Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre i predstavnici Ministarstva, poštovani građani Srbije, svedoci smo da je na mišiće i uz doping donet budžet. Sada imamo pred sobom set zakona koji treba da omogući da se taj budžet može uspešno popuniti da ne bi ostao samo skup dobrih želja, dobrih namera, dobro reklamiranih političkih obećanja.
Taj set zakona kao poslanička grupa mi iz NS nećemo moći da podržimo pre svega zbog atmosfere koja prati njihovo donošenje, koja prati poslednjih nekoliko meseci politički život u Srbiji, to je ona sveopšte najavljivana svetska globalna ekonomska kriza.
Doduše, pratili smo gradaciju najave te krize. Ona je u prvi mah uplašila tamo neke čvrljave Nemce, neke Francuze, neke evropske narode, ali nama je rečeno da će nas zaobići, što je normalno. Zatim, rečeno je da nas ona ipak neće zaobići, ali će nas ojačati, jer mi smo, to je u istoriji poznato, takvi da što nas ne ubije to nas ojača. Sve manje je takvih situacija, pa nas to malo plaši.
Onda je rečeno da će nas ipak ta kriza stići, dostići, pa da ne budem baš i sama katastrofična, ali bojim se da će mnoge i dotući, privredu svakako, pogotovo što uz to ide i ovo jednostrano primenjivanje evropskih ugovora.
Sada je kriza počela da se ovde reklamira i najavljuje na isti način na koje je svojevremeno, ako se sećate, jedna strašna ideologija reklamirala svoj manifest i prva rečenica tog manifesta, poznata svima nama koji smo nekada studirali, pa smo imali one obavezne predmete - sociologiju, samoupravni socijalizam i ostale nauke koje nam posle nisu trebale u životu mnogo, prva rečenica koja glasi ovako - Bauk kruži Evropom, bauk komunizma. Sad imate isto to - bauk kruži Evropom, bauk svetske krize.
Ono što mi ovde ovim zakonima sigurno kada ih usvojimo imamo na srpskoj političkoj sceni jeste velika inflacija.
Pre svega, kada se usvoje ove akcize, moramo biti pošteni, kada se poveća cena goriva, to neće biti samo povećanje cena goriva, znate da mora po prirodi stvari da nastupi jedno opšte poskupljenje svih roba i usluga, jer jednostavno uključuju cenu goriva.
To će se odraziti na život svih građana, a naravno najviše na život onih građana koji žive sa najmanjim primanjima ili žive bez primanja. To će se odraziti strahovito na poljoprivredu, to će se odraziti na sve segmente društva. Dakle, mi inflaciju, koja sa ovom krizom, koja nas je prvo trebalo da zaobiđe, a sad ipak dolazi, ne možemo da izostavimo. Neće ona nas zaobići. Svakako moramo da kažemo da ovaj budžet neće moći da izdrži, to je da budžet u ovoj zemlji bude najveći poslodavac, a ne privrede. Privreda je ta koja treba da upošljava, a ne budžet. Mi smo se tu i oko budžeta, i oko amandmana, i oko njegovog usvajanja, reklamirajući raznim amandmanima sve ono što budžet unosi kao nova radna mesta u van privrednim delatnostima, borili.
Moramo da znamo i moramo građanima da kažemo - dakle, usvajanje ovog seta zakona počinje jedna velika njihova pojedinačna bitka za preživljavanje. Sada ono što se po prvi put oko novogodišnjih praznika, oko božićnih praznika građanima, umesto dosadašnjih uvek lepih želja, bar želja da će ova godina biti bolja od prethodne, jer to je bila nekako kurtoazija na koju smo navikli da upućujemo jedni drugima, stalno nas susreće upravo ta poruka - da će ova godina biti katastrofalna za sve nas. To je ono što nije dobro, ali što izgleda jeste istinito i to je ono sa čime se građani moraju suočiti.
Dakle, od ovog trenutka, kroz amandmane, pokušaćemo da se borimo sa time da zakonima učinimo građanima život lakši. Verovatno tu bitku opozicija neće dobiti, verovatno da je ta bitka vrlo teška i za Vladu ove države, ali barem bi bilo pošteno građanima reći šta ih čeka.
Usput, imam obavezu da podsetim prisutnog ministra, a on da podseti nadležne ministre, one koji se bave pitanjima zemljoradničkih penzija, to su ministar finansija i ministar poljoprivrede, koji može tu da utiče, da imaju pozdrav, da im prenesem pozdrav. Znate kakvi su naši seljaci. Oni su uljudni, pa kad im neko nešto duguje oni ne traže taj dug, ne štrajkuju, nego ga pozdrave više puta da bi se setio, da bi se opsetio i možda dug vratio.
Tako vi imate pozdrav, a neću biti toliko uljudna. Zamoliću da im se odgovori na pitanje - kada će dobiti onaj četvrti deo penzija, odnosno dugovanja po penzijskom osnovu, koji im je Vlada ostala dužna. To pitanje smatrajte poslaničkim pitanjem upućenim sa ove govornice. Zaista smatram da treba da se založimo svi u ovom trenutku, kada je u pitanju izmena i dopuna ovog zakona o PIO, ova dva člana koja se menjaju, to je da ne može da bude povećanje od 10%, već smo o tome mnogo govorili, na takav način sprovedeno. Videli smo i da će ono biti pojedeno.
Bila bi bar dobra namera kada bi se penzionerima sa najnižim penzijama, mi smo to u amandmanu jasno naglasili, omogućilo da se njihove penzije povećaju bar za 30%. To bi ublažilo donekle dolazak ove pošasti, koja je sigurno neminovna. Hvala lepo.