Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i u ovom članu 39. postoji ta sistemska greška, zato što se te ogromne kazne mogu propisati zakonom ili uredbom. Ogroman je raspon tih kazni. Raspon se kreće od 5.000 do 150.000, od 50.000 do 2.000.000 dinara i od 10.000 do 500.000 dinara. Dakle, to je ogromna kazna za sadašnje stanje, što se egzistencije građana tiče, što se tiče privrede, a pri tome se daje ogromno diskreciono pravo sudiji, koji odlučuje koji iznos kazne će presuditi.
Dakle, ne vodi se računa ni o tome u kakvom stanju se trenutno nalazi država, ne vodi se računa o tome da još uvek i uredbom mogu te kazne da se propisuju i ne vodi se računa o tome koja će posledica nastupiti sa ovako velikim kaznama. Jeste to pravi primer demagogije, kada vi kažete da, ukoliko neko nema para, onda faktički ne bi trebalo da vrši ni prekršaje. To jeste demagogija, nemaš para – nemaš prekršaja, i u tom slučaju ne moraš da platiš ni kaznu. U prevodu to to znači, kada vi govorite o tome da su potrebne tako visoke kazne.
Nisam ovde čula nijedan argument koji je išao u tom smeru, da ubedi bilo koga u ovoj sali ili da ubedi javnost da su te visoke kazne pravi odgovor na eventualne prekršaje. To je jako bitno, da mi raščinimo stvari, šta mi u stvari hoćemo, da li hoćemo represiju ili hoćemo prevenciju. Ako hoćemo prevenciju, to se može postići i na druge načine, ali sigurno ne sa ovakvim kaznama i sa ovakvim rasponima.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Radi se o tome, gospodine ministre, da postoji neki istinomer. Po tom istinomeru vi ste negde ispod one pozitivne lestvice. Dakle, ne postoji krivično delo gde je predviđen raspon kazne između 15 dana i 40 godina.
Zaista, gospodine ministre, možete da se pozivate na opšte norme, na opšte norme što se kažnjavanja tiče i tu zaista nemamo zamerki, ali onda budite iskreni kada dajete odgovor – zašto ste se odlučili na ovakav raspon visina kazni? Ogromna je kazna od 150.000 dinara za fizičko lice i ogromna je kazna od 2.000.000 za pravna lica. Tu nijedna opšta norma vas ne može da amnestira i ne možete nikako ovaj zakon da uporedite sa Krivičnim zakonikom, ni sa Zakonom o krivičnom postupku. Ovde se ipak radi o jednoj manjoj društvenoj opasnosti, kada govorimo o prekršajima.
Gospodine ministre, bilo bi dobro da, kada predstavljate neki zakon ili kada razgovarate sa poslanicima, imate u vidu da ovu polemiku i ovu debatu i ovaj razgovor slušaju i građani, javnost prati i bilo bi dobro da javnost zaista bude upućena u to o čemu se govori i na koji način se govori.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, slažem se sa vama oko toga da prekršaji moraju biti kažnjeni i oko toga zaista nemamo dileme. Mi se ne slažemo oko tog raspona između najmanjeg i najvišeg iznosa, čak i u toj opštoj normi.
Radi se o tome da mi moramo da napravimo razliku između prekršaja i krivičnog dela. Dakle, to su dve potpuno različite stvari. Mi ne smemo da zamenimo teze. Različit je nivo društvene opasnosti između prekršaja i krivičnog dela. Zato i imamo Zakon o prekršaju. Zato imamo i Zakon o krivičnog postupku i Krivični zakonik. Dakle, to je ta razlika, gospodine ministre.
Protiv korupcije ne uspeva borba ukoliko vi težište stavite samo na represiju, ukoliko težište stavite isključivo na marketing i ukoliko jedan jedini čovek vam promoviše borbu protiv korupcije tako što javno najavljuje hapšenja, pod znacima navoda, javno najavljuje na koji način će ta ista represija o kojoj ste vi danas govorili biti primenjena na one ciljne grupe i one pojedince koji će biti targetirani. Dakle, radi se o tome da mi danas razgovaramo o Zakonu o prekršajima pa onda da ostanemo u okvirima te tematike, prekršajne.

Hvala gospođo potpredsednice.
Evo, napokon sam dobila reč, reklamiram Poslovnik i to član 27, 32. i 107.
Zaista ste prekršili odredbe ovog poslovnika, kada ste dozvolili da se nipodaštavaju diskusije poslanika opozicionih i smatramo da treba da reagujete blagovremeno, kada se na taj način neko od poslanika iz vladajuće koalicije obrati ovom parlamentu.
Nije demagogija kada mi govorimo o tome da kazne morate da stavite u korelaciju sa sadašnjošću. Nije demagogija kada pozivamo na činjenicu da je minimalna plata u Srbiji 200 evra, a da je u Kini 188 evra. Nije demagogija kada kažemo da imamo manje plate, nego što su plate u Maleziji, na Filipinima. To jeste problem današnje Srbije.
Zato, ukoliko rešite da pišete neke zakone, onda trebate te zakone zaista dobro da osmislite. Samo se o tome radi, kada opozicioni poslanici reaguju na određena čudna rešenja iz zakonskih predloga, koji su najblaže rečeno čudna.

Hvala.
Govoriću o ovom amandmanu evo već koji put. Suština je ta da ste vi sa ovim predlogom zakona dali olako jedno obećanje da ćete smanjiti broj prekršaja ukoliko se u ovoj represivnoj formi usvoji Predlog zakona. To je suština i to stalno ističemo. Radi se o jednoj represiji, kada na taj način povisite te okvirne prekršajne kazne.
Mi ponovo moramo da vam istaknemo to i da se pozovemo na činjenicu da nije dovoljno samo propisati kazne. Te kazne treba i da se sprovedu. Kako ćemo te kazne sprovoditi ukoliko živimo u ovakvoj ekonomskoj situaciji u kojoj živimo? Ne radi se o tome da se samo fabrikuju zakoni. Radi se o tome da se oni i sprovode.
Ovde se spominjalo – šta će se desiti, recimo, ukoliko neko vozi bez vozačke dozvole? Šta to znači? Ako je malodobno lice vozilo neki automobil bez vozačke dozvole, kako ćete njega novčano kazniti? On neće moći da plati tu novčanu kaznu. To je jedan primer.
Hajde da se vratimo na te tvrdnje da se ovi radi o demagogiji. Ne radi se o demagogiji. Radi se o tome da treba oči širom otvoriti, da treba da se sagleda realnost, a ne za koju godinu, koji mesec da se kaže – mi smo lagali. Ovde je povedena i priča o tome. Podsećam vas da je premijer ove države rekao da se lagalo, da su političari lagali, da su visoki funkcioneri lagali u vezi Kosova kada se preuzela politika LDP u pogledu odnosa prema rešavanju pitanja KiM.
Ovo vam je jedan mali primer. Danas kažete – smanjićemo broj prekršaja. Usvojite, predložite, diskutujte u tom smislu da je potrebno na taj nivo podići kazne. Ujedno, tvrdite da je i raniji zakon baratao sa ovim kaznama. Mi ne pričamo o onom prethodnom zakonu. Danas govorimo o ovom predloga zakona o prekršajima.
Slažem se da ne treba da živimo u prošlosti, ali godinu dana ste na vlasti. šta ste uradili za tih godinu dana da se nešto toliko drastično promeni da vam verujemo da i ovo neće biti neko olako dato obećanje? Ona nepodnošljiva lakoća vođenja politike u smislu španske serije iz dana u dan, iz meseca u mesec, rekonstruisaćemo Vladu, promenićemo politiku Vlade, sve na bolje, a pri tome se ništa ne dešava, a ekonomija se urušava iz dana u dan, iz meseca u mesec. Povisili ste javni dug, povisili ste apsolutno sve negativne parametre u ovoj državi i ne možete više da se pozivate na prethodnu vlast.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 106. i 107. dakle tema. Vi gospođo potpredsednice niste reagovali, i time ste u stvari povredili dostojanstvo ove skupštine, kada niste upozorili prethodnog govornika, da bi bilo dobro da se drži teme.
Znate šta? Mi zaista nismo zadovoljni zbog toga, što nekako uvek unapred kažemo nešto, preporučimo i predložimo nešto, što imamo dobru politiku, i što se naknadno sa nekom naknadnom pameću, vladajuća koalicija opredeli za politiku ….
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, molim vas, držite se obrazloženja članova Poslovnika koji se naveli.)
Upravo to, gospođo potpredsednice, radi se o tome da je i pre dva, tri dana u ovom parlamentu izrečeno da nema ovlašćenog predstavnika Visokog saveta sudstva. Svi su ovde govorili o tome da postoje formalni uslovi da se radi bez predstavnika Visokog saveta sudstva. Šta se desilo? Sledeći dan se pojavio predstavnik, a onaj sledeći dan, šta više, uzeo je i reč. Tada niko osim predstavnika Visokog saveta sudstva nije zatražio izvinjenje od poslanika LDP, koji su insistirali na tome da bude tu predstavnika Visokog saveta sudstva.
Dakle, radi se samo o tome, da vi možete da preuzmete politiku LDP, možete da pokušate da prilagodite toj politici, ali teško da ćete moći da je realizujete. Za to je potrebno daleko više od onoga što su vaši kapaciteti. Možete da vređate, i možete da kažnjavate, ali suština je ta da vi ne razumete u čemu se sastoji preokret, u čemu se sastoji sistem vrednosti koji treba da menjate.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista verujem da ćete vi usvojiti ovaj amandman, a usvojićete ga zbog obrazloženja koje ste dali, a kojim se odbili taj amandman, koji je u stvari prethodio vašoj odluci da usvojite amandmane na čl. 84, 85. kolega iz DS. Dakle, to ste učinili na resornom odboru i vi ne možete to da radite, a da izostavite ovaj amandman na član 42. i na član 329. Dakle, morate da harmonizujete celokupan propis sa ovim amandmanima koje ste usvojili na Odboru.
Dakle, radi se o tome, pročitaću vam šta smo mi predložili ovim amandmanom. Amandman glasi ovako – ne može se uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost ranije izrečena prekršajna sankcija učinioca ako je od dana pravnosnažnosti odluke do dana donošenja nove proteklo više od dve godine. Vi ste odbili sa obrazloženjem gde kaže – Vlada ne prihvata predloženi amandman jer je član 42. stav 2. Predloga zakona u skladu sa odredbama Predloga zakona o zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka, kao i sa odredbama člana 329. Predloga zakona kojim je uređeno brisanje podataka iz registra sankcija i kojim je predviđeno da se izrečena sankcija pravnom fizičkom i odgovornom licu, kao i preduzetniku, briše iz evidencije po službenoj dužnosti ako kažnjeno lice u roku od četiri godine od dana pravnosnažnosti odluke, kojom je izrečena sankcija, ne učini novi prekršaj.
Dakle, pročitala sam vam sada celovito obrazloženje. Kada ste vi usvojili te amandmane DS, vi ste faktički taj rok od četiri godine smanjili na dve godine. Dakle, više to obrazloženje kojim ste amandman ne stoji i iz tog razloga mislim da ne postoje razlozi da se amandman poslanika LDP ne usvoji.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, od vas sam zaista očekivala neke odgovore, i na onaj amandman na član 42, i na ovaj amandman na član 47. DS, ali nismo dobili nikakav odgovor. Dakle, kome mi tu govorimo? Da li zaista govorimo zidovima?
Niste objasnili, gospodine ministre. Brzo ste prešli na sledeći amandman. Kako vi zaista zamišljate da smanjite rok apsolutne zastarelosti na dve godine, a da otežavajuće okolnosti, kao posledicu tog prekršaja, vodite još četiri godine? Kako četiri godine otežavajuća okolnost, a dve godine rok apsolutne zastarelosti? To stvara neki problem u ovom zakonu.
Verujte mi, uskoro ćete se pojaviti ponovo u parlamentu sa predlogom izmena i dopuna Zakona o prekršaju, i tada ćete govoriti – eto, vidite kako radi naše Ministarstvo pravde i državne uprave, mi samo fabrikujemo zakone. Nije tačno, gospodine ministre, trebate dobro da napišete zakone i dobro da obrazložite svaki institut koji unesete u taj zakon. Danas vi niste dali odgovor. Vi ne morate da imate ni simpatije, ni antipatije prema poslanicima opozicije, ali bilo bi dobro da sve ono što je racionalno i što je zaista dobronamerno, ako ništa drugo, bar sa nekom objektivnom pažnjom prihvatite da razmislite o tim predlozima i eventualno odlučite u korist tih amandmana.
Dakle, zaista je bitno da li ćete vi nekoga kazniti tako što ćete novčanu kaznu od 1.000 dinara da pretvorite u kaznu zatvora, ili ćete novčanu kaznu od 3.000 dinara pretvoriti u kaznu zatvora od jednog dana. Jako je bitno, kao što je bitno i to da niko ne sme da ima posledice zbog određenog prekršaja, ukoliko je taj prekršaj zastareo, i to apsolutno. To su neke disharmonije o kojima vi morate voditi računa, a ja bih vas podsetila na Zakon o amnestiji, gospodine ministre, koji je i te kako bio problematičan. Tada je glavno obrazloženje zašto se taj zakon donosi bila prenaseljenost srpskih zatvora. Hajde onda malo razmislite kada izlazite sa ovakvim predlozima zakona, a pri tom ne slušate šta vam govore poslanici opozicije.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, pažljivo sam vas slušala, ali zaista nisam sigurna da ste vi pažljivo pročitali ovaj stav 2. člana 42. Predloga zakona.
Dakle, gospodine ministre, radi se o tome da ste vi razdvojili zastarelost, i to onaj rok apsolutne zastarelosti, od posledica koje prate određeni prekršaj. Posledice će nadživeti čak i zastarelost i to brisanje iz krivične evidencije. Ali, prosto, vi morate sve ove članove zakona: 42, 84, 85. i 329. da usaglasite. Vi ćete, ako ostavite u ovakvom formatu član 42, imati slučajeve gde je prekršaj zastareo posle isteka od dve godine i još uvek će moći onaj ko je eventualno napravio neki prekršaj, da pretpostavimo, da ima posledice zbog toga što još nije protekao onaj rok od četiri godine. Vi to morate na neki način da promenite. Ukoliko smatrate da ne, mislim da ste vi u stvari kontradiktorni na kraju u odnosu na početak. To jeste problem koji vas čeka u budućnosti.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, takođe mi iz LDP podržavamo produžavanje, u stvari, skraćivanje tog roka zastarelosti sa dve na jednu godinu. To je u redu i to jeste u članu 84. u stavu 1.
Međutim, šta je sa stavom 5? To je definitivno problem što u okviru stava pravite takvu jednu neravnotežu. To jeste problem ovog predloga zakona, što nemate neki uravnoteženi pristup celoj tematici prekršajnoj. To je, u stvari, taj problem na koji smo ukazivali i kada smo podneli onaj amandman na član 42. i kada smo isticali da morate da napravite tu ravnotežu između apsolutnog roka zastarelosti i brisanja iz kaznene evidencije.
Dakle, to jeste problem u zakonu ukoliko dvojako pristupate rešavanju problema, da li ćete biti represivni ili ne, u kojoj meri ćete to biti ili, jednostavno, nemate kriterijume? To je naša osnovna zamerka u zakonu i ovom članu 84, pogotovo što ste se ipak opredelili za to da tu zastarelost nekako svedete na jedan umereni vremenski period. Ne može građanin da trpi sve posledice jedne neefikasne administracije neefikasne državne uprave. Državna uprava je ta koja i te kako treba da vodi računa o tome kako i šta radi, a to se, normalno, odnosi i na sudove.
Suština je, ukoliko ste zaista hteli nešto suštinski da promenite u ovom članu 84. onda ste trebali malo dublje da zađete u sadržinu ovog člana zakona.
Prema tome, mi smo predložili da se umesto - pet godina, odredi - tri godine za rok iz stava 5. ovog člana, za zastarelost. Dakle, to jeste suština da je pet godina predug vremenski period, pogotovo ukoliko se radi i o onom roku za apsolutnu zastarelost. To je dvostruki vremenski period od onih pet godina.
Dakle, deset godina će moći da vam se protežu mogućnost, sankcionisanje, odnosno vođenja postupka u carinskom postupku, u spoljnotrgovinskom, u deviznom poslovanju javnih prihoda, sada čujemo javnih nabavki, finansija, prometa robe i usluga, životne sredine, sprečavanja korupcije, itd. Šta to znači? To znači, da vi na neki način možete da držite u šaci i neke elemente nepodobne, na koje možete da izvršite uticaj, s obzirom da uvek može da se povede i prekršajni postupak i onda drakonski da se kazni onaj nepodobni element.
Suština je ta da morate da vodite računa kada pišete zakone i predlažete ih u proceduru.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se opredelili da ovu opštu mesnu nadležnost definišemo u smislu prebivališta, odnosno boravišta fizičkog lica i sedišta pravnog lica. Smatrali smo da će to da podigne efikasnost rada prekršajnog suda. Smatrali smo da je mnogo lakše da se sudi u mestu prebivališta okrivljenog, nego da se zamolnim putem isti saslušava u mestu gde se taj prekršaj izvršio.
Pitanje je u kojoj meri mi želimo da podignemo tu efikasnost ovih sudova? Mislimo da je ovo naše rešenje jedan od načina kako bismo mogli da pomognemo oko smanjivanja broja nerešenih predmeta, a i sami ste rekli u obrazloženju Predloga zakona da je ogroman broj nerešenih, da je jako mali procenat završenih predmeta po pojedinim prekršajnim sudovima. Treba malo šire razmišljati kada se kreće u neku vrstu reforme i ove materije, a tu neku širinu smo mi videli i u ovom načinu da se ta mesna nadležnost promeni od dosadašnje prakse, koja je pokazala da zaista nije baš u dovoljnoj meri efikasna.
Neću se javiti po sledećem amandmanu, pošto su sva ova tri amandmana povezana i tiču se mesne nadležnosti.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tome da se malo stvari pojasne i tehnički unaprede.
Dakle, radi se o tome da kada se vodi zapisnik kod prekršajnog suda da se u taj zapisnik tokom suđenja doslovno unese pitanje, kao i odgovor koji je sledio na to pitanje. Na taj način mi ćemo postići jednu verodostojnost tog zapisnika i biće mnogo jasnije šta se sve dešavalo na tom suđenju.
Ukoliko vi pitanje, koje je često od izuzetnog značaja u pogledu načina na koji će odgovor da sledi nakon njega, ne unesete doslovno, ne vidite koje je bilo pitanje na koje ste dobili određenu izjavu, često ne možete da dobijete i pravu sliku svega onoga što je rečeno.
Mislim da je ovo jedna sitnica koja bi u znatnoj meri unapredila celokupno suđenje, pa i samo vođenje zapisnika, a taj zapisnik je itekako bitan u drugostepenom postupku kada drugostepeni sud odlučuje o tome da li treba ili ne treba usvojiti neku žalbu. Često su i ti zapisnici od izuzetnog značaja za donošenje prave odluke.
Prema tome, ne vidim razloga zašto niste usvojili ovaj amandman, jer nema tu neku politički težinu, ali ima tu težinu da bi se dobila jasna i konkretna istina, a i da bi se utvrdile činjenice koje bi u stvari omogućile da se donese jedna pravilna, pravična i na zakonu zasnovana sudska odluka.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, ovde se radi o ličnom dostavljanju. To je jako bitno kako vi definišete obavezno lično dostavljanje i na koji način vi razrađujete vrste ličnog dostavljanja.
U ovim članovima 158. i 159. Predloga zakona vi već imate način da sprečite svaku vrstu zloupotrebe onog koji treba da primi lično dostavu. Nema potrebe da vi uvodite neki potpuno novi način time što ćete uručiti to pismeno nekom punoletnom licu koje se nalazi u stanu okrivljenog ili se nalazi na radnom mestu tog okrivljenog. Prosto, ta rešenja koja ste vi predvideli sa ova dva člana u velikoj meri unazađuju prava lica koja imaju pravo na ličnu dostavu, a pri tom nećete ništa postići što se zloupotreba tiče, zato što će zloupotreba sigurno biti i dalje. Štaviše, širi se mogućnost zloupotreba, ukoliko vi ostavite ova rešenja u Predlogu zakona.
Razmislite malo o tome šta to znači lična dostava i šta to znači kada vi neko pismeno, koje je namenjeno da se lično nekome uruči, jednostavno uručite bilo kome. Ovaj predlog, u stvari, to predviđa.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo, nakon tih drakonskih visina prekršajnih kazni, stigli smo i do kazni koje su predviđene za svedoke. Očigledno je da postoji ta namera zakonopisca da se i te kako služi represijom. To smo već konstatovali i toliko puta rekli u toku današnje rasprave.
Interesantno je to koliko ste vi u stvari blagonakloni prema državnim službenicima, odnosno službenim licima, za razliku od fizičkih lica koja su pozvana da svedoče. Spremni ste maksimalno da pripretite i da kaznite svedoka koji nije došao, odnosno odbio je da svedoči bez nekog zakonskog razloga, ali baš i niste spremni da kaznite službeno lice. To je baš interesantno i ne služi vam na čast.
Sledeća stvar koja je jako bitna je, pored toga što ste vi najavili da želite da imate jedan efikasan prekršajni sud, želite da imate efikasan prekršajni postupak itd, vi se koristite nekim metodama koje nisu primerene jednoj modernoj državi, jer takve visine kazne nisu primerene jednom modernizmu.
Interesantno je i to da ukoliko treba da se odnosite prema nasilniku u tom smislu što ćete ga sprečiti na činjenje određenog prekršaja, tu takođe propuštate priliku da promenite svoj stav, jer recimo u onom članu 61. na koji smo takođe podneli amandman, zaštitnu meru predviđate u trajanju do jedne godine. Dakle, nasilnik ne može da pristupi oštećenom objektu ili mestu gde je prekršaj izvršen do godinu dana. Svakodnevno smo svedoci tih velikih problema sa kojima se žene koje su zlostavljane suočavaju. Prosto gubite iz vida činjenicu da treba da se zaštite i na taj način što biste te zaštitne mere malo produžili, što se njihovog vremenskog trajanja tiče.
Ovo vam je dobar primer, upravo ovaj član. S jedne strane i dalje istrajavate sa tim visina novčanih kazni, ali niste spremni da promenite nešto u smislu prevencije. Ipak, Zakon o prekršajima bi trebalo da ima i taj neki kvalitet. Prevencija, između ostalog, podrazumeva da vi nasilnika onemogućite tako što ćete mu izreći jednu zaštitnu meru da se približi oštećenom, pre svega, odnosno najčešće oštećenoj, jer najčešće su žene te koje su izložene određenim zlostavljanjima.
Ostali ste dosledni tokom cele današnje rasprave, što se tiče zakonskih rešenja. Mislimo da ste na ovaj način u velikoj meri ugrozili ovaj zakon.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tome da smo želeli da malo pojasnimo stvari oko toga kada se mogu stan, druge prostorije, kao i lica, pretresati i da se to u zakonu jasno i konkretno definiše.
Za nas nije dovoljno da postoji verovatnoća da će se u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica naći predmet ili tragovi koji bi mogli biti značajni za prekršajni postupak itd, kako piše u ovom članu zakona. Za nas je potrebno da postoji osnovana sumnja.
Dakle, ta verovatnoća, ta sloboda koja je data službenim licima, državnom organu je zaista prevelika, u smislu ograničavanja ljudskih prava i sloboda. O tome bismo morali da vodimo računa, jer nije svejedno da li ćete se vi na osnovu verovatnoće odlučiti za tako jedan drastični postupak kao državni organ ili ćete to nakon jedne osnovane sumnje doneti kao odluku. Mislim da su drastične razlike između ove dve opcije. Verovatnoća i osnovana sumnja imaju različite težine i pojmovne i ustavne, ako ćete pravo. Ipak je ustavna kategorija ljudsko pravo i ljudska sloboda. Zaista nije preporučljivo da se u ovakvom zakonu ograničavaju te slobode. Trebalo bi zaista da razmislite malo o rešenju koje smo mi iz LDP predložili.