Hvala gospođo potpredsednice.
Vi mislite da dovedete stvari u legalne tokove, da povećate pravnu sigurnost, pravnu jednakost, da izbegnete arbitrarnost, povećate prihode u budžetima lokalnih samouprava tako što ćete da povećate kazne i to veoma represivno. Kazne za pravna lica, javna komunalna preduzeća, privredan društva do tri miliona dinara, a za odgovorna lica usvojili ste amandman kojim ste povećali na 100 do 150 hiljada kaznu, a pri tom ste povećali i zatvorsku kaznu sa 30 na 60 dana.
Kakvo vi mislite sa ovakvom vrstom represije da prozvedete neki pozitivan efekat. Dakle, građanima ćete da rušite objekte, a pravna lica i odgovorna lica ćete da kaznite zaista neprimereno. Ovo neće biti pravna država u tom slučaju, ovo će biti jedna represivna nepravna država, jer sami ste rekli da ne nameravate da rušite objekte. Ako ne nameravate da rušite objekte u tom slučaju nećete ni kažnjavati ni pravna lica, ni javna komunalna preduzeća, a ni odgovorna lica.
Ali, ako ne nameravate da rušite objekte onda takvu poruku i pošaljite, da ne bude posle da sva ta javna komunalna preduzeća plaćaju enormne kazne zato što su vas pogrešno razumeli, a isto tako i ona odgovorna lica koja računaju sa tim da niste bili ozbiljni kada ste naveli u ovom zakonu da ćete porušiti sve što se ne bude legalizovalo ne budu primenjivali odredbe ovog zakona, a pri tom budu kažnjeni do 150 hiljade dinara. Izvinjavam se, ali ovo je zaista u najmanju ruku problematično.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Radi se o tome da se mi pridržavamo zakona i kao liberali uvek podržavamo legalizam, a pri tom forsiramo i ciljeve koje je upravo predlagač zakona naveo u ovom predlogu zakona. To je da se dovede u legalne tokove kompletna nelegalna gradnja, da se pravna sigurnost pojača, da se pravna jednakost pojača, da se izbegne arbitrernost i da se poveća prihod u budžetima lokalnih samouprava. Upravo to su ta načela koja mi takođe podržavamo. Ujedno smo tvrdili da ovaj zakon u ovakvom izdanju sa ovakvim rešenjima u svojim odredbama jednostavno neće moći da ispuni sva ta načela i sve te ciljeve koje je predlagač zakona naveo u obrazloženju.
Mi smo svaki član o kojem smo govorili, o svakom amandmanu o kojem smo mi govorili, navodili koliko su besmislena rešenja iz Predloga zakona. Upravo iz tog razloga se javljamo povodom svakog amandmana, da ukažemo i da osvetlimo koliko je to u stvari štetno po ovu državu i po ove građane koji će da trpe ogromne štete, baš u slučaju da se zakon sprovodi, a i u slučaju da se zakon ne sprovodi. Još je uvek konfuzna situacija oko toga da li će zakon da se sprovodi ili možda i neće. Dakle, o tome se radi. O jednom zakonu bez sadržine.

Hvala.
Gospodine ministre, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona vršiće ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Dakle, gospodine ministre, vi ćete biti nadležni da vršite nadzor, vi ćete biti odgovorno lice i vaše ministarstvo će biti odgovorno za sprovođenje ovog zakona. Odgovornost je vaša, ma šta vi ovde rekli.
Vi ćete sa ovakvim zakonom batinom da sprovodite legalizaciju. Da li je to vaš cilj? Da li je to smisao koji ste želeli da postignete kada ste predlagali i branili ovaj zakon pred Skupštinom? Ne možete da tu odgovornost svalite na bilo koga drugog. Vaše ministarstvo će biti odgovorno za svaki porušeni objekat, za svaku kolateralnu štetu, za svaku štetu koju budu građani Srbije pretrpeli zbog ovakvih odredaba Zakona o legalizaciji.
Krenite iz početka, povučite ovaj zakon iz procedure, još uvek možete. Krenite u novi ciklus legalizacije. Podnesite novi zakon i u tom slučaju imaćete podršku LDP. Mi se uvek zalažemo za poštovanje zakona i zalažemo se za to da se uvedu u legalne tokove svi ti nelegalno izgrađeni objekti. Nažalost, sa ovakvim zakonom to nećete uraditi.

Hvala vam gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, konkretno, radi se ovde o zaštiti susedskog prava, bar tako stoji u obrazloženju zašto je odbijen amandman poslanika LDP.
Dakle, vi ste se odlučili da nikako ne izdate građevinsku dozvolu, ukoliko je objekat izgrađen na nedovoljnoj udaljenosti od susedne nekretnine. To znači obavezno rušenje objekta. Time vi zaboravljate činjenicu da se gradnja objekta ne može završiti za jedan dan, kao ni rekonstrukcija, a vlasnik susedne nekretnine, u tom vremenskom periodu u kom se neka nekretnina gradila, rekonstruisala, imao je svu moguću pravnu zaštitu da reaguje. Mogao je da se obrati sudu, mogao je da se obrati građevinskoj inspekciji, mogao je milion stvari da uradi da spreči nastajanje jednog objekta koji je građen na nedovoljnoj udaljenosti od njegove nekretnine. Međutim, vi to sve zaboravljate i odlučujete se na ovako drakonski pristup, što se tiče nelegalnog graditelja.
Slažem se sa vama da tu ima nekih elemenata nelegalnosti, protivpravnosti, međutim to još ne opravdava rešenje kojem ste vi pribegli, a pri tom zaista ponovo moram da vam postavim pitanje – da li vi imate kapaciteta da i ovakve objekte porušite, pored svih ostalih nelegalno izgrađenih objekata, i ove objekte koji su izgrađeni na nedovoljnoj udaljenosti od susedove nekretnine. Ovo je pravni nonsens, blago rečeno.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovom predlogu zakona nema pomoći. Ovaj zakon mora da se povuče iz procedure zato što je usvajanjem 19 amandmana, a pri tom zakon ima 40 članova, jasno govori o tome kakav je kvalitet Predloga zakona. To ste na jedvite jade usvojili, tih 19 amandmana, a ostalo je još bar 140. Dakle, polovinu zakona vi već menjate u proceduri, a ni ona druga polovina ništa ne valja, a i ono što ste promenili nije dovoljno. Dakle, jako je u svemu tome jasan rezultat predloga ovog zakona. Zakon iz procedure odmah.
Vi imate ozbiljan politički problem, gospodine ministre. Vi nameravate da porušite najmanje 700.000 nelegalno izgrađenih objekata, i to izvolite i kažite javnosti, kažite kako to nameravate da uradite, ako ste ozbiljni. Ako ste neozbiljni, u tom slučaju, nije ni bitno.
Sa ovim predlogom zakona vi ulazite u novi ciklus legalizacije koja nije uspela ni 2003, a ni 2009. godine. Zašto se onda vezujete za ove datume – 11. septembar 2009. godine i mart 2010. godine? Amandmanom poslanika LDP želimo da vi odustanete od tih datuma. Ti datumi su kočnica bilo kakvom uređenju ove problematike i rešavanju svih teškoća koje ovi problemi proizvode.
U obrazloženju kažete da nije potrebno da odustanete od tih datuma – 2009. i 2010. godina, a koji u stvari potiču iz onog Zakona o planiranju i izgradnji, čiji deo od člana 185. do člana 200. je Ustavni sud ocenio kao neustavan.
U obrazloženju zašto odbijate amandman LDP kojim se predlaže da ukoliko se vezujete za određeni datum do kog je bilo moguće graditi nelegalno, ne morate da se vezujete za onaj datum za podnošenje zakona. Vi kažete – ne, ne, ne, nije to bitno. Zašto nije bitno? Zato što postoji Zakon o upisu nelegalno izgrađenih objekata u katastar. Kažete da na osnovu tog zakona nije bitno da li ste, građani, podneli zahtev za legalizaciju vaših nelegalno izgrađenih objekata. Vi ulazite u direktnu konfliktnu situaciju što se tiče sprovođenja ovog zakona. Dolazite u koliziju, dovodite jedan zakon koji još nije usvojen sa drugim zakonom koji se već primenjuje. To je nedopušteno.
Podsetila bih vas koji su ciljevi donošenja ovog Zakona o legalizaciji, i to ste napisali u obrazloženju Predloga zakona. Kaže – dovođenje u legalne tokove nelegalno izgrađenih objekata. Legitiman cilj, odličan. Kaže – dobijanje pravne sigurnosti. Odličan cilj. Pravna jednakost, odlično. Kaže – da se izbegne arbitrarnost. To je odličan cilj. Peti cilj vam je povećanje prihoda budžeta lokalnih samouprava. Kako ćete vi dovesti u legalne tokove sve te nelegalno izgrađene objekte sa ovakvim ograničavajući faktorima, kao što su vam ovi datumi, koje ste ugradili u zakon, a pri tom zaista ulazite u novi ciklus legalizacije?
Kako mislite da zaista izgradite pravnu sigurnost, ako dozvoljavate takvu vrstu arbitrarnosti koja će biti problematična kada bude ovaj zakon na snazi i kada se bude sprovodio, kada se budu sve ove nejasne odredbe, na koje je podneto preko 170 amandmana, primenjivale? Kažete – pravna jednakost. Gde vam je ekonomska jednakost građana. Vi tražite pravnu jednakost u smislu pribavljanja sve te dokumentacije i plaćanja svih tih obaveza, ne razmišljajući o tome da je faktički preko 30% građana Srbije bez posla, da je ova zemlja osiromašena i da je faktički gradnja prestala. Više se ne grade novi objekti, ni sa papirima, ni bez papira, a ono što je izgrađeno možda je izgrađeno posle 2009. godine, možda je izgrađeno 2010. godine, ali na osnovu ovog zakona, koji vi donosite, oni će biti ili legalizovani ili će biti porušeni.
Ta arbitrarnost, ona generiše korupciju. Svi ti ciljevi na koje se pozivate apsolutno će biti devastirani, a samo će korupcija da cveta. Dakle, šta ćete vi postići ukoliko ostanete pri ovom predlogu zakona? Povucite ga iz procedure. Nemojte da dovodite građane u zabludu. Nemojte im demagoški obećavati kule i gradove, a pri tom zaista raditi na rušenju pravnog poretka i te pravne sigurnosti na koju se pozivate.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Javila sam se pre jedno 40 minuta.
Gospodine ministre, zaista malo ozbiljnosti da unesemo u ovu raspravu. Vi ste ovde ovlašćeni predstavnik Vlade, ovlašćeni predstavnik predlagača ovog zakona. Dakle, vi ste malo pre izrekli jednu stvar koja je poruka javnosti, a to je da niste rušili, niti ćete rušiti nelegalno izgrađene objekte. Vi ste na taj način minirali sopstveni zakon. Mi ne očekujemo od vas da vi lično odete i rušite objekte, ali zakon predviđa rušenje kao sankciju za slučaj da se objekti ne legalizuju.
Šta to sad znači, gospodine ministre, ako vi ne odustajete od ovog predloga zakona i ostajete pri svim odredbama koje su predložene? Šta to znači, da ćete vi doneti jedan podzakonski akt kojim ćete naložiti svima onima koji će biti prinuđeni da realizuju odredbe ovog zakona – nemojte rušiti nelegalno izgrađene objekte? Gospodine ministre, tu je nedostatak jednog elementarnog poštenja prema javnosti, prema sopstvenom pravnom aktu koji se predlaže i prema ovom parlamentu. Čemu uopšte diskusija oko toga da li ćemo brisati one datume do kada se smatra da je objekat izgrađen i može da uđe u proceduru legalizacije? Čemu uopšte rasprava danas u Skupštini, ukoliko vi zakon ne mislite da sprovodite?
Dakle, to je, gospodine ministre, problem sa formom koja ima problematičnu sadržinu, a ovaj ceo zakon ima problematičnu sadržinu. Ukoliko se ne slažete oko toga kako ga vi obrazlažete i kakve poruke vi šaljete javnosti, kakav ćete odnos imati prema sprovođenju ovog zakona i samog zakonskog teksta? Prema tome, vi samo obesmišljavate uopšte ceo zakon, obesmišljavate rad poslanika u ovoj Skupštini. Još jednom vas pozivam, izvolite i povucite zakon iz procedure. To je u stvari jedino pravo rešenje kada govorimo o ovom predlogu zakona.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Član 107. dostojanstvo parlamenta. Naravno da smo mi protiv nasilja, i naravno da očekujemo da pre svega …
(Predsedavajuća: Molim vas gospođo Popović, držite se odredbe člana 103. Poslovnika, i obrazložite povredu Poslovnika.)
Upravo o tome govorim. Svako nasilje koje se primenjuje upravo direktno utiče na dostojanstvo parlamenta. Očigledno da je to dostojanstvo u velikoj meri narušeno, samim tim što postoji jedan kontinuitet između onoga što je izrečeno u poslednjim minutima rasprave o Konvenciji o zaštiti žena od nasilja, u četvrta, i onoga što je propušteno da se kaže u današnjoj raspravi.
Dakle, u današnjoj raspravi mi nismo čuli eksplicitno izrečeno izvinjenje najveće poslaničke grupe u parlamentu, koja bi se ogradila time od poslanika koji je na najgrublji način povredio polovinu populacije Srbije …
(Predsedavajuća: Molim vas gospođo Popović, još jednom vas upozoravam da se držite povrede Poslovnika.)
O tome se radi gospođo potpredsednice da je potrebno da se nasilje sankcioniše. Da li je ono verbalno ili je fizičko. Ako mi već govorimo o konvenciji koja se bavi zaštitom žrtava, zar nije prioritetno da se u tom slučaju svako uzdržava od verbalnog nasilja.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine Tomiću, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega da izrazim zadovoljstvo što danas možemo da porazgovaramo sa vama, gospodine Tomiću, kao sa ovlašćenim predlagačem izbora kandidata za visoke sudijske funkcije.
Drago nam je što je parlament shvatio ozbiljno sve one naše primedbe koje smo isticali pre nekoliko meseci kada smo razgovarali ovde o kandidatima koji su prvi put birani za sudije u osnovnim sudovima. Drago mi je što možemo da raspravimo neke stvari koje se tiču direktno Visokog saveta sudstva, izbora sudija i uopšte kakva je politika pravosuđa i na koji način se pravosuđe određuje prema određenim činiocima političkog života u Srbiji.
Meni je samo žao što pored vas ne sedi danas i kandidat za budućeg predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospodin Milojević. Jako je bitno da čovek koji će zauzeti najviši položaj pravosudne funkcije u Srbiji bude prisutan kada se razgovara o njegovom izboru, kao i kada se razgovara o ostalim predsednicima apelacionih sudova i upravnog suda, kao i prekršajnog. To jeste bitan nedostatak današnje rasprave. Ali, nezavisno od toga, da krenemo od merituma, kao što biste vi, gospodine Tomiću, rekli kada sudite.
Dakle, zaista verujem da vi vrlo dobro poznajete stanje u pravosuđu. Vi poznajete kakvo je stanje bilo, kakvo je sada i zaista mislim da ne bih mogla da vam kažem ništa novo što vi već ne znate. Nijedna kritika, nijedna opaska i nijedan predlog u tom smislu da se razjasne neke stvari o prošlosti i sadašnjosti ne bi imao efekta, zato što je to prosto već utvrđeno činjenično stanje. Toliko puta smo govorili o tome koji su problemi srpskog pravosuđa, tako da je to već jedno opšte mesto da je srpsko pravosuđe u ozbiljnoj krizi. U ozbiljnoj je krizi zato što se mnogo šta propustilo da se uradi, mnogo šta se pogrešno radi i mnogo šta prosto ne može da se uradi jer postoje određena ograničenja.
Mi bismo trebali u stvari da razgovaramo o budućnosti srpskog pravosuđa, u kom smeru se ono kreće i šta ste vi kao Visoki savet sudstva, koji je u stvari glavni kreator celokupnog rada pravosuđa, u obavezi da uradite i kako mislite da poboljšate trenutno stanje stvari.
U poslednjih godinu dana donete su dve značajne odluke u domenu pravosuđa i obe odluke su u stvari političke prirode. Dakle, politika je umešala svoje prste i u odluku koja se tiče vraćanja sudija u sudove koji nisu izabrani 2009. godine i u pogledu smene predsednice Vrhovnog kasacionog suda. To ne možemo jednostavno da gurnemo sa strane i ne može da kažemo da to neće uticati na budući rad pravosuđa. Obe te odluke su pronašle svoj pravni osnov u odlukama Ustavnog suda. Međutim, fingirajući samo sprovođenje odluka Ustavnog suda, i ministar pravde i vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda u stvari su samo potvrdili činjenicu da ostaje glavni problem u radu pravosuđa, a glavni problem se tiče nezavisnosti njegovog rada.
Dakle, kada govorimo o nezavisnosti rada pravosuđa, mislimo na njegov odnos prema izvršnoj vlasti, na njegov odnos prema parlamentu, na njegov odnos prema svim državnim institucijama koje imaju određenog upliva u rad i funkcionisanje celokupnog državnog aparata. Da li je srpsko pravosuđe ikada bilo nezavisno, to je ozbiljno pitanje. Odgovor zavisi od toga da li je politika koja je imala trenutnu vlast u određenom vremenskom periodu vršila veći ili manji upliv u rad pravosuđa.
Sve reforme pravosuđa koje su i započete su u stvari krenule od toga da na neki način distanciraju položaj i rad pravosuđa u odnosu na vlast, u odnosu na dominantnu političku liniju koja je bila aktuelna. Koliko se uspelo, govori u stvari situacija u kojoj se pravosuđe nalazi. Sve bombastično najavljene reforme uglavnom su negde zapele zbog nedostatka političke volje da se stvari isteraju na čistac i da zaista pravosuđe dobije taj najznačajniji kvalitet, a to je nezavisnost, kao uslov svih uslova da pravosuđe funkcioniše efikasno, da pravosuđe funkcioniše nezavisno, samostalno i stručno, da pravosuđe zauzme taj položaj koji mu je Ustavom i predviđen.
Gospodine Tomiću, kada razgovaramo o ovim kandidatima o kojima ste vi danas govorili i predložili ih, zaista ne bismo pojedinačno izdvojili nijednog kandidata i ne bismo zaista ulazili u takvu vrstu diskusije da bilo koga na bilo koji način omalovažavamo ili da dovedemo u pitanje uslove koji su po vama ispunjeni da svi ovi kandidati danas budu tema skupštinske rasprave. Ali, postoji tu neka nejasnoća u pogledu predlaganja kandidata, jer kada čitamo obrazloženje zašto su upravo pojedini kandidati predloženi, mi možemo ustanoviti da imate šest stavova u tim obrazloženjima i da poslednja tri stava predstavljaju identične tekstove, samo se imena menjaju.
Dakle, vi ste kao u nekom formularu obrazložili zašto upravo te kandidate smatrate kao najkvalitetnije sudije, odnosno ljude koji mogu da zauzmu tako visoke pravosudne funkcije u srpskom pravosuđu. Nije čak ni to problem, što ste zaista šturo obrazložili razloge vaše odluke, već je problem u tome što na taj način šaljete jednu poruku koja nam ne daje pravo da budemo optimistični u pogledu ishoda i trenutne reforme pravosuđa. Jer, ukoliko ne radite transparentno, ukoliko ne dajete jasan uvid javnosti u taj vaš rad, govorim pre svega u rad Visokog saveta sudstva, jer vi ste bili ti koji ste predložili određenu odluku na usvajanje ovom parlamentu, u tom slučaju mi dalje možemo očekivati da će se raditi neke stvari o kojima javnost neće znati ništa. Prema tome, možemo da potvrdimo i postojanje jedne osnovane sumnje u jedan kvalitetan rad Visokog saveta sudstva, u smislu predlaganja budućih kandidata za sudije.
Mislim da bi osnovni cilj Visokog saveta sudstva trebao da bude da se radi na tome da se napokon prestane sa generisanjem lojalnog i politički zavisnog sudijskog kadra, jer ćete samo na taj način postići taj još veći cilj, a to je nezavisnost pravosuđa.
Nedostaje transparentnost u predlaganju ovih kandidata. Mi zaista ne sumnjamo u stručnost kandidata, niti u njihove biografije, ali, sumnja se javlja u vaše motive zašto ste upravo te kandidate predložili, kada ste imali više kandidata pred sobom, koji su svi, pretpostavljam, ispunili određene uslove koje je zakon predvideo. To je naša osnovna zamerka i naše osnovno pitanje koje vama upućujemo.
Gospodine Tomiću, kada god smo razgovarali o pravosuđu u ovom parlamentu, mi smo postavili jedno konkretno pitanje – koji je trenutni broj sudija u Srbiji? Nikada konkretan odgovor na to nismo dobili. Ja ponavljam to pitanje, iz razloga što smo pre par meseci birali sudije na prvi izbor. Danas opet imamo 11 sudijskih kandidata za sudijske funkcije. Znamo da je najmanje 600 sudija vraćeno u sudove odlukom Ustavnog suda, znamo da je na početku reforme bilo 34 sudija na 100 hiljada stanovnika, što je skoro duplo premašivalo evropske standarde po broju sudova, znamo da imamo problem sa mrežom sudova. Predlog zakona u pogledu mreže sudova ide na tu soluciju da se udvostruči broj geografskih položaja sudova.
Ako se uzme u obzir da su izabrane sudije 2009. godine ostale da sude i da rade, da ste vratili neke koji nisu izabrani, da sada birate nove, kako je to moguće da mi dostignemo neke evropske standarde u pogledu potrebnog broja sudija? To je jedno praktično pitanje – da li je nama potreban upravo taj broj sudija? To je jedno.
Drugo, gospodine Tomiću, zaista nas interesuje da li ste analizirali situaciju rada sudova pre povratka svih tih sudija u sudove koji nisu izabrani 2009. godine i njihovog rada za prošlu godinu, recimo, od kada oni već rade punim kapacitetom? Da li ste uočili određeno poboljšanje u funkcionisanju pravosuđa, u brzini efikasnosti suđenja, stručnosti i slično? Da li imate neke pokazatelje koji govore o tome da je podignut nivo kvaliteta i efikasnosti suđenja za godinu dana?
Sve su to neka organizaciona pitanja, neka pitanja koja su od ključnog značaja za građane koji jako loše ocenjuju rad pravosuđa i koji zaista nemaju poverenja u velikom procentu u rad pravosuđa, i što se tiče stručnosti, i što se tiče efikasnosti i što se tiče nezavisnog rada.
Sledeće pitanje koje nas zaista interesuje jeste – kako vi mislite da isključite uticaj izvršne vlasti na rad pravosuđa i na rad sudova kada usklađujete novim predlogom zakona o sudijama odredbu koja se odnosi na izbor sudija sa odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji? Pravosudna akademija predviđa u stvari jedno telo kao izuzeto od javnosti u smislu prijema novih kandidata kao polaznika Pravosudne akademije koji će sutra da se pojave ovde kao kandidati za buduće sudije. Imate upravni odbor, imate programski savet, imate komisiju za sprovođenje polaganja prijemnog ispita, ali, u svakom od tih tela vi imate jasno naznačenu ulogu izvršne vlasti, imate jasno utvrđeno pravo te izvršne vlasti da utiče na prijem polaznika, a samim tim da negde u senci utiče i na izbor budućih sudija.
Meni je drago što ste vi danas izašli ovde sa predlogom 11 sudijskih pomoćnika za buduće sudije. Time ste pokazali da cenite rad tih sudijskih pomoćnika jer svako od tih kandidata već prilično dugo radi kao sudijski pomoćnik. To je u redu. Međutim, nije u redu ta konfuzija koju vi stvarate i sad sa ovim dobrim predlogom. Generalno je to problem, i pravosuđa i uopšte funkcionisanja ove države, da se nekako teško zauzima jedna jasna linija razvoja i modernizacije i nekako se stalno vraćamo na početak. U čemu se sastoji ta konfuzija?
Dok smo pre par meseci govorili i kritikovali koliko je veliki problem to što su svi kandidati bili polaznici odnosno kandidati koji su završili Pravosudnu akademiju, samo je jedan kandidat bio iz redova sudijskih pomoćnika, tada smo odgovor dobili da je to predviđeno Zakonom o Pravosudnoj akademiji. Pri tome, izgubilo se iz vida da je to u potpunoj koliziji sa određenim odredbama Zakona o sudijama.
Danas vi ne predlažete kandidate koji su završili Pravosudnu akademiju, već predlažete isključivo sudijske pomoćnike, a pri tom imamo Predlog zakona o sudijama koji se opet prilagođava potrebama Zakona o Pravosudnoj akademiji. Dakle, to je poprilično nejasna poruka.
Gospodine Tomiću, zaista je otvoreno dosta pitanja u pogledu rada pravosuđa. Otvorena su pitanja u pogledu funkcionisanja sudova koji su prošli kroz jednu reformu, koji prolaze kroz drugu reformu i koja je garancija da ćemo mi ikada i da stignemo do neke realizacije svih tih reformi koje su protutnjale kroz srpsko pravosuđe poslednjih 20 godina? Da li se Visoki savet sudstva bavi tom problematikom u smislu usmeravanja političkog faktora odnosno izjašnjavanja o sopstvenom značaju u smislu da je pravosuđe kvalitetno samo onda ukoliko može da odlučuje o svom postojanju, o svom radu i u stvari o funkcionisanju.
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Judita, već 20 minuta govorite.)
Samo još jedno pitanje.
Hvala vam što ste me saslušali, ja očekujem određene odgovore na postavljena pitanja.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje bih uputila ministru finansija i ministru privrede, a u suštini pitanje upućujem Vladi.
Šta je plan Vlade za izlazak iz ekonomske krize, kada je već dijagnostikovano da se radi o ozbiljnom kanceru? Pre 10 dana smo čuli neke najave, neke planove oko toga da će se preduzeti određeni koraci, da postoje određene krizne mere. Prošlo je 10 dana, a u međuvremenu se ništa ne dešava u smislu bar pokušaja ozdravljenja privrede i ekonomije. Međutim, situacija se usložnjava.
„Srbijagas“ je ponovo izašao sa jednim zahtevom da država garantuje za 200 miliona evra budućeg zaduživanja. Uz 300 miliona evra, koliko nas košta „Železara“ za 2014. godinu, znači da će ovih 500 miliona evra budžet Srbije u 2014. godini bukvalno da se optereti, a time se obesmišljavaju svi oni benefiti koji se očekuju od solidarnog poreza, odnosno od povećanja PDV. Podsećam vas da je taj solidarni porez porez na nevelike zarade od preko 60.000 dinara. Ma šta vi tvrdili, 60.000 dinara zaista nije neka mesečna zarada.
Kada usput povećate i PDV sa 8% na 10% na osnovne životne potrepštine, kao što je hleb, mleko, odnosno, kao što je gas, u tom slučaju jasno vama je da ćete u znatnoj meri da ugrozite egzistenciju svih građana ove države. Šta u međuvremenu Vlada radi da bar na neki način pošalje jasan ohrabrujući signal da neće samo uzimati, nego će ujedno raditi na tome da ono što je uzeto potroši na najbolji način? Radi to što ćuti.
Dakle, šta to znači da sve one krizne mere koje ste tako bombastično najavljivali, o kojima ste držali konferencije za štampu, da li će one ostati samo prazno slovo na papiru i samo još jedna afera koja je punila naslovnice tabloida, odnosno služila je za jednu priču kako se ne bi građani dosetili da je ova Vlada nesposobna i da ova Vlada nema kapacitete da iznese borbu sa ozbiljnom krizom u kojoj se nalazi srpska ekonomija?
Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju izašla sa stavom da država ima preveliki uticaj u ekonomiji, da se jako malo zaštićuje privatni sektor, odnosno nema zaštite i, šta više, privatni sektor je poprilično marginalizovan. Privatni sektor je taj koji donosi određene benefite građanima Srbije, za razliku od javnog sektora, a pogotovo javnih preduzeća. Time je Evropska komisija samo potvrdila politiku LDP, a mi mesecima govorimo o tome da su najveći problem srpske ekonomije javna preduzeća i javni sektor, koji očigledno ne dozvoljavaju da se bilo šta uradi u smislu poboljšanja ove ekonomije. Ekonomski pad za ovu godinu je 1,7%, a vi ste očekivali neki rast.
Šta to sve govori o tome, šta vi to očekujete, šta planirate, a šta u stvari realizujete? Govori o tome, da se ništa ozbiljno ne preduzima i ne radi i da osim nekog verbalnog zalaganja za razne borbe, korupcije, organizovani kriminal, ili protiv ekonomske propasti, vi uglavnom tapkate u mestu. Šta ste uradili sa upravnim odborima u javnim preduzećima? Šta ste uradili sa izborima direktora javnih preduzeća, sa nadzornim odborima? Šta ste u stvari uradili da se ta javna preduzeća reformišu u tom smislu, da više ne budu najveći teret i u stvari, najteži kamen po privredu ove ekonomije?

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Član 107. i član 27. Povređeno je dostojanstvo ovog parlamenta a vi niste prekinuli prethodnu govornicu kada je izrekla određene uvredljive reči na uštrb prethodne govornice, gospođe Mićić.
Gospodine predsedavajući, vi ste poznati po tome da pažljivo pratite tok sednice i da ste pri tom prilično strogi prilikom izricanja opomena. Prethodna govornica je rekla da je gospođa Mićić zloupotrebila svoj položaj parlamentarne poslanice, da se ružno izjašnjavala. Zar to nisu uvrede, gospodine predsedavajući? Mnogo veće uvrede zato što u njima možemo da pronađemo i određenu dozu omalovažavanja gospođe Mićić kao poslanice ovog parlamenta. Dakle, to je mnogo gore od onoga kada mi skrećemo pažnju na to da je predsedavajući u obavezi da govori istinu, da samo sa istinom barata kada se obraća poslanicima i kada komentariše bilo čije stavove koji se iznose u ovom parlamentu.
Prema tome, gospodine predsedavajući, vi jeste zaista povredili dostojanstvo ovog parlamenta kada ste dozvolili da se na tako nipodaštavajući način jedna poslanica obrati drugoj poslanici, iako se radi o poslanici iz vladajućih stranaka a pri tom je ova druga poslanica koja je povređena iz opozicione stranke.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, meni je zaista žao što ovoj raspravi ne prisustvuje državna sekretarka iz Uprave za rodnu ravnopravnost. Bilo bi zaista dobro, s obzirom da bih htela da istaknem dve poruke koje bi ovaj parlament morao da pošalje javnosti.
Jedna poruka je nulta tolerancija prema porodičnom nasilju i prema nasilju prema ženama. Druga poruka bi trebala da bude da ova tema bude prioritetu radu Vlade. Ne može život da stane dok Vlada rešava ili pokušava da reši ekonomske probleme, prilično neuspešno.
Dakle, nasilje prema ženama i porodično nasilje su eskalirali. Društvo i država nemaju pravi odgovor. Ova država ima zakone, ima nacionalnu strategiju, ima akcione planove. Dakle, što se propisa tiče, otprilike ima sve što je potrebno da bi se sprečilo nasilje prema ženama i porodično nasilje.
Međutim, uprkos svemu tome, nasilje raste iz godine u godinu. Dakle, očigledno nešto ne funkcioniše u sprovođenju svih tih propisa koje već imamo. Mi smo danas slušali sve poslanike koji su govorili i isticali svoju podršku Konvenciji za borbu protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja i to je zaista pozitivno. Dakle, verovatno će svi poslanici da podrže ove dve konvencije i dva sporazuma koja su danas na dnevnom redu.
Od 44 prijavljena poslanika za diskusije, svi su zaokružili ono – za, konvencije i za te sporazume. Međutim, postoji jedna čudna slika ove liste koja ukazuje na aktuelno stanje odnosa ovog društva i ove države prema ženi. Od 44 poslanika, 13 poslanika su muškarci. To je otprilike taj odnos koji postoji i u radu parlamenta gde žene predstavljaju 30% od svih poslanika. Očigledno postoji i jedan otklon i ovog parlamenta kada je na dnevnom redu tema ovako bitna.
Kada Ministarstvo rada i socijalne politike, tako nesrećno skrojeno, predstavlja, između ostalih, i ovu Konvenciju za borbu protiv nasilja nad ženama, prosto ne dostaje jedan kvalitet u smislu ozbiljnog shvatanja šta je tu problem sa nasiljem nad ženama.
Ukoliko se problem ne bude rešavao, mi možemo uskoro očekivati i da se udvostruči taj broj ubijenih žena.
Nažalost, čuli smo neveselu statistiku, ali nije dovoljno samo ritualno da se ponavljaju statistički podaci, da se detektuju svi problemi, potrebno je i da se sprovode svi propisi koji su usmereni na to da zaštite žrtvu.
Šta se onda radi sa ovom konvencijom koja se predlaže? Država napravi jednu rezervu prema članovima 30, 40 i 44.
Član 30. se odnosi na materijalnu odgovornost ove države prema žrtvi, a 44. se odnosi na reagovanje države po službenoj dužnosti bez ikakvih ograničavajućih faktora kada je potrebno da se procesuira neki postupak protiv nasilnika.
Evo nama prilike ovde u parlamentu da ne ostanemo samo na verbalnom, neka svako od poslanika, koji je danas iskazao svoju podršku ovoj konvenciji, glasa za povlačenje rezerve na ova dva člana Konvencije i eto nama konkretnog doprinosa parlamenta u smislu borbe protiv nasilja nad ženama i protiv porodičnog nasilja. To je već jedan iskorak iz verbalnog prema konkretnog postupanju. To je ono što nedostaje u sprovođenju svih zakona. Očigledno da ni Ministarstvo pravde, ni Ministarstvo zdravlja, ni Ministarstvo rada i socijalne politike ne vode računa, a pogotovo MUP, da koordinišu svoje poslove i da zajedničkim snagama se pokušaju izboriti sa ovim velikim problemom kada se govori o porodičnom nasilju i nasilju nad ženama.
Dakle, nulta tolerancija prema nasilju, prioritet za Vladu zato što nasilje, porodično i nad ženama, je jasan pokazatelj u kakvim problemima je ovo društvo, a sa njim i država. Tek ukoliko, u tom smislu, ozdravi društvo, ako se promeni taj tradicionalni pristup prema ženama koji je toliko aktuelan i toliko jak, unazad stotinu godina, u tom slučaju možemo očekivati uspeh i na svih ostalim terenima državnog i društvenog napretka. Hvala.

Hvala vam gospodine potpredsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, napokon smo stigli do dnevnog reda, s obzirom da je jesenje zasedanje započelo sa jednim dnevnim redom, pa je sednica prekinuta i to dva puta. Dve sednice su se ubacile od onog početnog dana kada se otvorila ova prva sednica pa do današnjeg dana.
Na ovaj način se ustvari pokazalo koliko se ova vlast ne snalazi u upravljanju državom, u predlaganju zakona i ustvari u organizovanju poslova na koje se obavezala čim je formirala Vladu. To je neozbiljno ukoliko Vlada ne ume da se organizuje, a time što dozvoli sebi da predloži određene zakone parlamentu za ovo drugo redovno zasedanje a izgubi iz vida da će neki rokovi da se preklodiraju u vezi javnih preduzeća ili da je započet i zimski semestar pa će i prava studenata da se ugroze zato što nije preduzela određene korake u pogledu podnošenja određenih zakonskih predloga, da bi se izbegle sve one neprijatnosti i štetne posledice nedonošenjem tih zakona. To jeste neozbiljno.
Nažalost, nije nam jasno ni šta je to rukovodilo Vladu kada je ove zakone predložila kao prve zakone koji će se raspravljati u ovom jesenjem zasedanju u parlamentu. Koji su bili kriterijumi i zašto je upravo Vlada pomislila da je prioritetno da parlament raspravlja o Predlogu zakona o posedovanju, o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, o elektronskoj trgovini, o Zakonu o zaštiti konkurencije, kao i određene ratifikacije? Dakle, šta je rukovodilo Vladu sa ovakvom odlukom da se brzo potezno podnesu ovi zakonski predlozi a da se ne podnesu neki drugi zakoni?
Kada se država nalazi u krizi u kojoj se nalazi pre svega ekonomskoj, a nećemo isključiti ni sve ostale krize društva i države, u tom slučaju mora mnogo ozbiljnije da se razmisli šta se hoće i kako se hoće i koje zakone ćemo staviti prioritetno u skupštinsku proceduru. Ovo meni sve liči na činjenicu da vi imate jedan korak napred kada se radi o upravljanju državom, a dva koraka nazad, pa onda jedan okret i vi ustvari upravljate ovom državom kao da igrate tango.
To je prosto nedopustivo, ukoliko želite nešto ozbiljno da promenite. U čemu se ogleda ta vaša želja za promenama? U tome što ne znate da se organizujete u pogledu predlaganja zakona, ne znate da se organizujete u pogledu prioriteta koji su najbitniji za izlazak iz krize ove države.
Kada govorimo o dnevnom redu, ne možemo da ne pomenemo Predlog zakona o posredovanju, koji zaista, kada pogledate obrazloženje zašto je bilo potrebno da se zakon predloži, mi nemamo neke zamerke na te razloge, na ciljeve. Dakle, mi bismo mogli da podržimo te vaše namere koje su iskazane u obrazloženju zakona.
Međutim, šta je tu problem sa ovim posredovanjem? Mi zaista podržavamo pravnu sigurnost, podržavamo konkurenciju, podržavamo uvođenje reda u funkcionisanje posredovanja. Mi zaista podržavamo kvalitet i stručnost, sve ono što bi trebalo da krasi jedno posredovanje. Ali, kao prvo, ukoliko već razgovaramo o posredovanju u prometu nepokretnosti i o zakupu nepokretnosti, ne možemo da izostavimo jedno mnogo ozbiljno pitanje, što se posredovanja tiče, a to je posredovanje u uvozu gasa iz Rusije.
Dakle, ovde se radi o ogromnim sredstvima koja nekako prolaze mimo pažnje Vlade, kada govori o tome šta to misli da uradi u pogledu rešavanja krize u ekonomiji. Jeste posredovanje u prometu nepokretnosti jako bitno, da se reguliše zakonom, i jako je bitno da se zna koliko se novaca može uzeti na ime poreza iz tog pravnog posla posredovanja. Isto tako je bitno da se zna koliko cena gasa raste zbog postojanja posrednika u tom pravnom poslu uvoza gasa.
Milioni evra se plaćaju na godišnjem nivou kada se uvozi gas iz Rusije, samo zato što imamo posrednika koji postoji na papiru, koji samo premešta papir iz jednog u drugi ugao. Ništa drugo ne radi i uzima za to milione evra, desetine miliona evra. A vi u obrazloženju ovog zakona o prometu nepokretnosti govorite o vrednosti, milijardu evra nepokretnosti koje su predmet tog pravnog posla posredovanja i govorite o tome koliko je velika ta naknada od tri milijarde dinara provizije koja se uzima od strane agencija i ukoliko to ulazi u legalne tokove, koliko država može od toga da ima benefite, baš po osnovu poreza.
Zaboravljate da država potpuno gubi iz vida desetine miliona evra, baš na ime posredovanja, a spremni ste da povećate PDV sa 8% na 10%, između ostalog i na cenu gasa, na osnovne proizvode koji će u velikoj meri da ugroze egzistenciju građana ove države.
Dakle, toliko o tome koliko ste ozbiljni kada govorite da želite transparentnost, javnost, pravnu sigurnost, red, redovno plaćanje poreza itd, jer dok ste sa jedne strane toliko represivni i toliko želite da uvedete red, sa druge strane celu jednu oblast posredovanja ostavljate nebranjenu, nekontrolisanu, netransparentnu, a pri tome zbog toga svi trpimo štetu.
To je samo još jedan dokaz da zakone koje predlažete i koji mogu i na ove zakone da se odnose, da vi bukvalno formu praznite sa sadržinom. Ostaje vam prazna forma, floskule ostanu, opšta mesta zalaganja za pravnu sigurnost, za ravnopravnost, za jačanje pravne države i uvođenje reda u funkcionisanje države i odnosa pojedinaca, pravnih lica prema državi.
To je toliko jasno, kada mi raspravljamo o zakonima, i prosto moramo uvek da vam ponovimo ovu činjenicu, zato što ne nailazimo na odgovarajuću reakciju od strane vlasti. Ne pokazujete ambiciju da na bilo koji način odgovorite pozitivno, u smislu prihvatanja naših sugestija, naših preporuka i naših kritika. Ne radi se ovde o tome da mi vas kritikujemo samo zato što ste vlast. Mi vas kritikujemo zato što za 14 meseci, od kada ste vlast, niste uradili ništa konkretno da biste stvari pomerili, ne od nule, nego od minusa.
Zato, kada kažete da je potrebno da se uvede stručnost u ovu oblast posredovanja nepokretnosti, mi vama ne možemo da verujemo da vi to odgovorno mislite, da vi to u stvari shvatate zaista ozbiljno. Jer, kako možemo da vas ozbiljno shvatimo ukoliko vi tu stručnost postižete tako što se zadovoljavate time da zaposleni u agenciji, odnosno preduzetnik, onaj ko radi posredovanje, ima najnižu stručnu spremu, srednju školu, a pri tome u nekoj drugoj odredbi tog zakona vi od tog posrednika tražite daleko veće obaveze od onih koje je on u mogućnosti da ispuni, ukoliko zaista ima samo srednju stručnu spremu.
Kada se pozivate na polaganje stručnog ispita, vi zaboravljate da mi imamo stručne ispite i za javne beležnike, imamo stručne ispite i za državnog revizora i za stečajnog upravnika itd. i ti stručni ispiti su pokazali sve svoje mane, sve svoje potencijalne izvore za neku vrstu korupcije, trgovinu uticajem i slično, jer je na Vladi da utvrdi koji će to biti uslovi za polaganje tih stručnih ispita i da li će taj stručni ispit moći da parira Pravnom fakultetu, kada dođemo u situaciju da posrednik posreduje u prometu nekih nepokretnosti koje su izgrađene bez građevinske dozvole, nemaju upotrebnu dozvolu, a upisane su nekretnine u katastru nepokretnosti, što je inače još jedan ozbiljan nonsens koji je proizvela ova Vlada, kada je pre par meseci usvojen ovde zakon o upisu takvih nekretnina u javne knjige.
Kako vi mislite da jedan stručni ispit može biti dovoljan da pruži pravnu sigurnost građanima koji žele da prodaju ili kupe neku nekretninu? Kako vi mislite da ćete na taj način da uvedete takav red, da više pojam posredovanja u prometu nepokretnosti ne podrazumeva u stvari veliku mogućnost različitih prevara, zloupotreba, počev od toga da će biti oštećen građanin, pa sve do toga da će biti oštećena država, tako što se neće platiti porez.
Dakle, to su neke činjenice koje ste ozbiljno morali da razmotrite kada ste predlagali ovakav jedan zakon.
Inače, da razjasnimo, ovakva vrsta propisa ne postoji u EU. Šta više, vi i kažete da nije ni potrebno i nema obaveze da se usklade odredbe ovog zakona sa propisima EU, pošto takvi propisi u EU ne postoje. Dakle, kada se pozivate na evropske standarde, onda morate biti jasni u tome na koje to standarde mislite. Slažem se sa vama da su to sve evropski standardi, to je nepobitno, i pravna sigurnost, i stručnost u posredovanju, i plaćanju poreza itd, ali prosto ne radi o tome da je ovo jedan zakon koji se ogleda, odnosno traži svoju podršku u nekom evropskom propisu.
Jasno mi je da ste vi dosta odredaba prepisali iz hrvatskog zakona iz 2007. godine. Nije ni to problem. Dakle, mi ne smatramo da vi svaki put kada pišete zakone trebate da izmišljate toplu vodu, ali morate pre svega da vodite računa o kontekstu, da vodite računa o uslovima u kojima će se taj zakon primenjivati u Srbiji i koje su to anomalije koje taj zakon mora da popravi kako bi u stvari mogla da se sprovodi i da se uredi jedna pravna sigurnost u državi.
Zakon o zaštiti konkurencije je donet 2009. godine, pre četiri godine i, evo, vi ste našli za shodno da promenite neke odredbe tog zakona, što je legitimno pravo Vlade. Međutim, kada te promene radite, bilo bi dobro da one pre svega budu u interesu celokupne države, pa i onih protiv kojih će se voditi određeni postupak u proceduri utvrđivanja narušavanja tog prava na zaštitu konkurencije.
Zato, kada čitamo ovaj zakon, možemo naći neke viruse koji su ubačeni u sam tekst zakona. To je virus ugrožavanja nezavisnosti. Uvođenjem takse umesto naknade vi u stvari ugrožavate nezavisan rad ovog državnog regulatornog tela, što zaista nije za pohvalu, jer taksa se naplaćuje po Zakonu o administrativnim taksama i to nije naknada, to ide direktno u budžet, a iz budžete se transferiše, u obimu u kome se bude želelo, od strane izvršne vlasti Komisiji za zaštitu konkurencije.
Zatim, tu vam je u stvari narušavanje prava na pravično suđenje, kada ukidate pravo žalbe na zaključak kojim se upravlja postupkom. Zatim, tu vam je represija, jer povećavate u velikoj meri novčane kazne koje su zaista ogromne. Tu vam je i retroaktivnost koja se odnosi na primenu odredaba, odnosno primenu ovog zakona na postupke koji su zatečeni i nisu završeni pre donošenja ovog zakona, a vođeni su po zakonu iz 2009. godine. Dakle, to su ozbiljni nedostaci, koji možda na prvi pogled nisu toliko uočljivi, ali jesu problem za sprovođenje ovog zakona.
Kada govorimo o podršci zakonima koji su danas na dnevnom redu, mi uvek ističemo da smo spremni da podržimo sve dobre izmene, sve dobre predloge, ukoliko zaista pronađemo u njima potencijal za ono što obećavate i za ono što tvrdite i u predlogu zakona i u vođenju politike. Međutim, retko kada pronalazimo da tu postoji jedna suštinska politika u smislu jačanja pravne države i u smislu jačanja koraka koji se preduzimaju za izlazak iz opšte krize u kojoj se država nalazi.
Zbog toga, kada govorimo o Predlogu zakona o posredovanju, mi vam možemo reći da ne možemo da podržimo zakon koji ima tolike anomalije da zaista neće unaprediti tu vrstu poslovanja, bez obzira što ste iskazali određenu spremnost, ali tu spremnost putem ovog zakona nećete uspeti da realizujete.
Isto tako, možemo da kažemo da nećemo moći da podržimo ni ove izmene Zakona o zaštiti konkurencije, ukoliko ostanu ova rešenja koja sam nabrojala, koja u toj meri u stvari ugrožavaju rad Komisije za zaštitu konkurencije.
U svakom slučaju, za ove zakone o elektronskoj trgovini ili izvozu i uvozu robe dvostruke namene možemo reći da se zaista slažemo sa tim da se i u toj oblasti stvari zakonom regulišu i nemamo politički problem oko toga da podržimo te zakone. Ali, još jednom podvlačim, jedno je obećavati nešto i pričati o nečemu, a sasvim drugo je kada vi nešto realizujete, odnosno ne realizujete.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, samo nešto da razjasnimo. Kada sam se vama obraćala, obraćala sam vam se kao predstavniku Vlade. Što se vašeg ministarstva tiče, ja tu zaista ne bih posebno iznosila neke zamerke, ali, uopšteno gledajući, zaista imamo ogromne zamerke na rad Vlade u celini i zato, kad god se obraćam vama, gospodine ministre, to se odnosi na celu Vladu. A Vlada se pokazala kao veliki iluzionista, a to je ono da stvara iluzije da nešto radi, da nešto dobro radi, a u stvari stvara maglu. Iza te magle i iza svih tih iluzija, u stvari postoji jedna veoma nevesela stvarnost. To polako postaje, čini mi se, mnogo vidljivije i za sve veći broj građana, naročito od kada je prvi potpredsednik javno izjavio da je država pred bankrotom. Dobro jutro.
Trebalo je da prođe 14 meseci da gospodin prvi potpredsednik vidi o čemu se ovde radi kada se priča o ekonomiji u Srbiji. Dakle, o tome se radi, gospodine ministre. Za 14 meseci Vlada stvari nije pomerila iz minusa. Ne možemo da očekujemo, niste nam dali nade, da će nešto bitnije da se promeni u budućnosti. Dakle, ovakvom neorganizovanošću koju ste pokazali predlaganjem zakona, skidanjem zakona sa dnevnog reda, pa nova sednica, to je neozbiljno.

Gospodine predsedavajući, kako da vam kažem, ne govorite istinu. Ne govorite istinu i pri tom predsedavate na prilično neobjektivan način.
Dakle, gospodin Đurić je pominjao član 27. i 107.

Član 27. i član 107. Gospodine predsedavajući, meni je žao što ste toliko osetljivi na svaku vrstu kritike, ali gospodin Đurić nije se direktno obraćao gospođi Tomić. Gospodin Đurić je samo spominjao njenu diskusiju.
Da li zabranjeno spominjati ime, odnosno prezime diskutanta prilikom rasprave u načelu? Mislim da nije.
Zato ste, gospodine predsedavajući, prekršili čl. 27. i 107. Vi ste direktno povredili dostojanstvo ove skupštine i svakog od prisutnih poslanika, zato što ste govorili nešto što nije tačno gospodine predsedavajući. Trebalo je pažljivije da slušate načelnu raspravu gospodina Đurića i da ne budete subjektivni prilikom ocenjivanja na koji način je isti diskutovao.
Subjektivnost, najverovatnije proističe iz činjenice da je kritikovao u velikoj meri Fond PIO. Mi znamo da ste vi direktno, što se tog fonda tiče, zainteresovani za isti, s obzirom da ste u penziji.
Prema tome, i tu možemo da nađemo, je li tako gospodine predsedavajući, razloge za jednu neobjektivnost.
Zaista apelujem na vas da sledeći put prvo pazite, slušate šta govore poslanici, a kao drugo, kada reagujete budite maksimalno objektivni. Zato vam sada preporučujem da gospodinu Đuriću date priliku da replikom odgovori na sve ono što je pogrešno protumačeno od strane gospođe Tomić u pogledu njegove diskusije.