Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, hajde da razjasnimo nešto. Kada sam vas pitala, ako sam vas pitala – zašto niste osnovali komore? Vi ste odgovorili, sad ste napokon odgovorili, zato što nemate dovoljno pravnika koji su položili notarski ispit i to je jasno. Ali, niste odgovorili – zašto nemate?
To što vi pričate nešto, da nisu zainteresovani ljudi, da nema tu neke ekonomske perspektive, pa morate čak i neke nadležnosti da prenosite na javne beležnike, prosto, to ne drži vodu. Na prvi ispit je izašlo njih 260, na sledeći 119, pa 26. Uglavnom, to je to, a pri tom je od 404 izašlih kandidata, položilo samo 55. To su činjenice, gospodine ministre. Možete da pričate o komorama, normalno, znam da komora može da se formira tek kada bude 100 javnih beležničkih kandidata koji su položili ispit, izabrana.
Prema tome, vodite računa šta govorite. Ovo je ipak parlament, nije ovo Vlada, niti Ministarstvo pravde.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, radi se u razlici u transparentnosti. Rad Vlade, rad ministarstva nisu transparentni kao što je plenarna sednica Skupštine Republike Srbije. Ovde se sve vidi i čuje, i javnost će da proceni ko je šta rekao i ko je kako obrazložio ono što je rekao.
Prema tome, više ne želim da diskutujem s vama o pitanju komora. Normalno, još jednom podvlačim, komora ne može da se osnuje ukoliko nemate bar 100 javnih beležnika. Vi ste toga svesni i svesni ste i toga, da u dogledno vreme nećete imati, ukoliko ne budete imali političku volju da je imate.

Hvala gospođo potpredsednice, poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se moj amandman odnosi na ovaj javni interes koji se utvrđuje ovim članom 1. ovog zakona, moje mišljenje je da se uopšte niste morali nešto naročito mučiti oko ovog zakona.
Dakle, zakon je mogao da se donese, da se predloži samo sa dva člana, da se prvim članom reguliše taj javni interes, a da se sa drugim članom reguliše poseban postupak.
Sa ta dva člana bi ste regulisali u celosti celu tu problematiku oko eksproprijacije zemljišta za gasovod "Južni tok".
Dakle, uštedeli biste vreme i onima koji su pisali taj zakon, koji su ga obrazlagali, predlagali, a ujedno biste uštedeli i vreme nama poslanicima, ne bismo morali da raspravljamo o ovim ostalim odredbama Predloga zakona.
Zašto to govorim? Iz tog razloga što taj javni interes normalno predviđen ukoliko se želi raditi eksproprijacija i nije poenta u samom tom javnom interesu koji je potreban da bi se uopšte razgovaralo o eksproprijaciji, nego je problematika izražena u tom posebnom postupku koji se predviđa Predlogom zakona.
Znate da je Vlada mogla taj javni interes da utvrdi i bez problema bi mogla da se sprovede eksproprijacija svih tih parcela koje se dotiču "Južnog toka". Međutim, očigledno da je postojao interes da se u tom javnom interesu uradi i poseban postupak, odnosno da se isti zakonom predvidi. Međutim, zakonom i eksproprijaciji je predviđeno i da se poseban postupak može primenjivati u slučajevima kada se dese neke elementarne nepogode nekog većeg značaja.
Prema tome, Zakon o eksproprijaciji već predviđa potrebu tog javnog interesa i predviđa mogućnost posebnog postupka.
Kada ste se vi odlučili da to ne ide putem uredbe Vlade, očigledno ste mislili na taj poseban postupak i time ste vi faktički izjednačili eksproprijaciju zemljišta za gasovod sa elementarnom nepogodom, jer Zakon o eksproprijaciji predviđa poseban postupak samo u slučaju elementarnih nepogoda i tu vam se dešava jedna kolizija između proklamovanog i obrazloženog javnog interesa, velike investicije, velika podrška privrednom razvoju, buduća energetska stabilnost zbog tog gasovoda i suštine da se taj poseban postupak predviđa upravo na štetu koju su građani ove države, a vlasnici su tih parcela kroz koje se namerava da se sprovede taj gasovod.
Dakle, imamo jednu opštu priču oko javnog interesa, ali imamo jednu konkretnu problematiku oko posebnog postupka koji u znatnoj meri rediguje ljudska prava vlasnika nekretnina.
Mislim da je moglo biti mnogo poštenije, racionalnije i realnije, da ste rekli ovako, mi utvrđujemo javni interes za izgradnju ovog gasovoda, utvrđujemo poseban postupak tako što ćemo ljudima da eksproprišemo njihove nekretnine, što ćemo da preuzmemo nekretnine u posred, a da pritom nećemo poštovani one elementarne procesne uslove koji su predviđeni Zakonom o eksproprijaciji, koji nema razloga da se ne primenjuje u konkretnom slučaju kada se radi o "Južnom toku".
Nažalost, kada god se poziva vlast na nacionalni i javni interes, u tom slučaju uvek postoji neka zadrška i mora da postoji oprez kod onih kojima je namenjeno to objašnjenje da se radi o javnom ili nacionalnom interesu.
Nažalost, ja bih vam napomenula da su ustanove kulture koje su proglašene od javnog interesa, izgubile nekoliko ustanova kulture, koje su takođe morale biti uvrštene u nacionalni interes kao što su JDP ili kao što je "Atelje 212". Dakle, mi već kod tih ustanova kultura kada smo predvideli nacionalni interes, na neki čudan način smo smatrali da nema mesta za ova dva bitna pozorišta.
Dakle, šta se tu dešava sa nacionalnim interesom? Da li tu zaista postoji jedan dobar kriterijum kada se isti utvrđuje? Isto tako i kod utvrđivanja javnog interesa kod izgradnje nekog velikog infrastrukturnog projekta kao što je gasovod.
Isto tako možemo da nabrojimo nekoliko parkova, nacionalnih, koji su takođe dobili taj prefiks nacionalni, pa su u međuvremenu i te kako devastirani, recimo, "Đerdap", "Fruška Gora", Šar planina, Kopaonik i slično.
Imamo te slučajeve nacionalnog i imamo slučajeve javnog interesa koji već u startu probuđuju određenu sumnju.
Na žalost, u proteklih šest ili sedam meseci, od kada je aktuelna ova vlast, mi smo svedoci da se donose ad hok zakoni, da se donose jednokratni zakoni, odnosno za jednokratnu upotrebu.
Samo bih vam napomenula da se to može odnositi na izmene i dopune Zakona o NBS.

Kako da ne, radi se o zakonima koji se mogu okarakterisati kao zakoni za jednokratnu upotrebu.
Isto to može da se kaže i za ovaj zakon, kao i za Zakon o amnestiji, Zakon o budžetskom sistemu. Dakle, to su ti zakoni koji imaju ambiciju da regulišu određenu problematiku za jednokratnu upotrebu u interesu određenih krugova, nekoga ko lako može da taj javni interes stavi u prvi plan i postane prioritetan u odnosu na sve ostale interese koji prate i ovaj pravni posao koji je danas na dnevnom redu u smislu eksproprijacije.
Dakle, kad vi taj javni interes ističete, kada postupak predviđate na taj način da ne zovete učesnika, odnosno, ne predviđate da se izjasni na predlog za eksproprijaciju, kada ne predviđate da saslušate učesnike u tom postupku, kada ne predviđate obaveznost pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, kada ne predviđate predaju poseda kao jedan čin, nakon što se sproveo postupak u celosti pravosnažan i konačan, u tom slučaju vi, faktički, kroz ovaj zakon pokazujete da imate određene planove u smislu favorizovanja jedne strane na uštrb interesa i prava druge strane.
Zato sam rekla da bi bilo mnogo poštenije da ste samo dva člana napisali u ovom zakonu, jedan koji se odnosio na definiciju javnog interesa koji je dat u veoma opštem obliku, a drugi koji bi se odnosio na to da učesnici, odnosno vlasnici nepokretnosti, čije će se nepokretnosti eksproprisati, jednostavno nemaju prava na sve one zakonom i Ustavom zagarantovane zaštite, koja je itekako potrebna kada se radi o oduzimanju i vlasništva i državine jedne nekretnine.
Dakle, kada smo mi podnosili ove amandmane, pre svega smo imali u vidu to da ste vi postojećim Zakonom o eksproprijaciji mogli da regulišete problematiku eksproprisanja zemljišta kroz koje će proći gasovod "Južni tok". Vi niste imali potrebe da utvrđujete poseban postupak, jer poseban postupak je zaista neki "leks specijalis" u odnosu na one postupke koji su predviđeni Zakonom o eksproprijaciji. Rekla sam vam već da je poseban postupak predviđen samo za slučaj elementarne nepogode.
Pretpostavljam da vi niste imali tu asocijaciju na ovaj posao izgradnje gasovoda "Južnog toka", u smislu elementarne nepogode, jer u protivnom bilo bi zaista bespredmetno da govorimo uopšte o javnom interesu, jer jedan drugi isključuju, jer, elementarna nepogoda je nešto štetno. Pretpostavljam da ste ipak imali u vidu da vodite računa o interesima građana.
Međutim, bez obzira na to, rezultati će biti takvi da ćemo se ozbiljno zapitati da li možemo i u budućnosti da računamo na ovakvu vrstu javnih interesa i posebnih postupaka, samo iz tog razloga da bismo zadovoljili potrebe jedne kompanije koja je u pretežnom delu u vlasništvu jedne strane državne kompanije.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministarko, pre svega se ovde radi o javnom interesu i o posebnom postupku. Dakle, interes to smo apsolvirali, da li je tako, a poseban postupak vam je predviđen, recimo u Zakonu o eksproprijaciji u slučaju elementarnih nepogoda. Dakle, tu se radi o jednom postupku koji isključuje neku redovnu proceduru, koji je zakonom predviđen, a ta redovna procedura upravo služi tome da zaštiti interese one slabije strane, a to je uvek onaj učesnik, građanin, onaj koji je vlasnik nepokretnosti, a ne onaj u čiju korist se radi eksproprijacija, a ne država koja u stvari i inicira eksproprijaciju.
Moramo da napravimo razliku, ja sam o tome govorila. Govorila sam o tome da za ovaj slučaj zaista nije potreban poseban postupak. Zašto je potreban poseban postupak? Prosto, neko nesnalaženje, nesnalaženje administracije, nesnalaženje sudova, vi ne možete da interpretirate na štetu vlasnika nepokretnosti. Uradite nešto da pojačate funkcionalnost i efikasnost i administracije i sudova, a ne da se eksproprijacije odugovlače na nekoliko godina. Prosto, jako je jednostavna stvar.
Kada sam govorila o tome, o interesima nekih krugova, i te kako sam mislila na to da na način na koji se u stvari predviđa da se radi ova eksproprijacija, mi imamo osnovane sumnje da pretpostavimo da će se to raditi u interesu onih koji predstavljaju korisnike eksproprijacije, a na štetu onih koji će uložiti svoje nekretnine u te eksproprijacije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znate kako, ja ću koristiti još ono vreme ovlašćenog.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarko, dakle ja bih samo dopunila da nemamo mi problem kod toga da je Srbiji potrebno da se omogući svaka vrsta investicije, nemamo problem oko toga da se gradi i "Južni tok". Dakle, nije to problem. Problem je kod ovog zakona što nije do kraja definisan, prvo, javni interes, a drugo, nije do kraja definisano zašto se u stvari išlo na ovaj poseban postupak. Dakle, suština je mislim na skraćeni postupak. To je u stvari problem sa ovim Zakonom. Potpuno bez ikakvog razloga vi uvodite jedan postupak koji u velikoj meri otežava poziciju onog čija nekretnina je predmet eksproprijacije. Dakle, to je poenta kada govorimo o eksproprijaciji u ovom slučaju.
Još nešto da vam kažem. Normalno da će biti i onih koji će i te kako da se okoriste sa eksproprijacijom u korist "Južnog toka". Međutim, to je prosto slučaj tako u Srbiji. Uvek imate jednu manjinu koja će naći neku priliku, preko kumovske, rođačke, političke veze, da neke svoje interese favorizuje, a sve na uštrb one velike većine koja će imati i te kako problem da realizuje svoje interese u smislu naknade u vezi eksproprijacije.

Hvala, gospođo predsedavajuća
Poštovana gospođo ministarko, evo i ovaj član 2. se u stvari odnosi na taj famozni javni interes. Hajde da raščlanimo malo stvari. Radi se o tome da vi imate, s jedne strane, korisnika eksproprijacije, imate onu drugu stranu koja u stvari trpi tu eksproprijaciju i imate javni interes. Onda sve to povezuje jedan poseban postupak u postupku eksproprijacije. Dakle, to su četiri različite stvari koje ne mogu da budu, da egzistiraju u jednom zakonu, u jednom rešenju i ne mogu da imaju iste benefite za sve.
Zašto? Zato što je onaj u čiju korist se radi ova eksproprijacija, kompanija, u većinskom vlasništvu jedne strane državne kompanije, zato što onaj koji trpi tu eksproprijaciju, a to su građani Srbije koji imaju svoje parcele na onoj trasi budućeg gasovoda, zato što je javni interes nešto nedefinisano, nešto uopšteno iu nešto onako maglovito, a poseban je postupak i te kako konkretan. Poseban postupak je skraćen postupak. Poseban postupak može da ide samo na uštrb prava onih čije se nekretnine eksproprišu. Zato ne možemo ove četiri kategorije pojmova da sublimišemo u jednu problematiku.

Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je gospodin iz SNS shvatio šta smo mi poslanici iz LDP hteli sa ovim amandmanom na član 6. Radi se o ovoj brzoj brzini koja je predviđena članom 6. i što se u stvari ne shvata koliko će to da izazove velike probleme i što će da unazadi ceo taj budući posao, što se tiče izgradnje gasovoda Južni tok.
Nažalost, ovaj član 6. je u vezi sa članom 5, o kojem je malopre raspravljano, i ne vidim zašto se u ovom članu 5. ostavlja starost jednog izvoda iz katastra nepokretnosti od otprilike godinu dana. Dakle, ovde ostavljate jednu komotnu starost, komotnu neažurnost, što se izvoda iz katastra nepokretnosti tiče. U drugom članu 6. insistirate na brzini. To prosto ne ide zajedno. Nećete imati pravu sliku, nećete imati pravi podatak o vlasniku nepokretnosti kome treba da eksproprišete nekretninu, jer godinu dana je predugačak period. Ovde se ne radi o rokovima. Ovde se radi o starosti izvoda iz katastra nepokretnosti.
Prema tome, očigledno je da se nije u potpunosti vladalo sa pravom tom ambicijom da se ubrza postupak, jer su očigledno ostali neki relikti prošlosti, što se komocije administracije tiče.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tome da se ovim članom predviđa oduzimanje državine, odnosno preuzimanja u posed nepokretnosti, a da pritom rešenje, koje je to odredilo, nije postalo pravosnažno. To se ne radi u pravnim državama. To se ne radi u pravnim poredcima koji imaju ambicije da budu iole ozbiljni. Prosto, vi morate da sprovedete jedan postupak da bi on rezultirao jednom odlukom, na koju odluku onaj na čiju štetu ili korist se odluka odnosi može da reaguje, može da ishoduje i prvi i drugi i treći stepen, ako treba.
Međutim, u ovom slučaju vi ste onemogućili vlasnika nepokretnosti da zadrži taj posed dok se ne reši pitanje njegove žalbe, ukoliko nije zadovoljan sa odlukom. Dakle, i ovde se pozivate na brzinu, i ovde se pozivate na hitnost, a da je očigledno da će ipak i te kako da trpe posledice oni koji će morati svoju državinu da predaju. To je očigledno i jasno već iz ovog člana, a ceo zakon u stvari upućuje na tu činjenicu.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Normalno, reklamiram član 128.
Malopre smo čuli i od gospodina ministra pravde i državne uprave koliko se u ovoj državi poštuje Ustav i zakon. Uostalom, danas smo se i sastali upravo iz tog razloga, da se dokaže koliko se poštuje Ustav i koliko se poštuju zakoni.
Kako se to poštuje kada parlament time što predsednik parlamenta, odnosno predsedavajući konstantno krše Poslovnik, dopuštajući da se kartice jednostavno ostave i zaborave od strane narodnih poslanika, i da to bude u suprotnosti sa članom 128. Poslovnika.
Danas se ovde sastajemo da raspravljamo o predsednici Vrhovnog kasacionog suda, o predsednici Visokog saveta sudstva. Danas su svi došli ovde, i predstavnik predlagača, i ministar pravde, a došli su i članovi Visokog saveta sudstva, nema samo gospođe Mesarović, aktuelne predsednice Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva.
Dakle, ovako izgleda Srbija – selektivna primena Ustava, selektivna primena zakona.
(Predsedavajuća: Gospođo Judita, to o čemu sada trenutno pričate, nema veze sa članom 128.)
Prema tome, član 128, molila bih da reagujete na osnovu ovog reklamiranja.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Nažalost, ponovo moram da reklamiram član 128. Predsednik poslaničke grupe SNS govori, pored njega sedi zamenik, a pored zamenika je prazno mesto i sedi kartica…
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, čuli ste me da sam pozvala stručne službe da povede računa o tome. Nećemo ceo dan pričati na istu temu.)
Izvinjavam se, ali vi očigledno ceo dan nameravate da kršite Poslovnik…

Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, poštovane sudije, članovi Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, dosta smo čuli o pravnoj argumentaciji zašto je problematičan ovaj predlog i zašto u stvari postoji pravni problem oko toga da se smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Visokog saveta sudstva.
Gospodine ministre, meni je zaista jasno da ste vi bili u velikom problemu, kada ste u stvari trebali da napravite modus kako da se smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda.
Želim zaista da verujem da ste vi samo izvršavali jedan politički nalog, a da nije tu problem struka kada ste uvezali Ustavni sud, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva i ovaj parlament, a sve u cilju i u funkciji smene predsednice Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, hajde da krenemo od početka. Šta to znači kada vi kao predstavnik izvršne vlasti, po funkciji član Visokog saveta sudstva, predstavljate ovaj nemušti predlog Visokog saveta sudstva? Vi kao izvršna vlast faktički predlažete, branite ovaj predlog i u stvari apelujete na to da se uradi nešto što je pravni nonsens i što predstavlja veoma velike i ozbiljne posledice za pravni poredak ove države, jer smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva upravo to i jeste. To je udar na pravni poredak ove države.
Kada polazimo od toga da u ovom postupku učestvuju svi ovi činioci, mi ne smemo da gubimo iz vida da i Ustavni sud i Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde i parlament predstavljaju saučesnike u ovom postupku i sutra niko više ne može da se poziva na to da nije znao da je morao jednostavno tu odgovornost da skine sa sebe.
Svesna sam toga da će ova parlamentarna većina najverovatnije da postupi onako, što je politička volja, da se pravosuđe u Srbiji vrati u pređašnje stanje, da pravosuđe Srbije ponovo bude Miloševićevo pravosuđe, da sudovi i tužilaštva u Srbiji budu Miloševićevi sudovi i Miloševićeva tužilaštva, a vrlo dobro znamo kako su ti sudovi izgledali, kako je to pravosuđe izgledalo i tu nema dilema oko toga.
Prema tome, kada vi kao ministar pravde predlažete i branite i toliko se zalažete za ovu vrstu smene, zašto se ne zapitate kako je to moguće da pored vas sede članovi Visokog saveta sudstva, a da pritom niko ni jednu reč ne prozbori o tome zašto i kako je ovaj predlog predat? Dakle, jako je bitno da kada se raspravlja o jednom članu Visokog saveta sudstva budu svi svesni kakve posledice nosi smena predsednika i treba da svi budu svesni koje su posledice kada se smeni predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Vi na mala vrata uvodite kršenje principa zabrane retroaktivnosti. Vi na mala vrata uvodite mogućnost da se ugrozi stalnost sudijske funkcije, jer u ovom slučaju, kada vi dovedete situaciju u tu poziciju da prestane funkcija predsednika najvišeg sudskog organa, dovodite u pitanje sve odluke koje su ustvari proistekle iz postojanja te funkcije, konkretno predsednice Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Visokog saveta sudstva.
Dakle, nemamo dilema oko toga šta će skupštinska većina da uradi. Najverovatnije će samo da sledi sve ono što je govorio i bivši radikalski predsednik kada je spominjao i Politikin Zabavnik, da skupštinska većina svojom većinom može i od Politikinog Zabavnika da napravi zakon. Nažalost, ova Srbija će morati da trpi ovakvu vlast, ovakvo razmišljanje i ustvari ovakvo pravno nasilje.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kada se spomene reč – železnica, pa makar i u okviru jedne konvencije, imate dve negativne asocijacije. Jedna se odnosi na stanje pruga u Srbiji, a druga se odnosi na dugove koji konstantno nastaju tokom godina i godina, iako su 2011. godine, mislim da to znamo svi, otpisani dugovi "Železnice" koji su napravljeni 20 godina pre toga. "Železnica" je došla na neke zelene grane. Međutim, nastavilo se zaduživanje enormno. Ponovo moramo da postavimo pitanje – zašto to kada se spomene "Železnica Srbije" to mora da bude u vezi sa kreditima, garancijama koje daje ova država, imamo ogromne kredite koji se daju železnici, zašto to mora da bude u vezi sa nekim subvencijama koje se ne troše kako bi trebalo, zašto to mora da bude tako da se podrazumeva da reorganizacije "Železnice" se neće raditi, ona se ne radi niti se radila, iako je 2008. godine Svetska banka izradila jedan projekat reorganizacije "Železnica Srbije"?
Od 2008. godine se nije našlo za shodno da se nešto uradi povodom tog pitanja – kako to da "Železnice Srbije" funkcionišu da ne prave dugove, da ne zadužuju ovu državu, da ne prevale nesposoban rad menadžera na čelu "Železnica Srbije" na građane ove Srbije, jer sve ono što se loše uradi u "Železnicama Srbije" na kraju plaćaju građani Srbije.
Kada se govori o prugama jasno je da pruge u Srbiji prosto predstavljaju železnicu 19. veka, možda i 18. veka. U 21. veku u Srbiji se putuje, kada želite da putujete železnicom, kao da ste tamo negde u 19. veku. Da li je to dopustivo? Toliko velike ambicije u priči oko toga šta će se sve uraditi u vezi "Železnica Srbije", šta se radi, a pritom rezultata ni otkuda. Dakle, trebamo da se zapitamo zašto je to tako, da li ćemo mi ikada definisati glavne probleme železnica?
U svim državama Evrope je normalno da se subvencioniraju železnice. Prosto je to jedna potreba. Šta se to dešava u Srbiji da se železnice samo subvencioniraju i samo se enormno finansiraju, a da pritom od toga mi nemamo koristi? Samo raste broj zaposlenih, samo rastu dugovi, a pri tom ne vidimo kraj toj agoniji kojoj su "Železnice Srbije" izložene.
Prema tome, bilo bi dobro da se razmisli o tome kada se instaliraju novi direktori, kada se pravi novi menadžerski vrh železnice da se vodi računa o stručnosti kadrova, o stručnosti direktora koji će odlučivati o stotinama miliona evra ovog javnog preduzeća, jer ovo jeste javno preduzeće, ma kako ga zvali. Kako je to moguće da mi prosto nemamo zvanične, jasne, transparentne kriterijume? Sad govorim u prvom licu množine, iako smo mi u LDP u opoziciji, ali smatram da smo deo ove države i da isto imamo interesa da se promeni ta situacija koja je sada dominantna u Železnici.
Dakle, kako vi razmišljate o tome kada postavljate neke ljude na mesto direktora i kako očekujete od njih neke rezultate, ako niste imali jasnu predstavu o tome da li su oni sposobni da budu na čelu tako velikog sistema, da li su oni sposobni da ga vode, da ga uspešno vode i da saniraju sve one negativnosti koje su bile nasleđene iz prošlosti?
Prema tome, "Železnice Srbije" samo su jedno bure bez dna pored mnogih buradi, kao što je Klinički centar Srbije, kao što su "Putevi Srbije", kao što je "Galenika" i kao što je mnogo tih javnih preduzeća koje mi danas finansiramo.
Bilo bi dobro da se jednom sedne, razmisli. Ukoliko niste sposobni da napravite sopstvenu reorganizaciju, razmislite o tome da onda onu reorganizaciju koju je Svetska banka predložila malo analizirate i probate da je primenite. Poslednja velika negativnost, koja je prosto prošla nezapaženo u javnosti, je činjenica da onih 800 miliona kredita koje smo dogovorili sa Ruskom Vladom, prosto ne znamo na koji način da utrošimo, a već se govori o tome da bi bilo dobro da se izvrši prenamena utroška tih sredstava iz kredita predviđenih za Železnicu. Kakva je to ozbiljnost? Kakva je to politička odgovornost i ministarstva, koje je nadležno za Železnicu, i Vlade i samog menadžerskog kadra koji je na čelu te železnice? Da li tu uopšte postoje razmišljanja da se ozbiljno pristupi problemu koji se zove "Železnica Srbije"?

Hvala gospodine predsedniče. Poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici samo da bude jasno LDP podržava svaku investiciju i podržavamo svaki napor države u smislu da da poleta i zamaha razvoju ekonomije i privrede.
I te kako je potrebno ovoj državi da se smanji ta nezaposlenost jer svaki treći građanin ove države je nezaposlen. Mislim da tu nema dilema oko toga da li treba podržavati određene pravne poslove koji imaju te ambicije da postižu te pozitivne efekte investicija stranih ili domaćih, svejedno.
U toku današnje rasprave dosta toga smo slušali o tom naftno-gasnom sporazumu iz 2008. godine i očigledno da su svi poslanici shvatili da se ovde u stvari radi o jednom pravnom poslu koji je započet 2008. godine. Taj naftno-gasni sporazum predstavlja jedan kišobran za oba ta posla i u pogledu prodaje NIS-a i u pogledu izgradnje ovog gasovoda "Južni tok".
Kada analiziramo jedan i drugi segment ovog naftno-gasnog sporazuma koji je dignut na međunarodni nivo odnosno na nivo međunarodnog sporazuma, koji daje automatski prioritet tom sporazumu ostalim pozitivnim propisima u ovoj državi, onda možemo da uočimo jednu bitnu činjenicu, jer već imamo iskustva kako u stvari funkcioniše onaj prvi segment tog sporazuma.
Prvo, svima je jasno da ta privatizacija NIS-a je faktički bila prodaja NIS-a jednoj stranoj državnoj kompaniji i to prodaja većinskog dela tog NIS-a. Svima je jasno i to je notorna činjenica da je NIS prodat za daleko nižu cenu od one cene koja je treba da se postigne. Međutim, s obzirom da tendera nije bilo nismo imali ni jasne pokazatelje koliko bi možda neko drugi ponudio za kupovinu tog NIS-a. Taj tender se faktički izbegao na taj način što se napravio taj međunarodni naftno-gasni sporazum.
Jasno je i to da je utvrđena ta naftna renta od 3%, bezobrazno niska naftna renta. Ona je i dalje aktuelna i mislim da su se svi poslanici koji su danas govorili o prodaji NIS-a ili o tom sporazumu jasno izjasnili i odredili prema toj niskoj naftnoj renti.
Ta naftna renta je predviđena da se plaća 30 godina. Međutim, kada pogledamo suštinu stvari otprilike za jedno 10 do 15 godina više nećemo imati nafte koja može da se crpi pod nekim optimalnim uslovima, s obzirom da se trenutno nafta isisava u vrednosti i u tempu od 650 miliona dolara godišnje. Kada uporedimo cenu NIS-a po kojoj je prodat i vrednost nafte koja se godišnje iscrpi, onda možemo videti kakav posao je napravljen prodajom NIS-a.
To vam dovoljno govori o činjenici da li je naftno-gasni sporazum pozitivan po interese Srbije. Pedeset posto tog posla je urađen i odrađen tako kako je odrađen, a prilično su negativni efekti tog ugovora.
Dodala bih i monopol koji NIS ima za istraživanje nafte i gasa. Gospođo ministarko, taj monopol je predviđen da traje do 2020. godine. Trenutno u užoj Srbiji je do 2020. godine, u Vojvodini je do 2015. godine, s tim da je već podnet zahtev da se taj monopol produži i u Vojvodini do 2020. godine. Dakle, tako stoje stvari što se tiče prodaje NIS-a. To moramo da istaknemo kako bismo mogli da nastavimo razgovor o ovom gasovodu "Južni tok".
Nekoliko puta je najavljeno da će se započeti izgradnja gasovoda, pa je onda odloženo i faktički još uvek nismo započeli sa tom izgradnjom. Napominjem da je naftno-gasni sporazum zaključen 2008. godine. Dakle, ovo je peta godina od kada postoji mogućnost da se neki poslovi završe koji bi omogućili dalje radove na gasovodu.
Onda u parlament stiže ovakav predlog zakona da se utvrdi javni interes i posebni postupci u postupku eksproprijacije zemljišta kada se govori o "Južnom toku". Nije dovoljno to što je predviđeno da bude u hitnom postupku, nego je predviđeno da zakon stupi na snagu odmah sledećeg dana, kada se objavi u "Službenom glasniku".
Sada je na dnevnom redu jedna velika hitnost u vezi ovog "Južnog toka". Da vam kažem samo nekoliko činjenica o "Gaspromu" većinskom vlasniku ovog društva koji čine većinski ruski vlasnici i manjinski srpski vlasnik, odnosno "Srbijagas".
"Gasprom" je u toku prošle godine ostvario manji profit za 23% od onoga što je planirano i ono što je ostvareno prethodne godine. U toku prošle godine je skinut sa liste 20 najvećih korporacija sveta. U međuvremenu se smanjuje cena gasa, tako da se predviđa da cena gasa do 2015. godine se kreće oko 366 dolara po 1.000 kubnih metara, iako je prethodno predviđeno od strane ruskog partnera da će cena gasa daleko sporije da pada. Za 2012. godinu je predviđeno da cena bude često 39 dolara a do 2015. godine 393 dolara po 1.000 kubnih metara.
Tu se pojavljuju neke pukotine u pogledu snage, u pogledu izvodljivosti celog ovog posla oko izgradnje gasovoda "Južni tok". Nije to baš povoljno u toj meri kao što se predstavlja građanima Srbije.
Na početku sam istakla da smo mi za investicije, za energetsku stabilnost i tu nema dileme. Međutim, kada pogledamo ovaj predlog zakona nekoliko činjenica postaju veoma jasne. Jedna od tih stvari je to da vi predviđate posebni postupak za eksproprijaciju, predviđate posebna pravila za postupanje u upravnim postupcima, a ujedno predviđate i pravila za postupanje organa prilikom određivanja načina plaćanja naknada i taksi u tim upravnim postupcima. Ovo sve stoji u članu 1.
Kada prelistate ovaj predlog zakona onda vam postaje jasno da postoje posebni postupci i posebna pravila u upravnom postupku kada se govori o eksproprijaciji. Međutim, osim ovog člana 10. stava 3. koji takođe predviđa jednu prilično čudnu situaciju, kada se govori o naknadi, odnosno obezbeđivanju novčanih sredstava za vlasnike nekretnina, faktički imate situaciju da zakon reguliše način eksproprijacije na najbrži mogući način, favorizujući korisnika eksproprijacije, a da se pri tom gubi iz vida interes onog vlasnika nekretnine, čija nekretnina je predmet eksproprijacije.
Dakle, jako je bitno da se javnosti kaže da se postupak eksproprijacije radi na taj način i sprovodi u upravnom postupku, da se ne šalje prethodno na izjašnjavanje vlasniku nekretnine predlog za eksproprijaciju, da se ne saslušava korisnik eksproprijacije, odnosno vlasnik nekretnina, ne saslušavaju se stranke u upravnom postupku, da se rešenje donosi da izvršenje tog rešenja ne odlaže izvršenje i da uopšte korisnik eksproprijacije nije dužan da pokaže da je spremio novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nekretnina koja se eksproprišu.
Dakle, imate situaciju, gde sa jedne strane korisnik eksproprijacije ima svu moguću pomoć i favorizaciju od strane države i imate građanina pokornog koji ne mora ni da zna da mu je nekretnina u postupku eksproprijacije, koji ne mora ni da učestvuje, koji ne mora da dobije naknadu u visini tržišne vrednosti te nekretnine, koji samo u jednom momentu nakon sprovođenja tog blic postupka eksproprijacije, dolazi u situaciju da mu se oduzima čak i posed nekretnine, koja nije isplaćena po nekim tržišnim uslovima.
Dakle, s jedne strane imamo maksimalno skraćeni postupak, koji je regulisan jednim lex specialisom, jer ovo jeste lex specialis i to ozbiljno političke prirode i imamo postupak naknade koji će se prolongirati i ostaviti nekim budućim sudskim postupcima, pa će onda taj građanin, odnosno vlasnik nekretnina moći da se nauživa silnih ročišta i ustvari, da bude učesnik u ovom reformisanom pravosuđu.
Prema tome, vi isplatu prolongirate na jedan duži vremenski period, kada znamo na koji način funkcionišu sudovi i kako teku ti postupci, kada se traži bilo kakva naknada, pogotovu kada se naknada traži od nekog koji uživa svu moguću državnu podršku.
Dakle, ovo je ustvari pravo stanje stvari, kada govorimo o "Južnom toku". Bilo bi jako dobro da javnost bude upoznata sa tim da je od 8 do 10 hiljada parcela izloženo ovakvoj vrsti eksproprijacije. Kada to pomnožite sa brojem vlasnika, kada pomnožite sa brojem porodica koje zavise od tih parcela, vi dobijate jedan zavidan broj onih koji će itekako biti pogođeni ovim lex specialisom.
Dakle, ovo je jedan od poslova, govorim o izgradnji gasovoda "Južni tok", koji je sklopljen, vi kažete, u interesu građana Srbije. Međutim, činjenica da je u sklapanju tog pravnog posla učestvovala politička elita ne daje joj za pravo, ni njoj, ali ni aktuelnoj vlasti da na bilo koji način dovede u pitanje osnovna ljudska prava građana Srbije, osnovna ljudska prava u pogledu prava na privatno vlasništvo i ne daje za pravo ni ovoj Vladi da ističući javni interes, a vrlo dobro se sećam kada je taj javni interes unet u formi izmena i dopuna u Zakon o eksproprijaciji i upravo zbog gradnje ovog "Južnog toka" i ne daje za pravo nikome da pravi ovako velike razlike između pravnih poslova koji se sklapaju i realizuju u Srbiji, pogotovo što je i u ovom slučaju većinski vlasnik društva koji je korisnik eksproprijacije strana državna kompanija.
Ne možemo stvari da marginalizujemo. Ovde se ne radi o jednoj tehničkoj radnji. Ovde se ne radi o prostom sprovođenju jednog ugovora. Ovde se radi o ozbiljnom ugrožavanju nacionalnog interesa, jer nacionalni interes jeste da postoji pravna sigurnost, a sa sklapanjem ovakvog pravnog posla i donošenjem ovakvog lex specialis teško da možemo da obezbedimo tu vrstu sigurnosti u državi Srbiji.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi ste jednom prilikom izjavili ovde i bili ste veoma ponosni na to kako nikada niste kršili Poslovnik. Tu konstataciju ste obrazložili time da u danu za glasanje Skupština nikada nije izglasala tu povredu Poslovnika koju su poslanici isticali.
Međutim, skrenuću vam pažnju na činjenicu da vi konstantno kršite Poslovnik…