Gospodine Krkobabiću, volim da plaćam svoje račune, ali mi ne pada na pamet da finansiram vašu nesposobnost. Kada izdate poslovni prostor, onda taj poslovni prostor treba da ima prozore, treba da ima grejanje i potrebna je elektroinstalacija u tom poslovnom prostoru. Ako sve to nema, onda ste vi kao neko ko daje taj prostor u zakup prevarili onoga ko taj prostor u zakup uzima i nećete dobiti dinar dok ne upristojite taj poslovni prostor koji ste nam iznajmili. Dinar jedan nećete dobiti, jer mi te pare zarađujemo, mi te pare ne uzimamo iz budžeta kao vi. U tome je razlika.
Ako govorimo o penzionerima u Beogradu, to što vi radite, to nije staranje, to je uništilo Beograd. Koliko je, ministre finansija, u minusu Gradsko saobraćajno preduzeće? Deset milijardi, da bi vi mogli da se šepurite u izbornoj kampanji sa pričom – evo, penzioneri, nemojte da platite kartu. To neplaćanje karte dovešće penzionere do toga da će peške ići po Beogradu. Milijardu evra je zadužen Beograd. To je ta politika. Javna preduzeća rade po cenovnicima iz 2006. i 2007. godine. Na šta liči Beograd danas? Samo policija u njemu radi i niko drugi. To nam se ne dopada. Beograd je postao izvor populizma i demagogije, umesto da bude motor razvoja ove zemlje. Stopa nezaposlenosti u Beogradu je iznad republičkog proseka. Nepismenost je iznad republičkog proseka. Socijalna politika je katastrofalna. Milostinja, to nije strategija.
Niste vi neko ko je nasledio Beograd pa sada ima pravo da časti po Beogradu kako mu padne na pamet, nego je potreban red. Videćemo budžet za narednu godinu i republički budžet ovde, u kome se praktično zamrzavaju penzije zbog uticaja inflacije na kurs. To su činjenice. Za ono što ste dobro uradili, svaka čast. Jedan od pozitivnih efekata je činjenica da ste vi afirmisali deo našeg društva kroz svoje političko delovanje. Bilo bi dobro da su i drugi delovi našeg društva u toj meri afirmisani, ali ne možete ispunjavati interese nezavisno od interesa svih drugih.

Hoću da vam kažem ponovo gospodine Krkobabiću da dinar nećete dobiti od naše stranke sve dok ne naučite da se novac zarađuje. Znači, ne možete da nekome iznajmite poslovni prostor, a da onda taj neko dođe u poslovni prostor i shvati da je prevara. Znači, to ne može više tako. Možda može sa nekim drugim, sa nama ne može. Svoje troškove plaćamo, ali uz prava idu i obaveze što treba da znate, s obzirom na godine, nemojte da vam ja držim tu lekciju.
Kada izađete jednom na izbore bilo gde, onda komentarišite izborne rezultate. Mi smo u Beogradu dobili 70.000 glasova i to treba poštovati, te ljude treba poštovati. Neuspeh na gradskim izborima je između ostalog i posledica naše procene da treba da platimo ovom društvu cenu koja je preuzeta od ozbiljnih promena unutar same Srbije. Podržali smo i vas na mestu zamenika gradonačelnika na funkciji koja nikada nije postojala, jer bez vas nije mogla da funkcioniše republička Vlada ni gradska Vlada. Funkcionisanje te vlade bio je preduslov nekih ozbiljnih i većih političkih transformacija do kojih je u međuvremenu došlo, pa ste vi sada u koaliciji sa onima sa kojima niste bili spremni da pričate godinama jer su tada bili đavoli. To smo mi uradili i platili i za to nam nije žao. Ako treba tu cenu da preuzmemo, preuzeli smo i opet ćemo.
Što se tiče trinaeste penzije, gospodine Dinkiću, u poslednjih 10 godina Slovenija je uložila u dva miliona stanovnika, u obrazovani sistem za dva miliona stanovnika pet milijardi evra. Srbija sa četiri puta više stanovnika uložila je 10 puta manje novca. Neće biti trinaeste penzije ako u ovoj zemlji ponovo ne profunkcioniše sistem obrazovanja, ako je ne dignemo na onaj nivo na koji mora biti da bi se otklonile tako krupne anomalije kao što su one koje opisuje naš obrazovani sistem kao sistem iz koga 30% đaka izađe funkcionalno nepismeno.

Ovde ću i prestati sa polemikom. Slažem se da nema potrebe da unosimo sada te porodične rasprave ovde u parlament, ali prosto mislim da neka pitanja koja su postavljena, su postavljena kako bi na njih odgovore dao ministar finansija pa onda zbog toga bio žigosan. Što se mene lično tiče za mene je jednako odgovoran svaki član Vlade koji je glasao za zamrzavanje i umanjenjem penzija, a onda ovde u parlamentu nas optužuje, kritikujući nas zbog vrlo jasnog odnosa prema neodrživoj politici penzionog fonda.
Što se tiče, gospodine Krkobabiću, naših 70.000 birača. Ne bi ni jednog od njih imali kada bi svojim primerom podržali vaše ponašanje. Vi ste plaćeni da sedite u pošti i radite posao direktora, a sedite u Skupštini. Morate naučiti elementarni red, plaća se usluga, izvršen je posao. Ne možete da računate na pravo, a da bežite od obaveze i odgovornosti. Kada ispunite obaveze koje su preduslov plaćanja dobićete novac, do tada ni naših 70.000 ljudi ne misli da treba da platimo. Mislim da treba i svi drugi tako da se ponašaju, da počnu da postavljaju pitanje efikasnosti i rezultata. Samo to i ništa više osim toga. Svaki uspeh u vašem nastojanju da rešite probleme penzionera tu vam apsolutno želim uspeh, ali unapred sa svim iskustvom koje imam ja i naša stranka osuđeni ste na neuspeh. To se sada vidi. Zbog toga ovde kukumavčite za četiri hiljade dinara. Nema ni četiri hiljade i za to ste glasali na Vladi.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da vam se zahvalim, gospodine Pastor, zbog toga što ste u prvim minutima svoje diskusije otklonili, ipak bih rekao, jednu nepravdu, jer se u poslednjih nekoliko dana formirao utisak u javnosti kako je samo aktuelna vlast spremna na institucionalno uvažavanje AP Vojvodine.
Mi smo od 2001. godine nastojali da promenimo neodrživo položaj u kojem se nalazi Vojvodina, kao i sama Srbija. Tokom tog perioda je bilo nekoliko sednica na kojima je kao predstavnik Vojvodine govorio predsednik parlamenta. To je tada bio Nenad Čanak. Svakako da to nije bilo dovoljno. Vaši podaci slikovito govore zapravo o korenima problema sa kojima se danas suočavamo. Možemo otići i odvesti ovu raspravu u pravcu kandidovanja grotesknih argumenata, ne kažem manje važnih, ali zaista grotesknih, koji opisuju život u Vojvodini.
Najkraći životni vek je u Vojvodini, ako govorimo u proseku. Najkraći životni vek žene je u Vojvodini, najkraći životni vek muškarca je u Vojvodini. Vojvodina je nerazvijeno područje itd. Ali, sve to nisu posledice loše vođene ekonomije, nego pre svega podsticaj pogrešne politike.
Odgovor koji danas treba da damo jedni drugima, ne kako raspravu koja je unapred osuđena na neuspeh, okončati prihvatanje vojvođanske inicijative, nego na koji način otvoriti, a da to nije kriza, otvoriti tako krupno pitanje kao što je pitanje organizacije života u Srbiji, Vojvodini, Beogradu ili bilo kom drugom kraju danas. Prvo, zaista je ponižavajuće slušati pravdanje onih koji su predstavnici vojvođanskih institucija, koji prate svaku njihovu ambiciju da razgovaraju o problemima Vojvodine. To je vaša obaveza, kao predsednika parlamenta, kao lidera jedne stranke koja deluje na prostoru Vojvodine. To je politička obaveza i vi radite svoj posao.
Mi ne smemo pristati na nametnutu tezu koja je unapred osuđuje na neuspeh svaku vojvođansku inicijativu koja je za nas prihvatljiva, ne zato što želimo glasove u Vojvodini, nego što ona prethodno mora dati odgovor na pitanje kako ćemo urediti Srbiju, jer od 1990. godine do danas, svako pominjanje vojvođanskog problema doživljava se kao napad na samu Srbiju. Zbog toga je ova rasprava unapred osuđena na neuspeh.
Zašto je Vlada uopšte, i vladajuća koalicija, pristala da stavi ovo na dnevni red, kada čak nema ni nekoga ko će nam ovde objasniti besmislicu koja stoji u obrazloženju? Ustavna institucija, a to je vojvođanski parlament i vojvođanska Vlada, pozivaju se na Ustav i traže od Vlade Republike Srbije da ona taj Ustav poštuje, a Vlada Republike Srbije kaže da Ustav nije bio dovoljno jasan. Bilo bi lepo da onaj ko sme dođe ovde pred nas, kao predsednik Vlade Republike Srbije i kaže nam šta nije jasno u poslednjem stavu člana 184. – budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Meni nije jasna pamet koja je ovo stavila u Ustav, ali mi je vrlo jasno koliko je, iako besmisleno, vrlo konkretni tih 7% budžeta.
Ovo uopšte nije priča o 150 ili 60 milijardi dinara koji su ostavljeni po strani, mimo Vojvodine, koja ima pravo da u određenom procentu participira u njima. Ovo je pitanje pravca u kom ide ova naša zemlja. Da li je moguće da mi probleme shvatamo tek onda kada nam eksplodiraju u lice i kada možemo da pokupimo samo param-parčad onoga u čemu smo do tog trenutka živeli. Pozicija u kojoj se nalazi čitavo društvo je neodrživa, a odnos onih koji se nalaze na vlasti prema toj činjenici je poražavajući.
Ako nismo spremni da shvatimo odnos između politike koja je vođena prethodnih godina i cene koja nam se sada ispostavlja, onda ne treba uopšte da tražimo od ljudi da za nas glasaju, jer ljudi glasaju za političare da bi rešavali probleme u kojima se političari nalaze.
Veliki problem je činjenica da se Vojvodina dinamično razvijala onda kada je bila uređena u skladu sa drugačijim pravilima. Ne zagovaram vraćanje na Ustav iz 1974. godine, jer je to model uređenja države i društva koji je 40 godina iza nas, ali ne može se zanemariti činjenica da je tokom 15 godina trajanja tog modela uređenja naše države Vojvodina značajno napredovala, uredila sopstveni život, rešila čitav niz problema ljudi koji žive na prostoru Vojvodine, a da je po definisanju nekog novog modela države ona počela da propada. Paralelno sa tim propadanjem, propada i čitava zemlja.
Ključno pitanje je političko, a ne ekonomsko. Ono se manifestuje kroz ekonomiju, zato što ekonomija ne može da ignoriše život. Karavani političara iz Beograda odlazili su i odlaziće za Novi Sad i vraćaće se sa nekim obrazloženjem sastanka na kojem su bili, ali ekonomija nemilosrdno pokazuje pravu vrednost našeg života. Ona je danas kritično niska. Nikada problemi koji su se ispoljavali na prostoru Vojvodine nisu svoj koren imali u Vojvodini, nego na nekom drugom mestu. Zato smo mi zabrinuti.
Naravno da imamo razumevanja za ovu inicijativu. Bili smo protiv Ustava. Želeli smo da čitavo društvo učestvuje u razgovoru i definisanju vizije ove zemlje kojom se utvrđuju i prava i obaveze svakoga od nas. Nismo dobili priliku na to. Šest godina nakon usvajanja tog Ustava mi od onih koji su po svaku cenu insistirali na tom ustavnom uređenju Srbije danas tražimo da poštuju sami sebe.
Da li će tih 7% budžeta koji idu ka Vojvodini rešiti ekonomske probleme u Vojvodini? Neće, ali će tih 7% koje Vlada oduzima Vojvodini presudno definisati karakter vlasti u ovoj zemlji. Da li je to vlast koja poštuje zakone i poredak Srbije ili vlast koja misli da sve počinje i završava sa njom? To je nama presudno važno.
Strašan je problem i činjenica je da je jako mala razlika između onoga što radi ova vlast i onoga što je radila prethodna vlast, koja je apsolutno bila u prilici da reši čitav niz problema zbog kojih danas kritikuje Dačića i njegovu vladajuću koaliciju, i 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, pa to nije učinjeno. Zbog čega? Pre svega, zbog čvrsto ukorenjene teze i uverenja da je Srbija ugrožena i da se ugrožava ukoliko se menja njeno unutrašnje uređenje u skladu, ne sa interesima onih koji se nalaze na vlasti u Vojvodini, nego sa potrebama ljudi koji u Vojvodini žive. Mi se protiv toga moramo boriti. Zato su nam potrebne institucije i razgovori u okviru institucija.
Bilo bi poštenije reći – nama para. Znamo da ih nema. Juče je predat amandman kojim Vlada koriguje budžet za devet milijardi, za 90 miliona evra, amandmanom, korekcija budžeta. Ako nema novca, moramo postaviti pitanje – kako ćemo ga zajedno stvoriti? A da distribucija onog novca koji inače nije dovoljan, nije ni rešenje za Vojvodinu a ni za preostali deo Srbije.
Ključno je pitanje političkih reformi. Ono možda nije atraktivno, jer govorimo o reformama koje su suprotne politici balvana, bez obzira da li se oni trpaju na puteve na severu Kosova ili su balvani po Krajini sa početka devedesetih godina, suprotna onoj logici koja je na "jogurt" revoluciji došla na vlast.
Gde ćemo se sledeći put sresti i u kakvoj situaciji? Nacionalizam je pogonsko gorivo svakog nesrećnog društva. Naši resursi su potrošeno i zato je bilo bolje da ste, gospodine Stefanoviću, našli nekog ministra koji bi ovde seo i zamolio za razumevanje predstavnike Vojvodine, kroz rečenice – mi smo taj budžet za narednu godinu skrpili kako smo znali i umeli, više novca nema, dajte da vidimo kako ćemo i šta ćemo dalje, nego što samim ponašanjem, praktično, uništavate i minimum mogućnosti da se ovako krupno pitanje reši na normalan način.
Insistiramo da se poštuje Ustav, da se poštuju zakoni, da se donesu zakoni koji su potrebni. Jer, ako na takav način ne definišemo međusobne odnose, na koji to drugi način mislimo da uradimo? To smo probali devedesetih godina i evo nas dokle smo stigli. Tada se drugačije razmišljalo i radilo, a pošto je Vojvodina tema, Vojvodina je dobila i "Azotaru", "Petrohemiju", Kombinat u Kikindi, "Hemofarm", "29. novembar", "Sever", "Fidelinku", "Neoplantu", imala je i naftnu industriju, imala je sve, a danas nema ništa. Jeste, i "Fidelinku". I 40.000 ljudi je bez posla u Subotici, je li tako, gospodine Pastore? I "29. novembar", koji je bio institucija, a danas je gomila šuta, i Bosnu, i "Azotaru" u Subotici, i razbijenu zemlju, i veću prosečnu stopu nezaposlenosti od proseka u Srbiji, i manji prosečan društveni proizvod od proseka Srbije, i škole bez vodovoda i bez toaleta, i raspale bolnice. Sve je to cena politike, a ne i tri sedmine nekog budžeta koji treba da ide u kapitalne investicije.
Gospodine Pastor, insistiramo na tome da vi kao predstavnik institucije pokrenete krupna politička pitanja, jer ovako dalje ne možemo da funkcionišemo. Ovo je ista ona logika, nemojte to lično da shvatite, kojom se služila DS 2006. godine, kada je u sedminama i procentima tražila spas u nekom vremenu koje će doći sutra, a do kojeg će stići tako što će se provući kroz minsko polje kroz koji se tada kretala. Ne može više tako.
Ključno je pitanje, pitanje ustavne reforme zemlje. Preduslov toga je nametanje te teme ovde u samom Beogradu. Ne može se rešiti ni vojvođanski problem, ni bilo koji drugi, pre nego što se potpuno ne demokratizuju odnosi u samoj Srbiji. Biće kasno za godinu dana.
Oni koji to danas ne mogu da shvate, neka nađu makar jednu političku činjenicu na kojoj smo odradili svoje stavove, koje je vreme demantovalo i neka nađu jednu činjenicu iza koje je stajala parlamentarna većina ovde u Skupštini koju vreme nije demantovalo – kada govorimo o ekonomiji, o politici, o nacionalnim problemima, o svemu.
Ključno je pitanje promene načina na koji je uređena Srbija - davanje prava i srazmerno pravima i obavezama ljudima u Srbiji, lokalnim samoupravama, gradovima, pokrajini i pokrajinskim institucijama u Novom Sadu, sve drugo je karikiranje.
Ovo nije tema za Mlađana Dinkića. Naravno da kada živimo od danas do sutra, da je i on u prvom planu. Fundamentalno je pitanje ispraviti grešku u kojoj živimo od 1990. godine, pronaći među nama ljude koji vide dalje od svog nosa i koji razumeju da je suština politike u predviđanju događaja.
Ovo je četvrta država u kojoj živi moja generacija. Među nama ima kolega i koleginica koje imaju i veći saldo. Četvrta. Moramo da razmišljamo o onima koji su taoci naše nemoći i naše nesposobnosti, o našoj deci. Oni imaju prava na političari koji ne treba da budu vizionari, na političare koji će biti sposobni da podvuku liniju, da pogledaju epilog politike koja se vodi u kontinuitetu od 20 godina i da kažu da nije toliko teško videti šta je ono što treba da se uradi. Sve suprotno onome što se radilo 20 godina. Pa, ako nema novca, neka sednu pokrajinska Vlada i republička Vlada, neka pretresu te bisage kakve su šuplje i koliko su šuplje i pronađu ono što se može uzeti i potrošiti na racionalan način. Neka se utvrde prava koja će dopustiti svakom u ovoj zemlji da stvara i da bude koristan za sebe i one koji od njega zavise, za one za koje je on odgovoran.
Ovo je neizdrživa situacija. I kada ste ovde došli, znali ste da je ovo osuđeno na neuspeh. Uvredljiva je i sama ideja vladajuće koalicije da na dnevni red stavi tačku na kojoj insistira vojvođanski parlament, da ovde nema predstavnika Vlade, iako je razumljivo da ne postoji čovek koji bi mogao da nam objasni šta je to nejasno, u jednom prosto proširenom stavu - budžet Vojvodine je 7% budžeta Republike Srbije. Tačka.
Savršeno je jasno da klizimo u režim u kojem će se živeti isključivo po pravilima koja se utvrđuju kratkotrajno, pod pritiskom i sa ambicijom, ne da se rešavaju problemi, nego da se opstane na vlasti. Nije nam bilo potrebno 100 dana da bi to razumeli, bilo je dovoljno videti ko čini tu vladajuću koaliciju, da bi mogao da se zaključi kakav će biti rezultat njene politike. Evo nam toga u novembru mesecu, prvi put na vreme i u skladu sa Ustavom budžet, koji ne poštuje isti taj Ustav na koji se poziva. Svaki ministar vodi svoj privatni rat sa problemima u okviru svog ministarstva, bez strategije i vizije do koje ne možemo doći ako se prethodno ne dogovorimo oko cilja ove zemlje, načina na koji ćemo do njega stići.
Podrška institucijama u Vojvodini. Ako nemamo institucije, onda nismo čak ni u 90-oj, jer više nema potencijala koji su bili tada pred nama.
Što se tiče samog zahteva on je opravdan, utemeljen na Ustavu i odbijanje Vlade i eventualni pristanak vladajuće koalicije na Vladino obrazloženje, gospodine Stefanoviću, kao predsednik Skupštine ćete pružiti podršku svojoj vladajućoj koaliciji, ali ćete pogaziti Ustav. To je ono što je problem i svako od onih koji budu za ovo glasali. Verujte mi da to nije bez posledica. Prva posledica će biti konstatacija društva da i ona može da živi u skladu sa svojim ličnim pravilima i interesima ako to mogu oni koji se nalaze na vlasti.
Šta je još dodatno otežalo situaciju u Vojvodini? Karakter vojvođanske političke scene. Ne govorim samo o strankama. Mislim na karakter javnosti koja je samu sebe udaljila od tzv. velike politike. Pogrešno je uverenje nakon 20 godina, kao što je jasno da se ovako dalje više sa Vojvodinom ne može. Pogrešno je uverenje da Vojvodina može unutar sebe da pronađe odgovore na sve svoje unutrašnje probleme, nezavisno od onoga što se dešava u Beogradu. Ne može, gospodine Pastor. Vi ste bili lojalan koalicioni partner četiri godine Republičkoj vladi. Svaki put ste skretali pažnju na neodrživost Ustava i insistirali na poštovanju ustavnih normi. Ne može se rešiti vojvođansko pitanje ako vojvođanski potencijali nisu u funkciji reformi čitave Srbije i tu je raskorak između LDP i vojvođanske političke scene.
Iz Beograda su stvoreni problemi koji su uništili Srbiju i na Kosovu i u Novom Sadu i ovde se moraju dati odgovori na to. Nisu tri sedmine i 7% utvrđeni u Mošinoj vili kraj Novog Sada na Fruškoj Gori, nego ovde. Ako ova rasprava ičemu vredi onda vredi samo zbog toga što odavde treba da odete sa porukom Vojvodini da je Vojvodina potrebna Srbiji. Kada tražimo nešto za Vojvodinu, to je dobro i za Niš. Potrebna je sa svojim potencijalima i Srbiji, jer Srbija te potencijale nema na drugom mestu. To je suština svega. Žao mi je što ćemo biti usamljeni u podršci i ovom zakonu i amandmanima Pokrajinske vlade na budžet na koji su podneti.

Gospodine Stefanoviću, ne mislim da je to vaš hir, da ste vi nekome zatvorili vrata, ali mislim da je elementarni red da se ovakvo krupno pitanje makar tretira na ozbiljan način, pa da se odgovori ozbiljno, da se pojavi ovde predstavnik Vlade koji može da prisustvuje svakoj sednici parlamenta, od uvek je to moglo, i da obrazloži, pa kada dobije ovako slikovit odgovor, da onda kaže šta o tome misli. Može da je 7% malo.
Gde je problem? Problem je u načinu na koji je organizovana Srbija, jer nikada Vojvodina nije imala 7% nadležnosti. Centralizovana država koja isključivo kontroliše društvo distribucijom mora zadržati to ekskluzivno pravo za sebe, zato se penzije isplaćuju iz Beograda, a ne iz Beograda i Novog Sada kao što je nekada bio slučaj, zato se Fond za zdravstvo uspostavlja ovde u Beogradu, a ne u Beogradu i Novom Sadu kao što je nekada bio slučaj, i onda tih 7% više nema. Na kraju, to nije pitanje para, to je ovo o čemu smo se složili, to je krupno političko pitanje – da li ima nekog reda u zemlji ili nema. Koliko god je loš Ustav iz 2006. godine, dajte da kažemo da je ovo način na koji uređujemo svoje odnose, pa pošto nam je loše u ovom formatu onda da pravimo novi. Nemojte da kažemo da nema formata. Mi smo poslanici Skupštine. Naša profesija nas obavezuje da poštujemo tu elementarnu političku etiku. Odnose moramo uređivati u skladu sa zakonima za koje glasamo.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovano predsedniištvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pitao bih vas, gospodine Dačiću. Zaobilaze vas moje kolege, kao da vas ne doživljavaju predsednikom Vlade.
Prošli put sam vas pitao – šta je cilj vaše Vlade, s obzirom da ste sa svojim kabinetom i vladajućom koalicijom vodili politiku koja je direktno demantovala sve ono što ste najavili u svom ekspozeu? Za vas je to bilo retoričko pitanje, a ono je bilo vrlo bukvalno. U međuvremenu je, mislim, svakom dobronamernom čoveku u ovoj zemlji je to postalo jasno. Vaše Vlade nema, gospodine Dačiću. Vi ste predsednik Vlade koja Srbiju uverava da je posle dva meseca u sjajnim odnosima sa prvim potpredsednikom Vlade. Vaša ministarka energetike vodi svoju energetsku politiku. Vaš ministar pravde ima svoje mreže sudova i svoj broj sudova u Srbiji, pa na 100.000 stanovnika u Evropi dođe 20 sudija, ali on misli da je sudiji potrebno 40. Referentni indeks za mrežu sudova je 2,7 u Srbiji, a u Evropi je jedan. Ali, mi imamo više novca i od Nemačke i od Francuske i od skandinavskih zemalja. Mi možemo to sebi da dopustimo.
Dinkić, on je usvojio svoj budžet i sad on treba da se objašnjava sa Vojvodinom oko toga da li je ona uskraćena za neko pravo ili ne. naravno da je uskraćena i uskratila ju je ista ona pamet koja je prethodno donela Ustav 2006. godine, koji u međuvremenu i sama nije bila spremna da poštuje. Vučić vodi svoju borbu protiv korupcije. Nikolić ima svoju kosovsku politiku.
Pitam vas – šta ćemo mi, gospodine Dačiću, kao ljudi koji živimo u ovoj zemlji, za sedam dana kad se opet Beograd pretvori u ratnu zonu, kakav je bio 2009. ili 2010. godine? Hoće li to biti pitanje vaše lične hrabrosti ili spremnosti policije da stavi svoju glavu pod kamen ili je to još jedan od pokazatelja da mi ne da nismo stvorili državu, nego nismo sposobni ni da odgovorimo na obaveze koje proizilaze iz činjenice da smo sticajem okolnosti da ste vi predsednik Vlade, ja šef opozicione poslaničke grupe, šta će Srbija raditi 6. oktobra?
Ko u ovoj zemlji sme da preti nasiljem? Kada se tako nešto desi, mi kao političari ovde o tome treba da razgovaramo. Šta će raditi ministare pravde? Šta će raditi potpredsednik Vlade koji se bavi, između ostalog, i pitanjem bezbednosti? Zašto sada o tome ćutimo? Hoće li to biti pitanje za direktora policije, za vd direktora policije? Mi trebamo red u ovoj zemlji.
Recite nam kakav je plan vaše vlade? Onda ćemo nekom drugom prilikom postaviti pitanje onima koji se predstavljaju kao ministri vaše vlade, a zapravo vode svako svoju politiku. Ne znam kakvu politiku vode ministri Ilić i Mrkonjić? U međuvremenu ćute, verovatno su se dogovorili da svako pravi svoju stranu puta. Ako je to način da dobijemo put, u redu, ali onda neka se tako nešto kaže.
Predsedniče Vlade budite predsednik Vlade.

Gospodine Dačiću, ostaviću ljudima izvan ove sale koji prate našu raspravu da sami zaključe kakva je zemlja o kojoj ste vi govorili onako kako ste govorili prethodnih 25 minuta.
Pitam vas da li se osećate odgovornim zbog rečenice - izem ti Evropu u koju se ide preko "Parade ponosa"? Da li se osećate odgovornim zbog koalicije koju ste napravili sa onima koji su razbijali glave vašim policajcima na ulicama Beograda pre dve godine i koji sada prete vašoj policiji?
Dačiću, vi ste predsednik Vlade. Nikoga više u Srbiji ne interesuje šta je radio Koštunica pre 12 godina, ni šta je radio Milošević pre 12 godina. Ova zemlja zavisi od sposobnosti vas i vašeg kabineta, da definišete cilj našeg društva, način na koji ćemo do tog cilja stići, da uskladite naše potrebe i potencijale.
Ko je ikada od nas rekao da ne želimo da penzioneri primaju penzije? Ne želimo da na nesreći penzionera parazitiraju oni koji su ih prethodno uništili. To ne želimo. Da se u najsiromašnijom zemlji Evrope obećava trinaesta penzija tako što ćemo se zadužiti, a zemlja upropastiti. Srbija se zadužila 500 miliona za 50 dana vaše Vlade. Želimo red u penzionom fondu, poštenu vlast i jasne zakone. Vi nemate Vladu.
Kada ste odlučili da obećate Srbiji dva sata jeftinije struje dnevno? Kada je ta odluka doneta? Kada je Vlada odlučila da ne poštuje Ustav, pa rekla Mlađanu Dinkiću – nemoj da poštuješ Ustav i uskrati Vojvodini ono na šta ona po Ustavu ima pravo? Nije tačno, nikada o tome niste govorili. Kada ste formulisali kosovsku politiku? U kom vremenu živi vaša Vlada i vaša koalicija?
Hoćete razgovore na najvišem nivou. Vođeni su, Dačiću, i pre pet godina završeni. Vodili ih predsednik i premijer. Okončani su u februaru proglašenjem nezavisnosti Kosova. Na koga misli predsednik države kada opominje tamo neke u Vladi koji dele Kosovo i neke druge koji bi dobrosusedske odnose sa Kosovom?
Kakva god da je ova zemlja i mi njoj, odgovorni smo za ono što će biti sutra. Ne možete vi u Aranđelovcu da sa nasilnicima pravite vlast, a da se ovde čudite zbog toga što se neko usuđuje u 21. veku da preti ljudima u Srbiji. To je političko pitanje, ne pitanje za direktora Policije ili za onog Rodića u BIA, nego političko pitanje za vašu Vladu.
Prekinite te vaše insinuacije. Čemu sve to vodi? Pa šta ako u Crnoj Gori nije toga bilo? Hoćemo da uvozimo u Crnu Goru te ljude? Ovde neko želi da živi slobodno u skladu sa zakonom. Stavite van snage zakon i kraj priče. Ne postavlja Evropa nikakve ultimatume pred nas. Ne interesuje me ko dolazi 6. oktobra, hoću sa svojom decom tog dana, te subote da prošetam ulicama Beograda i želim vama da prošetate, i vama ministre Obradoviću. Možda će nam se deca sresti na nekom rođendanu. Neću batinaše u Beogradu.
Oslobođeni su svi koji su rušili Beograd pre dve godine. Tada je Tadić bio predsednik, pucali su u njegovu fotografiju, a danas je Nikolić. Red u zemlji uspostavite. Reda nema ni u vašoj Vladi, kako može da ga bude u Srbiji?

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pa da krenem, prvo ću pokloniti vama pažnju, dama ste.
Kada ste znali šta radite, ne bi ste prešli tako čudan put od G 17 plus do ovih presvučenih radikala, to je prva činjenica. Druga je, vrlo dobro znam o čemu pričam, vaša dva sata jeftine struje su jednako realna kao i hleb od tri dinara, ništa tu nije besplatno. Treba da pitate one ljude koji su mnogo pozvaniji da o tome govore od vas samih i taj populizam i ta demagogija sa kojim nastupate, preskupo će koštati ovu državu, pa će i taj EPS u kojem je mašina prosečno stara 36 godina biti potpuno uništena. Energetska politika ove Vlade ne postoji, kao što nikad nije ni postojala pre ove vlade. Da je postojala ne bi nam se dešavalo sve ono što nam se dešavalo u prethodnim godinama.
Ako želimo da razgovaramo o stanju u energetskom sektoru, onda moramo prvo početi da razgovaramo o šteti koju ste već proizveli svojim odlukama, da usred avgusta termoelektrane i toplane po Vojvodini, po ceni već od 150 evra za megavat sat proizvode struju, umesto da je uvezete za 60, da bi vi Dačiću bili odgovorni u novembru i decembru, kada će biti prazna akumulacija, a struju nećete moći nigde da kupite. Toliko, ali ovo za neku drugu raspravu.
Dinkiću, 33 milijarde dinara zaduženje je u dinarskim hartijama od vrednosti, 80 miliona evra je zaduženje eurobondovima, 300 miliona dolara kredit u Moskvi, a došli ste na vlast u koaliciji koja je obećala investicije od 100 milijardi. Juče ste se zadužili još 21 milion evra u dinarskim hartijama od vrednosti i to tako što ste prodali samo 24% emisije uz kamatu od 16%.
Nema potrebe da se opet vraćamo na hiljadu evra. Opametite se već jednom. To od vas ne tražim. Ja vam nikad nisam rekao da želite zlo ovoj zemlji, to ste vi meni rekli. Ja u ovoj zemlji živim i nameravam ovde da živim i borim se za nju.
Prekinite sa tom politikom, jer ste nas doveli sa tom politikom do ovog živog blata u kojem se danas nalazimo. Od vas ne očekujem čuda.
Budite ozbiljan ministar finansija i recite Srbiji istinu.
(Mlađan Dinkić, s mesta: Mnogo ozbiljniji nego što očekuješ.)
Budite najbolji u istoriji, nemam nikakav problem sa tim, ali ono što ste do sada uradili, vi ste opet u projektu hiljadu evra. Opet ste u tom projektu, zato ste bili sami.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Vama, gospodine Dačiću, nažalost ne mogu nikako da pomognem posle onog što ste sami izgovorili u ovoj Skupštini.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, mi se trudimo da ovoj raspravi damo ozbiljnost koja mora pratiti tako važan zakon kao što je Zakon o rebalansu budžeta i svi ovi prateći zakoni, ali tri dana vaša vladajuća koalicija ponižava, ne samo nas, nego i čitavo društvo. Ne mislim da to radite vi lično, ali vi jednostavno ne možete biti jedini sagovornik na čitav niz pitanja koja moraju dobiti svoje odgovore, a nemeće ih situacija u kojoj se nalazimo.
Počeli ste, između ostalog, u ovoj raspravi i jednu rečenicu konstatacijom da je rebalans loš. Zašto onda podržavamo nešto što je loše? Šta ga čini lošim? Neodgovorno ponašanje prethodne Vlade. U velikoj meri se sa vama slažem, ali isti model o odnosu vladajuće koalicije postoji i danas. Vi ste ovde sami, ne zato što svi drugi u vašoj vladi rade važnije poslove, nego zbog toga što se svi drugi kriju. Zamislite da je ovde predsednik Vlade ili njegov koalicioni partner, koji je rekao kako neće biti zamrzavanja penzija. Ova rasprava bi izgledala drugačije. Predsednika Vlade bi pitali kada će Srbija biti u prilici da čuje razgovor onih koji su na vlasti, poput razgovora koji je vodio Putin sa svojom vladom kada im je vratio predlog budžeta za narednu godinu, zbog toga što su zaobišli reformu penzionog sektora, uz poruku – mora više da se radi, a manje da se troši? Politika je, gospodine Dinkiću, ponovo politika.
Vi pominjete štednju i potrošnju kao mehanizme kojima mi nekako treba da pronađemo odgovor na situaciju u koju se dolazi. Zapravo su to instrumenti, a ne koncept. Valjda je rast cilj našeg društva. Kako ćemo vraćati i te vaše subvencionisane kredite od 3,5%, ako nam je pad BDP od 1,5% ili 2%? Kako će naša država servisirati kredite koje uzima u rasponu od 7,5 do 5,5% dolara ili eura, ako možemo da se nadamo da ćemo biti u prilici da zabeležimo pozitivne bilanse za četiri ili pet godina? O tome sada treba da razgovaramo, a ne onda kada postane jasno da je još jedan pokušaj Vlade završen neslavno.
Vi ste ovaj rebalans budžeta opisali kao aneks budžeta prethodne Vlade. Ko je glasao za taj budžet? Glasala je vaša stranka, drugovi iz SPS i njihovi koalicioni partneri, glasale su i druge stranke okupljene oko DS. Možemo sada pročitati i ono što smo govorili pre godinu dana. Vi ovde ne pominjete ono što govorite na nekom drugom mestu. Na Forumu menadžera jugoistočne Evrope rekli ste da će se budžet puniti prodajom imovine. Pitam vas, hoće li se ta imovina prodavati po tržišnoj ceni ili će ta imovina biti prodavana u skladu sa našim iluzijama? Ako se prodaje po tržišnoj ceni, onda pre toga ovde moramo doći do jednog jednostavnog istinitog zaključka, a to je da je država loša u poslu.
Rekli ste kako moramo da zadržimo državnu banku, Komercijalnu banku. Šta ćemo ako sutra neko drugi dođe na vlast pa u Komercijalnoj banci počne da se ponaša kako su se juče ponašali u "Agrobanci", na primer? Šta ćemo tada da radimo?
Pominjete zamrzavanje plata i ograničavanje plata u javnom sektoru. Ko će da radi onda u tom javnom sektoru? Valjda je bitno pitanje efikasnosti. Kada ćemo uspostaviti princip da se čovek plati onoliko koliko vredi, pa tako bude na svakom koraku u ovoj zemlji?
Hoćete da mi kažete, da će direktor "Telekoma" raditi za platu od 100.000 dinara i biti dobar, direktor EPS-a isto tako? Pa, kakvu onda zemlju mi želimo da stvorimo? Licemernu i lažljivu? Zemlju u kojoj plata neće biti dovoljna ni za hemijsko čišćenje garderobe, koju isprljamo u mesec dana. Dajte da razgovaramo ozbiljno.
U svakom društvu, a retko koje društvo je u krizi kakvo je ovo naše. Razgovaralo se ozbiljno i to je odmah za posledicu dobilo i konkretne promene i poboljšanje životnih prilika. Zašto je srpska ekonomija uništena? Da li ste to vi želeli? Koji ministar finansija pre vas je to želeo? Da li je to želeo Mirko Cvetković, bio je ovde malopre? Boris Tadić, Koštunica, Milošević, koji političar u Srbiji izašao i rekao – ja želim da uništim ekonomiju Srbije? Nijedan. Po čemu se razlikuju vaše dobre namere, u koje nas uveravate, od dobrih namera svih u poslednjih 20 godina? Od Zelenovića, Božovića, pa, evo danas do Ivice Dačića. Svi su želeli najbolje. Izostali su rezultati.
Zbog toga što se iz godine u godinu, iz mandata u mandat čuvala pogrešna politika. Prvi uslov za promenu ekonomske situacije u zemlji je formulisanje nove politike i integrisanje Srbije u EU. Prvi uslov.
Kada smo razgovarali o povećanju PDV, nisam vas kritikovao zbog toga što dižete PDV, jer svako u ovoj situaciji to mora da uradi. Tražili smo od vas da odgovorite zašto momentalno niste smanjili opterećenje kome su izloženi zaposleni, kroz smanjivanje doprinosa, vi ste dali neki odgovor, sa njim se ne slažemo, i pitali vas gde su nova tržišta za našu ekonomiju koja ostaje bez domaćeg tržišta, zbog toga što se gubi kupovna moć stanovništva.
Pitao sam se da li Kosovo može da bude naše tržište? Pa, kako ćete na Kosovo sa novoizabranim predsednikom Odbora za Kosovo, koji Albance ne smatra narodom i naziva Arnautima? Kako ćete tamo sa našom robom? Sa našom prehrambenom industrijom koju ste pomenuli kao jednu od razvojnih šansi i potencijala koje imamo u Srbiji, i sa Vulinom, i u Bosnu sa opaskama i dosetkama premijera Dačića, koji nije otišao u Sarajevo kao predsednik Vlade, znao da se tamo pije i espreso.
Ne možemo da podržimo vaš rebalans budžeta. Ključne pretpostavke za našu podršku nisu prelazak iz opozicije u vlast, nego spremnost da se uradi ono što se mora uraditi. Vi to vrlo dobro znate. Rekli ste da na našu kamatu i njenu visinu utiče nekoliko faktora, pomenuli kao najozbiljniji faktor i one oko kojih se spotičete unutar vaše vladajuće koalicije, obaveznu rezervu banaka u Narodnoj banci. To je propis Narodne banke.
Ono što niste rekli je zapravo činjenica da je čovek koga ste vi predložili nedavno, i ne bi imali ništa protiv, za predsednika Saveta Narodne banke Radovan Jelašić, 2008. godine je isto uradio što danas radi Jorgovanka Tabaković. Juče ste rekli da smo izgubili milijardu i 500 miliona evra zbog toga što Šoškić kao guverner nije radio svoj posao. Ne, mi smo izgubili tih milijardu i 500 miliona evra, zbog toga što je EU usvojila nove kriterijume, kapitalne adekvatnosti i obavezala banke za dokapitalizaciju u iznosu od 150 milijardi evra. Pedeset milijardi banke iz Austrije, Italije, sa Kipra i iz Grčke.
Najpre su te na našem tržištu, njihove banke ovde su rekapitalizovale svoje banke. Šta čuva, u ovom trenutku kakvu-takvu finansijsku stabilnost, makro ekonomsku stabilnost? Monetarna politika Narodne banke. Ona je stalno pod pritiskom politikanstva na kojem insistira Vlada. To je bio problem u vreme Jelašića, to je bio problem u vreme Šoškića, to će biti problem i danas.
Danas smo svrstani u zemlju visokog rizika, iz umerenog u visoki rizik. Od nas u ovom delu Evrope jedino gori rejting ima Bosna i Hercegovina. Pitam vas, koliko nas je koštala i koliko će nas koštati promena Zakona o Narodnoj banci koja je navedena kao obrazloženje za rušenje kreditnog rejtinga zemlje. To što predsednik Vlade kaže kako je nemoguće izgubiti kreditni rejting za 15 dana koliko nova Vlada radi, nama ništa ne znači, jer je pre 15 dana on bio zamenik predsednika Vlade, prvi potpredsednik Vlade i član vladajuće koalicije, prethodne četiri godine.
Govorite o restrukturiranju preduzeća i datumu koji se utvrđuje. Mi smo zajedno 2001. godine doneli Zakon o privatizaciji, oročili privatizaciju na četiri godine i između ostalog govorili o restrukturiranju kao modelu rešavanja problema preduzeća koja ne pronalaze tako lako strateške partnere o kojima govorite, ali u kom svetu mi danas živimo? Koji strateški partneri? Za Železaru u Smederevu? Pa, imali smo ga, dok je bio tu obračunavali smo se sa njim. Danas bi ljudi na rukama otišli do Pitsburga da donesu Amerikance danas, nazad u Smederevo. Strateški partner za Železaru u zemlji koja nema rudnike gvožđa, za Železaru koja nema koksaru, za Železaru koja nema unutrašnje tržište u Evropi u kojoj pada cena čelika. Istinu pred ljude.
Gde krvarimo u ovom trenutku? Upravo na tom planu što varamo jedni druge. Rekla vam je vaša politička prijateljica, makar do pre nekoliko meseci, da sve ovo što vi navodite ne izgleda previše realno, vaši planovi. Vi vrlo dobro znate da ovo ne može da bude samo vaš posao. Ako se dogovarate sa sindikatima, dogovarajte se onako kako se to oduvek radilo, ne sa sindikalnim ljudima koji su davno to prestali da budu, nego sa onim ljudima koji ne znaju zašto su članovi sindikata, a formalno jesu, sa onim zaposlenima u "Želvozu", koji godinama lažu. Sa svima onima koji su postali, kako vi kažete, višak koji će uzeti otpremninu i otići gde? Na ulicu i šta će ulici uraditi? Čekati milostinju države na drugom planu. Ovu socijalnu kartu o kojoj govore predstavnici partije Rasima Ljajića koji se 12 godina bavi socijalnom politikom u zemlji.
Redosled poteza mora biti drugačiji, a o tome je govorio Fiskalni savet. Vaše mere koje predlažete od povećanja PDV, smanjenja nekih komunalnih taksi, firmarina, one su kratkoročne i one ne daju stratešku podršku onome što u Srbiji treba da se desi.
Govorite o podizanju, poboljšanju investicione klime, a podižemo sa 10%, podižemo na 12% na kapitalnu dobit. U Srbiji sa najmanjom kupovnom moći, u Srbiji koja je u sukobu sama sa sobom, u nesporazumu sa Evropom, mi podižemo porez i govorimo o poboljšanju investicione klime.
Koja zemlja u regionu ima toliku stopu poreza? Makedonija je nema, tu stopu poreza nema Crna Gora, tu stopu poreza nema Bosna, niko u našem okruženju nema tako visoku stopu poreza na kapitalnu dobit. U redu, oni koji imaju poput Slovenije veću, ili Hrvatske naplaćuju druge oblike poreza.
Poljoprivreda, o kojoj poljoprivredi govorimo kao razvojnom potencijalu? Što se do sada taj potencijal nije iskazao? Da li je neko želeo da tako bude? Koliko smo konkurenti poljoprivrede? Imali ste jedan podatak, da je tri puta manji prinos nego recimo u Hrvatskoj. O subvencijama koje ćemo dati, da li možemo da postavimo pitanje poljoprivrednog zemljišta? Sprema se država i da da odgovor na njega. Da li će država prodati poljoprivredno zemljište sa kojim raspolaže i sa kojim ništa ne radi ili ne, ili ćemo taj odgovor dati za godinu dana kada više ne bude niko zainteresovan da to zemljište kupi.
Hoću da vas pitam, kako mislite da ostvarite političku stabilnost koji je preduslov ekonomskih reformi i uspeha? Koliko ste nas sve isključili iz tog posla. Kako? Da li postoji, opet vas to pitam jedan poslovni čovek u Srbiji koji nije osporen? Da li postoji jedan poslovni čovek u Srbiji koji se razvio zbog toga što je ovo bilo sjajno mesto za rad ili su se svi razvijali uprkos činjenici da žive u ovako uređenoj zemlji? Jedan dan na naslovnim stranama svih novina koje uređuje vaša vlast. Poslovni ljudi su kriminalci i na istim naslovnim stranama tih novina drugog dana oni su ugledni sagovornici predsednika republike ili učesnici nekog ekonomskog foruma. Pa kako je to moguće? O čemu se tu radi? Jedan dan su banke izvor sveg zla u Srbiji, drugog dana banke sede u savetu za privredu predsednika Vlade.
Ta kratka pamet, to je prepreka vaših namera, a ne naša kritika. Morate krenuti drugim putem. U ovoj zemlji jedan čovek radi, za jednog čoveka u penziji, jednog čoveka bez posla. Od svih zaposlenih ubedljivo najmanje je zaposleno u realnom sektoru. U tom realnom sektoru od onih koji su zaposleni, ubedljiva većina je zaposlena u privatnom sektoru. Ne znam ni za jednu uspešnu državnu kompaniju koja se bavi proizvodnjom. Ta šaka ljudi sprečava totalno potonuće Srbije. Ko o njima misli? Ne zalažemo se mi za to da ljudi u Srbiji ostanu bez posla, ali samo tamo gde ste vi poslodavac, vaša vlast, tamo se ne postavlja pitanje – kada na posao dolaziš, šta na poslu radiš, koliko si efikasan, jer ste prvog dana kada ste došli kao poslodavci rekli da niko u javnom sektoru neće ostati bez posla, u zemlji u kojoj je prethodno pola miliona ljudi ostalo bez posla u privatnom sektoru.
Gde postoji takav sistem? Nigde, gospodine Dinkiću. Zbog toga prvo sistem menjajte, pa onda u jednim novim okolnostima dođite sa planom koji ćemo zajedno napraviti, podržati i realizovati.

Znate šta, poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i uvaženi poslaniče, pa nismo svi u ovoj politici otkad ste vi i pamtimo duže od poslednjeg imena vaše stranke.
Liberalna ekonomija ili kolhoz, to su besmislice na koje ne želim uopšte da trošim vreme. Samo vas pitam da li ste prethodno tražili od DS dozvolu da to kažete, ili od novih koalicionih partnera? Vi ste sa svojom politikom, između ostalog, ovo društvo komirali sa onim kolektivnim ugovorom koji ste potpisali u izbornoj kampanji 2008. godine, pa potom prevarili zaposlene, jedanput, pa drugi put, pa treći put. Kao što ste prevarili svoje koalicione partnere, svakog čoveka u zemlji ste prevarili i sada pričate o Mariji Antoneti i o kolačima.
Nemojte se baviti sa mnom, ja nisam problem ove zemlje. Problem ove zemlje su oni koji vas vode i sa kojima ste ovu zemlju uništili u prethodnih 12 godina. Najkritikovanija Vlada je bila ona Vlada kojoj sam ja pripadao, a posle 12 godina čoveka koji je vodio tu vladu i koga su ubili zbog toga što nije imao podršku, pamtimo kao jednu od najsjajnijih ličnosti Srbije. Milioni ljudi u ovoj zemlji žive kao taoci vašeg kukavičluka i vi sad pričate ko je obišao koju opštinu i sa kim se video.
Svaki glas koji ste dobili, kupili ste, svaki, milostinjom države koju ste uzurpirali, i vi i mnogi drugi, neki i više od vas, o tome razmišljajte. Kada se sledeći put budete javili recite šta je ono što smo konkretno mi učinili da bi ova zemlja bila ovako nesrećna? Plaćamo veliku cenu zbog toga što ne želimo da lažemo Srbiju. Danas neka misle penzioneri o zagarantovanim penzijama i povišici od 2% uz inflaciju od 10%, i oni ljudi o kojima govori ministar finansija koji kaže nema više podrške za restrukturiranja koja traju u nedogled.

Gospodine Dinkiću, kad god navodite neke primere oni su karakteristični za svet ka kojem ova zemlja ne ide. Pominjete MMF. Da li znate ko je najveći akcionar MMF? Pominjete Evropsku centralnu banku, guvernera Dragija u zemlji koja još jedanput propušta priliku da se približi tom sistemu. Govorite o politici jer ni federalne rezerve Amerike ni Dragi ne bi mogli da kupuju obveznice banaka koje propadaju zato što su investirale novac koji ne mogu da vrate, da to nisu uređeni sistemi koji počivaju na jasnim vrednostima i na ekonomiji koja se ovde uvredljivo opisuje kao liberalna.
Da to nisu uređeni sistemi koji počivaju na jasnim vrednostima, i na ekonomiji koja se ovde uvredljivo opisuje kao liberalna. Kada kažete da je i valjda jasno da vi želite da se nešto promeni i da unosite promene u postojeće zakone. Pa to nije sporno. Mi govorimo o efektima tih promena. Oni neće biti pozitivni zbog toga što nisu praćeni politikom. Jel vidite koja je ovde atmosfera?
Znači vi ste u deficitu, zato što sam se ja popeo na najveći vrh južne hemisfere. Da sam otišao do Avale Srbija bi bila u suficitu, hoćete da odem na Avalu pa da ne čekamo 2016 godinu? Pa kakva je to politička pamet koja kao pretpostavku promene u ovoj zemlji (Predsedavajuća – vreme) zahteva da svi mi budemo kao oni koji su stradali već u njoj.

Hvala. Biću kratak. Gospodine Dinkiću jedno je pitanje kvaliteta sistema drugo je pitanje zloupotreba. Vi govorite o krizi iza koje stoje neodgovorni političari, a oni postoje na svakoj geografskoj dužini. Ono što je karakteristčno za vrstu neodgovornosti koja je prouzrokovala ekonomsku krizu u svetu je isto ponašanje koje je ovde oduvek bilo prisutno, politikanstvo i demagogija. Stav da nije važno šta će biti sutra, pred našom potrebom da danas nekom inprovizacijom rešimo kratkoročno problem. I to se desilo u Americi kroz politiku koja je ugrozila i nije poštovala određena pravila, desilo se u Evropi i oni to menjaju. Mi ne želimo da menjamo politiku i pristup, a želimo da imao drugačiji ekonomski rezultat. To je ono što je problem. I ne možete stalno onaj deo sveta na kome se zasniva progres naše civilizacije dovoditi u sumnju samo zbog toga što nismo spremni da prihvatimo pravila na kojima je taj svet izgrađen, o tome se radi a ne o glorifikaciji. Ja se borim za Srbiju a ne za Ameriku, lako će Amerika i sa i bez mene.

Po Poslovniku sam se javio, jer je ministar Dinkić povredio član 106. Poslovnika.
Bilo bi bolje gospodine Dinkiću da je pored vas predsednik Vlade ili prvi potpredsednik Vlade. Recite premijeru Dačiću…

Izvinite gospođo potpredsednice. Ovde sam u parlamentu godinama. Ne mislite valjda da je samo jednom moguće reklamirati povredu dostojanstva parlamenta, a onda nakon toga biti prinuđen da tolerišete sve naknadne zloupotrebe i povrede.

Baš vaš predsednik stranke je uradio isto što je prethodno učinio i gospodin Bauer, pogrešno interpretirao Izveštaj Fiskalnog saveta.