Znate kako, ipak se radi o dostojanstvu Skupštine, da li je tako? Dakle, ne smete dozvoliti, u smislu člana 27. da drugi zloupotrebljavaju Poslovnik tako što će da vode svoje male, privatne sukobe i ratove.
Hajde da se vratimo na temu. Znamo ko je sve sklapao te sporazume, znamo ko je učestvovao u dogovaranju.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, juče smo ceo dan radili, radili smo do ponoći i zaista smo se žurili da završimo određene tačke koje su bile na dnevnom redu parlamenta.
Čemu tolika žurba? Kuda se toliko žuri? Zašto se tako navrat-nanos rade neke stvari za koje već unapred znamo da neće doneti očekivane rezultate? Da li uopšte očekujete bilo kakve rezultate od svih ovih zakona koji su na dnevnom redu parlamenta?
Ovo pitam iz tog razloga, jer upravo je to u vezi sa ovim amandmanom koji sumo podneli na ovaj član zakona. Smatramo da rešenje koje je predloženo zakonom, je dovoljan argument da se usvoji naš amandman, a u stvari, da se briše. Da se briše ne samo naslov iznad člana 1. ovog zakona, nego da se stavi van snage ovaj predlog zakona, odnosno da ga povučete iz procedure.
To je iz tog razloga, jer samo obrazloženje i razlozi koji su navedeni u Predlogu zakona ukazuju na tu činjenicu da je zakon, takav kakav je, suvišan i da zakon predstavlja protivrečnost svemu onome što tvrdite da želite da postignete u smislu nekog ekonomskog napretka.
Posebno bih vam citirala određene delove ovog obrazloženja. Kažete da pojedina rešenja treba preciznije definisati, a zbog očekivanja da će se negativni efekti krize nastaviti u sledećoj godini, neophodno je da se produži rok važenja ovog zakona za još godinu dana.
To nije tačno. Ovaj zakon ima dva člana. Jedan član kaže da će se produžiti do 31. decembra 2014. godine. Ako danas živimo u decembru 2012. godine, to znači da će ovaj problematični zakon važiti još dve godine. To je prva neistina koja čini razloge za donošenje ovog zakona. Namerno neću upotrebiti ovaj termin, zbog kojeg ste izrekli opomenu jednom od poslanika, kada je hteo na jasan i istinit način da okarakteriše određene stvari u vašem ponašanju, reći ću samo da je to neistina.
Druga neistina se tiče – šta to znači da će kriza u međuvremenu da se reši sama od sebe i da je zbog toga potrebno da produžimo ove vanredne mere? Ove vanredne mere, recimo, koje su ustanovljene donošenjem ovog zakona, osnovnog zakona na koje se i odnose ove izmene i dopune, predvidele su određenu arbitrarnost u postupanju države prema građevinskoj industriji i time su, u stvari, pospešile samo žarište korupcije.
Ukoliko imate jedan zakon koji je pokazao koliko je neefikasan, ukoliko imate zakon koji samo proizvodi loše efekte, zar nije sasvim normalnije da taj zakon stavite van snage i da ga povučete? Zar nije normalnije da se povodite sopstvenim kritikama koje ste izrekli 2010. godine, kada se zakon donosio i da bez bilo kakvog licemerja kažete – jeste, taj zakon je bio jako loš, jeste, smatramo da proizvodi loše efekte i mi ćemo taj zakon staviti van snage, ili ćemo pustiti da mu prođe rok? Ne, vi samo nastavljate u kontinuitetu prethodne vlade koju onoliko kritikujete zbog korupcije. Ostavljate jedan ozbiljan problem, da i dalje tinja, da i dalje predstavlja izvor korupcije i da samo generiše tu korupciju, koja, čini mi se, predstavlja alfa i omegu ove vlade i ove vlasti.
Korupcija jeste problem ove države, korupcija nije nastala juče, ali protiv korupcije se mora boriti kroz institucije. Ne samo kroz institucije, nego i kroz zakonska rešenja, a ovo nije jedno od rešenja koje bi mogle da promene situaciju u ogledu korupcije i organizovanog kriminala. Štaviše, rešenja u tom zakonu o pospešivanju i podsticanju građevinske industrije u Republici Srbiji u uslovima ekonmske krize, predstavlja samo izvor daljih veoma problematičnih koraka i problematičnih rešenja koja se očekuju u građevinskoj industriji.
Prema tome, evo vam prilike da promenite svoj pogrešan stav. Usvojite amandman LDP, odnosno moj i mojih kolega, i u tom slučaju, zaista ćemo poverovati da ozbiljno mislite to što ste napisali u obrazloženju zakona i ono što govorite svakodnevno o korupciji i borbi protiv organizovanog kriminala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorila o jednoj neistini koju sadrži obrazloženje ovog zakona. Sada ću vam govoriti o dve druge neistine koje takođe čine sadržinu obrazloženja. Druga neistina se tiče toga da je postojeći zakon dao dobre rezultate. To prosto nije tačno. Ne vidim u obrazloženju šta je to što predstavlja dobar rezultat. Ne vidim nikakvu analizu. Možemo da verujemo, a ne moramo, a s obzirom da nemamo razloga da poverujemo čisto na dobru reč bilo koga, tu nema argumentacije. To jeste neistina. Nije potkrepljena argumentima.
Druga neistina je činjenica da ovim zakonom možemo da funkcionišemo u jednoj državnoj ekonomiji, da možemo da funkcionišemo sa jednim državnim intervencionizmom, uprkos zakonima tržišta i uprkos zakonima slobodne konkurencije, jer upravo te postulate je ovaj zakon, kojim je trebalo da se pomogne građevinskoj industriji, ugrozio i stavio van snage. Dakle, Zakon o planiranju i izgradnji jeste ugrozio građevinsku industriju. Međutim, zakon koji je imao tu ambiciju i nameru da podstakne funkcionisanje i preživljavanje građevinske industrije je tu industriju dotukao.
Nažalost, bivša opozicija, a sadašnja vlast, zajedno u koaliciji sa bivšom vlašću i sadašnjom vlašću zatvara oči pred činjenicom i zaista je opsednuta tom vrstom ekonomske politike koja je dala takve pogubne rezultate.
Još jednom bih ponovila, ovaj zakon koji će sada da traje naredne dve godine, jer 31. decembar 2014. godine znači da će zakon važiti tokom cele 2013. godine i tokom cele 2014. godine. Pri tome, u obrazloženju zakona kaže se da neće trebati nikakvih dodatnih novčanih sredstava da bi se ovaj zakon primenjivao. To opet nije tačno. Nije tačno, jer ako zaista želite da pomognete građevinskoj industriji, a ne menjate Zakon o planiranju i izgradnji, imaćemo danas na dnevnom redu Skupštine neke sitne izmene Zakona koje zaista, a ni na koji način, neće dati na kvalitetu tom zakonu. Ako ne želite finansijski da potpomognete građevinsku industriju, ne znam na koji način mislite da podstaknete proizvodnju u građevinskoj industriji. To nije tačno. Dakle, tri, četiri, jasne neistine ste u obrazloženju zakona uneli, a to je zakon koji se sastoji od dva člana.
Prema tome, nije još kasno da povučete ovaj zakon iz procedure i malo da poradite na činjenici da je građevinskoj industriji potrebna pomoć, da je jako puno ljudi koji su radili u građevini, a danas više ne rade, da je ova država na jednoj nizvodnoj liniji ekonomskog razvoja, da je ova država nekada zapošljavala preko 200 hiljada radnika u industriji, a danas zapošljava samo 10% od toga. To je veliki problem, jer umesto da se razvija ekonomija, ona ne samo da statira i da se ne razvija, stoji u mestu, nego jednostavno propada. Ne vidimo naznake u postupcima ove vlade i ove vlasti da žele nešto da promene u tom kontinuitetu opšte propasti i opšteg propadanja.
Ovaj mali zakon je samo jedan od primera kako mislite da rešite pitanje nezaposlenosti, budžetskog deficita, ogromnog zaduženja ove države i uopšte ogromne ekonomske krize u kojoj se država nalazi, nezavisno od svetske ekonomske krize, najviše zbog sopstvenih pogrešnih poteza koje je preduzimala u proteklih 20 godina.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa tim da svaki zakon može biti izvor korupcije. To je prosto notorna činjenica. Međutim, ovaj zakon o podsticanju građevinske industrije malo više od ostalih zakona ima prostora da generiše korupciju i to je notorna činjenica, iz jako jednostavnih razloga. Najbitniji razlog je taj da je ovaj zakon stavio van snage neke osnovne mehanizme kojima može da se kontroliše i da se zaustavi korupcija, a to je tržište i slobodna konkurencija.
Dakle, ako nemate slobodno tržište i ako nemate slobodnu konkurenciju, prosto nemate mehanizme da kontrolišete funkcionisanje takve jedne građevinske industrije, koje je u Srbiji trenutno na delu. Zaista nismo videli pozitivne efekte ovog zakona, koji traje još od 2010. godine, ali jesmo videli sve te gubitke koje postoje i videli smo sve one silne preduzetnike koji su bankrotirali, sva ona privatna preduzeća i u društvenoj svojini koja su otišla u stečaj ili jednostavno nisu u mogućnosti da plaćaju svoje radnike. Te rezultate jesmo videli.
Znate, ova država zaista nema vremena više da radi štapom i kanapom i nema vremena više, verujte mi na časnu reč, da slušam kako će neko nešto obećati da će nešto zaštiti i da će neko biti pošten. Za to više nema vremena ova država. Ova država je promašila informatički revoluciju u industriji. Ova država ima 7,5% visokoobrazovnih. Šta ćemo sutra svi u građevini da radimo?

Hvala gospođo predsedavajuća. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, šest meseci je prošlo ove vlade i zaista je mogla nešto da uradi u smislu podsticanja proizvodnje u građevinskoj industriji. Nije bilo potrebno da se ovaj zakon donosi. Zaista smatram da ovaj zakon ne predstavlja vrh o nemogućnosti koje država može da pokaže kada želi da pomogne jednoj industrijskoj grani.
Dakle, to nije tačno da je ovaj zakon dao takve rezultate da je opravdao da se produži njegovo trajanje još na dve godine. Znate šta, trebalo je da se samo zasuču rukavi, da se krene sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Evo vam jedna preporuka, radite na tom zakonu. Taj zakon je bio ona okosnica, ona prva tačka koji je blokirao građevinsku industriju. To je u stvari razlog zašto mi kritikujemo i sve ove podsticaje. Jeste, treba da se pomogne građevinska industrija, ali ne na ovaj način da se derogira i tržište i slobodna konkurencija.
Dakle, treba da se da podsticaj, a ne pri tom da se pojača arbitrernost države. Kad god se država umeša u ekonomske poslove, kad god država ima određenog arbitrernog uticaja na industriju, na ekonomiju, u tom slučaju su pogubni rezultati. Evo vam, ekonomska situacija u Srbiji, možete da se i sami u to uverite, ne treba vam nikakva druga politička priča. Ekonomija nam je katastrofalnoj situaciji. Dakle, treba da se promeni nešto u smislu davanja prilike konkurenciji i tržištu da se izbore za nešto, a ne samo država svojim intervencionizmom da nameće rešenja koja su pokazala. Danas toliko toga pričamo o korupciji, o organizovanom kriminalu, pa šta ćete više o patologiji jedne ekonomije i jednog društva. Prema tome, izvolite, povucite ovaj zakon.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uputila bih pitanje vama, gospodine predsedniče, dakle, to je samo formalno, jer zaista ne mislim i nemam iluzija oko toga da ćete vi moći sami, nezavisno od Vlade da odlučite o tome, kada i da li ćete uopšte staviti na dnevni red dva predloga zakona koja su stigla iz Skupštine AP Vojvodine. Radi se o dva zakonska predloga koji su od velikog uticaja na studentski standard, a odnosi se na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Drugi zakon se odnosi na Razvojnu banku, odnosno na Razvojni fond, tako i glasi naziv predloga tog zakona.
Dakle, dok jedan rešava pitanje zaposlenih ljudi u Razvojnoj banci, šta će se desiti sa njihovim statusom nakon što se ta Razvojna banka rasformira, a drugi se tiče poboljšanja odnosa ove države, ove Vlade prema studentima koji nije dobro, najbolje rešen ovim postojećim Zakonom o visokom obrazovanju.
Znate, kada se pojave problemi treba ih rešavati i to su Vojvođani prepoznali i u tom smislu su ovom visokom domu i predložili određene zakone. Međutim, ne bi tu bio problem da se tu u stvari ne radi o političkom pitanju, jer svako pitanje koje se tiče odnosa Vojvodine i Republike uvek ima određenu političku sadržinu. Zato sam na početku i rekla da od vas i ne mogu očekivati da mi date jasan odgovor, ipak, je Vlada ta koja će odlučiti na koji način će se ovaj parlament odnositi prema predlozima zakona koji potiču iz Vojvodine.
Znate, kada se ti problemi koji su konstantni rešavaju onda nam se dešava to da se SNP "Naši" ponovo oglašavaju. Oglašavaju se na taj način što vrše određenu medijsku harangu na taj način što ugrožavaju, prete, vređaju konkretno, trenutno medijsku kuću B92, a to čine nakon što su već izvesno vreme napadali, vređali i ugrožavali, pretili civilnom sektoru, nevladinim organizacijama, pojedincima, kulturnim radnicima, gospodinu Vejvodi itd.
Vlada na to ne reaguje. Ne reaguje, pa imamo jedan konkretan veliki problem i veliki slučaj. Šta će se desiti ukoliko ovom porukom koju Vlada šalje, bukvalno ne reagujući na takve pretnje, šta ukoliko zaista ovakve ekstremne grupe smatraju da im je sloboda velika oko njihovog načina delovanja? Njihov način delovanja nije ništa drugo, nego pretnja u najjasnijem vidu, dakle, to je zastrašivanje. Da li će oni stati, to zavisi samo od odnosa Vlade prema ovakvim grupama kao što je i SNP.
Nažalost, ni Ustavni sud nije smatramo da postoje razlozi da im se stane na put. Nažalost, Vlada, takođe, time što ne reaguje šalje takvu poruku. Šta onda društvo ima da misli i šta društvo ima da smatra ukoliko sa jedne strane neki imaju slobodu da prete, da vređaju, da ugrožavaju, a sa druge strane država nema adekvatan odgovor i reakciju.
U tom slučaju, mi gubimo pravo na slobodu, mi gubimo pravo na postojanje demokratije, a znate kako, bez demokratije ostaće nam samo takve ekstremne grupe i jedna zastrašćena javnost. Prema tome, bilo bi dobro kada bi se Vlada jasno izjasnila šta misli i kako misli da odreaguje na ovakvu vrstu veoma ozbiljnih pretnji.

Hvala vam.
Gospodine predsedniče, javljam se povodom člana 107. Poslovnika. Smatram da ste povredili dostojanstvo ovog parlamenta kada ste kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije isključili sopstvenu odgovornost, jednu obavezu da prijavite postojanje ili mogućnost postojanja krivičnog dela i kada ste uputili samo mene kao obavezu, ukoliko uočim postojanje nekog krivičnog dela, da ga prijavim nadležnima.
Faktički ste po dva osnova odgovorni. Jedan sam već rekla, po osnovu predsednika parlamenta. Vi prosto ne možete na taj način da snižavate značaj ovog parlamenta kada izuzimate sebe kao jedno odgovorno lice za prijavljivanje postojanja krivičnog dela. S druge strane, vi ste u koaliciji u Aranđelovcu sa SNP "Naši". SNP "Naši" je koalicioni partner…

Kako da ne, upravo sam vam rekla. Dakle, dva osnova postoje.

Izvinjavam se, dva osnova postoje za povredu dostojanstva Skupštine… (Isključen mikrofon.)

Upravo ste povredili Poslovnik član 107. Povredili ste dostojanstvo ovog parlamenta.
Gospodine predsedniče, zaista očekujem od vas kao od političara, kao od predsednika parlamenta da čitate novine. Pretpostavljam da čitate novine. Ako čitate novine, ako gledate televiziju, u svakom slučaju imate saznanja o tome šta sve te novine objavljuju, šta prenose u vezi pretnji i u vezi uvreda koje plasiraju SNP "Naši". To su vaši koalicioni partneri u Aranđelovcu. To znači da se radi o saučesništvu ukoliko Vlada, koju čini koalicija na vlasti, koju čine SNS i ostali, ne reaguje na takvu vrstu pretnji i uvreda koje SNP "Naši" upućuju nevladinom sektoru, civilnom sektoru, pojedincima, gospodinu Vejvodi i B92 televiziji.

Hvala vam gospodine predsedniče. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jeste, zaista, i ja smatram da je preširoka ova definicija odgovornog lica, zato što, stvarno bi trebalo da se ta odgovornost suzi na upravljački i nadzorni kadar u okviru pravnog lica, a nikako i ona lica kojima je povereno obavljanje određenih poslova iz delatnosti pravnog lica.
Ovako kako je to definisano, može da odgovara i magacioner, kao što odgovara i direktor, i kao što odgovara onaj koji kontroliše rad tog pravnog lica. Mislim, da je to ne dopustivo, i zaista bi trebalo da vodimo računa kada se radi o ovakvoj vrsti krivičnog dela, da se tačno zna ko treba da bude odgovoran i koje taj koji treba da snosi posledice jednog krivičnog dela koji ozbiljno narušava pravni poredak.
Iz tog razloga ne razumem obrazloženje, kojim je u stvari potkrepljena odluka Vlade da se ne usvoji ovaj amandman. To obrazloženje, dozvolićete, ali zaista ne mislim da je ozbiljno, zato što pozivajući se na mogućnost, da će ukoliko se briše ovaj deo definicije odgovornog lica, da se ugrozi mogućnost gonjenja po nekim drugim krivičnim delima. Prema tome, kada radite neke ispravke i dopune Krivičnog zakonika, onda bi bilo dobro da dobro razmislite o tome šta želite da postignete sa tim izmenama i dopunama.
Mi i danas raspravljamo, verovatno do duboko u noć, tako smo u stvari raspravljali i kada smo razgovarali u načelu o ovom krivičnom zakoniku. Mislim da to zaista nije, ne služi na čast ni ministarstvu koje je predložilo ovaj zakona, a ni parlamentu koji radi o tom predlogu, tako što poslanici raspravljaju. Ne znam zašto tolika žurba, kada se radi o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, vidim da je Odbor za pravosuđe podneo određene amandmane, i Odbor, takođe, prolongira rok primene određenih odredbi ovih izmena i dopuna, tamo negde za proleće 2013. godine.
Čemu onda hitnost ovog postupka, čemu onda ovakva vrsta raspravljanja u gluvo doba noći, bez TV prenosa. Dakle, sve ovo ne daje dovoljno razloga za izmene zakona i za ovakav način na prečac donošenja nekih promena Krivičnog zakonika koji bitnije neće taj zakon da promene, ali će zaista da dovedu u pitanje kaznenu politiku i dovešće u pitanje sve ono što je dobro urađeno u nekim ranijim izmenama i dopunama, i ono što je dobro urađeno u tom nekom procesu reforme pravosuđa.
Prema tome, ne bi bilo loše da se još jednom razmisli da se promeni definicija odgovornog lica i da se nekako skoncentrišemo na one koje upravljaju u okviru odgovornog lica i na one koji vrše određene nadzorne poslove.
Znate kako, kada odgovorno lice više ne bude deo onog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, postavlja se pitanje kako ćemo kada se to odgovorno lice ugradi u jedno krivično delo zloupotrebe položaja od strane odgovornog lica. Kako će to tako jasno da se definiše i jasno da se primenjuje taj član Krivičnog zakonika, kada se bude sudilo svima onima koji su trenutno na tapetu, svima onima koji su trenutno u nekom postupku predkrivičnom, koji se toliko kroz medije provlače za određena krivična dela iz domena, između ostalog i ove vrste krivičnog dela.
Znate, ukoliko odgovorno lice može biti i neko ko samo radi u pravnom licu, dakle, povereno mu je obavljanje određenih poslova iz delatnosti tog pravnog lica. To znači, da će i neko koje samo bio deo tima, tog upravljačkog menadžerskog dela pravnog lica, a da pri tom, nije imao nikakve mogućnosti da nametne svoju volju prilikom donošenja određenih odluka, biti saučesnik u izvršenju krivičnih dela, a da pri tom zaista nije ni na koji način doprineo da se to krivično delo izvrši.
To je nekako razblaživanje celog krivičnog dela, to je skretanje pažnje sa onih pravih odgovornih lica. Imaćemo prilike još da razgovaramo i onom krivičnom delu, novom krivičnom delu pod znacima navoda, koje je nastalo tako što je zloupotreba službenog položaja na neki način ograničena.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,meni je zaista drago što je Odbor za pravosuđe shvatio u kojoj meri je predlagač zakona pogrešio kada je odlučio da briše ovaj stav 3, člana 138. Krivičnog zakonika, koji je predvideo taj kvalifikovani slučaj zaštite najviših državnih funkcionera i novinara.
Dakle, uopšte, taj član 13. Predloga zakona, uopšte nije ni trebao da predstavlja deo ovog predloga zakona. Amandman koji sam ja podnela je istovetan amandmanu koji je podnela gospođa Vesna Marjanović iz DS, i koji je podnela gospođa Milica Radović iz DSS.
Dakle, tri stranke, tri opozicione stranke, potpuno autonomno, svaka je podnela istovetan amandman na ovaj član 13. To govori dovoljno o tome koliko je u stvari trebalo da se amandman usvoji. Svi ti amandmani – briše se, trebalo je da od strane Vlade budu prihvaćeni i da se predložena izmena člana 138, jednostavno izbriše.
Zašto je jako bitno da se malo porazgovara o smislu ovog stava 3, člana 138. Krivičnog zakonika? Bitno je iz tog razloga, jer ovaj amandman Odbora za pravosuđe proširuje malo krug lica na koje se odnosi ova vrsta zaštite iz člana 138. KZ. Međutim, smanjuje se maksimalna kazna kojom je zaprećeno ovo krivično delo. Umesto osam godina, predviđa se pet godina.
Podsetila bih vas da se u tom slučaju radi o delu malog značaja. Dakle, čemu kvalifikovani oblik, ukoliko vi to krivično delo uglavljujete u delo malog značaja. Znate šta, delo malog značaja vam je u tom slučaju, kada se radi o nekom stepenu krivice, koji je mali, kada nema nekih štetnih posledica ili je štetna posledica neznatna, kada se opšta svrha kažnjavanja može postići izricanjem neke zaista male kazne, a normalno i ukoliko se radi o zatvorskoj kazni, koja je predviđena do visine od pet godina.
Iz tog razloga sam ja počela sa tim, da sam zaista zadovoljna što je Odbor za pravosuđe shvatio da je predlagač zakona pogrešio. Međutim, nisam zadovoljna sa činjenicom da se zaprećena kazna snižava sa osam na pet godina, kada se govori o maksimalnoj granici koja se može izreći.
Mi živimo u vremenu kada smo na tužioce, na sudije, prevalili ogromnu odgovornost borbe protiv organizovanog kriminala i borbe protiv korupcije. Živimo u vremenu kada su novinari izloženi ozbiljnim pretnjama, uvredama, i ustvari, ugrožena im je bezbednost fizička, psihička i uopšte ugroženi su kao ličnosti, kao novinari, kao profesionalci, i to svakodnevno. To ne smemo zaboraviti i ne smemo se igrati sa tom činjenicom da mi moramo da zaštitimo i državne službenike, novinare, policajce, advokate, zato što nekako svi predstavljamo deo jedne slagalice u toj zajedničkoj slici, u toj zajedničkoj priči, oko čuvanja nekih osnovnih civilizacijskih vrednosti, a to je pravni poredak, država, to je u stvari borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji toliko ugrožavaju ovu državu.
Prema tome, ja sam i malo pre spomenula da Krivični zakonik, kada se menja, to je ozbiljan posao. Kada je posao ozbiljan, onda treba da se napravi jedan plan, treba da se napravi strategija i treba da se proklamuje jedan ozbiljan cilj.
Iz predloga ovog zakona, mi ne vidimo da je sve to urađeno kao prethodno pitanje. Ovo je dokaz, ovaj odnos prema članu 13. Predloga zakona, samo dokazuje koliko je malo nedostajalo od te strategije koja je trebala da se sprovede, pre nego što se pristupilo izmenama.
Zato apelujem na vas, zaista podržavam amandman Odbora za pravosuđe, u tom delu gde se i policajci i advokati uvode kao zaštićena lica u smislu ovog krivičnog dela, ali se ne slažem sa time, sa visinom izrečene kazne koja može da dostigne maksimalno osam godina.
Prema tome, ja, gospodine ministre, predlažem da razmislite malo o tome da li ćete usvojiti ovaj amandman Odbora za pravosuđe u ovom obliku kako je dat ili ćete se odlučiti da jednostavno brišete ovaj član 13. Predloga zakona, a za neko buduće predlaganje izmena i dopuna KZ, predvidite i proširenje kruga lica, koji će biti zaštićeni u smislu ovog člana 138.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije lako da priznam, ali eto podržavam Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u ovom delu gde se briše krivično delo klevete. Zaista mislim da tu nedostaje i brisanje krivičnog dela uvrede.
Prethodna Vlada jeste predložila takvu vrstu izmena postojećeg Krivičnog zakonika. Šteta što je taj predlog zakona povučen iz procedure. Kleveta i uvreda nisu zaprećene zatvorskom kaznom. Tu postoji samo novčana kazna. Sa druge strane, postoji mogućnost da se u parnici nadoknadi nematerijalna šteta zbog uvrede ili klevete. Potpuno je nepotrebno da se u jednom krivičnom postupku bilo ko kažnjava zbog krivičnog dela klevete.
Dobro je što će se bar na taj način smanjiti troškovi vođenja krivičnih postupaka. Malopre je kolega govorio o tome da se čak i istražni postupak vodio u slučaju krivičnog dela klevete ili uvrede, što je potpuno nepotrebno, potpuno bespredmetno, a pri tom košta.
Prema tome, nemojte reći da vas nikad ne hvalimo. U ovom slučaju pohvaljujemo i ministra i Vladu. Samo tako nastavite. Kada god budete nešto dobro predložili, kada god budete nešto dobro uradili, normalno da ćemo to pohvaliti, ali to ne znači da ćemo biti na drugi način prema vama milostivi. Zaista smatramo da je ovaj predlog zakona mnogo problematičan i da jednostavno nije ni trebao da stigne u skupštinsku proceduru.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo i ovaj amandman je u stvari dokaz da je ona malopređašnja pohvala na nivou jednog incidenta, zato što ovaj član 21. je mogao mnogo preciznije i jasnije da definiše krivično delo, koje može počiniti odgovorno lice. Ja sam ovim amandmanom tačno pokazala Vladi šta bi trebalo da uradi, odnosno predlagač zakona, kako bi nastalo jedno jako dobro zakonsko rešenje i kako bi u stvari pojednostavilo postupak u krivičnom gonjenju počinilaca krivičnog dela u jednom kriminalu. Definisala sam da odgovorno lice koje je u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese materijalnu štetu, iskoristi svoj položaj ili ovlašćenje, prekorači granicu svog ovlašćenja ili propusti da izvrši svoju dužnost, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
U ovako definisanom krivičnom delu imate tačno označenu nameru, umišljaj, označenu protivpravnost, imovinsku korist. Korist je tačno definisana kao imovinska i imate štetu koja može biti samo materijalna, a pri tom učinilac mora iskoristiti svoj položaj ili ovlašćenje, odnosno da prekorači granice svog ovlašćenja ili propusti da izvrši svoju dužnost.
Na ovaj način nema nedoumica, imate jasno precizno krivično delo bez mogućnosti da se preširoko tumači i da neko neku diskrecionu ocenu uvede prilikom utvrđivanja da li je delo izvršeno ili nije. Tako trebaju da se definišu i krivična dela u Krivičnom zakoniku.
Ukoliko budete preuzeli naš način razmišljanja u reformiranju krivičnog zakonodavstva, mislim da ćemo dobiti jedan dobar novi Krivični zakonik u budućnosti. Nadam se da ćete prihvatiti našu pozitivnu kritiku.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja. Očigledno da se radi o jednom anahronom krivičnom delu. Međutim, očigledno da ni sada nije postojala politička volja da se to krivično delo znatnije promeni ili jednostavno da se briše.
Ovo krivično delo se samo u jednom malom svom delu menja i to samo u pogledu odgovornog lica koje se sada prenosi u novo krivično delo. To je zloupotrebe položaja odgovornog lica u privredi, tako da nema nikakve značajnije izmene u ovom krivičnom delu.
Na žalost, i dalje nema definisane koristi u smislu imovinske koristi, dalje nemamo tu nameru, nedostaju neki ozbiljni elementi, koji bi mogli zloupotrebu službenog položaja da privedu nameni, a ne da ostane jedno krivično delo koje se može preširoko tumačiti, u koje se može mnogo šta uneti, uglaviti i po kom krivičnom delu se mogu mnogi ljudi goniti iz razno-raznih razloga, često i radi odmazde, radi nekog političkog obračuna, i sl. Dakle, prosto, mora da se isključi ta vrsta mogućnosti insinuacije, da će se zloupotrebljavati položaj onog koji želi na neki način da nekoga krivično goni, a ne postoji drugo krivično delo koje mu se može staviti na teret.
Dakle, bukvalno, ovo krivično delo može da generiše drugu vrstu zloupotrebe službenog položaja. Na žalost, već decenijama se radi i ovo krivično delo u stvari omogućava i daje priliku i tužiocima, da kada god nemaju dovoljno dokaza, da bi pokrenuli krivično gonjenje za neko drugo konkretno krivično delo, za određenu osobu, u tom slučaju jednostavno se samo primeni ovaj institut zloupotrebe službenog položaja. To je nedopustivo, s obzirom da je ovo ipak 21 vek, pa bi bilo dobro da se reformiše i krivično zakonodavstvo u pogledu ovog krivičnog dela.