Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7122">Čedomir Jovanović</a>

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija

Govori

Zamolio sam predsednika Skupštine da mi dopusti pravo na repliku, s obzirom da je pomenut zamenik predsednika Demokratske stranke, gospodin Živković, osoba koja je četiri godine veoma odgovorno radila posao gradonačelnika, između ostalog je i to doživela, svoju pobedu na izborima 2000. godine, kada je koalicija Demokratske opozicije Srbije osvojila ubeljivu izbornu pobedu.
Mislim da problem sa kojim se u ovom trenutku suočava lokalna vlast u Nišu nije partijski problem, to je problem funkcionisanja našeg sistema u kome ljudi nisu bili u stanju da plaćaju račune za struju.
Nikada Demokratska stranka nije zagovarala sistem u kojem se nešto može dobiti, a za uzvrat se ništa ne dati.
Građanima kojima smo rekli da ne plaćaju račune za električnu struju, rekli smo zašto to da ne čine i oni koji su nas slušali, upravo su oni građani koji si nam dali podršku. Problem Niša će biti rešen, tamo smo sanirali sve posledice sa kojima smo se suočili. Ali mogu vam reći da su u ovom trenutku najveći dužnici na teritoriji Niša lokalne bolnice i svi drugi organi koji se nalaze pod ingerencijom Republike i koji svoje obaveze nisu izmirili u periodu u kome su neki drugi ljudi bili republička vlast.
Mislim da na tome ne možemo graditi političke karijere i uspehe jer su to simboli naše nesreće.
Elektroprivreda Srbije je najveći dužnik u ovom trenutku na prostoru Republike i kada bismo razgovarali o odgovornosti, onda bismo morali da govorimo na osnovu činjenica i argumenata, a one su poražavajuće i ne priznaju partijske granice. Želim da vas obavestim da je lokalna vlast, u saradnji sa resornim ministarstvom i u saradnji sa poslovnim bankama, našla način da premosti probleme, ne dovodeći u pitanje funkcionisanje sistema i ne tretirajući naše društvo, bar na teritoriji grada Niša, na takav način da se nešto može dobiti, a za uzvrat ništa ne dati.
Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas da razgovramo o članu 53. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se utvrđuje proces izbora načelnika opštinske uprave. Ovim predloženim zakonskim rešenjem mi nismo bili zadovoljni, s obzirom da je ono u potpunosti isključivalo funkciju skupštinskog odbornika. Mi želimo da u vremenu koje je pred nama, tokom tranzicije, ljudi koji su, takođe, izabrani na izborima, mogu da utiču na takvu vrstu kadrovske politike.
Stoga smo amandmanom predložili da se predsednik opštine promoviše kao ovlašćeni predlagač, a da se pravo izbora prenese na skupštinu opštine, odnosno na odbornike, čime mislim da se izbegavaju sve one evenutalno loše posledice koje bi se mogle pojaviti usled neke vrste lokalne samovolje. Smatram da je ovo logično i da bi Skupština bez problema trebalo da podrži.
Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zapravo je reč o amandmanu kojim se član 54. koriguje u pravcu u kojem je već izvršena korekcija člana 53. Tiče se odnosa skupštine opštine i načelnika, mislim da je logično da se ovaj amandman podrži, s obzirom da smo tako nešto već učinili u prethodnom slučaju.
Gospođo Čomić, poštovane kolege, reč je o važnim funkcijama gradskog arhitekte i mislim da nema razloga da se princip njegovog izbora razlikuje od principa izbora, recimo, načelnika uprave i stoga mi predlažemo da se ovaj amandman povuče, a da potom Odbor za pravosuđe i upravu uskladi amandmanom ovaj član zakona sa prethodnim izmenama, zato što je to posledica promena koje su prethodno utvrđene.
Dakle, ovaj amandman bi bilo dobro povući, a potom proceduralno to urediti na način na koji smo činili, mislim po članu 45.
Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je novim konceptom vlasti lokalna samouprava reformisana i da se izbegavaju zamke koje su uočene u dosadašnjoj organizaciji. Pominjati Koaliciju "Zajedno" i DOS kao primere loše organizovanog sistema lokalne samouprave je besmisleno, a pogotovo sa pozicije koalicionog partnera JUL-a. Da ste sa njima bili i ovog puta u koaliciji, verovatno biste vrlo  lako srušili branu i pola Pomoravlja, kao što je to bio slučaj u periodu vaše vlasti.
Dakle, kada se dogovorite unutar koalicije sa JUL-om, moći ćete da promovišete neki novi koncept organizovanja, pa i da nas kritikujete. Dok govorite o DOS-u i Koaliciji "Zajedno", ne zaboravite da govorite o demokratskim snagama koje su na vlast došle izbornom voljom građana, a ne o koaliciji koja je formirana iz političkog i prevashodno ličnog interesa, sa programski potpuno suprotstavljenom strankom, kakva je bila vaša koalicija prethodnih godina u Jagodini.
Gospođo Mićić,  poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o nekoj skepsi i unapred izrečenoj sumnji u stručnost i u dobronamernost lokalnih vlasti, ali vas podsećam da je jedna od tačaka dnevnog reda ove sednice zakon o budžetskom sistemu, kojim je veoma precizno definisana, između ostalog, i oblast koju je ovim amandmanom poslanik Socijalističke partije Srbije pokušao da uredi.
Dakle, kontrola javnih finansija, raspolaganje tim sredstvima, biće regulisana na jedan novi način, drugačiji od ovog postojećeg koji isključuje mogućnost posebnog računa. Ne treba osporavati ljude unapred, ali mislim da je ipak potrebno tokom rasprave o ovom zakonu imati u vidu i onaj zakon koji će uslediti potom. Dakle, u članu 3. zakona o budžetskom sistemu se kaže: "Budžetski sistem čine budžet Republike, budžeti lokalnih vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja."
Dakle, kroz zakon o budžetskom sistemu potpuno su definisane oblasti koje dodiruju ovaj amandman i zbog toga mi ne možemo da ga prihvatimo, a ne zbog toga što unapred sumnjamo u kredibilitet lokalne vlasti ili eventualno u mogućnost zloupotrebe.
Poštovana gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo prihvatili amandman SRS, ali ne zbog toga što mislimo da bi lokalna policija predstavljala defekt u demokratskom društvu, već zbog toga što smo svesni da ne postoji prateća zakonska regulativa, kojom bi se u potpunosti definisala nadležnost lokalne policije i utvrdila njena uloga u sistemu društvene bezbednosti.
Funkcija lokalne policije je upravo u približavanju policije građaninu, u njegovom svakodnevnom obavljanju poslova i u svakodnevnom životu. Veoma je jasno da postoji potreba za lokalnom policijom, ali u ovom trenutku ne postoje zakoni kojima bi se rešili neki problemi na koje je ukazao gospodin Šešelj, apostrofirajući pojedine problematične situacije, do kojih bi moglo doći ukoliko bi neko funkciju lokalne policije preuveličao i, recimo, u njoj prepoznao prostor za ostvarenje neke svoje političke uloge, koja sama po sebi ne može biti analogna poziciji na nivou lokalne samouprave.
Dakle, lokalna policija je dobra ideja demokratizacije, u procesu definisanja odgovornih oblasti lokalne bezbednosti takođe dobra ideja, ali je prethodno potrebno sistemski obezbediti one zakonske pretpostavke koje bi onemogućile eventualne zloupotrebe.
Podrška ovom amandmanu ne znači distanciranje od buduće podrške izgradnji instituticija lokalnog sistema bezbednosti, koji počiva na lokalnoj policiji, ali u ovom trenutku tako nešto nije moguće pošto nemamo moderan zakon o unutrašnjim poslovima, koji je trenutno u pripremi.
Zato mi podržavamo ovaj amandman, a ne zbog toga što se plašimo lokalnog sistema bezbednosti. Baš naprotiv, on je potreban. Potrebno je definisati ulogu pozornika, potrebno je definisati ulogu lokalnog policajca u kvartu, potrebno je definisati ulogu obezbeđenja školskih dvorišta na specifičan način. Dakle, prvo zakonom o unutrašnjim poslovima, a potom, naravno, na nivou lokalne samouprave i pratećim zakonima. Hvala.
Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo mi pitanje AP Vojvodine, Ustava i ustavnosti, bar u okviru nadležnosti AP Vojvodine, rešili na raspravi koja se ticala omnibus zakona. O tome smo glasali. Vraćanje priče u tu ravan je potenciranje svih onih međusobnih konflikata koji sami po sebi ne mogu doprineti onome što jeste predmet naše trenutne rasprave.
Tačno je da postoji u okviru postojećeg Ustava član 113. u kojem se, između ostalog, kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti vršenje pojedinih poslova određenoj opštini i preneti joj sredstva za te poslove. Ali, tačno je da pored člana 113. postoje i drugi članovi Ustava, pa između ostalog i član 110. u kojem je precizno rečeno da autonomna pokrajina može statutom definisati, između ostalog, i pitanja koja su rešena ovim članom novog zakona o lokalnoj samoupravi. Mislim da ne bi bilo dobro da sada ovde priču vratimo u one prošle nedelje i dane kada smo se i suviše često svađali, ali je jasno da se ovime izlazi u susret životnim potrebama građana koji žive na prostoru naše pokrajine, nikako nekim političkim. Argumenti koji su bili prisutni u obrazlaganju ovakve vrste amandmana za nas su neprihvatljivi.
Za nas poslanici iz Vojvodine nisu politički problem. Oni su autentični predstavnici interesa građana Vojvodine, koji su ih izabrali na te funkcije. Za nas Skupština Vojvodine nije politički problem ili politički protivnik. Ona je organ državne uprave koji je legalno konstituisan izbornom voljom građana. Mi smo dužni da tako nešto poštujemo.
Mislim da nikako ne možemo, kao DOS, prihvatiti ovaj amandman, s tim što, naravno, možemo u nedogled voditi raspravu u kojoj meri je prisutna razlika između zaštite Ustava i insistiranje na ustavnosti. Ja u DSS-u ne želim da prepoznam protivnika reformske politike koju mi vodimo, niti stranku koja će suspendovati primenu onih zakona kojima se reformiše naše društvo. Analogija Ustava i ustavnosti je nešto što sasvim sigurno može biti predmet naše priče, ali svakoga dana i u svakom trenutku ta priča zapravo negira samu sebe. Nećemo stići daleko od ovog Ustava ukoliko postojeći zakon postane prepreka za svaku vrstu reformisanja našeg svakodnevnog života.
Poštovana gospođo Mićić, zahvaljujem se, gospodine Šešelj, u pravu ste, mislio sam na skupštinu kao državni organ, na organe uprave kao što su izvršno veće i njegovi sekretarijati. To je bila jezička greška. Pre svega se ona ticala člana 111. u kome se kaže koji su to državni organi, a mislim da se niko neće sporiti oko toga da je pokrajinski parlament državni organ, da je organ uprave pokrajinsko izvršno veće sa svojim sekretarijatima.
Podsetiću vas još jedanput, ako na tome insistiramo, na kontrolne mehanizme kojima se sprečava mogućnost zloupotrebe i koji su iskazani u članu 110. važećeg Ustava Republike Srbije, a u kome se između ostalog kaže da statut autonomne pokrajine (a ne kaže se Vojvodine, pretpostavljam da govorimo razumno i da ovog trenutka razmišljamo o Vojvodini) donosi Skupština Vojvodine, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Ukoliko bude postojala i jedna, čak i u pretpostavci, mogućnost zloupotrebe, budite sigurni da će poslanička grupa DOS-a pred republičkim parlamentom, u trenutku u kome budemo raspravljali o statutu i njegovoj usklađenosti sa društvenim interesima, tako nešto sprečiti.
U ovoj inicijativi resornog ministarstva i u ovom zakonu ne postoji mogućnost za takvu vrstu straha. Zapravo se radi o racionalnom uvažavanju potrebe našeg društva i našoj želji da učinimo što efikasnijim servis državne uprave i državnih organa. Dakle, mi ćemo preneti, kao što smo to učinili, na autonomnu pokrajinu izvesne nadležnosti. Treba dozvoliti autonomnoj pokrajini da u skladu sa statutom te nadležnosti delegira organima lokalne samouprave.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne možemo da prihvatimo ovaj amandman,  potrebno je posebnim zakonom urediti tu oblast o kojoj u ovom trenutku razgovaramo. Grad Beograd je i suviše specifičan da bismo mogli na način na koji je to uređeno u prethodnom zakonu koji je još uvek na snazi da pronađemo kvalitetne odgovore na sva ona pitanja koja dobrim zakonom moraju biti regulisana.
Podsetiću vas prvo na član 117. Ustava u kojem je data ipak otvorena definicija pojma grada i njegove uloge u sistemu te državne organizacije. Dakle: "Zakonom se pojedina opština može utvrditi kao grad na čijoj teritoriji se obrazuju dve ili više gradskih opština". To je pitanje grada i njegove uloge u našem sistemu kao državne hijerarhije.
Što se tiče grada Beograda, postoji član 118. koji je manje ili više uopšten i koji mora biti korigovan nekim budućim ustavom.
Mi smatramo da četvrta glava postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi ne daje kvalitetne odgovore na ona pitanja koja su uočena i koja se ne mogu vezivati za trenutnu vlast, već su suštinska i proizilaze iz karaktera Beograda, kao sredine u kojoj živi više od četvrtine našeg stanovništva.
Dakle, potreban je poseban zakon kojim bi se uredila oblast organizovanja Beograda. Mi smo želeli da taj zakon dobije neke vremenske limite, ali smo zbog dinamike skupštinskog rada odustali od one prvobitne definicije člana 26, gde se obavezivalo Ministarstvo za lokalnu samoupravu da u roku od tri meseca Skupštini da na razmatranje zakon o gradu Beogradu. Jasno je da mi ne možemo na takav način usvojiti jedan zakon, jer bismo došli u poziciju da kao Skupština kršimo zakone zbog toga što radimo na način na koji radimo; puno je posla i nisam siguran da bismo u tom vremenskom momentu mogli da donesemo zakon o gradu Beogradu.
Dakle, potrebno je na poseban način urediti tu oblast i mi zato ne možemo da prihvatimo ovaj amandman.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih vas zamolio za malo pažnje, jer je ovo veoma važan amandman i on je zapravo u korpusu onih amandmana kojima se u najvećoj meri odgovara na onu vrstu kritike koja je bila iskazana u raspravi u načelu i koja se ticala pre svega navodno predimenzionirane uloge gradonačelnika.
Smatramo da je veoma dobro predloženo zakonsko rešenje u kome se putem neposrednih izbora bira prvi čovek lokalne samouprave. Nemamo strah od takve vrste personalizacije, jer ćemo teško pronaći danas u Srbiji primer uspešne lokalne samouprave koju vodi neuspešni pojedinac. Upravo je reč o suprotnom: svi dobri gradovi, sve dobro uređene opštine zapravo su uređene zbog toga što se na njihovom čelu nalaze agilni pojedinci koji svoju energiju prenose na organe lokalne samouprave.
Istovremeno smo procenili da bi u periodu tranzicije, u periodu ustavnih neusklađenosti koje su između ostalog opteretile ovaj zakon o lokalnoj samoupravi, bilo veoma nezgodno po ulogu gradonačelnika opterećenje koje bi se prenelo na njega kroz nadležnosti precizirane ovim zakonom, a koje su istovremeno kroz personalizaciju odgovornosti izvršile jednu vrstu debalansa, jer su svaku vrstu odgovornosti skinule sa skupštine opštine, odnosno skupštine grada i takođe neposredno izabranih predstavnika građana u organima lokalne samouprave.
Dakle, mi smo predložili nekoliko amandmana kojima se gradonačelnik na neki način lišava te obaveze i istovremeno obaveze prenose na lokalne odbornike koji će morati da igraju aktivnu ulogu u procesu izbora načelnika uprave, u procesu donošenja budžeta i naravno kroz jednu novu kontrolno-nadzornu instituciju u okviru lokalne samouprave, koju su naše kolege iz Demokratske stranke Srbije nazvale opštinskim savetom i kabinetom. Ali, očekujemo od Republičke vlade i resornog ministarstva da na Odboru za pravosuđe pronađu kroz amandman najadekvatniji odgovor za ovaku vrstu naše želje.
Dakle, mi želimo u potpunosti da otvorimo lokalnu samoupravu, da proces njenog rada učinimo javnim i da na kvalitetan način odgovorimo svakoj vrsti potrebe kontrole i nadzora postupanja u okviru lokalne samouprave, makar se radilo i o gradonačelniku. Takvu vrstu straha nemamo, jer smo, imajući u vidu sve ono što su predstavnici DOS-a učinili na nivou lokalne samouprave, mi zapravo ljudi koji insistiramo na rezultatima njihovog rada i načinu na koji oni rade.
Ovo je dobar amandman i njime se uvodi kontrolno-nadzorna funkcija za opštinski savet, odnosno kabinet, u veoma osetljivoj oblasti funkcionisanja lokalne samouprave, koja je preneta na gradonačelnika, koji naravno zadržava to liderstvo, ali istovremeno odgovornost deli i sa odbornicima koji moraju igrati aktivnu ulogu u tom procesu odlučivanja.
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih vas da samo budete koegzistentni ili da svoje principijelno insistiranje na kontroli i nadzoru predsednika, odnosno gradonačelnika, iskažete i u podršci pri ovom amandmanskom korigovanju Predloga zakona, kojim se uvodi telo što će se baviti kontrolom i nadzorom.
Znači, ne telo koje će limitirati funkciju gradonačelnika. Ali, istovremeno, mi definišemo jedan kontrolni mehanizam koji će, sa jedne strane, afirmisati poziciju opštinskog parlamenta, učiniti funkcionisanje predsednika, odnosno gradonačelnika potpuno javnim, podložnim kontroli. Dakle, sve vreme pričamo o novom sistemu lokalne samouprave koji zapravo treba da bude efikasni servis građana. Ako građani žele da ostvare potpunu kontrolu rada gradonačelnika, a moramo to pravo dopustiti i izabranim predstavnicima tih građana koji sede u klupama skupštinskih odbornika, skupština opština će izabrati kabinet, odnosno opštinski savet; on će biti kontrolno nadzorno telo koje će se baviti poslovima kontrole i nadzora, od čega mi ne bežimo, već naprotiv, na tome insistiramo.
Zbog toga je potpuno neshvatljivo da neko želi da zadrži mehanizme koji su sami po sebi bili nefunkcionalni jer su doveli do krupnih anomalija u sistemu lokalne samouprave, a sa druge strane isključuje svaku vrstu nove mogućnosti kontrole funkcionisanja lokalne samouprave na konceptu na kome smo mi insistirali i koji je baziran u ovom zakonu.
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je praktično još jedan u nizu amandmana kojim se balansira odnos između gradonačelnika i skupštine opštine, odnosno skupštine grada. Mi želimo da ulogu gradonačelnika u segmentu imenovanja načelnika, odnosno načelnika uprava prenesemo na skupštinu i na odbornike, dakle jednako odgovorne ljude izabrane od strane građana, koji  kao predstavnici i zaštitnici autentičnih interesa egzistiraju na nivou njihove izborne jedinice.
Po Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi poslednju reč je imao gradonačelnik, a ovim amandmanom se to menja. Gradonačelnik postaje predlagač, a poslednju reč zadržavaju odbornici, odnosno skupština opštine, koja time deli odgovornost sa gradonačelnikom o veoma bitnom segmentu kadriranja na nivou lokalne samouprave.
Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, tačno je da je u prethodnom zakonu ovo pitanje bilo detaljnije i preciznije razmatrano. Međutim, upravo u tome leži sva ona razlika u tretmanu lokalne samouprave, jer mi ne želimo da unapred osporavamo kredibilitet predstavnika građana na nivou lokalne samouprave. Smatramo da su upravo oni ti koji treba da odlučuju o pitanju predlagača i mogućnostima vanrednog zakazivanja sednice lokalnog parlamenta.
Ako propišemo zakonom o lokalnoj samoupravi situacije u kojima se može sazvati vanredna skupština i predlagače te inicijative, onda ne postoji nijedan razlog za donošenje statuta. Onda sva pitanja treba da rešimo zakonom o lokalnoj samoupravi, da od 250 poslanika republičkog parlamenta u stvari napravimo poslanike republičkog parlamenta iz svih lokalnih skupština i da na takav način rešimo sve probleme na koje vi ukazujete.
Ne postoji nijedan razlog zbog koga bi trebalo odlaziti dalje u tu oblast od ovog člana 34, kojim je veoma jasno precizirano u kojim situacijama se održavaju sednice skupštine, koji su vremenski intervali. Odgovornost je preneta na predstavnike lokalne samouprave koji su dužni da statutima reše ta pitanja, od situacije do situacije, ne na isti način u svakoj opštini. Upravo su ta prava i odnosi prema tim pravima lokalnih odbornika ono što dolazi do izražaja u izbornim kampanjama i ono što je suština politike.
Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je sada sudbina ovog člana u rukama gospodina Batića, ja ću ga zamoliti, nisam siguran da će pristati, da Vlada amandmanom izmeni ovaj član i da se kaže, da se povede računa o SRS, jer ako bi primenili prethodne odredbe koje govore o trećini odbornika, ni u jednoj skupštini vi ne biste mogli da sazovete vanrednu sednicu, zbog toga što ste neodgovorna vlast i zbog toga što ste danas neodgovorna opozicija. Na ovu sednicu ste zakasnili sat vremena, a sada nam ovde besmislenom argumentacijom oduzimate potrebno vreme.