Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, bilo bi vrlo zanimljivo videti statističku obradu jednog dana ovih skupštinskih zasedanja, pre svega, kada pogledamo svrstavanje tačaka dnevnog reda, ili dnevnih redova koji su predlagani na ovim skupštinskim zasedanjima.
Ova dva zakona su prirodno i logično jedna tačka dnevnog reda, ali nije bilo ni prirodno, ni logično, ni dobronamerno da se, recimo, prethodnih 15 zakona iz poljoprivrede, kao važne oblasti, obradi isto kao jedna tačka dnevnog reda. To pokazuje pravu moć ili nemoć statistike i toga da, s određene tačke gledišta, statistika može sve pokazati jednako važnim. Statistika, kako već neko reče, u stvari, jeste i mogućnost da se nečije želje prikažu kao neke relevantne činjenice.
Ono što je kod ova dva zakona zanimljivo, pre svega, jeste da definišu ono što je izuzetno važno, zakon o zvaničnoj statistici se bavi proizvodnjom podataka, a drugi zakon koji je danas na dnevnom redu je zakon o popisu stanovništva. U oba zakonska projekta, odnosno predloga zakona, vidimo da oni iza sebe nose dobru nameru, da nose dosta dobrih rešenja, ali da neće biti u mogućnosti da budu u potpunosti primenjeni.
Zašto? Zato što se ovi zakoni neće moći baviti s 15% teritorije Republike Srbije, odnosno KiM-om, bez obzira na to što zakon o popisu stanovništva deklarativno kaže da hoće. To je u potpunosti nemoguće.
Ti statistički podaci, koji treba da deskriptivnom metodom predstave Srbiju svetu, da iznesu tačne, relevantne i nepristrasne podatke, kako se, inače, zakon izjašnjava da ima deset načela, između kojih su i ova dva, neće biti predstavljeni u takvom svetlu, jer je nemoguće izvršiti bilo kakav statistički pregled, ili statističko istraživanje na teritoriji KiM-a u ovakvom trenutku i u ovakvom stanju. To svi mi dobro znamo.
Pre svega, u zakonu o popisu stanovništva, u članu 2, nije se jasno odredio odnos prema KiM-u. U članu 11, gde se nabrajaju ministarstva koja će se baviti popisom stanovništva, navodi se Ministarstvo za KiM, a u članu 16. se definitivno odredilo da će Ministarstvo za KiM sprovesti, organizovati popis na KiM-u.
Zaista bismo voleli da vidimo u kojim opštinama, na koji način, kojim sredstvima, kojim alatima će to da uradi, koje ćemo podatke posle toga dobiti, jer poslednji podaci o popisu stanovništva iz 2002. godine nemaju uopšte opštine sa KiM-a, ne sadrže podatke sa KiM-a. Ti podaci su nepotpuni. Ti podaci nemaju validnost, jer je njima moguće manipulisati, upravo onako kako se manipuliše već decenijama na ovim prostorima KiM-om i popisom stanovništva, odnosno nevršenjem popisa stanovništva, koje je doprinelo da situacija koju sada imamo bude takva kakva jeste, da na KiM-u nemamo tačan pregled stanovništva, broja stanovnika, da u ovom trenutku niko ne zna koliko albanskog stanovništva zaista živi na KiM-u, jer nikada nisu dopustili da budu popisani, upravo zbog toga što se tamo simulira prisustvo, prave kuće u kojima niko ne živi, popularno rečeno – Potemkinova sela; tamo je građevinski haos, koji treba da simulira silnu gustinu naseljenosti.
Naravno, svim tim se stvorila prilično problematična situacija u državi, jedno nemirno i trusno područje u, uopšte, svetskoj politici, kojom su počeli svi da se bave. Koliko imamo informaciju, sutrašnji naš neželjeni gost, gospodin Džon Bajden, doći će da održi svoje slovo o onome što ima da kaže momcima sa Balkana, kako oni vide stanje u našoj zemlji, šta očekuju od nas da dalje činimo da bi oni bili zadovoljni. Sve to treba zakonski da uobličimo i da stvorimo iluziju da zaista možemo da konačno imamo statistički tačno određene, opredeljene, relevantne, jasne podatke o onome gde i kako živimo, jer ćemo iz deskriptivne metode moći posle da analiziramo i pokažemo da pratimo sve ono što je važno za život građana Srbije.
Popis stanovništva, koji treba da se po ovom zakonu o popisu izvrši od 1. do 15. aprila 2011. godine, da se 2012. godine svi podaci obrade, a 2013. da budu dostupni i javno objavljeni, treba da pokaže sve ono bitno u Srbiji, kako bi svako ko sa Srbijom želi da sarađuje, da na bilo koji način ostvari neki, pre svega, privredni kontakt, koji nas interesuje, pa i svaki drugi kontakt, mogao da dobije u svakom trenutku određene kvalitetne podatke, koji će biti u potpunosti identični s onim što jeste stvarna slika. Ako 15% teritorije nije obuhvaćeno tim podacima, ti podaci nisu tačni, nisu istiniti, i onda sve ostalo gubi na svom značaju i istinitosti. Za tih 15% teritorije koje neće biti obrađeno, ma koliko mi pokušavali da tvrdimo da hoće, zaista bih volela da vidim alate i sredstva kojima će se to raditi na KiM-u, a 15% nedostatka pravih i tačnih podatka sve ostale podatke relativizuju.
Ono što smo kod ova dva zakona propustili da determinišemo, jeste kako će se celokupna Srbija, ovim zakonima o statistici i popisu stanovništvu, odrediti i koliko će ti zakoni biti tačni, mogući i sprovodivi.
Dakle, statistika ima određenu moć i određenu nemoć. Imamo zvaničnu statistiku i u nazivu zakona je zvanična statistika, što nas odmah upućuje na to da postoji i nezvanična statistika. To je statistika koja služi za manipulativne svrhe, čiji smo svedoci svakodnevno, kada se objavljuju razna istraživanja, kao istraživanja kojekakvih agencija koje treba da oblikuju javno mnjenje. To su one agencije koje se bave metodom slučajnog uzorka, pa su oslobođene svake vrste odgovornosti, ali već dugo nanose ozbiljne štete svojim delovanjem i stvaranjem određenih slika i određenih namernih razmišljanja u stanovništvu.
Zvanična statistika treba da nam da zvanične odgovore na pitanja – ko smo, gde smo, šta nam se događa, koliko nas je istinski, šta mi to istinski posedujemo, kakva je naša nacionalna struktura, kakva je naša obrazovna struktura, kakva je naša imovinska struktura, kakva je naša radna struktura i sve ono što u ovom trenutku svaki građanin ima kao neku svoju ličnu kartu. To je ono što ova dva zakona treba da donošenjem i sprovođenjem, kasnije, u Srbiji stvore i omoguće.
Iskreno se nadam da će do njihove konačne primene, do konačnog popisa stanovništva 2011. godine, pre svega, Ministarstvo za KiM postojati, da će ostala ministarstva i Vlada naći načine, mada ne vidim na koji način, ni do sada se nisu izjasnili na koji način misle da to sprovedu, da taj popis, pre svega, na Kosovu, zaista bude jednom tačan zbir tačnih podataka, a ne kao ona komična fraza, da je statistika, u stvari, tačan zbir netačnih podataka. Potreban nam je tačan zbir tačnih podataka. Tamo je potrebno jednom podvući crtu i reći i znati dokle jeste Srbija i Srbija se u tome mora odrediti.
Kalkulacija o tome gde i dokle Srbija može da vrši popis svog stanovništva je vrlo važna i kad pogledate zvanični sajt Zavoda za statistiku videćete da tamo stoji karta Srbije, da je ta Srbija zajedno sa Kosovom i Metohijom, a onda, u podacima gde je objavljen popis stanovništva iz 2002. godine, nema opština sa KiM-a, tamo stanovništvo nije popisano. Veoma je važno da građani Srbije to znaju, jer iz manipulacije ova dva zakona posle proističe i moguća manipulacija Zakonom o biračkom spisku.
Očekujemo da u jednom trenutku neko u javnost Srbije izađe s jasnom strategijom – šta Srbija istinski ima, dokle je Srbija spremna da brani svoja Ustavom zagarantovana prava, načela i teritorije i svi zakonski predlozi koji dolaze jasno proizilaze iz Ustava i oslanjaju se na Ustav. Hvala.