđuje da se vodi dostojanstven život.
To pravo se realizuje kroz brojne komplementarne pristupe internacionalne i nacionalne politike, deklaracije, konvencije, sporazume, kroz zdravstvene programe, kroz i pomoću nacionalnih ustava, kroz zakone, uredbe, pravilnike i druge akte koje ste vi malopre pomenuli. Odatle se i postavlja pitanje postoji li pravo kod nas, odnosno da li pravo na zdravlje znači i pravo na biti zdrav.
PUPS pozdravlja donošenje zakona o javnom zdravlju, jer sve zemlje u našem okruženju su odavno usaglasile svoje zakone koji regulišu ovu materiju sa postojećim propisima EU. Ona je svoje preporuke formulisala kroz ciljeve koji se zalažu za primenu svih ili onih mera koje utiču na promociju zdravlja i prevenciju onih zaraznih i masovnih nezaraznih bolesti od značaja za svaku zemlju ponaosob, ali i za sve zemlje EU i sveta. Tu svakako postoje grupe stanovništva kojima država mora svojom ulogom u ovoj materiji najviše da pomogne. Kome?
Na prvom mestu, gospodine ministre, starijim i normalno je što poslanici PUPS-a prvo žele o njima da govore, a zatim o siromašnima, a to su opet penzioneri koji su siromašni, zatim izbeglice, emigranti, bolesni itd. Javno zdravlje je danas svetska nauka u prevenciji bolesti, u produženju ljudskog veka i unapređenje zdravlja putem organizovanih akcija i volje društva. Javno zdravlje istražuje faktore koji dovode do bolesti i pojave epidemija i preko zakonodavne forme kontroliše ove faktore. Zdravlje je i javno dobro.
Vlada, Ministarstvo zdravlja i mi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije imamo zakonodavnu obavezu da obezbedimo zdravlje stanovništvu Srbije, međutim, ni Vlada, ni sam ministar ovde prisutan, ni mi poslanici ne možemo to da učinimo sami.
Zašto? Potrebne su međusektorske aktivnosti, akcije i partnerstvo sa svim odgovornim činiocima širom naše Republike, jer da ne zaboravimo da je zdravlje socijalno dobro mnogih drugih sektora.
Ako se osvrnemo na nekoliko dostignuća javnog zdravlja u 20. veku, gde je Srbija imala i te kakav značaj, vakcinacija, sigurna radna mesta, kontrole infektivnih bolesti, smanjivanje smrtnosti usled koronarne i cerebralnovaskularne bolesti, sigurnija i zdravija hrana, zdravije majke, planiranje porodice, fluorizacija pijaćih voda, prepoznavanje upotrebe duvana kao hazarda na zdravlje.
Svakako iz toga proizlaze globalni ciljevi naše politike, milenijumski ciljevi UN Zdravlje za sve u 21. veku i javno-zdravstvene strategije EU. Izazovi javnog zdravlja u Srbiji, to je, gospodine ministre, pre svega starenje stanovništva, to su migracije, zagađenje životne i radne sredine, nezaposlenost koja izaziva siromaštvo, raširenost rizičnih stilova života, pušenje, alkoholizam, droga, rizično seksualno ponašanje, funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite.
Svakako da i sadašnji izazovi koji nas čekaju, a to je preventabiranje bolesti, faktori rizika, socijalne i ekonomske determinante zdravlja, zdravlje na radnom mestu, starenje i ranjive populacione grupe. Javno zdravlje je danas - nauka i umetnost prevencije bolesti i produženje života i unapređenje zdravlja putem organizovanih napora društva. Javno zdravlje istražuje faktore koji dovode do bolesti i pojave epidemije i kontroliše ove faktore.
Sad nekoliko primedaba u odnosu na, ovo bi bilo sve o javnom zdravlju, a to je sledeće. Zakonom o transplantaciji tkiva i ćelija treba da se regulišu postupci vezani za prikupljanje, vantelesnu obradu ili procesiranje, kriokonzervaciju, skladištenje i distribuciju ljudskih ćelija i tkiva namenjenih terapijskoj primeni u lečenju bolesnika.
Ovim zakonom moraju da se uređuju regulativi za osnivanje banke ćelija i tkiva, organizacija zdravstvene službe za transplantaciju i druga pitanja o značaju za transplantaciju. U ovom predlogu se u više navrata poziva na nadležnosti i prava tzv. Biomedicinske uprave. Međutim, nije tačno definisano šta i ko od stručnjaka iz oblasti transplantacijske medicine sačinjava tu upravu, kakvi su njeni stručni kapaciteti i slični detalji.
U priloženom Predlogu zakona nije tačno definisana uloga i ingerencija Republičke komisije za transplantaciju matičnih ćelija, koja je sačinjena od vodećih eksperata iz transplantacijske medicine. Takođe, nije navedena uloga i važnost postojanja nacionalnih vodiča do transplantaciju tkiva i ćelija.
Smatram i poslanici naše partije smatraju da zakon treba da obuhvati tačno mesto i Republičke komisije i vodiča u kreiranju i sprovođenju strategije nacionalne transplantacijske politike.
Kada se radi o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, nemamo stručnih i etičkih primedbi na navedeni predlog zakona i poslanici PUPS-a u danu za glasanje glasaće za ovaj set zakona.
Još nešto kada se radi o matičnim ćelijama, dobro je, tj. odlično je rešeno da se ovaj deo uvrsti u zakon. PUPS će u danu za glasanje glasati i za ovaj zakon. Zašto? Glasaćemo iz razloga što posle rođenja deteta roditelji mogu da zaveštaju matične ćelije. Na ovakav način medicinska nauka je omogućila da ukoliko bilo kom članu porodice bude potrebno lečenje od leukemije ili nekih imunoloških bolesti, anemije itd, postoji mogućnost izlečenje.
Izdvajanje i čuvanje matičnih ćelija iz krvi posteljice posle porođaja iz pupčane vrpce radi se u čitavom svetu, radi se kod nas, radiće se i kod nas. Ćelije se čuvaju po specijalnom tretmanu. Tako izdvojene i sačuvane spasavaju milione života. Pozdravljamo potez ministra zdravlja da se ovo stavi pod okrilje zakona.
Gospodine ministre, poslanici PUPS-a glasaće za ovaj set zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, uvažena predsednice, prof. dr Slavice Đukić-Dejanović, poštovani ministre gospodine Obradoviću, poslanici PUPS će u danu za glasanje glasati za ova dva zakona. Zašto? Zato što posle dužeg perioda imamo zaista dva dobra zakona o obrazovanju, vaspitanju i udžbenicima.
Glasaćemo zato što ste, gospodine ministre, pokazali dobru volju, vi i vaše kolege, i svim poslanicima u ovoj skupštini, što bi se reklo, sa saradnicima došli kod nas, pre današnje rasprave, i na sastancima sa svakom poslanikom grupom objašnjavali suštinu zakonskih odredaba.
Poslanici PUPS nemaju i neće predavati amandmane na predloge zakona da bi ih popravili, zato što ste i vi i vaši saradnici na sve dileme dali obrazloženje. Gospodine ministre, zbog građana Srbije, ali i zbog našeg članstva, interesovali smo se, kao što znate, za sudbine seoskih škola i učenika u njima, za udžbenike i rečnike učenika nacionalnih manjina na jezicima tih manjina, za arhitekturne prepreke mnogih škola i normalan dolazak hendikepiranih učenika u te škole, za kadrove u školama, gde je većina učenika romske populacije i drugih populacija nacionalnih manjina, kao i za mnoga druga pitanja.
` Uveravam vas, gospodine ministre, još jednom, da su konačni predlozi oba zakona dobri i da će poslanici PUPS glasati za njih u danu za glasanje.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, poslanici, drage kolege, dr Batić je počeo jednu priču, a ja moram da je nastavim.
U Parizu je profesor Vesnić potpisao pristup Srbije Ligi naroda, a to je preteča UN-a. Profesor Milenko Vesnić je dao i zgradu ambasade na Jelisejskim poljima, to je njegovo privatno vlasništvo, poklonio je Srbiji. Iz tog razloga, PUPS i ja, kao lekar, saglasni smo i glasaćemo za ovu odluku Vlade Srbije, zato što mislim da u donošenju odluke nema nikakve politike.
Ovo je priznanje našoj medicinskoj školi, našoj doktrini, našoj neutralnosti, našoj neangažovanosti u svetskim razmerama. Srbija je bila takva, Srbija ostaje takva. Ovde se ne radi o tome da će vojnici nositi oružje i drugu spremu, već šlem UN-a i srpsko srce, znanje Medicinskog fakulteta, odnosno Vojno-medicinske akademije. Zbog toga će, gospodine ministre, PUPS za ovo glasati u danu za glasanje.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, kolege poslanici, imam jedno neuobičajeno pitanje i molio bih vas da shvatite da ne želim da govorim ništa protiv Ministarstva zdravlja ili samog ministra, ali molim gospodina ministra da interveniše. Studenica je majka srpskih manastira. Studenica je i prva srpska bolnica. Sveti Sava je odatle krenuo, formirao prvu bolnicu i time se dičimo u Evropi.
Na šta sad liči? Gore postoji zubna ambulanta koja je napravljena sa opremom supermodernom, ali lokalna samouprava nema sluha da postavi lekara. Ako se spustimo 20 kilometara niže, u Ušću, rudarsko mesto, takođe postoji ordinacija, postoji sve, ali nemamo lekara stomatologa koji bi tu radio. Sada dolazimo do ključne reči – ukoliko bi sad neko dete ili trudnica oko manastira Studenica, a to je dvadesetak kilometara daleko u bespuću, imali zubobolju, moraju da idu do Kraljeva 100 kilometara i 100 kilometara da se vrate da bi dobili zdravstvenu pomoć.
Moja dužnost kao poslanika iz tog kraja jeste da pomognemo gospodinu ministru da rešava te sitne probleme. Mislim da je on sitan, ali veoma veliki za taj narod. U PUPS-u ovde u Beogradu, u našoj partiji, žale se poslanici, žale se odbornici, iz razloga što lokalna samouprava nema sluha da to otvori.
Gospodin prof. dr Vlada Baltić, direktor Instituta za onkologiju iz Sremske Kamenice, organizuje već 13-tu godinu Studeničku akademiju, medicinsku, dolaze ljudi sa strane.
Zaista, tamo je Srpsko lekarsko društvo postavilo spomen ploču srpskoj bolnici, osam vekova, ali kada dođu sad strani lekari, kad pogledaju, dolazimo u jedan apsurd. Prva srpska bolnica, ordinacije postoje, nema lekara. Zamolio bih gospodina ministra da interveniše na lokalnu samoupravu, da ovaj kraj rudarski i deca, kojih ima preko 1200 u školi, dobiju lekara.

Poštovana predsednice, radno predsedništvo, poštovani poslanici, Savet ratnih vojnih zarobljenika obratio se Poslaničkoj grupi penzionera, PUPS-u Beograd, s molbom da im pomognemo u njihovim nastojanjima da budu obeštećeni na osnovu Ženevske konvencije. Oni ovako kažu – ratni zarobljenici ne mogu se ni u kom slučaju odreći, ni delimično ni u celini, prava koja im obezbeđuje ova konvencija i specijalni sporazumi pomenuti u prethodnom članu, ukoliko takvih bude bilo. To znači da je naša država, kao potpisnica ove konvencije, preuzela obavezu u izvršenju njenih odredaba. Sila čiji je ratni zarobljenik, postaraće se da mu namiri potraživanja po završetku njegovog zarobljeništva; duguje sila koja ga je držala u zarobljeništvu.

Ovu odredbu iz Ženevske konvencije realizovale su sve države njene potpisnice, osim naše države, Srbije. Zbog toga, postavljam sledeća pitanja gospodinu premijeru, gospodinu Cvetkoviću: Dokle je stigla Komisija za restituciju u rešavanju pitanja nadoknade za ropski rad živim ratnim vojnim zarobljenicima i potomcima umrlih ratnih vojnih zarobljenika Drugog svetskog rata?

Drugo pitanje, koju je sumu Komisije za restituciju prihvatila za isplatu ratnim vojnim zarobljenicima Drugog svetskog rata i njihovim potomcima? Treće pitanje, dokle se stiglo u rešavanju ovog problema u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku? Četvrto, zamolio bih da ovo pitanje, u pismenoj formi, dobije Partija ujedinjenih penzionera, Poslanička grupa ovde u Skupštini. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Kalanović, ne tako davno, obeležen je 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, dan borbe za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom. Osobe sa svim pravima dovedene su u situaciju koja ih onesposobljava za funkcionisanje usled prostornih, ekonomskih i društvenih prepreka, koje te osobe ne mogu da savladaju na način kao i ostali građani. To je definicija Evropske unije o invaliditetu.
Da se podsetimo, invalidnost nije bolest nego stanje koje je proizvod određene bolesti ili povrede. Osobe sa hendikepom jednako su zdrave i normalne kao i osobe bez njega. Pomoć koja je njima potrebna nije sažaljenje, već otklanjanje raznih predrasuda i striktno poštovanje zakona o sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja invalidnih lica, kao i drugih lica, a mi smo i pre nekoliko dana doneli ovde u Skupštini Srbije Deklaraciju o sprečavanju diskriminacije.
To bi bilo, kao što znate, kada nezaposleno lice traži zaposlenje, ukoliko ga poslodavac stavlja u nepovoljni položaj zbog bračnog statusa, pola, jezika, boje kože, rase, zdravstvenog stanja, trudnoće, starosti, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, seksualnog opredeljenja, porodičnih obaveza, političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, članstva u političkim organizacijama ili invalidnosti. Hoćemo li moći preko inspekcijskih i drugih kontrolnih organa to da kontrolišemo ili da eliminišemo takvo ponašanje kada se dogodi i ukoliko se dogodi i koje su to mere?
Pored nekoliko proceduralnih i tehničkih amandmana na ove predloge zakona, radi poboljšanja kvaliteta rešenja u oba zakona o zapošljavanju, poslanici Partije ujedinjenih penzionera Srbije će dati podršku za usvajanje Predloga zakona o zapošljavanju lica koja traže posao, to isto važi i za zdrava i za invalidna lica.
Poslanici PUPS smatraju da će nadolazeća ekonomska kriza ovu kategoriju dovesti u još težu ekonomsku poziciju i njihov status. Zbog tih razloga, a uzimajući u obzir navedene činjenice, kao i da zapošljavanje lica, kako zdravih, tako i sa invaliditetom, predstavlja jedan od prioriteta naše zemlje. Kako ste do sada naglašavali, gospođo ministar, bilo bi krajnje svrsishodno da se što pre pronađu i druge mogućnosti i drugačije podsticajne mere zapošljavanja ovih lica.
Gospođo Kalanović i kolege poslanici, u nadi da ćete shvatiti novonastale probleme osoba sa invaliditetom, da one žive sa nama a ne pored nas, i da ćete uložiti svoj kredibilitet, svako na svoj način, da bi se ovi problemi rešavali prevashodno u interesu invalidnih lica, Poslanička grupa PUPS glasaće u danu za glasanje za ovaj predlog zakona o zapošljavanju invalidnih lica, tako i ovih drugih.
Poslanici Partije ujedinjenih penzionera smatraju da je naš zajednički cilj poboljšavanje kvaliteta života ovih ljudi, da je on životan i tiče se svih nas. Zato vas molim, drage kolege poslanici i iz opozicije i iz vladajuće većine, da u danu za glasanje damo svoj doprinos svim nezaposlenim licima i ovom zakonu.
Ne predlažem da je to lako, ali omogućimo ovim ljudima sa različitim kvalifikacijama i različitim sposobnostima, sa ciljem stvaranja demokratskog društva u kojem svi treba da radimo i gde je cilj jedinstven – rad, rad i rad. On donosi duhovno i psihičko bogatstvo, potvrđivanje ljudskih vrednosti, a ne ograničenje ili onemogućavanje. Moramo im omogućiti podsticajnim merama, nekim treninzima, obukama i drugim merama i svako od njih će to i prihvatiti, čak i volontirati. Kažem, volontirati, poslodavci će ih rado prihvatiti onakvima kakvi jesu, da bi bili ravnopravni članovi zajednice. To nije lako postići, potrebno je mnogo truda i za zapošljavanje zdravih je potpuno isti slučaj i potpuno isti cilj, ali od tog cilja poslanici Partije ujedinjenih penzionera neće odustajati.
Ovde treba staviti znak jednakosti između zdravih osoba koje su u stanju potrebe traženja posla kod Nacionalne službe za zapošljavanje i osoba sa invaliditetom.
Sa predloženim zakonima i sa amandmanima svesni smo da se ova jednakost, sem na papiru, ne postiže ni jednostavno, ni brzo, ni lako.
Zahvaljujem, gospođo Kalanović, vama lično, a i vašim saradnicima koji podržavaju i koji traže rešenja za ova dva zakona.
Poslanici Poslaničke grupe PUPS podržaće ova dva zakona i u danu za glasanje glasaće za ove zakone. Predlozi ova dva zakona su svakako dobri, ali, biće još bolji ukoliko ga svi budu poštovali, ukoliko ga budemo primenjivali a koristili ga oni kojima je i namenjen.
Želim još nešto da kažem. Društvo je toliko demokratično koliko se brine o osobama sa invaliditetom i brine o svim svojim građanima i onima koji traže posao, treba ga dati. Svaki novozaposleni pojedinac svoj ekonomski status i bolji status porodice sada će ostvarivati kroz rad i nalaziće smisao svog života i postojanja. Sada će razmišljati o zasnivanju bračne zajednice, nije više izdržavano lice od strane roditelja, rođaka i drugih, to su već zreli ljudi koji imaju potrebu da se iskažu, dokažu, primene znanje stečeno u školi, na fakultetu i drugim mestima. Mogu slobodno iskazati svoj talenat, znanje i druge sposobnosti za opšte dobro zajednice u kojoj žive. Samo kroz rad, ukoliko nađu poslodavca, svakoj radno sposobnoj osobi omogućeno je samo tada da doprinese društvu u kojem živi i ostvarivaće osnovno ljudsko, građansko i ustavno pravo na rad i ravnopravnost sa ostalima.
Psihički osećaj zadovoljstva, sopstvene vrednosti, potrebe, želje i drugog, kao i stepen motivacije je znatan, a zamislite položaj i osećanje tih ljudi kada nema posla, kada nema nade, kada padaju u očaj. Hiljade ljudi ostaju bez posla u svojim mukama i neizvesnosti. Zato je ovaj zakon prekopotreban.
Zapošljavanjem i radnim angažovanjem mladih, školovanih i stručnih ljudi, popravljaju se i mentalni odnosi u porodici, koji su sada srećniji, psihički i fizički izdržljiviji. Poboljšan je njihov kvalitet života, ali i uticaj na promenu stava porodice prema političkom sistemu, prema društvu u celini.
Porodica sada postaje srećnija, ekonomski stabilnija, zadovoljnija. Kažu da je porodica osnovna ćelija društva. Kako će izgledati ta porodica ako jedno ili više lica iz te porodice traži posao ili ostane danas bez posla zbog ekonomske i svetske situacije? Šta sada raditi, davati prednost ovima koji ostaju bez posla ili mladim i volonterima? Da li poštovati zakon?
PUPS je za utvrđivanje reda u ovoj oblasti i prihvata ova dva zakona i glasaće za oba posle podnetih amandmana. Najlepše hvala. (Aplauz.)

Gospođo ministarka, koleginice i kolege, neću puno pričati o ovome što su već kolege prethodno rekle, ali moj glas je da, uz obrazloženje gospođe Vjerice Radete, kažem još samo nekoliko stvari. Sve što je ona rekla, stoji. Vidite, kada se govori o Tutinu, jednoj od najmanjih opština u Srbiji, gde su snegovi, smetovi i niske temperature sigurno oko pet meseci godišnje, kada se ne može ni sa kakvim prevozom stići do Tutina, izuzev na brdskom konjiću, bilo je problema kada se govorilo i o zdravstvu i o zdravstvenim problemima.
Zamolio bih gospođu ministarku da porazgovara s gospodinom ministrom za zdravlje. Postoje odgovarajuća načela gde može da bude porodilište. Gospodin ministar Milosavljević nije hteo da to prihvati ovako, usmeno, kad smo razgovarali. Međutim, imao je rezona, bio je naš gost, odveli smo ga u Tutin i kada je video šta i kako, on je dozvolio, i to je jedini primer u Srbiji, da bude vanbolničko porodilište, iz prostog razloga što je nemoguće od Tutina do Pazara doći, što iznosi 30 km.
Zamislite ako treba i više itd. Znači, ti ljudi tamo treba da žive. Tamo je 95% muslimanskog stanovništva i 5% ostalih. To je jedan razuđeni grad i trebalo bi, ukoliko možete vaš autoritet da iskoristite, da se ovo što je za Tutin predviđeno, ipak ostvari.
Hvala lepo.