Hvala.
Članovi 103, 107, 127. i 128. Mislim da znate na šta se odnose 127. i 128. Imamo kartice, a nemamo poslanike, u elektronskom sistemu.
Drugo, član 103. Gospodine predsedavajući, kad god poslanik zatraži reč po osnovu povrede Poslovnika, vi ste u obavezi da mu omogućite da se izjasni o tome u čemu on vidi da ste vi kao predsedavajući povredili Poslovnik.
Vi čak niste ni omogućili poslanicima LDP da se izjasne o tome u čemu ste vi povredili Poslovnik. Time ste vi u stvari povredili dostojanstvo ove Skupštine. Ova Skupština ima 250 poslanika, a među poslanicima su i poslanici LDP.
Smatram da na nedostojan način vršite funkciju predsedavajućeg na današnjoj sednici. Nemojte ukoliko ste vašu odluku ishitreno doneli u pogledu izricanja opomena, to je najmanji problem, ali nemojte posle u kuloarima da se izvinjavate što ste to uradili.

Gospodine predsedavajući, ja sam vam malo pre navela članove na koje se pozivam – 127. i 128. Niste reagovali na tu povredu Poslovnika. Izvolite i pogledajte u klupe gde sede članovi SNS i ostali koji su u tom poslaničkom klubu. Reagujte. Niste reagovali. Očigledno ste mnogo brzo reagovali i brzopotezno na sve ono što govore poslanici LDP, a pri tome tako olako gledate na sve ono što rade, odnosno propuštaju da rade ostali poslanici, a pripadaju vladajućoj koaliciji.
Gospodine predsedavajući, molim vas, konsultujte se sa ostalim potpredsednicima i sa predsednikom, konsultujte se sa sekretarijatom, pa se dogovorite kako mislite da primenjujete Poslovnik, da li će to ići baš prema odredbama tog Poslovnika ili će ići po nekom običajnom pravu ili po nekom ad hok rešavanju situacija. Mislim da imamo Poslovnik koji bi trebalo da se poštuje, a sve ostalo je suviše kreativno tumačenje vođenja sednice u ovom parlamentu.

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo Skupštine.
Vi ste malopre povredili dostojanstvo poslanice time što ste najavili da ćete biti mnogo grublji prema njoj nego prema drugim poslanicima.
Šta ste to, gospodine predsedavajući, hteli da kažete? Da imate različite aršine prema različitim poslanicima? Da li je gospođa Kolundžija malodobna, dete prema kome trebate da budete stroži, da je privedete nameni? Šta ste, gospodine predsedavajući, hteli da kažete time što ste rekli da ćete biti grublji prema poslanici? Dakle, ona je ovde jedna od 250 poslanika.
Zaista očekujem od vas da se vi ponašate prema svima objektivno, ravnopravno, bez potcenjivanja bilo koga od nas, pa makar neko od tih 250 poslanika bio i ženskog pola.
Zaista očekujem od vas jedan mnogo ozbiljniji pristup u vođenju sednice koja je, čini mi se, zaista zakazana potpuno u haotičnom stanju.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon u stvari je toliko karakterističan za zakone koje donosi ova vlast, toliko je karakterističan po tome što u stvari predstavlja jednu poprilično zakasnelu reakciju, što nema u sebi ni malo strategije, nema ni malo vizije, to je bukvalno gašenje požara i to u poslednjem momentu. Dakle, ovaj zakon će u stvari predstavljati samo jedan statistički poen u računanju broja zakona koji su doneti od strane aktuelne vlasti.
Šta je tu karakteristično što čini toliko sličnim ovaj predlog zakona ovim ostalim zakonima o kojima smo raspravljali ovde u parlamentu? Način na koji se zakon predlaže i način na koji je ušao u skupštinsku proceduru, kao i razlozi za donošenje ovog zakona, koji nisu navedeni u obrazloženju Predloga zakona. Dakle, najmanje je bitno ono obrazloženje koje ste naveli i onaj razlog koji tu stoji, koji se jedino poziva na prekluzivni rok 6. oktobra, koji u stvari nastupa.
Mnogo je bitno šta sve stoji iza tog načina dolaženja zakona u skupštinsku proceduru i razloga zašto se taj zakon predlaže. A to je, u stvari, jedna neodgovornost, to je, u stvari, jedan nerad, to je nedostatak stručnosti i to je propuštanje obaveza, ja bih mogla da kažem i zloupotreba službene dužnosti svih onih koji su bili u obavezi da vode računa o tome šta će se desiti ukoliko istekne taj rok, kada više javna preduzeća ne mogu tu svoju svojinu da steknu putem upisa u javne knjige.
Ponovo se vraćamo na situaciju da su javna preduzeća ogroman problem za Srbiju, a još veći je problem nedostatak političke volje da se uvede red u upravljanje javnim preduzećima i da su javna preduzeća i dalje, ima ih 700, predmet partijske nagodbe, partijskog plena i, u stvari, u javnim preduzećima se toliko podržava ta neka negativna selekcija, u smislu stručnosti i sposobnosti i favorizuje se sve ono što je dovelo srpsku ekonomiju u ovu poziciju u kojoj se nalazi.
I ovaj zakon sa dva člana neće ništa pozitivno da promeni u pogledu javnih preduzeća, neće ništa pozitivno da doprinese jednom poprilično lošem Zakonu o javnoj svojini, ali će samo pokazati da i dalje, osim nekih načelnih zalaganja za modernizaciju Srbije, te modernizacije očigledno neće biti.
Vi ste, gospodine ministre, malo pre izrekli jednu rezignaciju, a ujedno ste izrazili i jednu nadu. Rezignacija se ticala realnog života na Kosovu. Nada se ticala eventualno neke budućnosti u vezi tog Kosova. Gospodine ministre, ja bih vas podsetila na Briselski sporazum i stvarno bih vam preporučila da pročitate prvo Briselski sporazum, a drugo, dobro da razmislite šta ste vi ovde u parlamentu izrekli u vezi tog Briselskog sporazuma i u vezi statusa KiM. Ovaj zakon, ukoliko ga čitamo samo ovako, član po član, prosto nemamo šta da kažemo, ali mnogo šta se nalazi u pozadini ovog zakona, već i za način na koji je stigao danas ovde da o njemu raspravljamo, a sve je to, u stvari, jedan veliki teret koji predstavlja očigledno nepremostivu prepreku za današnju vlast.
Nije teško vladati, međutim, mnogo je teško odgovorno vršiti vlast, a ta odgovornost pretpostavlja i to da znate šta hoćete, zašto hoćete i koje su posledice tog vašeg htenja, odnosno predlaganja, između ostalog, i ovakvog zakona. Ne možemo mi da govorimo o javnoj svojini, ne možemo da govorimo o javnim preduzećima, a da pri tom izbegnemo da pomenemo sve ono što nedostaje Srbiji u pogledu javnih preduzeća i vođenja ekonomske politike.
Znate vi i sami koliki je javni dug. Znate vi i sami koliki je deficit i koliko se očekuje do kraja godine. Sve to znate, samo ne znate i nemate pravi odgovor – kako to da promenite? Zato, možete vi ovakve zakone i dalje da predlažete. Za godinu dana, ukoliko ostane ova Vlada, najverovatnije će predložiti još neke izmene Zakona o javnoj svojini, upravo zbog svih tih rokova koje ćete u međuvremenu da promašite i to ne znači ništa i to će biti samo još jedan statistički poen za Vladu koja predlaže zakone i za parlamentarnu većinu koja će ih izglasati. Koji je, u stvari, realan odgovor na realne izazove i na realno stanje stvari u Srbiji? Odgovora očigledno nema, a i teško ćemo ga dobiti, čak i ukoliko konkretno to pitanje postavimo.

Gospodine ministre, da li je onda imovina JAT-a rešena što se svojinskih prava tiče? Da li je JAT uradio sve ono što je trebalo da uradi prema Zakonu o javnoj svojini kako bi registrovao tu svoju svojinu? Vi na to niste dali odgovor, ali se pozivate na neke strane investitore koji će ući, uložiti u taj JAT, uraditi neko restrukturiranje tog JAT-a itd.
Da li vi zaista ozbiljno računate sa tim da će bilo ko od stranih investitora da uđe u jednu nesređenu svojinsku stvar kao što je JAT? Da li ste vi sigurni da će to moći da se realizuje u smislu investicija ukoliko ne izregulišete svojinu JAT-a? A vi ne znate i nemate odgovora na to pitanje. To je konkretno pitanje i konkretan odgovor koji nedostaje.
Normalno da ste vi više od godinu dana na vlasti pa samim tim i vas ćemo da pitamo zašto za ovih godinu dana ništa niste uradili u pogledu poštovanja ovog roka iz člana 82. Zakona o javnoj svojini? Normalno je da ćemo odgovornost na vas da prevalimo, jer ste vi to morali da uradite.
Vlast je 2012. godine promenjena. Prema tome, više nemate razloga da tražite alibije u nečijem tuđem činjenju ili nečinjenju. Jer, na vama je sada da nešto radite, a vi se uporno pozivate na one prethodne, šta nisu uradili i šta su propustili. A šta ste vi konkretno uradili? Na primer, u vezi JAT-a? Šta ste uradili u vezi nadzornih odbora koje ste trebali da formirate u javnim preduzećima?

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Liberalno-demokratska partija zalaže se za legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata i mi ćemo podržati svaku vrstu napora koja ide u smeru rešavanja ovog ogromnog problema u oblasti nelegalno izgrađenih objekata.
Međutim, gospodine ministre, čitajući Predlog zakona i slušajući vašu odbranu ovog zakona, mišljenja smo da ne možemo podržati ovaj predlog zakona, ne možemo glasati za ovaj zakon, jer smatramo da ovaj zakon neće zaista rešiti pitanje velikog pravnog haosa i velikog građevinskog haosa u ovoj oblasti izgradnje i urbanizma.
Dakle, gospodine ministre, jedini način da se iz svega ovoga dostojanstveno izvučete jeste da povučete zakon iz procedure i da krenete iz početka da pišete zakon tako što ćete zaista da konstatujete stručnjake, stručnu javnost, jedinice lokalnih samouprava, kao i građane, graditelje tih objekata koji nisu legalizovani. Vama je potrebno da vi iz svakog ugla tu situaciju snimite, kako biste mogli da izađete pred ovu skupštinu sa novim Predlogom zakona, i da date mnogo jasnije razloge za zakon o legalizaciji od ovih razloga koje ste vi naveli u zakonu.
Iz ovih razloga i iz svega onoga što ste vi u današnjem zasedanju ovde izgovorili proizilazi da je ovaj predlog zakona u prvom redu neozbiljan, a neozbiljan je iz tog razloga što je, gospodine ministre, nesprovodiv. Ovaj zakon je nesprovodiv iz tog razloga što vi očigledno ne shvatate koji je pravi cilj da se svi nelegalno izgrađeni objekti uvedu u legalne tokove. Vi ne razumete kolika je važnost pravne sigurnosti i ne razumete u kojoj meri vi ugrožavate pravni poredak sa ovakvom vrstom predloga zakona. Gospodine ministre, ja potpuno shvatam da ste bili u nekoj vremenskoj stisci i da ste prosto morali da reagujete na onu odluku Ustavnog suda koja je stajala nekih šest meseci u fioci, kako biste vi na neki način se konsolidovali, pa izašli sa nekim polovičnim rešenjem – šta raditi sa do sada nelegalizovanim, a postojećim objektima u Srbiji. Dakle, ta pravna praznina je morala da se popuni, po vašem mišljenju. Ja vam kažem – nije morala. Bolje da niste ništa predali parlamentu, da raspravlja kao o Zakonu o legalizaciji, nego što ste ovo uradili.
Gospodine ministre, ovaj zakon ima takve ozbiljne nedostatke koje možemo veoma lako da navedemo i da ih nabrojimo. Pre svega, vi ste u zakon ugradili određene ograničavajuće faktore. Dakle, ovaj zakon će imati ograničen domet. Čemu onda, gospodine ministre, uopšte legalizacija bespravno izgrađenih objekata, ako vi u startu onemogućite da se bar pokuša da se u celosti izvrši legalizacija svih objekata?
Vi ste, gospodine ministre, govorili o tome da postoji milion i 300 hiljada bespravno izgrađenih objekata. To je ogroman broj, gospodine ministre. Po prethodnom zakonu, odnosno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, dakle, nije Zakon o legalizaciji stavljen van snage, kao što ste vi mislili, nego je, u stvari, samo jedan deo Zakona o planiranju i izgradnji stavljen van snage i to odredbe koje su se odnosile na legalizaciju, od 185 do 200. Dakle, gospodine ministre, po tim odredbama jasno se naznačava da se radi o izgrađenim objektima do septembra 2009. godine, s tim da su zahtevi za legalizaciju podneti do marta 2010. godine. S obzirom da je proteklo već tri, četiri godine, gospodine ministre, šta će se to desiti sa onim objektima čiji vlasnici su u međuvremenu izgradili nove objekte, posle septembra 2009. godine, šta će se desiti sa onim objektima za čiju legalizaciju su podneti, odnosno nisu podneti zahtevi do marta 2010. godine? Šta će biti sa svim onim zahtevima koji na neki način neće zadovoljiti ove uslove i merila koja su potrebna da se ispune, kako bi se legalizovao objekat od strane nadležnih organa? Šta će se desiti sa bar 600, 700 hiljada objekata? Jer, po ovoj brzo poteznoj računici proizilazi upravo to, a najverovatnije da od onih 700 hiljada zahteva koji su podneti, neće biti validnih ni 50%. Šta to znači? Tamo vam ostaje 300 hiljada, ovde imate nekih 600 hiljada koji vise, po vašoj računici od milion i 300 hiljada, dakle, vi ćete imati i preko tih 600, 700 hiljada, imaćete skoro milion objekata koji će ostati van legalnih tokova.
Gospodine ministre, vi ste ovim zakonom predložili jednu prilično ozbiljnu represiju, rušenje. Ja se slažem. Ako nešto nelegalizujete, ako nešto radite, gradite bez dozvola, to jeste posledica. Ali, gospodine ministre, prosto ne mogu da verujem da će ova vlast, da će ova vlada da pribegne takvoj vrsti rešavanja problema, da poruši milion bespravno izgrađenih objekata, što zbog toga što nisu podneli zahtev, što zbog toga što su u međuvremenu gradili, što zbog toga što im zahtevi ne odgovaraju ovom zakonu koji će uskoro stupiti na snagu. Dakle, vi ćete milion objekata u kojima žive porodice, koliko miliona direktnih korisnika i zainteresovanih lica ćete vi ovim zakonom ugroziti?
Verujem, gospodine ministre, da vas ovo nešto naročito ne interesuje. Verujem da se vi zalažete za to da zakon prođe bez ikakve kritike, kontrole, bez ikakvih sugerisanja koja bi u stvari usmerili ceo vaš poduhvat u dobom smeru. Ali, gospodine ministre, opozicija upravo ima ulogu da vas kritikuje i kontroliše. To je naše pravo i naša obaveza prema građanima Srbije.
Ovaj predlog zakona će dovesti do situacije da, ili ćete da ga primenjujete, a to će biti nakaradno, pa ćete onda rušiti sve naveliko, ili ga nećete primenjivati, što je po meni verovatnije, jer se nećete usuditi. Ovaj demagoški, populistički kvalitet vlasti upravo ukazuje na tu vrstu mogućnosti. Dakle, nećete ga primenjivati, jer ako ne budete poštovali odredbe zakona koji donosite, šta to znači? To znači da je potpuno bilo besmisleno da o njemu uopšte i raspravljamo. Dakle, vi u samom zakonu ugrađujete taj kvalitet obesmišljavanja.
Šta će to biti, gospodine ministre, recimo, ukoliko zaista krenete da primenjujete odredbe zakona? Recimo, jedinica lokalne samouprave koja će takođe morati da nosi teret rušenja bespravno izgrađenih objekata, kao i Republika koja je izdvojila 10 miliona dinara, a gle apsurda, i ona je bespravni graditelj, dakle, šta će ona raditi ta jedinica lokalne samouprave? Ona će da poruši objekat, porušiće onu imovinu iz koje crpi sredstva za finansiranje jedinica lokalne samouprave. Dakle, nema više plaćanja poreza na imovinu, ukoliko ste vi srušili taj objekat koji je bespravno izgrađen, koji je upisan u katastar nepokretnosti, gospodine ministre, a vi ste rekli ljudima – samo vi upisujte te nekretnine, 100 evra će vas koštati legalizacija, sve je u najboljem redu, nemate problema, samo ne možete u promet sa tim nepokretnostima. Dakle, svi oni koji su vas poslušali i koji su upisali te nelegalno izgrađene objekte, oni su sada u stvari postali transparenti, oni su postali vidljivi za sistem, oni su faktički ušli u sistem. Da li će moći da odgovore svim tim zahtevima koje će sistem da im predoči, to je veliko pitanje. Ukoliko ne budu mogli da odgovore kako vi to predlažete zakonom, u tom slučaju desiće se ta situacija, da će ta, čak i lokalna samouprava, da dođe u situaciju sukoba interesa, jer ruši objekat na koji se plaćao porez na imovinu. To jeste problem sa ovim zakonom, jer vi niste jasno definisali šta vi hoćete sa ovim zakonom.
Da li vi sa ovim zakonom hoćete da uvedete red u izgradnju i urbanizam? Da li vi sa ovim zakonom hoćete da uvedete poresku disciplinu? Da li vi sa ovim zakonom hoćete da uvedete pravnu sigurnost? Da li vi sa ovim zakonom uopšte želite da postignete sve ove ciljeve, bez obzira na cenu koja će sprovođenjem tih ciljeva da vas košta?
Gospodine ministre, imaćete i političku cenu za sprovođenje zakona i za nesprovođenje zakona. Ako ga sprovedete, vi ćete imati ozbiljne probleme sa najmanje milion do dva miliona građana ove države. Ukoliko ga ne sprovodite, onda je ovo prodavanje magle, gospodine ministre. Celokupan zakon, koncepcija ovog zakona ukazuje na neozbiljnost i na nepostojanje volje da se ovaj zakon zaista i sprovede.
Gospodine ministre, vi ostavljate mogućnost jedinicama lokalne samouprave da na neki način umanje te troškove legalizacije, odnosno plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Ostavljate mogućnost, ali ne garantujete da će one to i učiniti. Dakle, te jedinice lokalnih samouprava su već u popriličnoj meri ugrožene u finansijskom smislu i već imaju velike probleme sa svojim budžetima, pa i na ovaj način, ukoliko ih vi ugrozite. Zaista, da li vi verujete da će oni da poslušaju vašu preporuku, humanu preporuku, sve u interesu građana ove države? Dakle, nije obaveza, to je samo jedna mogućnost.
Gospodine ministre, koliko će da košta građane koji su vlasnici nelegalno izgrađenih objekata ceo taj postupak legalizacije? Vi po ovom zakonu imate mnogo ozbiljniju projektnu dokumentaciju koja je potrebna da se priloži. Vi ovde imate silne takse, gospodine ministre. Vi ovde imate tu naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Koliko će to da košta svakog pojedinca, 10, 50, 100, 500 hiljada dinara? Mi iz ovog predloga zakona to ne vidimo. Vi ste prosto bili u obavezi da uz ovaj predlog zakona priložite i nameravane podzakonske akte sa kojima nameravate da sprovedete zakon. Bez toga nama prosto nije jasno na koji način će se realizovati bilo koja odredba zakona.
Zakon ima 40 članova. Mi poslanici LDP podneli smo 32 amandmana. Zaista nemamo iluziju da ćete vi usvojiti ta 32 amandmana, ne verujemo. Bez usvajanja tih amandmana, garantujem vam da ćete imati ozbiljan problem sa ovim zakonom. Prosto, ovaj zakon je kontroverzan, gospodine ministre.
Vi se ovde pozivate na pravdu, kao nije u redu da svi oni koji su bespravno gradili sada uživaju određene privilegije time što će biti u dobroj meri oslobođeni plaćanja nekih troškova koje su plaćali građani koji su legalno gradili. Slažem se sa vama da tu postoji određeni problem oko toga da li je to pravično. Ali, gospodine ministre, šta je to u Srbiji pravično? Vi ste imali situaciju da su građani otkupljivali stanove za jednu marku, za 10 maraka, za 100 maraka, a koji su realno vredeli daleko više, po 10, 20 ili 50 hiljada maraka. Sada očekujete da se ovaj ozbiljan problem, cela ta oblast nelegalno izgrađenih objekata, rešava tako što uvodite elemenat pravde, morala itd, a pri tome se pozivate na Ustav. Gospodine ministre, tu vidim nešto malo i licemerja.
Dakle, ako ovo sve uzmemo u obzir, postavila bih vam jedno pitanje. Da li ste vi u stvari nameravali da postignete jedan prećutni dogovor, jedan konsenzus sa neplatišama poreza? Da li ste vi u stvari imali nameru samo da brzopotezno uzmete nešto malo para, da zakrpite neke rupice u budžetu i da onda ponovo pustite da se ovaj problem taloži, taloži i na kraju, u stvari, da dođemo u situaciju da više ne znamo uopšte na koji način da ga rešimo? Jer, ako ste postigli taj konsenzus sa neplatišama poreza, a čini mi se da imamo dobre naznake za to, u tom slučaju dobro razmislite o tome čemu je služio onaj zakon o upisu u katastar nepokretnosti bespravno izgrađenih objekata, čemu služi ovaj represivni zakon koji predviđa rušenje tih objekata, za koje ste vi garantovali da će biti maksimalno zaštićeni. Da li vi na ovaj način pokušavate da regulišete uopšte bar na neki način dovođenje u red svih onih građana koji su do sada izbegavali plaćanje poreza?
Čini mi se da mi ne možemo dobiti nijedan pozitivan odgovor na sva ova pitanja koja sam vam postavila, zato što ni u tekstu Predloga zakona, ni u toj vašoj odbrani zakona ne vidimo bar naznaku neke vrste ozbiljnosti. Nema više vremena za olako shvatanje rešavanja problema, za nedefinisanje razloga nastalih problema, a za ovaj problem je i država i te kako odgovorna, koja je žmurila dok su se ti objekti gradili, koja ništa nije preduzimala.
Da li vi, gospodine ministre, zaista nameravate da u ovom parlamentu ustanete i kažete – jeste, ovaj predlog zakona je najbolji mogući zakon koji mi možemo da vam predložimo, kojim mi nameravamo da uvedemo red u divlju gradnju, u gradnju koja se otela kontroli? Da li je to modernizacija Srbije? Da li su to te reforme, gospodine ministre? To su ta pitanja na koja zaista očekujem odgovor, a sumnjam da ću dobiti relevantan odgovor.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Članovi 27. i 107. Poslovnika. Naravno, mi imamo razumevanje za kašnjenje zaista, ali možemo da razumemo ukoliko imate neke neodložne poslove. Zar to nije prirodnije da vi obavestite narodne poslanike da će početak sednice da kasni? Dakle, vi bi to morali da uradite. Kako vi to predstavljate ovaj parlament, kako vodite računa o primeni Poslovnika, ukoliko to ne radite.
Vidite, u subotu ste vi prekinuli sednicu tri minuta pre 18 časova. Time ste onemogućili poslaniku Jovanoviću da replicira…
(Predsednik: Nemojte, neću vam dozvoliti da o tome govorite. Držite se onog što je danas. Znači to što je bilo, ili nije bilo, neću vam dozvoliti da govorite o tome, pošto time krišite Poslovnik.)
Upravo to.
(Predsednik: Nije, upravo to, nego upravo ovo što sam ja rekao.)
Prinuđeni smo danas da repliciramo, kada to nismo mogli da uradimo u subotu. Dakle, prinuđeni smo da kažemo da postoji problem.
(Predsednik: Ali, to ne možete u skladu sa Poslovnikom i nemojte kršiti Poslovnik, uporno.)
Gospodine predsedniče, veoma veliki uticaj izvršne vlasti na pravosuđe ste pokazali u subotu kada je ministar pravde…)

Hvala vam gospodine predsedniče. Članovi 27. i 106. Dakle, niko ne može da prekine govornika.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Naravno, član 107. Gospodine predsedniče, jučerašnja rasprava je započela na veoma mučan način. Najveći krivac za sve to ste vi. Na isti način ste i završili sednicu jučerašnju tako što ste onemogućili predsedniku LDP da replicira.

Gospodine predsedniče, član 107.
Vi ste danas počeli sa radom u 10.45 časova. Zakazali ste sednicu sa početkom u 10.00 časova. Šta ste radili 45 minuta? Da li je to ta pristojnost? Da li je to ta modernizacija za koju se zalažete, a pritom onemogućavate da se razvije jedna pristojna, normalna i potrebna rasprava? To je u stvari ta bahatost, ta arogancija i samovolja vlasti koju vi uporno i konstantno ispoljavate.
Dakle, nije bilo potrebe ni juče, kao što nije ni danas, da nas upozoravate na to kršimo Poslovnik, kada vi to radite na najbezočniji način.
Prema tome, ukoliko zaista želite jednu konstruktivnu saradnju i jedan razgovor sa argumentima, izvolite i uradite sve što je u vašoj moći da to dozvolite. Šta se desilo za tih 45 minuta, koliko je kasnila ova sednica, da su narodni poslanici trebali da čekaju da napokon počne? Da li je to, gospodine predsedniče, takav odnos izvršne vlasti prema parlamentu koji je nedopušten, koji je toliko uobičajen u parlamentu? Zaista bih vas upozorila na to da se radi o zakonodavnoj vlasti ovde u parlamentu.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih vas podsetila, za tri dana počinje školska godina. Srbija nema ministra prosvete, Srbija nema ministra poljoprivrede, a seljaci su na drumovima i najverovatnije će biti blokade zbog otkupne cene pšenice.
Da ne pričam o privredi, da ne pričam o stanju u finansijama, Srbija nema još ni ministra privrede ni finansija. Predugo traje ova rekonstrukcija i najmanje je ova rasprava ovde u parlamentu problem, problem je u ono nekoliko meseci koliko se priča da će se uraditi rekonstrukcija, a možda je još veći problem to što je više od godinu dana jedna koalicija na vlasti koja očigledno nema kapacitete da tu vlast i upražnjava.
Možda možemo da nađemo i nešto od kvaliteta, ali odgovornosti sigurno ne možemo da nađemo. Na kraju, kao rezultat tog mrcvarenja i te agonije višemesečne stiže u Skupštinu ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i mi treba kao poslanici da budemo zahvalni što je uopšte ovaj zakon stigao u proceduru i onda dobijemo jedno obrazloženje od dve rečenice. U te dve rečenice vi ste skoncentrisali svu argumentaciju zašto je potrebno da se promeni ovaj zakon o ministarstvima i u kom smislu mislite da ga promenite. Govorite nešto o novim idejama, o novim metodama, govorite o nekoj koncentraciji i specijalizaciji poslova iz različitih oblasti i onda uradite nešto sasvim suprotno kada, u stvari, ostajete pri onom osnovnom tekstu predloga zakona, ne usvajajući amandman poslanika LDP.

Poštovana gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tome da smo mi zaista ozbiljno shvatili ove razloge koje ste vi ovde naveli u obrazloženju Predloga zakona i rešili smo da određene nadležnosti iz Ministarstva finansija prebacimo u nadležnost Ministarstva pravde i državne uprave, smatrajući da je mnogo prirodnije da uređivanje prava javne svojine, eksproprijacija, zaštita imovine Republike Srbije u inostranstvu, primena sporazuma o pitanjima sukcesije, ostvarivanje alimentacionih potraživanja iz inostranstva, pružanje pravne pomoći povodom nacionalizovane imovine obeštećene međunarodnim ugovorima, bude u zoni odgovornosti Ministarstva pravde.
Smatramo da dosadašnja iskustva u praksi zaista nam daju argumente da insistiramo na tome da se na ovaj način radi adekvatno grupisanje poslova iz pojedinih srodnih oblasti.
Uređivanje prava javne svojine. Podsećam vas da je to javna svojina koja pripada lokalnim samoupravama, Autonomnoj pokrajini, odnosno Republici. I dosadašnje upravljanje tom javnom svojinom baš i nije bilo na najvišem mogućem nivou. Znate vrlo dobro na koji način direkcija za imovinu je upravljala sa svom tom imovinom, nekretninama, otprilike 5% nepokretnosti su bile evidentirane od strane te direkcije.
Isto tako, kada govorimo o Sporazumu o pitanjima sukcesije, takođe imamo jako loše iskustvo u vezi tog sporazuma koji je počeo da se primenjuje od 2004. godine a vidimo da je negde zastalo na početku.
Prema tome, bilo bi dobro da Ministarstvo pravde zaista preuzme odgovornost za sve ove nadležnosti, ukoliko zaista hoće neke novine i neku modernizaciju, na koju se takođe poziva u razlozima za Predlog ovog zakona.

Gospodine Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reklamiram članove 27. i 107. Smatram da je povređeno dostojanstvo ovog parlamenta kada se ministar na takav način snishodljivo i na uvredljiv način obratio jednom narodnom poslaniku koji je prethodno govorio. To je nedopustivo, gospodine predsedniče. Zaista bi trebali da opomenete ministra, kada je u parlamentu, on je dužan da poštuje poslanike.
Nažalost, ne očekujem da ovaj moj apel naiđe na pozitivan prijem. Pokazali ste i do sada kako ste vodili sednice Skupštine, da prosto nemate za to kapacitete, nemate volje itd.
Gospodine ministre, ako ste vi najveći tigar koji ima ova Vlada, koji je poslat da u parlamentu predoči, iznese argumente za ovaj predlog zakona, mogla bih da vam kažem da se tu zaista radi o jednom tigru od papira. Na koji način ste vi izneli obrazloženje ovoga predloga zakona? Na koji način ste se obraćali poslaniku, a da ga ni jedan jedini put niste pogledali, govori samo o tome da očigledno svoj posao ne radite profesionalno.
Gospodine ministre, postavila bih vam bar dva pitanja. Prvo, koliko su koštale one čokoladice sa kojima ste častili haške optuženike? Da li biste, gospodine ministre, više voleli da u ovom parlamentu sedi Ratko Mladić ili da je eventualno on jedan od kandidata za buduće ministre? Gospodine ministre, nemojte zaboraviti da ste vi samo jedan član Vlade, a ovo je parlament.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, započeta je rasprava o ovom predlogu zakona, a da prethodno nadležni odbori nisu raspravljali, ni Odbor koji se bavi privredom, ni Odbor koji se bavi finansijama.
Vi ste dozvolili i reklamiram član 106. i 107. i 27. da rasprava ode potpuno u nekom suludom smeru. Zašto to, gospodine predsedniče?
Da li vi dozvoljavate zamagljivanje, zamenu teza, da li vi time što dozvoljavate da se otvoreno vređa i preti predsedniku poslaničkog kluba LDP od strane poslanika vladajuće koalicije i ministra čak, da li vi na taj način u stvari želite da prikrijete nešto?
Da li time što dozvoljavate neke lične frustracije, da ovde eksplodiraju u parlamentu, time što ćete da vređate određene poslanike iz opozicije, da li zaista nešto krijete, gospodine predsedniče?
Nešto samo da vam kažem, nismo se bojali 90-ih godina od vojvoda, od četnika, od svih tih koji su nam došli glave, doveli do ove pozicije ovu državu i ne bojimo se ni sada, kao što smo pobedili tada sve četnike i sve vojvode i sve borce za nacionalna prava i nacionalna pitanja iza kojih su se krili, tako ćemo pobediti ponovo, gospodine predsedniče.
Ne može nas preplašiti nijedan poslanik vladajuće koalicije, ni ministar pravde i državne uprave. Ako vi njemu dozvoljavate da se ovde na taj način ophodi kao što je pokazao prema poslanicima, to je vaš problem i to je veliki minus za poziciju koju vi trenutno imate u ovom parlamentu.
Još jednom vam napominjem, mi se nećemo povući pred neargumentovanim kritikama i to što smo mi do sada čuli, to nisu bile kritike, tu nije bilo argumenata, gospodine predsedniče, to su bila lupetanja.

Hvala gospodine predsedniče.       
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da se vratimo na obrazloženje koje je Vlada dala kada je odbila ovaj amandman. Iz obrazloženja proizilaze dve konkretne stvari.
Prvo se tiče kontinuiteta, s obzirom da se pozivate na ranija zakonska rešenja u pogledu propisivanja prekršaja. To je jedno, a drugo, pozivate se na mogućnost da mnogi prekršaji ostanu nekažnjeni, zbog ranijih rešenja u pogledu propisivanja prekršaja.
Stvarno bih razumela to vaše držanje kontinuiteta. U krajnjem slučaju i ova vlast predstavlja kontinuitet sa onom vlašću devedesetih godina, ali s obzirom da se radi o Ministarstvu pravde i državne uprave, koju čine mnogi mladi ljudi, prirodnije je da se na neki način distancirate od tog kontinuiteta. Evo vam prilike. Hajde, istaknite ulogu, prevashodno i prioritetnu ulogu predstavničkog tela. Skupština Republike Srbije je predstavničko telo, to je i Skupština pokrajine Vojvodine i to su i lokalne skupštine. Zar nije prirodnije da svaka vrsta prekršaja prođe kroz ta predstavnička tela, zakonodavna tela, odnosno, tela koja donose određene odluke? Zar nije prirodnije što se tiče transparentnosti, javnosti i kontrole javnosti u pogledu propisivanja prekršaja, kada to urade skupština, republička, pokrajinska ili republičke? To je pre svega evropski standard.
Svaki put kada Vlada ima tu mogućnost da svojim uredbama propisuje određene prekršaje, dozvolićete to je nadležnost izvršne vlasti koja prekoračuje te neke standarde koji su toliko kvalitetni u Evropi u smislu donošenja odluka pa i ovih prekršaja.
Imamo jako loše iskustvo kao država u vezi tih odluka koje su ad hok donošene od strane Vlade, pa i u smislu uredbi. Malopre je pominjano šta se sve radilo kada su prekršajni sudovi radili punom parom, upravo na osnovu nekih od uredbi izvršne vlasti, kada je u toj meri represija dignuta na najviši mogući nivo. Mi to više ne smemo da dozvolimo. Evo vam prilike da nešto u tom smislu uradite.
Ne morati vi ovaj amandman usvojiti, ali hajde neka nadležni odbor predloži neki amandman koji bi i vama bio prihvatljiv, a u stvari, išao bi u tom smeru da izvršna vlast nema mogućnost da propisuje prekršaje i u tom smislu kažnjava građane Srbije.
Prema tome, možete da popravite zakonski tekst, o kojem smo mi inače govorili, da sve u svemu i nije toliko loš, ali evo vam prilike da zaista u dobroj nameri mnogo šta učinite, pa da pokažete da zaista ozbiljno mislite da menjate vrednosni sistem u Srbiji, a da to ne ostane samo na deklarativnom nivou.
Molim vas, da mi oduzmete vreme od predstavnika.