Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7122">Čedomir Jovanović</a>

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija

Govori

... zbog člana 47. Krivičnog zakona kojim se tretiraju ubistva...
... nervozni ste zbog člana 60/a, kojim se tretira nasilje nad pripadnicima drugog naroda, etničke grupe ili verske zajednice, nervozni ste zbog člana 65. kojim se tretira iznuđivanje iskaza, nervozni ste zbog narušavanja nepovredivosti stana iz člana 68.
Gospodine Šešelj, kada bi neko pokušao da opiše sve ono što ste ovoj zemlji učinili za prethodnih deset godina, najprecizniji spisak bi bio čitanje od člana do člana Krivičnog zakona Republike Srbije. Budite sigurni da vam to Srbija neće tolerisati, bar dok smo mi vlast. Odgovaraćete za sve ono što ste uradili. To nam neće biti zadovoljstvo, ali je to obaveza, jer ste vi uvreda za ovo društvo, uvreda za srpski narod i za sve građane Republike Srbije (žagor) .
Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predložićemo da zbog čestih problema sa kvorumom, koji su prolongirali donošenje nekih zakona,  skratimo raspravu u pojedinostima na tri minuta i na takav način damo sebi priliku da ispravimo sve ono što je u međuvremenu propušteno.
Dakle, molim Skupštinu za razumevanje i podršku.
Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je tragično društvo u kome parlament nije mesto susreta činjenica i argumenata i zato nekoliko veoma važnih instistiranja na istini i činjenicama.
Nije tačno da je u Srbiji najskuplja struja u Evropi. U Srbiji je prosečna cena kilovat-sata 2 centa, u Crnoj Gori 3,7, a prosečna evropska cena je između 5 i 6. Dakle, prva radikalna i veoma ozbiljna neistina kojom se u potpunosti predstavlja karakter onoga ko kritikuje ovakvu vrstu našeg skupštinskog posla, inicijative i aktivnosti Republičke vlade.
Mi kao poslanici moramo da razgovaramo o bitnim temama kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda, a to je - da li je potreban ovaj kredit "Elektroprivredi Srbije"? Ko su ljudi i ko su organizacije koje su bile angažovane u izradi projekta i dokumentacije koja je prethodila ovoj tački dnevnog reda, i konačno - u kakvom stanju se nalazi "Elektroprivreda Srbije" i ovo društvo, da bismo mi mogli da procenimo da li je ono u stanju da odgovori ovakvoj vrsti obaveze koju mi kao Skupština treba da potvrdimo.
U prethodnih deset godina ova država i ljudi koji su je vodili izgradili su i nama ostavili 35 puta veći dug od ovog o kome mi danas razmišljamo, na osnovu aranžmana i garancija koje su dale poslovne banke koje su zbog toga i propale. Prema Kini i Ruskoj federaciji zadužili smo se milijardu dolara. Dakle, 20 puta više od ovog kredita o kome danas razgovaramo.
Sveukupno, u prethodnih deset godina, Republika Srbija i Savezna Republika Jugoslavija preuzele su, tiho i mimo svake procedure i propisa, 55 puta veća zaduženja od ovoga o kome mi danas razgovaramo, u uslovima u kojima, sasvim sigurno, ti krediti nisu trošeni na način na koji su formalno obrazlagani.
Elektroprivreda Srbije, na osnovu činjenica sa kojima raspolažemo, godišnje na svoje remonte mora da potroši minimum 500 miliona maraka. U prethodnih deset godina "Elektroprivreda Srbije" je potrošila 500 miliona maraka, ali svakom socijalisti i svakom radikalu puna su usta EPS-a, puna su usta brige o državi i puna su usta žrtve. Ni jedan socijalista i ni jedan radikal, koji danas sede u republičkom parlamentu, nisu ti koji su trpeli i nisu oni koji se mogu predstavljati žrtvama.
Zbog toga veoma argumentovano i na osnovu činjenica mi možemo danas ovde da kažemo da je Republička vlada, preko resornog ministarstva i Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", veoma ozbiljno pristupila ovom poslu.
Tri direkcije koje nemaju nikakav politički koncept bile su angažovane na realizaciji ovog posla: Direkcija za investicije, Direkcija za proizvodnju uglja i Direkcija za proizvodnju električne energije. Mi danas možemo da razgovaramo o tome da li su one kvalitetno uradile svoj posao. Siguran sam da su ga uradile kvalitetno, s obzirom da nisam čuo ni od koga ko je bio uključen u taj posao - a između ostalog i od onih koji su ovde prethodno govorili a koji imaju direktno veze sa tim poslom, kao recimo bivši direktor Kolubare, koji je narodni poslanik, i koji je rekao da treba podržati ovo jer je sasvim jasno da je to ozbiljna potreba našeg društva - ni jednu činjenicu, osim onih koje su same po sebi proistekle iz potrebe da se politički uništi svaka zdrava inicijativa u ovom društvu kako bi Srbija zauvek ostala ono što je bila prethodnih deset godina: zemlja u kojoj je blato do kolena i zemlja u kojoj nepisani moćnici mogu da rade sa našim sudbinama sve ono što su prethodnih deset godina radili. Ako ste zaboravili koja je cena toga uključite televizijske ekrane, prebacite na neki od državnih kanala i videćete šta se u ovom trenutku dešava u gradu koji se nalazi na 3.000 kilometara odavde. Ako ste zaboravili koja je cena, ta cena je realna i ona je veoma jasna, u svakom trenutku saglediva.
Mislim da je zato ovde pred nama odgovoran posao pre svega zbog toga što Skupština ovim postaje adresa na kojoj se o ozbiljnim poslovima odgovorno razgovara.
Tačno je da je cementara prodata za manju cenu od one koju su istakli naši prethodnici na vlasti, ali je ta cena manja samo za onaj novac koji je išao u njihove džepove; to je ono što oni danas ovde moraju da obrazlože i to je ono na šta mi želimo da ukažemo; jer samo rasprava u Saveznoj skupštini pokazala je da se Vojislav Šešelj ne bori za četiri banke i nezaposlene u bankama, nego za svoje pare koje su tamo ostale; a kako su se te pare tamo stvorile u vremenu u kome su svakom drugom nestajale.
Neka se o tim činjenicama razgovara ako neko već želi takvu raspravu. Optužiti najmanje sporne ljudi u Republičkoj vladi, ne nas političare, nego eksperte koji svoj profesionalni angažman mogu da nađu bilo gde u svetu, da su bez karaktera, da su nestručni, a pri tom biti stručnjak samo za laž i insinuaciju, je nešto što ovaj parlament mora da osudi. Ali, ne pozivanjem na Poslovnik, ne sankcijama, već demonstracijom zdravog razuma.
Mislim da je za nas veoma važno to što smo kao Skupština imali snage da uvrstimo po hitnom postupku ovu tačku dnevnog reda, što možemo da kažemo da je EPS u katastrofalnom stanju, da su njeni dugovi ogromni, da ova država ne može da se pokrene bez stabilnog EPS-a, da ljudi koji rade u EPS-u zaslužuju našu pažnju, jer su u vanrednim okolnostima. Ne mislim samo na prošlu zimu, mislim, recimo, na period bombardovanja kada su zapravo od nemogućeg činili moguće, i zaslužuju takvu vrstu naše pažnje, ali ne zaslužuju onu vrstu političke hajke, sa kojom se suočavaju kroz sve ono o čemu se danas ovde razgovara.
Dakle, EPS treba da dobije sto miliona maraka. To je samo jedna petina godišnjeg ulaganja da bi EPS normalno funkcionisao. Republička vlada je započela preko resornih ministarstava kontakte, tražeći najpovoljniju investiciju, i ovo je najpovoljnija inveticija kapitala koja se može pronaći u ovom trenutku u Evropi i svetu.
Oni koji tvrde suprotno, neka kažu koje su to kamatne stope pod kojima smo se mi zaduživali u Rusiji, Kini, pod kojim kamatnim stopama su se zadužile naše poslovne banke u visini od 3,5 milijarde maraka, zbog čega su propale?
Ovo je istina i ovo je nešto što se ne može oboriti argumentima, ali se može uniziti političkim ruglom.
Zbog toga molim poslanike da ne pristanu na tako nešto. Mislim da razgovaramo o činjenicama i sasvim sam siguran da će, opet po svemu, ovaj kredit proći, da će sredstva biti valjano utrošena, da će svi oni naši unutrašnji privredni potencijali koji imaju snage u ovo biti uključeni, jer niko na suprotan način o tome nije razmišljao.
Mislim da je veoma jasno iz ovih prvih reči i svega onoga što je do sada rečeno da je interes opozicije rušenje Srbije, zbog toga što u svakom trenutku insistiraju na sopstvenim političkim stavovima, koji se nikako ne mogu svrstati, recimo, u EPS, u privatizaciju, u Zakon o radu, jer su to teme koje nemaju nikakve veze sa svakodnevnom politikom.
Struje ima i u socijalističkom društvu, i u komunističkom, i u diktaturi, i u kapitalizmu. U Srbiji je nije bilo zbog toga što su je vodili nesposobni ljudi; danas je mnogo manje za nas važno da li je reč o socijalistima, radikalima ili demokratama, ali na vlast moraju doći sposobni; na vlast su došli sposobni, koji sada pokušavaju da pokrenu Srbiju iz mrtvila u kome je stajala 10 godina i propadala zajedno sa nama.
Zbog toga moramo, na osnovu činjenica, oduzeti pravo onima koji se danas pojavljuju ovde za govornicom. Neka kažu zato koje su kamatne stope bile kada su uzimani krediti u visini od 3,5 milijarde maraka i milijardu dolara; neka kažu koje su kamatne stope bile kada su se oni zaduživali kao pojedinci pred bankama i podizali kredite iz primarne emisije; neka kažu kako su se na njihovim računima pojavile stotine hiljada maraka, u vremenu u kome naši građani nisu imali ni jedan pfenig u svom novčaniku; a uvek ću biti spreman da se argumentima suočim sa njima, braneći poslaničku grupu DOS-a i zdrav razum u našem društvu. Hvala vam. (Aplauz.)
Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ova rasprava pokazala da mi ovim glasanjem zapravo ne pomažemo "Elektroprivredi Srbije" već pomažemo našem društvu da ono definitivno preboli onu logiku  koja sledi razmišljanje "što gore to bolje". Pa, neka propadne "Elektroprivreda Srbije" ako će to značiti da će propasti DOS, a mi se vratiti na vlast.
To je ista ona logika kojom je ovo društvo uništeno, kroz razmišljanje - neka se sruši sve, ali neka ostanemo mi. Nismo kroz raspravu dobili argumentovane odgovore na one vrste kritika i pitanja sa kojima smo se suočavali, a koju su oni koji kritikuju ovakvu vrstu kreditnog aranžmana morali da ponude.
Dakle, prvo se sumnjalo u stručnost i kompetenciju ovakve vrste posla. Jasno je rečeno da je ona proistekla iz angažmana i rada Direkcije za proizvodnju uglja, Direkcije za proizvodnju električne energije i Direkcije za investicije. Tamo ne sede politički predstavnici DOS-a, niti verujem da se tamo nalaze politički predstavnici bilo kojih parlamentarnih stranaka.
Tamo sede ljudi koji čitav život rade u tom EPS-u, ljudi koji se suočavaju sa svakodnevnim problemima i ljudi koji veoma dobro znaju da sve ono što je danas bilo predmet našeg razgovora nema nikakve veze sa "Elektroprivredom Srbije", niti sa željom da se tamo stanje promeni, već naprotiv, sa željom da se taj proces promena zaustavi, a ovo društvo uništi na tom putu povratka u normalnu civilizovanu svetsku zajednicu, u kojoj je ono o čemu danas razgovaramo ne presedan već pravilo.
Niko nije rekao zbog čega i na osnovu čega tvrdi da je u Srbiji najveća cena električne energije. U Srbiji kilovat sat košta 2 centa, u Crnoj Gori 3,7, a u razvijenoj Evropi minimum 5. Neka neko kaže, na osnovu argumenata i činjenica - gde su osnove za takvu vrstu kritike.
Što se tiče podsećanja na donacije i podršku sveta onome što mi u ovom trenutku radimo u svojoj zemlji, samo u oblast"Elektroprivrede Srbije" uloženo je oko 300 miliona evra. Istina, nešto manje, ali možemo da razgovaramo o toj sumi u obliku donacija. Podsetiću vas da je samo godišnja, minimalna potreba "Elektroprivrede Srbije" 500 miliona nemačkih maraka ili oko 250 milioina evra za minimalne remonte.
Deset godina to nije činjeno, za deset godina je uložena jedna godišnja suma. Katastrofa sa kojom se suočavama je takvih razmera da niko ko se odgovorno bavi politikom u ovom društvu nema pravo na neodgovorne političke stavove. Dakle, pitanje ugovora i razmišljanje da li je on potpisan ili ne, u ovom trenutku, ima jasan i konsekventan odgovor - Republička vlada je, ne sumnjajući u političku podršku koja mora pratiti njene aktivnosti, iz budžeta Republike Srbije izdvojila deo sredstava, kako bi unapred sanirala onu vrstu štete koja postoji u okviru "Elektroprivrede Srbije", računajući da će ovaj kreditni aranžman biti podržan i zbog toga parlament Srbije nema pravo da se distancira od takve vrste posla.
Jer, u suprotnom, oduzima sredstva prosveti, zdravstvu, policiji, sudstvu, svim budžetskim korisnicima, koji iovako vape za takvom vrstom pomoći. Dakle, kada pričate o tome da želite ugovor i da se suprostavljate ovakvom kreditu, vi se suprostavljate normalnom životu građana Srbije, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Oni koji su u ovome prepoznali dobar politički teren, moraju našim glasanjem videti da će se okliznuti. Skupština Srbije je najnepristojnije mesto u ovom društvu, ali ne zbog nepristojnosti 250 poslanika, već zbog neodgovornosti manjine, koja u svakom trenutku, nakon svega onoga što jesu naši napori, pokušava da se suprotstavi nečemu što je samo po sebi neminovnost, demokratizaciji našeg društva i njegovom demokratskom sazrevanju.
Dakle, niko ovim nije pokušao da prevari parlament, niko nema zadnju nameru u ovom poslu. Baš naprotiv, kroz nastup ministra Đelića videćete da su svi oni koji se suprostavljaju ovom kreditu zapravo one snage koje razmišljaju logikom - bolje šteta, nego korist, jer će se nešto srušiti, odgovornost će biti na drugoj strani, a ja ću onda ostvariti politički profit u nečemu što samo po sebi nema nikakve veze sa politikom.
(Tomislav Nikolić traži pravo na repliku.)
Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da vas upoznam sa jednom inicijativom, koja je stigla u Republički parlament. To nam je uputila Republička vlada i zamolio bih vas za razumevanje.
Reč je o vanrednom stavljanju nove tačke dnevnog reda, s obzirom da je u ovom trenutku utvrđeno da postoji velika potreba za davanjem državnih garancija nemačkom kreditoru, koji je izdvojio 150 miliona eura za sanaciju Elektroprivrede Srbije.
Mislim da je jasno da je u pitanju opšti društveni interes, da u tome nema nikakvih partijskih prepreka, da stoga moramo napraviti taj napor i po hitnom postupku uvrstiti ovde u raspravu tu dopunu dnevnog reda i na takav način omogućiti nam da u ponedeljak razgovaramo o zakonu koji ima pet članova i koji je, zapravo, samo jedna forma državne garancije koju je pripremilo Ministarstvo finansija Republike Srbije.
Mislim da će ova inicijativa naići na razumevanje, s obzirom da je jasno koliko je Elektroprivreda Srbije bitan segment funkcionisanja našeg društva. Poslanici će imati prilike da do ponedeljka dobiju Predlog zakona o davanju državne garancije. Ponavljam, on ima svega pet članova. Time ćemo mi učiniti veliki ustupak EPS-u koji, sasvim sigurno, tako nešto zaslužuje.
(Tomislav Nikolić: Povreda Poslovnika.)
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, članom zakona o kojem raspravljamo u pojedinostima, ne isključuje se mogućnost organizovanja, na nivou mesne samouprave, dva ili više sela. S obzirom da ovaj amandman ničim ne dovodi u pitanje karakter zakona, a precizira takvu mogućnost, smatramo da je to potrebno podržati, jer je bolje nešto precizno utvrditi zakonom, nego ostaviti svakome da tumači. Dakle, mi ćemo podržati ovaj amandman kojim se otvara mogućnost osnivanja mesne samouprave u zajednici dva ili više sela.
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne možemo da podržimo ovaj amandman jer je reč o državnoj svojini koja je ustupljena lokalnoj samoupravi i sredstva dobijena prodajom te državne svojine moraju biti tretirana u okviru republičkog budžeta, kao svojina Republike i države, a potom možemo da razgovaramo o raspodeli, o konkretnim situacijama i pošto se omoguće ustavne pretpostavke za tako nešto.
Pitanje državne svojine i raspolaganja državnom svojinom je veoma ozbiljno i argumentacija koja je ovde izrečena je kvalitetna, međutim, postoji i kontraargumentacija kojom bi se zapravo ova ideja mogla na izvestan način kompromitovati, s obzirom da bi moglo doći do neumerene rasprodaje državne imovine, bez kontrole države u procesima koji sami po sebi mogu imati lokalni karakter, ali i po posledicama koje mogu biti štetne, što sasvim sigurno može dobiti i širi značaj.
Dakle, mi ovaj amandman ne možemo da podržimo, što ne znači da u perspektivi, pošto se zakonski regulišu međusobni odnosi, lokalna sredina ne bi mogla da raspolaže na takav način, dakle otuđuje svojinu sa kojom u ovom trenutku samo kroz ustupljene odnose može da diriguje.
Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je podržati ovaj amandman jer se, zapravo, njime otklanjaju proceduralne teškoće do kojih bi moglo doći ukoliko se usvoji zakon o koncesijama pred saveznim parlamentom, pa potom dođe do problema sa njegovom primenom na nivou lokalne samoprave i Republike zbog toga što nisu usklađeni zakoni o kojima danas raspravljamo.
Dakle, ovim se ničim ne dovodi u pitanje pravo Republike, niti se utvrđuju neke i suviše velike obaveze po Republiku, već se zapravo unapred otvara prostor za nešto što je prirodno i što će se desiti, uveren sam, u najkraćem roku. Dakle, treba podržati ovaj amandman.
Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih da razumem gospodina Ivkovića da je reč o fondu partijske solidarnosti, ali je reč o Fondu solidarnosti koji funkcioniše kroz novu koncepciju i na najbolji način ću vas demantovati.
Recimo, primerom grada Niša, u kome je prošle godine iz sredstava Fonda solidarnosti finansirano 88 stanova. Hoćete da vam pričamo o Fondu solidarnosti i efektima vaše stambene politike u Beogradu, o 700 stanova, koji su bespravno dodeljeni, o Fondu solidarnosti, ili sredstvima solidarnosti, koja su trošena u partijskim investicijama, tokom perioda vaše vladavine?
Mislim da ovo nije pravo mesto za takvu vrstu polemike. U svakom slučaju, mi ovaj amandman ne možemo da podržimo, ne zbog toga što sumnjamo u kredibilitet lokalne samouprave, niti što sumnjamo u dobru nameru predlagača, zbog toga što bismo praktično time obavezali lokalnu samoupravu da tu sumu, dobijenu na ovakav način, preusmerava u kapitalne investicije, a nema garancije da će u svakoj opštini suma koja se dobije kroz takvu grotesknu radnju biti dovoljna za neku vrstu kapitalne investicije.
Zapravo, mi praktično nemamo u svakoj opštini cementaru, da bismo mogli da se na ovakav način, kroz zakon, obavežemo na takvo preusmeravanje sredstava na nivou lokalne samouprave.
Dakle, lokalna samouprava pred građanima odgovara i ona reguliše stepen eksploatacije i nivo eksploatacije tih sredstava.
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dobar amandman. Zapravo, njime se obezbeđuju nova sredstva u oblasti lokalne samouprave po osnovu koji je pomenuo gospodin Janković. Stoga, mislim da nema razloga koji bi nas naveli na uskraćivanje podrške ovoj korekciji zakona. To je za nas prihvatljivo i mi ćemo to kao poslanička grupa DOS podržati.
Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao da ću se nasmejati ovde u Skupštini, ali zašto da ne. Sada dok sam izlazeći iz klupe čuo gospodina Maršićanina, čuo sam predlog da uzmem listing pa da vidimo ko je podržao ovaj amandman, jer priznaćete da postoji sukob interesa, a u svoj suštini je to paradoks vremena u kome živimo jer nema sumnje da zagovornici amandmana i ovog člana zapravo su ono što bi bilo najbolje u našem društvu.
Međutim, podsetiću vas da smo tokom rasprave o budžetu mi utvrdili amandmanom na koji način će se vršiti raspodela sredstava koja prevazilazi onaj obim utvrđen samim Zakonom o budžetu za 2002. godinu. Tada je dogovoreno da se 50% vraća lokalnoj samoupravi, a da onih preostalih 50% ostaje Republici, s obzirom da je više nego jasno da pored potreba lokalne samouprave, postoji potreba Republike prema svim onim licima i preduzećima koja sama po sebi ne mogu funkcionisati bez ovakve vrste fiskalne politike.
Dakle, mislim da zbog toga ne možemo podržati ovaj amandman, a sa posebnim zadovoljstvom ću uzeti listing i proveriti kako su se ponašali poslanici iz opština, koji su istovremeno poslanici i u republičkoj Skupštini.
Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo mi rešili ova pitanja amandmanima koje je Odbor usvojio na zahtev poslaničkog kluba DOS, odnosno DSS i predstavnika resornog ministarstva. Dakle, brišu se tačke 6) i 7) člana 43, kojima se preciziraju obaveze predsednika opštine, odnosno njegova prava. To je tačka 6) u kojoj se govori o nadležnostima u procesu rešavanja upravnog postupka u drugom stepenu o pravima i dužnostima građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija iz izvršnog delokruga opštine. Te nadležnosti se prenose na opštinsko veće.
Što se tiče poverenih poslova iz okvira prava i dužnosti Republike, ti povereni poslovi ostaju kao nadležnost predsednika opštine i oni se ničim ne mogu podvesti pod član 45a, kojim se preciziraju nadležnosti i prava opštinskog veća. Opštinsko veće je drugostepeni organ koji usklađuje ostvarenje funkcije predsednika opštine i skupštine opštine.
Dakle, tu nema prostora za ovakvu vrstu opasnosti koja bi se, eventualno, mogla ukazati ukoliko bismo na opštinsko veće preneli nadležnosti koje ostaju vezane za predsednika opštine. Zapravo se samo radi o balansu između jedne veoma značajne funkcije koja predstavlja novinu u organizaciji sistema lokalne samouprave i odbornika koji moraju da zadrže izvesnu dozu kontrole nad procesom rada u okviru lokalne samouprave. Takve su naše želje i mi smo to uradili kroz ovo, ne suspendujući prava ni jedne ni druge strane.
Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je zaista reč o preciznom definisanju okolnosti pod kojima se predsednik opštine može razrešiti. S obzirom da smo mi prethodno usvojili amandman kojim je inaugurisan član 45a, usvajanjem ovog predloga DSS-a mi bi zapravo preklopili članove zakona. Zbog toga će biti potrebno da se naknadno organizuje sednica Odbora za pravosuđe, kako bi se došlo do te korekcije.

Inače, za nas je ovaj amandman prihvatljiv, jer on lišava i lokalnu samoupravu i svakoga od nas ovde, odgovornosti koja bi pratila eventualno neusklađenost zakona sa realnim životom. Dakle, treba prihvatiti ovaj predlog, ali potom će Odbor za pravosuđe morati da se sastane, koriguje i potom mi još jedanput da glasamo, da bismo dobili konačnu verziju zakona. Ovo je samo precizna definicija i usklađivanje sa ovim idejama koje su iskazane u zakonu.
Samo kratko pojašnjenje, pošto je očigledno pogrešno protumačena naša ideja. Ministarstvo za lokalnu samoupravu mora da utvrdi da su ispunjeni zakonom utvrđeni razlozi za prestanak mandata. Ono se ne bavi političkim ambijentom u kome može doći do razrešenja predsednika opštine, nego zapravo daje potvrdu da su ispunjeni zakonom utvrđeni preduslovi za razrešenje. O tome se radi i ni o čemu drugom.
Što se tiče našeg rada, on je javan, mislim da nema ničeg spornog u tome. Jedini očigledan problem je zapravo proistekao iz činjenice da smo mi usvojili amandman sa dva identična titulara.