Poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moram da citiram član 71. Ustava, na koji ste se inače i vi pozivali kada ste odbili amandman poslanika LDP kojim smo tražili obavezno srednje obrazovanje.
Sada u stavu 3. ovog člana se kaže – svi građani imaju pod jednakim uslovima pristup visokoškolskom obrazovanju. Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imunog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje u skladu sa zakonom. Dakle, to je u stvari stav 3. Ustava koji je argument protiv ovog člana 2. Predloga zakona koji ste vi predložili.
To je onaj stav koji govori o tome da ne može da se štedi na najboljima među nama, na mladim generacijama, zato što je to pogrešno i zato što je to štetno za ovu državu i za ovo društvo.
Vaše obrazloženje je to da u poslednje vreme raste broj iz godine u godinu onih studenata koji traže stipendije i da, eto vidi čuda, narastao taj broj na 14 hiljada. Dakle, ako su stipendije 6000 po jednom studentu, to znači da ova država ima obavezu na izdvajanje godišnje otprilike od 750 hiljada evra na ime stipendije. Šta onda vi radite? Vi ukidate stipendije. Faktički ste ukinuli te stipendije kada ste podigli tu lestvicu sa 8,5 na 9 proseka ocena.
Kažete da student ima mogućnost da traži kredit. Slažem se sa vama da ima tu mogućnost. Međutim, gde je nama garancija da sutra nećete ukinuti i tu mogućnost da studenti koji nemaju prosek 9, a čini mi se da jeste uspeh ako neko napravi prosek od 8,5 da ćete vi onemogućiti tim studentima da dođu do nekih materijalnih sredstava za studiranje. To je pogrešna politika koja nije od juče. Ta politika je jedna konstanta zato što očigledno da ova država i ovo društvo idu na to da kultura nije potreba, da obrazovanje nije potrebno, da prosto nama nije bitno što mi u starosnoj dobi od 30 do 40 godina, imamo 24% visoko obrazovanih građana, a to je čini mi se, polovina od onog proseka koji ima jedan razvijeni svet.
Nije bitno ni to što 50 hiljada mladih bezuspešno traži posao u Srbiji. Argument vaš u pogledu dokaza da je mala matura bila regularna, mislim da dovoljno govori kakav je odnos ovog ministarstva prema uspešnim studentima, prema mladoj generaciji. Kada kažete i to apsolutno sa jednim zadovoljstvom da je mala matura iz srpskog jezika ove godine lošija, dakle lošiji rezultati su postignuti, i da to predstavlja jedan dokaz da nije bilo lažiranja, toj argumentaciji mislim da ne treba ništa da dodamo. To govori samo po sebi šta vi u stvari mislite, da li je potrebno ili nije potrebno da se obrazovanje u Srbiji unapredi.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovaj član 3. vašeg predloga zakona, gospodine ministre, je kontradiktoran sa ovim članom 2. Mi smo pokušali amandmanom da tu neke stvari harmonizujemo i ispravimo.
Mi smo predložili da vi faktički brišete ove standardizovane testove koje tražite za posebno nadarene studente, kojima mislite da dodelite stipendije. Ti nadareni studenti imaju prosek preko devet. Ti nadareni studenti imaju određene uspehe u smislu studiranja iz godine u godinu, bez gubljenja te godine i verovatno imaju i neke uspehe na takmičenjima i slično. Šta se onda dešava? To nije dovoljno za ministarstvo da oni pokažu svoju sposobnost i nadarenost, nego tražite da oni polože neke standardizovane testove.
Vi u zakonu, u obrazloženju tog predloga zakona, navodite da ti standardizovani testovi koštaju ovu državu oko 14.000 evra. Dakle, ti testovi su teret ovom budžetu, ovoj državi u visini od 14.000 evra. Dakle, to je iz vašeg obrazloženja. Šta mi tu radimo? Štedimo na standardu studenata, pri tom ostavljamo ove standardizovane testove kao neku birokratsku potrebu da se dokaže nečija sposobnost, nečija validnost koja je već na neki način dokazana čim je neko postigao taj uspeh od ocene u visini devetke.
Dakle, zaista ste malo neracionalni kada govorite s jedne strane o uštedama, a pri tome radite nešto sasvim drugo. Na kraju, rezultat je taj da ponovo najveći teret jedne opšte društvene krize, jednog opšteg pada morala i propasti ove države u ekonomskom, u političkom i u moralnom smislu snose mlade generacije koje bi trebalo u stvari da predstavljaju naše najveće bogatstvo. Nemojte više štedeti na studentima i nemojte više da favorizujete sasvim nešto drugo od onoga što je potrebno da se favorizuje.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Javila sam se za povredu Poslovnika još pre jedno pet, deset minuta, međutim, nikako da dođem do reči. Normalno da se pozivam na povredu člana 107, a to je dostojanstvo. Dakle, dostojanstvo ovog parlamenta je povređeno kada je dozvoljeno, bez ikakve reakcije od strane predsedavajuće na govor poslanika iz njenog poslaničkog kluba, čiji govor može da se karakteriše kao propagiranje eugeničkih ideja.
Radi se o tome da se u ovom parlamentu vređa jedan dobar deo populacije, a čini mi se da se napravio jedan dobar korak u smislu civilizacijskih tekovina da taj deo populacije koji ima određene smetnje u razvoju više ne bude nevidljiv i ne bude marginalizovan. Jednim potezom, jednim govorom u ovom parlamentu sve to se u stvari anulira i mi se ponovo vraćamo u onu minus fazu gde se sve relativizuje i gde je moguće da se i u parlamentu propagiraju te fašističke ideje koje su nas u znatnoj meri unazadile i tokom 90-ih godina. Ali, ništa nas neće iznenaditi, s obzirom da znamo da je veliki deo onih koji danas sede u parlamentu bio sastavni deo upravo te politike i tog sistema vrednosti.

Hvala vam gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju zašto amandman poslanika LDP nije usvojen stoji da je jedini razlog taj što je usvojen amandman poslanika SPS, i navodi se da se radi o suštinski, sadržinski istim amandmanima. Ako je ne samo suštinski sadržina ista nego je ona identična ne vidim razloga, racionalnog razloga zašto je jedan amandman usvojen, a drugi nije usvojen.
Dakle, poštovani gospodine ministre, vi ste imali puno saradnika na resornom odboru, kada ste raspravljali o amandmanima. Imali ste mogućnost da vam vaši saradnici pomognu. To su saradnici, pet pomoćnika ministra, dva državna sekretara i jedan samostalni savetnik. Dakle, to je povelika ekipa kada se radi o tumačenju amandmana. Ovi saradnici su mogli da vam ukažu gospodine ministre, na činjenicu, da ukoliko se radi o dva istovetna teksta, dva amandmana vi prosto morate na to da reagujete i na neki način da i jedan i drugi amandman upodobite i na taj način poboljšate tekst samog zakona. U ovom slučaju očigledno je, jer drugog racionalnog razloga nema da ste vi prevashodno imali partijski interes.
Dakle, partijski interes je nadvladao nad nekim racionalnim interesom u smislu poboljšanja teksta samog osnovnog zakona, a i prihvatanje više sugestija, istovetnih sugestija različitih poslaničkih klubova.
Zaista je tužno kada vidimo da se partijski interes u toj meri promoviše čak i kada se govori o tako stručnim temama, tako bitnim temama kao što je osnovno obrazovanje.
Prema tome, zaista bih apelovala na ministra da kada predlaže zakone, kada predstavlja zakone, kada brani te zakone, prevashodno vodi računa o interesima ovog društva. Kada raspravlja, kada razmišlja o amandmanima poslanika takođe da interes društva stavi u prvi plan, jer kako mi možemo imati poverenje u vas gospodine ministre i u vaše ministarstvo, kada na tako nekim zaista malim stvarima pokažete jedno elementarno nepoštovanje poslaničkih predloga, poslaničkih amandmana. Vi ste prosto, mogli da zatražite od jedne ili od druge poslaničke grupe da taj svoj amandman ispravi, jer radi se o razlici samo u tome što je amandman poslanika LDP 18a iza člana 18, a poslanika SPS je ustvari iza člana 23, a nosi broj 23a. Ako ćemo pravo gospodine ministre, 18 je brojka koja prethodi brojci 23, kao što i 18a broju 23a. Prema tome, mi nismo ovde da politički razgovaramo o tekstu, ovde se radi o raspravi u pojedinostima, nego da raspravimo stručno o Predlogu zakona, o amandmanima poslanika koji su predati.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, u stvari ste potvrdili moju tezu. Radi se o tome da vi jeste usvojili amandman poslanika iz SPS. Mi jesmo poslanici u ovom parlamentu, ali mi pripadamo različitim poslaničkim klubovima i različitim strankama. Vi to ne možete da razdvojite, ulogu poslanika i ulogu poslaničkog kluba, odnosno stranke. To jeste tako, ma šta vi rekli o tome da niste imali prevashodno pred sobom taj neki partijski interes, odnosno neku partijsku privilegiju kada ste odlučivali o amandmanu. Očigledno je da se radi o tekstovima koji su apsolutno identični, čak i naziv iznad teksta amandmana je identičan i onog iz poslaničkog kluba SPS i onog iz poslaničkog kluba SPS.
Prema tome, niste dali pravi razlog zašto ste odlučili da jedan usvojite, a da drugi koji je identičan ne usvojite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tome da smo našim amandmanom u stvari predvideli unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada, povećanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja. Drago nam je što su i drugi poslanici i drugi poslanički klubovi, odnosno poslaničke grupe, kao što kolega kaže, prepoznali potrebu da se unapredi obrazovno-vaspitni sistem, kao i njegov kvalitet i dostupnost obrazovanja. Oko toga se slažemo.
Dakle, ovde nema neslaganja oko tekstova amandmana. To očigledno predstavlja zajednički politički interes i SPS i LDP i oko toga nemamo nikakvih zamerki. Štaviše, podržavamo što ste se pridružili našoj politici što se obrazovanja tiče, što se vidi iz ovog člana 18a koji smo predložili kao amandman.
Međutim, problem je u tome što se ponovo favorizuju određene partijske radnje, odnosno određene partije kada se odlučuje o amandmanima. To se jako lepo vidi iz toga što je usvojen jedan, a drugi nije usvojen. Vi ste jako lako to mogli da rešite. Štaviše, postoji jedan dogovor, ukoliko se radi o amandmanima istovetnog teksta, da se prosto usvoje svi ti amandmani i nema nikakvih problema da se u tom smislu odlučuje od strane vlade, odnosno resornog ministarstva, kada je i ovo slučaj.
Podvlačim, očigledno je da smo našli zajednički interes ovog društva da unapredi obrazovanje, da mu poboljša kvalitet i dostupnost. To jeste najbitnije.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, niste odgovorili, gospodine ministre, niste obrazložili razlog odbijanja amandmana poslanika LDP. Vi ste i sada pokušali na neki način da smanjite značaj onoga što ste uradili, jer vi jeste favorizovali poslaničku grupu SPS. Samim tim što ste izašli sa ovim mišljenjem, sa ovim prihvatanjem amandmana, a pri tom danas govorite o nekom prepisivanju, izvinite, ako ništa drugo, ovo jeste neka vrsta i malicioznosti prema onim poslanicima čiji ste amandman odbili.
Podvlačim, ne radi se suštinski o tome da li se mi protivimo da ste vi usvojili amandman poslanika iz SPS, nego se radi o tome da smatramo da ste vi favorizovali poslanika koji potiče iz iste vaše stranke, a sve to na uštrb poslanika iz LDP. Samo se o tome radi.

Hvala gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se postavlja koja je razlika između programa i mera. Programa koji predlaže LDP i to programa za prevenciju od osipanja učenika i mera za prevenciju osipanja učenika, koji predlaže Vlada u članu 25. ovog Predloga zakona.
Amandman LDP sa ovim programom koji tražimo je odbijen sa obrazloženjem zato što član 25. predviđa mere. Kada se samo razmisli šta to znači – program, onda možemo zaključiti da je program nešto što predviđa neku dugoročniju strategiju. To je neko gledanje u budućnost i to je rešavanje problema za neki duži vremenski period.
Kada pogledamo šta to znači – mera, jasno je da je to neko ad hok rešenje i da je to neko iznuđeno rešenje koje nema tu snagu da na neki duži vremenski rok zaista i onemogući to osipanje učenika.
Srbija ima jako puno nepismenih, ima jako puno funkcionalno nepismenih građana, ima jako malo onih sa VSS. Zar nije logičnije i pametnije da se napravi neka strategija koja će onemogućiti da se olako odustane od školovanja? Imamo previše marginalizovanih učenika, imamo previše siromašnih učenika, imamo previše siromašnih đaka i dece.
Oni su upravo taj deo populacije koji će možda da prestane da se školuje, koji će ostati do kraja svog života negde na marginama društva i dalje siromašni i nesposobni da sebe pomere sa te pozicije društvenih gubitnika.
Dakle, ako razgovaramo o osnovnom obrazovanju, onda moramo imati u vidu i tu činjenicu da bi trebalo daleko više napora da se uloži i u ovaj segment funkcionisanja osnovnog obrazovanja, a to je da se na svaki mogući način zadrže učenici u školama, pa makar oni bili i Romi i makar oni bili iz raznih marginalizovanih grupa, kao što su siromašna deca. Podsećam vas da mi danas imamo sigurno 200 hiljada dece negde na ivici gladi, dakle ekstremno siromašne dece.
Ironija je sudbine i zaista je apsurdno da mi danas ovde raspravljamo o osnovnom obrazovanju, o zakonu koji ima neki cilj pred sobom, a to je da unapredi to osnovno obrazovanje i uopšte da unapredi obrazovnu strukturu građana Srbije, a pri tom se u praksi u stvarnosti dešava nešto sasvim drugo, a to je da se lažiraju ispiti, da se dovodi u pitanje ta neka matura koja je u toku. Zaista smatram da je potrebno da se utvrdi svačija odgovornost, pa i odgovornost onih koji su na vrhu hijerarhije ovog lanca jednog osnovnog obrazovanja i edukovanja učenika, a na vrhu je upravo ministar, odnosno Ministarstvo obrazovanja.
To uopšte nije naivno. Vi gospodine ministre imate objektivnu odgovornost. Ovde se ne radi o tome da li ste vi znali ili niste znali. Vi ste prosto morali da predupredite sve ono što se dešava danas, a skandalozno je u vezi lažiranja te male mature.
Dakle, to je ona objektivna odgovornost. Nažalost, Srbija ima jako iskustvo sa utvrđivanjem pravih uzroka raznih skandala i afera, koje potresaju ovo društvo. Jedan od veoma ozbiljnih skandala i afera je afera indeks od pre nekoliko godina, 88 osoba je optuženo u toj aferi. Niko od tih 88 nije odgovaralo za različite oblike korupcije koja im se stavljala na teret.
Dakle, postoji mogućnost da čak i postupci zastare i štaviše neki od tih ljudi su napredovali, neki su postali dekani Pravnog fakulteta u Kragujevcu, neko je postao savetnik predsednika Republike i delilac odlikovanja i ordenja.
Dakle, da li se mi na ovaj način odnosimo prema svim skandalima koji predstavljaju samo neki vid javnog otpora prema svemu onome što ova vlast loše čini? Ako ti skandali postaju javni, javnost ima uvida u te skandale, ali javnost nema mogućnost da reaguje i da učini bilo šta da bi se dobio jedan epilog koji se podrazumeva ako se radi o ozbiljnim korupcionaškim aferama. I ovo je korupcionaška afera. Ne verujem da je neko iz altruizma uradio to što je uradio, lažirao te ispite.
Očekujem odgovornost. Kao što su mnogi poslanici danas izrazili to očekivanje, a ta odgovornost zaista mora biti jasno utvrđena i jasno pokazana i na jasan i pravičan način završena. Dakle, ne radi se samo o krivičnoj odgovornosti. Potrebno je da se utvrdi svaka odgovornost, jer dosta je bilo više da naši učenici, naša generacija koja će predstavljati one ljude koji će u budućnosti ovu Srbiju da razvijaju, da je vode itd, snose najveće posledice trenutne nesposobnosti ove vlasti.
Razmislite malo o tome. Nije sve jedno da li ćete neke mere propisati ili ćete neki program utvrditi, da napokon i to osnovno obrazovanje bude svima dostupno, a ne samo onima koji se mogu školovati, a ne pripadaju onima koji su najviše ugroženi u ovom društvu.

Hvala gospodine predsedniče.
Dakle članovi 27, 87. i 107. i svakim odgovorom koji ovde dajete narodnim poslanicima kada reklamiraju Poslovnik, vređate dostojanstvo ovog parlamenta, vređate dostojanstvo svakog poslanika.
Malo pre to što ste izrekli ste sa time povredili dostojanstvo ovog parlamenta, zato što prećutkujete jednu potpuno banalnu činjenicu, a to je da su poslanici još pre nedelju dana podneli amandmane na odredbe predloženih zakona. Vlada nije dostavila svoje mišljenje, nije našla za shodno da to uradi do jučerašnjeg dana. Danas smo trebali da počnemo sa radom u 10,00 časova. Kada smo krenuli ovde da razgovaramo je bilo 17,00 časova. Da li parlament može na ovaj način da se odnosi prema Vladi, prema izvršnoj vlasti?
Nemojte zaboraviti da ovde postoji jedna ravnopravnost među raznim granama vlasti, između izvršne i zakonodavne kao što je parlament. Svakim vašim odgovorom vi bukvalno dozvoljavate da se parlament unižava.
Nije dovoljno da se produži vreme rasprave po jednom zakonu ili o setu zakona, nije dovoljno da se na taj način dokazuje neki odnos prema zakonima, prema ministrima, prema parlamentu, nego je bitno da se ti zakoni zaista kroz jednu raspravu raščiste i utvrde šta je dobro u njima.
(Predsednik: Vreme.)
Do sada nismo imali valjanu raspravu oko seta ovih zakona iz obrazovne materije. Imali smo monologe ministra i posebno monologe poslanika. Ministar nije našao za shodno da da bilo koji odgovor na diskusije poslanika.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, treći dan raspravljamo o ovih šest poreskih zakona i jedna stvar se iskristalisala. Ovi poreski zakoni ne predstavljaju ni stotinu onog dela što bi trebalo da se uradi da se nešto bitnije promeni u srpskoj ekonomiji.
Dakle, ovo su poreski zakoni koji podržavaju i MMF i podržava i Fiskalni savet. Vi, gospodine ministre, govorite o tome da će biti određenih benefita za privredu ukoliko se presipa iz šupljeg u prazno, ukoliko vi sa jedne strane smanjujete porez na zaradu, odnosno povećavate porez na zaradu a smanjujete doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje. Kažete da to predstavlja jednu ravnotežu i da će to doneti nekih milijardu i 700 miliona benefita srpskoj privredi.
Međutim, gospodine ministre, vi ste bukvalno vruć kesten prevalili na teret lokalne samouprave jer, ukoliko se ovim zakonima dodaju i izmene i dopune Zakona o imovini, veoma je jasno ko će u stvari da nosi najveći teret ove vrste uravnoteženja, uzimala-davala ekonomske politike. Međutim, kako ste vi u stvari preneli najveći teret na lokalne samouprave i na građane, na isti način su vaše kolege iz Vlade i cela Vlada preneli vama u teret i vruć krompir u ruke da vi u stvari u ovom parlamentu predstavljate sve ono što je navodno dobro i sve ono što u stvari predstavlja nešto, a u stvari je ništa, u smislu reformisanja ekonomske politike i uopšte svega što se tiče ekonomije i privrede u Srbiji.
Dakle, vi ste onaj koji treba da nosi teret, da objasnite građanima Srbije šta to znači kada premijer izlazi i danas je upravo rekao o tome da nije u planu Vlade da ograničava visinu penzija i plate, da nije u planu Vlade da zamrzava penzije i plate u javnom sektoru, a to se kosi, u stvari, sa jednom dobrom ekonomskom politikom koja bi trebala da se vodi danas, u ovakvim uslovima u Srbiji.
Zato, kada raspravljamo i o ovom amandmanu koji je veoma sličan i na onaj sledeći član 12, jer smo mi u stvari predlagali da se brišu ti članovi koje ste vi zakonom predložili, hajde da ne lažemo građane, hajde da se jasno izađe i da se kaže – bez ozbiljnih reformi, strukturalnih reformi, nema poboljšanja života u Srbiji. I to jeste jasno. Vi vrlo dobro znate da ukoliko raspravljamo o poreskim zakonima, mi te poreske zakone ne možemo da isključimo iz realnog života, a realan život je takav da više nije dovoljno da samo menjamo politiku što se tiče poreza.

Hvala gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre nespremnost Vlade da se suoči sa krizom ekonomskog modela ideja i kompetentnosti je veoma jasna. Ne možete vi sa time što smanjujete poreze na zarade da privolite investitore da direktno ulažu u lokalne samouprave, da ulažu uopšte u ekonomiju Srbije. To nije dovoljno. Investitori traže daleko više od toga, daleko više od poreskih olakšica. Investitori traže jednu sigurnost, traže jednu predvidivost njihovih investicija, traže sigurnost jednog pravnog uređenog društva i države. Tu sigurnost oni ovde ne nalaze.
Marta meseca Fiskalni savet je izašao sa podatkom da je deficit otprilike 4,5%. Dakle, već je bio više od onoga što ste vi projektovali za celu godinu, a tek je bio mart. Maja meseca Fiskalni savet je mišljenja da je taj deficit otprilike 5,5%. Dakle, radi se o jednom konstantnom rastu deficita. Očekuje se do kraja godine da bude manjak što se prihodovne strane budžet tiče nekih 85 milijarde dinara.
Dakle, to su jako dobri pokazatelji u kakvom stanju se nalazi privreda i da li ima razloga za neki optimizam, pa makar i za lažni optimizam. Očigledno da ga nema. Rashodi se povećavaju i sigurno će biti mnogo veći od onoga što ste vi u stvari očekivali. Rashodi se predviđaju za "Železaru Smederevo" iako to niste ukalkulisali u budžet. Rashodi se predviđaju za RTS pretplatu, ni to niste predvideli. Evo, vam i ove energetske socijalne karte, i to će da uveća te velike troškove koje budžet ima.
Dakle, kako vi mislite gospodine ministre da nešto bitnije promenite u našim životima u našim standardima. Da li zaista verujete da će ovi poreski zakoni da pomere stvari sa ove nulte tačke na kojoj se trenutno nalazi sve što se tiče privrednih aktivnosti.
Vi ste govorili da neće biti rebalansa budžeta, pa evo sad već čujemo biće uskoro, možda juna ili jula meseca. Vi ste izašli sa jednim načinom rešavanja poreza na imovinu, pa smo odjednom se zatekli sa sasvim drugim konceptom kada govorimo o porezu na imovinu građana i pravnih lica.
Dakle, mnogo što šta ste gospodine ministre govorili i nešto se tu promenilo. Zaista je dobro što ste postali mnogo fleksibilniji nego što ste ranije bili, ali ta fleksibilnost nekako ne ide u korist tog posla sa kojim se bavite, a to je pre svega kreiranje ekonomske politike i fiskalne politike u državi. Međutim, gospodine ministre mi i dalje mislimo da vi jeste neposredni izvršilac svega onoga što se u stvari osmisli u Vladi i na nivou Vlade. Na žalost vi ste došli ovde da branite i da predstavljate ove zakone. Bilo bi dobro da su došli i svi ovi ostali u Vladi koji i te kako su svesni toga koliko je to veliki teret kada se govori o privrednom preporodu Srbije.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre samo ću kratko, dakle, jasno je da mora da se napravi reforma u javnom sektoru i to je prioritet i nema ništa preče od toga ukoliko zaista želite nešto ozbiljno da radite. Upravo u tom kontekstu kada razgovaramo o toj reformi zašto se dešavaju takve kontradiktorne stvari. Dakle, premijer, predsednik Vlade izlazi sa nekom konstatacijom koja je zaista u dijametralnoj suprotnosti sa onim što vi govorite i zašta se vi zalažete. Dakle, jasan je u tome premijer da nije u planu ove Vlade da se zamrzavaju plate i penzije. Mislim da ste upravo i vi malopre govorili o tome da je jako bitno da se javni sektor reformiše.
Jedan od načina je i taj da se kao prva mera donese to da se zamrznu plate i penzije, a po potrebi možda ćemo doći i u tu situaciju da se one i smanjuju. Jer, ukoliko se danas ne krene sa nekim ozbiljnim reformskim potezima, sutra će biti daleko teže nego što je to danas.
U stvari, to se stalno dešava u Srbiji, propuštamo neke korake i svaki put je sve teže i teže.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da vam kažem nešto, malopre smo čuli najbolji primer predrasuda prema advokatima. To je ujedno bio i poziv na linč. Dakle, advokati koji naplaćuju prema tarifi, bogami, trebaju i te kako sa se zamisle da li će sutra izaći na ulicu, pa će možda neki nezaposleni radnik, je li tako, da ih dočeka sa nekom toljagom. To jeste linč, kada vi javno čitate jednu advokatsku tarifu, a zaista i ne znate da li je uopšte advokatska tarifa naplatila u današnjim ekonomskim uslovima u državi Srbiji.
Dakle, Srbija nije idealna država. U idealnoj državi svi plaćaju porez. Nemojte zaboraviti da advokati plaćaju porez, sada je samo pitanje da li će biti paušalno oporezovani ili će voditi knjige. To apsolutno nije problem. Ali, nemojte zaboraviti da nisu svi advokati iz Beograda. Nisu svi advokati iz Novog Sada. Nisu svi advokati oni koji su branili pedofile, koji brane zaštićene državne huligane, oni koji brane organizovani kriminal. Dakle, ne radi se o jednom estradnom delu advokature. Ovde se radi o 90% preduzetnika koji se bave intelektualnim uslugama i to treba istaći.
Da li se ponovo vraća ono vreme da je inteligencija sumnjiva? Ovde se radi o preduzetnicima koji, pre svega, pripadaju srednjem sloju. Da li mi ponovo trebamo nekome da deremo kožu sa leđa samo zato što pripada onom delu populacije koji predstavlja...

Gospodine ministre, ako sam vas dobro razumela, vi ste u stvari napravili jednu granicu između onih koji bi trebalo da plaćaju porez paušalno i onih koji ne bi trebali, a odrednica koja u stvari govori ko bi trebao da plaća paušal se tiče sposobnosti, intelektualnih sposobnosti, ako sam vas dobro razumela, onog poreskog obveznika. Dakle, ukoliko neko nije intelektualno sposoban da vodi knjige, on prosto treba paušalno da plaća porez.
Mislim da vam je polazna tačka greška. Intelektualne usluge koje pružaju advokati, i ne samo advokati nego i svi ovi ostali iz tačke 1, i računovodstveni, knjigovodstveni, itd, usluge odnosno delatnosti, govori o tome da su to veoma specifične usluge, često potpuno nemerljive, a da ne pričamo o tome koliko često nenaplative. U Srbiji je pamet najjeftinija. U Srbiji se nešto ne daje puno na znanje, na stručnost, na sposobnost. To je jako veliki problem. Zato i advokati kada naplaćuju, teško da mogu da naplate po advokatskoj tarifi.
Ja bih stvarno volela da vidim građanina Leskovca, Babušnice, Ade Sente, Perleza, koji može da izađe sa dokazom da je platio prema advokatskoj tarifi neku advokatsku uslugu. To prosto i nije tema. Tema je da su advokati specifična vrsta zaštitnika ljudskih sloboda i prava.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče. Reklamiram čl. 27. i 107. - način vođenja ove sednice.
Mogućnost izbora je jako bitan, gospodine ministre. Dakle, da li će neki advokat ili bilo ko od ovih preduzetnika iz tačke 1. da se odluči za knjige ili za paušalni način vođenja, plaćanja poreza je…(Isključen mikrofon.)