Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nije prisutan ministar, zato što sam želela da ga pohvalim. Da ga pohvalim, s obzirom da je jako lepo pročitao ove dve nacionalne strategije i da pohvalim njegov entuzijazam. Ali, taj entuzijazam je po našem mišljenju prilično neutemeljen.
Gospodin ministar je ovde izneo jedno svoje mišljenje, da je Srbija bogata zemlja. Nije u pravu gospodin ministar, Srbija je siromašna zemlja, jedna od najsiromašnijih u Evropi. Ali, Srbija je 2001. godine, kada se konstituisala Vlada Zorana Đinđića bila razorena zemlja, bila je razorena zbog posledice delovanja političkih istomišljenika, gospodina ministra pravde i državne uprave. Dakle, kada govorimo o siromaštvu i o bogatstvu moramo da razmišljamo o tome, kako je izgubljeno 20 godina i kako je to moglo da se desi da danas Srbija bude u toj meri siromašna.
Nisam videla da je bilo ko iz vlasti, pa ni vi gospodine ministre, niti neko iz vašeg Ministarstva, zatražio izvinjenje i oprost od građana Srbije za krađu 20 godina njihovih života zbog direktnog delovanja političkih snaga koje su i dan danas na vlasti, zbog njihove pogrešne političke koncepcije, bez obzira što se u međuvremenu napravio sarto-mortale i što se u međuvremenu preuzela politika LDP, koja će dati neke rezultate u pogledu evrointegracija.
Dakle, 20 godina izgubljenog života, i zato gospodine ministre nemate pravo da kritikujete privatizaciju, jer za kompromitaciju privatizacije i te kako su upravo ti vaši politički istomišljenici, kako da kažem, pravno-politički prethodnici dali veliki doprinos. Slažem se sa vama da mnogo šta u privatizaciji nije valjalo i ne valja. Međutim, ne smemo da izgubimo iz vida to, da su kase 2001. godine bile prazne, a da su građani bili maksimalno osiromašeni.
Prema tome, kada govorimo takve stvari, bilo bi dobro da razmislimo o sopstvenoj odgovornosti, o odgovornosti one političke opcije koja je i te kako imala ulogu u celoj toj propasti, sa kojom je počela ova država 21. vek.
Gospodine ministre, zašto govorim da taj entuzijazam koji ste ovde ispoljili nema neki kvalitet, i zašto je on neutemeljen. Pa zato gospodine ministre, što prosto nema ovde promene vrednosnog sistema na koji bi vi trebali da gradite sve ove dobre namere i dobre želje, koje ste nabrojali u nacionalnim strategijama, i za pravosuđe, njegovu reformu, i za borbu protiv korupcije.
Vrednosni sistem je infrastruktura koja treba da nosi sve ove eufemizme koje ste vi nabrojali u nacionalnim strategijama, a to je lepo rečeno eufemizam, jer da sam ironična, rekla bih da je ova nacionalna strategija o reformi pravosuđa "trla baba lan" ali nisam ironična. I zato govorim o eufemizmima.
Kada ih pročitamo, sve ovako nabrojane, efikasnost pravosuđa, unapređenje pravosuđa, nezavisnost, pravna sigurnost, odgovornost, vladavina prava, pri tom vi vladavinu prava stavljate u znake navoda. Da li vi u stvari ironizujete ovaj pojam, koji je toliko bitan, i toliko ključan za funkcionisanje jednog pravosuđa. Stručnost, poverenje u pravosudni sistem, poboljšanje kvaliteta, nepristrasnost, transparentnost itd, itd. Dakle, to su sve prazne reči ukoliko ih ne prati suština.
Zaista, postoji osnovana sumnja da se ta suština negde izgubila ili se uopšte nije ni napravila. Vaše ponašanje kao ministra, vaše Ministarstvo ne daje nam za pravo da verujemo da je vrednosni sistem onaj koji je ustanovljen devedesetih godina promenjen, od kada ste u stvari promenili svoje dresove i postali evropejci.
Zašto to govorim gospodine ministre? Vrednosni sistem znači da vi ustanovite šta je dobro i šta je loše i po tome u stvari da kreirate i nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Tačno da se zna kuda se ide sa tom strategijom, čemu se stremi, na koji način će se sprovoditi ta strategija i šta se u krajnjem slučaju očekuje kao konačni rezultat kada se ta nacionalna strategija ostvari?
Vi očigledno ne razumete da je to nešto loše kada razmenjujete slatkiše sa haškim optuženicima i osuđenicima. Zaboravljate zašto su se oni našli u Hagu i zašto moraju da odgovaraju pred Međunarodnim sudom pravde, za sve ono što se izdešavalo ratnih godina devedesetih. Vi ne razumete zašto je to problem kada demonstrirate sa ekstremistima protiv presude jednog Međunarodnog suda. Vi ste i pravnik gospodine ministre, vi ste i ministar pravde i državne uprave, i vrlo dobro znate da postoje pravni lekovi i da prosto jedan pravnik ne može kao bilo koji laik da svoje nezadovoljstvo jednom sudskom odlukom iskazuje demonstrirajući na ulici i to ispred zgrade parlamenta, vrhovnog, zakonodavnog i predstavničkog tela.
Dakle, to je taj problem nerazumevanja novog vrednosnog sistema koji bi trebalo da promovišete, ali očigledno da za to niste sposobni. Iz tog razloga mislimo da ove nacionalne strategije nemaju izgleda na uspeh. Sve ovo što ste ovde nabrojali kao osnovna načela, predstavljaju u stvari jedan koncept reforme pravosuđa koji bi svaka politička opcija mogla da podrži. Dakle, i mi smo ti koji se zalažemo i za nezavisnost pravosuđa, i za stručnost, i za nepristrasnost, i za transparentnost rada, i za vladavinu prava itd, itd.
Međutim, razlika između nas i vas je u tome, što mi zaista to i mislimo, a vi ste ovde napisali i smatrate da ćete time, što ćete ceo taj posao u stvari da prenesete na jednu komisiju za sprovođenje reforme, koji će opet da oformi neke grupe za određene poslove, da ćete oformiti neke podgrupe za promenu Ustava, da ćete napraviti jedan sekretarijat koji će da bude u stvari desna ruka ove komisije, da ćete vi na taj način zaista i da sprovedete reformu pravosuđa.
Gospodine ministre, to tako ne ide. Dakle, vi nećete moći na tako jedan birokratski način, prenošenjem odgovornosti za reformu pravosuđa, koje je političko pitanje, dakle, to je jedna politička odluka da se reformiše pravosuđe, da prenesete na ovakve organe, kao što su komisije, grupe i podgrupe. Znate, postoji jedno zlatno pravilo - kad god ne misliš nešto zaista i da uradiš, ti oformiš komisiju pa je zadužiš da ona sprovodi ono što si ti zamislio. Upravo se o ovome radi, gospodine ministre, o tom zlatnom pravilu.
Nije poslednja reforma pravosuđa propala zbog neke birokratske greške nekog birokrate, nego je propala iz tog razloga jer nije bilo političke volje, nije bilo političkog konsenzusa u samoj koaliciji na vlasti, nije bilo političkog konsenzusa sa javnošću, dakle, u celom društvu, sa opozicijom, a i vi ste, gospodine ministre, tada bili u opoziciji. Dakle, nije bilo jasnog konsenzusa oko toga kako mi vidimo pravosuđe, kako ćemo ga reformisati, u kom smeru ćemo se kretati.
Pre neki dan je ovde bila gospođa Nevena Petrušić, Poverenica za ravnopravnost. Ona je govorila o tome koliki je problem vrednosni sistem koji generiše netoleranciju, diskriminaciju koji, u stvari, generiše povredu ljudskog prava. Dakle, radi se o tome da je to osnovni problem danas u Srbiji i zato mislimo da nemate kapacitete i nemate sposobnosti da iznesete ovu reformu i što se tiče borbe protiv korupcije i što se tiče reforme pravosuđa.
Gospodine ministre, vi se zalažete za nezavisnost pravosuđa. Onda kada pogledamo na koji način će ta komisija za sprovođenje reforme da funkcioniše, od kojih članova će biti sastavljena, iz kojih sve institucija će da dolaze ti članovi, kad pogledamo da će biti 15 članova u toj komisiji, onda možemo da zaključimo da će to biti jedno rogobatno, komplikovano telo, koje prosto neće biti operativno i efikasno. Da ne pričamo o daljem prenošenju nadležnosti iz te komisije na ove radne grupe i podgrupe.
Izvršna vlast, prema ovoj strategiji, i dalje ima ključnu ulogu na pravosuđe i dalje je izvršna vlast ta koja će ustvari da vodi ceo taj postupak, iako ste se vi na neki način sklonili sa strane i zakamuflirali vaš uticaj kao izvršne vlasti na tu reformu pravosuđa, sve preko te komisije koja će sada biti dominantna. Interesantno je to da će ona biti očigledno i jedina odgovorna, ukoliko reforma pravosuđa ne uspe.
Gospodine ministre, radi se o tome, kada budete bili spremni da saslušate naše zamerke, ja ću da nastavim.
(Predsednik: Samo vi nastavite.)
U redu, hvala vam.
Radi se o tome da ne može komisija da bude ona koja će biti glavni nosilac reforme pravosuđa. Vi ste godinu dana nešto radili, kažete – mi ne vidimo rezultate. Možda su rezultati smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda. To nije za pohvalu. Možda vi u rezultate ubrajate, recimo, činjenicu da ste doneli onaj katastrofalni Zakon o amnestiji koji je pustio veliki broj kriminalaca na slobodu, koji su ustvari postali i povratnici. Zaista ne mislim da je to takođe za pohvalu. Godinu dana ste imali da uradite nešto, uradili niste ništa, to što ste uradili bolje da niste radili, i onda izlazite sa predlogom ove komisije i to je odlično.
Sada, gospodine ministre, da idemo dalje. Time što ste vi nabrojali dobra načela, time što ste rekli koliko želite da pravdu privedete onom građaninu koji je ustvari i najželjniji te pravde, vi niste završili posao. Vi ćete posao završiti ukoliko sa borbom protiv korupcije krenete zaista ozbiljno.
Dakle, ove dve stvari su vam zaista povezane, i reforma pravosuđa i borba protiv korupcije. Ako su povezane i vi ozbiljno mislite da reformišete pravosuđe, a da se borite protiv korupcije, onda kao prvo morate da obavestite vašeg političkog kolegu vicepremijera gospodina Vučića, da on kao jedinka, makar bio i potpredsednik, odnosno vicepremijer, mora da uskladi svoje postupke sa institucijama, odnosno da prepusti institucijama da rade svoj posao, i policija i tužilaštvo i sudovi. Dakle, ne može pojedinac da se bori protiv korupcije, ne može pojedinac da se na tako marketinški način ozbiljno bori protiv tako ozbiljnog problema. To je prva stvar koju biste trebali da uradite.
Sledeća stvar je, gospodine ministre, ta da proverite - kako je to moguće da je Ustavni sud pre godinu dana naprasno odlučio da vrati u sudove i tužilaštva oko hiljadu neizabranih sudija i tužilaca? Nemojte mi reći da je pravna odluka. To je politička odluka. Gospodine ministre, to je možda politička odluka, u smislu politike dodvoravanja nove vlasti koja se tada već promaljala. Dakle, suština je ta da je među tih hiljadu sudija i tužilaca, i 600 sudija i tužilaca koji su se učlanili u SNS. Dakle, to su sudije i tužioci, vaše političke kolege koji su vraćeni u sudove, bez ikakvog kriterijuma. Prosto, bilo je jasno da su vraćeni kao rezultat nekih predizbornih obećanja.
Ako zaista mislite da se bavite borbom protiv korupcije, i to nekom nacionalnom strategijom, evo vam prilike da malo razradite tu nacionalnu strategiju, vodeći računa o tome šta se to sve dešava u Srbiji. Srbija nije Marsu. Dakle, ovde imamo realnu situaciju.
Da li ste vi, gospodine ministre, bili skoro u jednom od sudova u Srbiji, nebitno da li je Beograd u pitanju, da li je neki sud iz unutrašnjosti, iz Vojvodine, bitno je da bude samo jedan sud, osnovni sud, recimo? Da ste bili, vi ste mogli da vidite pravo stanje, sliku i priliku srpskog pravosuđa. Niste morali da odete u drugi grad, sve bi vam se reklo tamo, na licu mesta.
Da li ste vi, gospodine ministre, bili skoro u nekoj lokalnoj samoupravi, u nekoj ustanovi, da li ste bili u katastru, gospodine ministre? Da li vi znate, recimo, da je stigao zakon u skupštinsku proceduru o državnom premeru i katastru, koji pravi diskriminaciju u pogledu plata između onih koji su geodetske struke i onih koji nisu, odnosno koji su pravne struke?
Vi ovde govorite nešto o Katastru nepokretnosti. Da li ste vi svesni toga u kojoj meri će Katastar nepokretnosti na ovaj način biti u opasnosti da pravnici, sa položenim pravosudnim ispitima, budu imali mnogo manje plate od, recimo, geodetskih inženjera ili službenika, službenika koji rade na istom mestu, jedan ima geodetsku školu, drugi nema, oni sa geodetskom, iako rade isti posao, imaće daleko veću platu?
Dakle, to je jedan od načina kako vi možete da urušite pravnu sigurnost, jer dopustićete, evidencija i registracija nepokretnosti je jako bitna ukoliko želite da privučete strane investicije, kako ćete ih tako privući, ukoliko vi na neki način onemogućavate rad tog Katastra nepokretnosti. To je jedan primer kako nedostaje ovim nacionalnim strategijama jedno suštinsko premišljanje i jedan realni odnos prema stanju života u Srbiji.
Da završim, gospodine ministre, vi ste govorili o tome da vam je cilj i efikasnost suđenja, da zaista želite da ta suđenja budu nepristrasna, nezavisna, kvalitetna itd.
Kada ste se vi vratili…