Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7144">Nenad Popović</a>

Nenad Popović

Nova Demokratska stranka Srbije

Govori

Replika, gospodine predsedavajući. Hvala.
Zbog građana Republike Srbije i zbog spominjanja prethodne Vlade, kojom je predsedavao premijer Koštunica, moram da kažem da su godine u kojima je Vlada bila na čijem čelu je bio premijer Koštunica svake godine donosila Srbiji od tri do šest milijardi dolara direktnih stranih investicija, da smo imali rast bruto domaćih proizvoda od četiri do sedam, čak i osam procenata godišnje, da je to period najboljih godina u poslednjih dvadeset godina u Srbiji.
Time želim samo da kažem da danas imamo jednu kritičnu situaciju što se tiče ekonomije u državi i mislim da je mnogo konstruktivnije za sve da se zaista bavimo onim što imamo danas, bavimo problemima građana Republike Srbije i mi smo ponosni na te godine kada je premijer bio Koštunica, a pogotovo na ove ugovore koji su potpisani tada. Pravi rezultati će biti vidljivi kasnije i još jednom ponavljam, izuzetno mi je drago da je za ovaj sporazum koji stalno spominjete glasao najveći deo poslanika u ovoj skupštini.
Takođe, želim da kažem, samo da dodam, vreme će pokazati da sledećih pet do sedam godina na tržištu naftne industrije u svetu imaćemo negde oko tri do četiri, možda maksimum pet kompanija i sve će da budu proizvođači nafte. Smanjiće se broj trgovačkih kompanija ili će te velike trgovačke zapadne kompanije morati da uđu u direktnu proizvodnju u nekim zemljama.
Taj primer vidimo sada u Mađarskoj, taj primer vidimo u Austriji, gde su vodeće ruske kompanije već ušle u kapital vodećih mađarskih i austrijskih, a indirektno preko njih i u kapital zagrebačke INE. Tako da put kojim je krenula Srbija u energetskom smislu obezbeđuje dugoročnu energetsku bezbednost i ekonomsku sigurnost za građane.
Poštovana gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nakon saslušanih diskusija koje su iznesene o budžetu sada je jasno da bi najpoštenije bilo da se budžet povuče iz procedure.
Podsetiću vas još jednom, ono što sam govorio pre neki dan da je premijer Cvetković ovaj budžet nazvao razvojnim. Ovaj budžet je razvojni samo za državnu administraciju, jer doprinosi gojenju kancelarija, komisija i agencija ove vlade. Za privredu i obične građane ovaj budžet je razorni.
Gospođo ministre, vi ste u uvodnom obraćanju rekli da je uloga države, pre svega, socijalna. U tome nažalost, iako vas izuzetno cenim, ne mogu uopšte da se složim s vama. Naravno da je socijalna sigurnost važna, možda je i najvažnija, ali ona treba da je rezultat uslova u kojem radi privreda, zaposlenost, da je rezultat nivoa penzija u državi, a ne socijalnih davanja. Uloga Vlade je da obezbedi i uslove i ambijent da ljudi rade i da pristojno žive od svojih zarada, a ne da dobijaju socijalnu pomoć. Neće Srbija valjda doveka da bude zemlja socijalnih slučajeva. Ovo je budžet države i zato se on mora posmatrati šire, šire samo od socijalnog aspekta.
Budžet treba da bude osnova za razvoj Srbije, a ovaj budžet sigurno to nije. Ovaj budžet je razorni, jer u njemu je rast deficita sa 70 na 107 milijardi dinara. Povećanje učešća plata državnih službenika na 63% budžeta. Troškove kamata od 35 milijardi dinara, izdvajanja za Fijat od 150 miliona evra, vraćanje duga od 292 milijarde dinara.
Nije onda ni čudo što u budžetu nema novih radnih mesta, nema bilo kakve osnove za povećanje izvoza i nema značajnih infrastrukturnih ulaganja. Umesto što se u budžetu države javnih preduzeća predviđa izdvajanje, umesto toga smo dobili izdvajanje za podržavljenje društvenih preduzeća, izvinjavam se privatnih preduzeća. Mislim da je mnogo važnije završiti privatizaciju koju ne završavamo.
U ovom mandatu, mandatu ove vlade, gospodina Cvetkovića, ceo koncept tržišne privrede koji je zasnovan na privatnom vlasništvu, doveden je u pitanje.
Uloženo je u biznis kada ste preduzetnici sa Fijatom, podržavljujete privatne kompanije, najavljujete ulaganje države u Topionicu Bor, finansirate skijališta. Takvim poslovima se ne bavi nijedna država u EU.
Država mora da pusti privatne investitore da se bave svojim poslom, a ne da se država bavi preduzetništvom. Danas u ekonomiji Srbije ništa nije važnije od tri cilja, a to je: očuvanje domaće privrede, očuvanje radnih mesta i standarda građana.
Samo bih dodao na ovu socijalnu sferu da razvijene zemlje pod izdvajanjima za socijalne potrebe podrazumevaju i ulaganja u obrazovanje, nauku i zdravstvo. U ovom budžetu za te namene, za obrazovanje, nauku i zdravstvo izdvajanja su ostala potpuno ista, nisu se povećala.
Ako je jednoj Americi, u ekspozeu koji je izneo predsednik Amerike, prioritet podsticanja studija istraživanja u tehničkim naukama, Evropa je, takođe, postavila cilj da se broj studenata tehničkih nauka do 2012. godine poveća na 50%, i Amerika i Evropa, ponoviću, postavile su cilj da se broj studenata tehničkih nauka poveća za 50%. Mi nemamo u budžetu nijednu naznaku da sledimo njihov primer.
Danas, nažalost, tehnički fakultet u Srbiji studira sve manje studenata. Zašto? Zato što industrija ne radi, zato što privreda ne radi. To što naših inženjera, odličnih ima više u svetu nego danas u Srbiji odgovorna je i ova vlada, koja je dovela dotle da danas u Srbiji ima najmanje posla. Naravno da ga nema, jer od Srbije se pravi kolonija jeftine radne snage. Mi imamo 32.000 mladih sa fakultetom koji traže posao i preduzeća koja nažalost ne mogu da nađu inženjere. Moramo da shvatimo, a to ovaj budžet, da su inženjeri budućnost Srbije.
Vlada premijera Cvetkovića je najveća u Evropi i jedna od tri najveće u svetu. Tri stotine ministara, državnih sekretara, pomoćnika i savetnika je u ovoj vladi, 300. Morali ste da budete u stanju da skinete i spojite nepotrebna ministarstva i time smanjite broj ministarstava najmanje za šest do osam.
Takođe, rekli su da ovaj budžet smanjuje javnu potrošnju. Kakvo je to smanjenje javne potrošnje kada je budžet sa 719 narastao na 762 milijarde dinara. Manjak u budžetu je povećan u odnosu na prošlu godinu za 400 miliona evra, a u kapitalne investicije ide samo 60 miliona. Tu je problem.
Ponoviću da je kamata, koja će se platiti iz budžeta u ovoj godini, blizu 350 miliona evra i da je ona pojela mnogo kilometara autoputa. Naravno, veliki problem u budžetu, a to ste videli i u ovoj godini, da se deo manjka u budžetu pokriva kroz emitovanje kratkoročnih hartija od vrednosti. Sada će to budžet osetiti sa velikom cifrom od 292 milijarde dinara.
Ove zamene teza ne mogu Vladu da spasu zaista od realne odgovornosti što se zadužuju u naše ime, sada banke nažalost, drže više para u hartijama od vrednosti nego što kreditiraju privredu. Zašto bi kreditirali privredu, ako im je lakše i sigurnije da kupuje državne obveznice.
Na bazi, a i to ću ponoviti i želim da ostane zapisano, potpuno nerealnih očekivanja, vreme će pokazati, budžet predviđa rast PDV u zemlje do 30%. U Srbiji po takvoj stopi nije rastao nijedan javni prihod. Predvideli ste rast investicija od 27%, rast BDP od 1,5%, moram da kažem da je Amerika, koja je na početku izlaska iz krize, takođe, predvidela 1,5% rast BDP, a da je Nemačka, koja je sigurno u boljoj situaciji od nas, predvidela manji rast od nas. Ona je predvidela 0,5%.
Smatram da privatnim biznisom treba da se bave privatne kompanije, a država ne treba da ulaže u one poslove gde treba privući strane investitore, privatni kapital. U budžet ove godine izdvajate deset miliona evra za skijališta Srbije i deset miliona evra za Staru Planinu. Sa tih 20 miliona evra može da se izgradi, ne znam, tu je g. Mrkonjić i Velja Ilić je ovde, reći će, sigurno 20 km autoputa na Ibarskoj Magistrali.
Važnije nam je i to nego ulaganje u skijališta koja su svuda u svetu, svuda vlasništvo ili privatnog kapitala ili lokalnih opština. U 75% slučajeva u celoj Evropi i celom svetu, uglavnom u vlasništvu privatnog kapitala. Kod nas država ulaže u skijališta. Zaista mislim da skijališta danas nisu prioritet u ovoj ekonomskoj situaciji.
Moram da dodam da Srbija daje, ponoviću, za Fijat 150 miliona evra kao osnivački ulog u zajedničkom preduzeću, mada Fijat još nije uplatio 200 miliona evra za osnivanje zajedničke kompanije, na šta se obavezao još pre godinu i nešto. Takođe, novim budžetom, Srbija se obavezuje da izda garanciju u iznosu od oko 100 miliona evra, da bi kompanija Fijat automobili Srbija uzela kredit za kupovinu opreme. Da li je iko nekad čuo da država izdaje garancije za kredit privatne i to strane kompanije.
Treće, nastavlja se i dalje izdvajanje od dva miliona evra za plate mesečno zaposlenima u Zastavi, iako oni rade na proizvodnji Fijatovih automobila. Četvrto, posebnu pažnju, ponoviću, zaslužuje izdvajanje dva miliona evra nekoj konsultantskoj kući za plaćanje usluga upravljanja projektom u ovom poslu. Ovo je vrlo bezobrazno. Nije dovoljno što sve ovo plaćamo, nego treba da platimo i dva miliona evra nekom savetniku upravnog odbora.
Ponoviću još jednom, „Fijat“ je uvek dobrodošao u Srbiju kao investitor. Naravno, voleli bi da deo ovih podsticaja dobiju i „Fap“, „Magnohrom“, „Prva petoletka“, „Krušik“ itd.
Kao opozicija pokušavamo da ispravimo neke vaše greške, koliko možemo, zato je i opozicija podnela više od 200 amandmana, ali moram reći, još jednom, nažalost, iza ovog budžeta nema novih radnih mesta, neće biti najavljenih investicija i on neće zaštititi srpsku privredu. Zbog toga ovaj predlog budžeta mora biti povučen iz procedure.
Takođe, mislim da su neophodne velike promene, da ova vlada zbog svog koalicionog potencijala nema potencijal da produži, da radi na ovakav način i potrebni su državi Srbiji novi izbori i zato vam predlažem da povučete Predlog budžeta, podnesete ostavke i raspišete izbore.
Zahvaljujem se na prihvatanju ovog amandmana.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, jednom je jedan kritičar govoreći o umetničkim delima rekao –kako dobro umetničko delo ima hiljadu mana i vrlina, i može se hvaliti i osporavati na mnogo načina, dok loše umetničko delo ima samo jednu manu – što uopšte postoji.
Dakle, problem sa ovakvim budžetom je što uopšte postoji i najpoštenije bi bilo da ga povučete iz procedure. Ali, ako već moram da govorim o ovako lošem delu, kao što je ovaj budžet, podsetiću vas da je premijer Cvetković, govoreći o njemu rekao kako je ovo što je pred nama razvojni budžet.
Tu bih se složio sa premijerom, istina je, ovaj budžet je kako kaže naš premijer Cvetković, razvojni. Ali je samo jedan mali problem što budžet nije razvojni za privredu Srbije i za obične građane Republike Srbije, ovaj budžet je razvojni samo za državnu administraciju. Ovakvim budžetom razvija se i goji administracija i oni koji žive na grbači gladnih ljudi, i uništavate srpsku privredu ovim budžetom.
Ovaj budžet, dakle, nije razvojni. On je razorni! Praksa ove vlade je da se svaki budžet koji predlaže kvalifikuje kao vrata na bašti nekog budućeg ekonomskog blagostanja Srbije. Takođe, i svaki lekar koji nema lek pacijentu nastoji da stvori ma kakvu lažnu nadu za ozdravljenje.
Šta svako ko nešto zna o finansijama ima pred očima kad čuje za neki razvojni plan? On odmah pomisli na investicije, na nova radna mesta, na nove proizvode, na povećani izvoz. Međutim, u ovom budžetu toga nema. Da bi ovaj budžet bio razvojni, a ne razorni, u njemu ne bi bilo sledeće: rasta manjka u budžetu sa 70 na 107 milijardi dinara, povećanja učešća plata državnih službenika na 63% budžeta, troškova kamata od 35 milijardi dinara, izdvajanja za čuveni "Fijat" od 150 miliona evra, vraćanje duga 292 milijarde dinara i raznih rasipanja u vidu tzv. usluga po ugovoru specijalizovanih usluga, i agencija sa nerastućim budžetom. Zbog zamerki koje iznosimo na ovaj budžet vi nas nazivate pesimistima. Kao nepopravljive optimiste želim da vas podsetim da su pesimisti u stvari optimisti sa iskustvom.
Mi znamo da iz ovog ovakvog budžeta ne stoji bilo kakav razvoj, već dalje razaranje srpske privrede. Već smo navikli da Vlada daje, takođe, lepa imena svakom novom budžetu. Prethodni budžet ste nazvali –restriktivni, pa je i on povećao manjak, dugove i opterećenja za privredu, a i za građane. Taj budžet je trebalo da bude restriktivan jer ste u njega ugradili zamrznute plate, penzije i zabranu zapošljavanja u državnoj upravi. Rešili ste da štedite na standardu državnih službenika i penzija. Zaboravili ste da štedite, na nabavkama nameštaja za nove kabinete, na novim automobilima, službenim putovanjima itd.
Da ste neka štedljiva Vlada prvo biste štedeli na sebi. Ukinuli biste nepotrebna ministarstva, agencija i komisije. Smanjili biste broj savetnika, državnih sekretara, i pomoćnika. Ne možete tražiti reforme drugih, a da u isto vreme ne menjate ništa u sopstvenom dvorištu. Sada svi već znaju da je ovo najveća Vlada u Evropi, a među tri najveće u svetu. To joj nije najveća mana. Najveća mana je to što je nesposobna. Šta bi se desilo da se ukine Ministarstvo za nacionalni investicioni plan? Šta bi se desilo da se spoje Ministarstvo kulture, vera, Ministarstvo dijaspore i Ministarstvo za manjinska prava? Šta bi se desilo da se spoji Ministarstvo trgovine sa Ministarstvom ekonomije, i da se konačno poveže Ministarstvo obrazovanja sa Ministarstvom nauke?
Ne bi se desilo ništa, ali bi se mnogo uštedelo. Imali bismo šest ministara manje, oko 30 savetnika manje, kao i stotine službenika u kabinetima manje. Ovako imamo vojsku ministara, a korist malu. Uštede bi se merile milijardama dinara. Da ste se bar malo potrudili oko javne uprave i njene racionalizacije, sigurno bi vam upalo u oči da se za Kancelariju za decentralizaciju u ovom budžetu povećavaju troškovi na 24 milijarde dinara. Šta je to još decentralizovano po njihovim savetima da biste za njeno delovanje izdvojili ovoliku sumu?
Rekli ste da ovaj budžet smanjuje javnu potrošnju. Kakvo je to smanjenje javne potrošnje, kada je budžet sa 719 narastao na 762 milijarde dinara? To je rasipnički, a ne štedljiv budžet! U budžetu je sve veći udeo plata državnih službenika, 182 milijarde dinara, i penzija – 215 milijardi dinara, što je dobro za te građane, ali to ne možete da prikažete kao razvoj. To su ljudi zaradili.
Nikakve retoričke i teorijske figure ne mogu od manjka od 107 milijardi dinara da naprave osnovu za razvoj Srbije. Može, ali ako je taj manjak uložen u puteve, poljoprivredu, industriju i u izvoz. Na ovaj način ovaj manjak će da pokaže svoje razarajuće dejstvo.
Vlada pokušava da budžet sa 107 milijardi manjka predstavi kao razvojni, iako je manjak povećan za 37 milijardi, u odnosu na ovu 2009. godinu. Za nas koji se bavimo realnom ekonomijom to je 400 miliona evra više opterećenja za poljoprivredu i građane, koje će biti finansirano iz kredita.
Samo da napomenem da ovi krediti, takođe, imaju svoju kamatu, pa nas to košta još dodatnih 10% na godišnjem nivou. I to bismo mogli da prihvatimo – da znamo za šta se to zadužujemo. Da li se od tih para nešto gradi? Da li je podignuta neka fabrika? Da li će neko dobiti zaposlenje? Kada bi se te pare koristile za privredu, mogli bismo to da prihvatimo i tada bi naša deca plaćala veći porez nego mi, a inače već previše plaćamo.
Pošto je ovo Srbija danas, 2009. godine, mi nemamo kao država važnije ciljeve od očuvanja domaće privrede, očuvanja radnih mesta u Srbiji i zaštite standarda građana u Srbiji. Toga u ovom budžetu nema. Da postoji razvojni program i da je ovaj budžet razvojni, ne bi se desilo da su subvencije privredi na nivou od 3,5 milijarde dinara ili da prevedem – 0,5% budžeta.
Subvencije bi trebalo za privredu da budu 20 puta veće i da iznose 10%. Kada pročitate podatak da su izdvajanja za usluge po ugovoru u ovom budžetu vredne 4,8 milijardi dinara, a da su subvencije privredi 3,5 milijarde dinara, tada vam je jasno koliko je pažnje poklonjeno rastu privredne aktivnosti u Srbiji i konkurentnosti naše privrede. Da su se investicije povećale za ovih 37 milijardi dinara manjka, pa da razumemo povećanje manjka kao cenu nekog ubrzanog razvoja.
Nažalost, nije tako. Manjak ste povećali za 400 miliona evra, a dajete od tih 400 miliona evra u investicije samo 60. Nema od 60 milijardi koridora, luka itd.
Prethodna Vlada je potpisala Ugovor o koncesiji za gradnju autoputa ''Horgoš-Požega''. Vi ste ga raskinuli, a sada za iste te puteve tražite zajmove po svetu da biste počeli da gradite. Tada ste tvrdili da možda taj autoput i nije neophodan, a sada da je prioritetan.
Kada bi bio bilo kakav realan plan za ekonomiju ove zemlje, bilo bi mnogo bolje, jer se i loš plan može popraviti, ali ako nema plana, onda nema ni napretka.
Moram samo da vas podsetim da je planirani manjak za 2008. godinu, kada je ova vlada izabrana, bio 14,8 milijardi dinara, a sada je 107 milijardi, šest puta veći manjak za godinu i po dana ove vlade. Šest i po puta veći manjak! Direktor koji preduzeće na kraju godine dovede do 15% gubitaka bude smenjen. Ako je budžet glavna finansijska odgovornost ove vlade, onda i ova vlada zaslužuje da bude smenjena.
Subvencije za privredu su sa 3 porasle na 3 i po milijarde dinara. Da li može neko da mi kaže gde je tu razvoj? Predložene su subvencije poljoprivrede do 18 milijardi dinara, koliko su bile i u godini kada je kukuruz bio 16, a žito 18 dinara. Tada je taj nivo subvencija bio nešto, ali danas, kad je cena žita i kukuruza 9 dinara, kada malina košta 80 dinara, a šljiva 10 dinara, povećanje subvencija na nivo od pre dve godine je uvredljivo za seljake. Tu nema razvoja poljoprivrede.
Projektovani manjak u narednoj godini je, dobrim delom, rezultat stalnog rasta zaduživanja države u inostranstvu i kod domaćih banaka, tako da ispada da privreda i građani Srbije danas rade da bi plaćali kamatu. Iznos kamata koje će se platiti iz budžeta u narednoj godini dostigao je vrednost od 350 miliona evra, što je gotovo tri puta više nego što je to bilo u budžetu za 2008. godinu. Pokrivanje manjka se planira iz izvora koji nas sve više vode u dužničku zavisnost, a neki bi rekli – u dužničko ropstvo. Kamata je pojela više od izgradnje 30 km autoputa kroz Vojvodinu.
Moram da dodam da bi manjak koji ste prikazali u budžetu bio još veći, da u njega nije ugrađen nerealni optimizam. U toku rasprave o budžetu za 2009. godinu govorio sam da ste prihode od PDV precenili, jer ste tada predvideli da će iznositi 338 milijardi dinara. Na kraju ste to i priznali u rebalansu, jer je taj prihod smanjen na 302 milijarde dinara, tačno za 10%, koliko smo govorili.
Sada ste ponovo na bazi nerealnih očekivanja procenili da će rast PDV na domaće proizvode da bude preko 30%, odnosno sa 101 na 134 milijarde dinara. U Srbiji po takvoj stopi nije rastao nikada nijedan javni prihod, pa ne verujemo ni ovaj. Jedino što je u ovom budžetu poraslo po ovolikoj stopi jeste rast broja skijaša na Staroj planini.
Zaista je neverovatno da ste ulaganje u projekat Stare planine od 938 miliona dinara, Javnog preduzeća „Skijalište Srbije“, 901 milion dinara, ukupno oko 20 miliona evra, opravdali trostrukim rastom broja skijaša na Staroj planini, kako piše u obrazloženju Predloga zakona. Pored toliko problema koje danas ima ova država, koje ima privreda Republike Srbije, Vlada razvija skijališta na Staroj planini.
Najveće budžetsko razočarenje za nas je rasipanje vezano za Vladin čuveni projekat sa „Fijatom“. Odmah da se razumemo, „Fijat“ je, kao i svi ostali strani investitori, uvek dobrodošao u našu zemlju. Uvek! Međutim, „Fijat“ nije došao da privatizuje „Zastavu“, „Fijat“ nije došao da postane njen strateški partner ili „Fijat“ nije došao da realizuje grinfild investiciju – „Fijat“ je došao jer će građani Republike Srbije platiti cenu njegovog dolaska. To se jasno vidi u predlogu ovog, kao i prethodnih budžeta.
Moram da vas podsetim na izjave raznih ministara da će vrednost ugovora sa „Fijatom“ iznositi milijardu evra, da će „Fijat“ odmah da nam da 700 miliona evra, da se planira proizvodnja 200 hiljada automobila godišnje, A ili B klase, izvoz od preko milijardu evra u 2011. godini. Zapošljavanje je posebna enigma. Od početnih najava da će se zaposliti desetine hiljada ljudi, sada vidimo da će se otpustiti još njih 1.400. Idemo redom.
Republika Srbija daje 150 miliona evra našeg novca za osnivački ulog u zajedničkom preduzeću sa „Fijatom“. Podsećamo da „Fijat“ još nije ispunio svoju obavezu za osnivanje zajedničke kompanije u iznosu od 200 miliona evra. „Fijat“ kasni godinu i po dana sa ovom uplatom i vi to tolerišete.
Verovali ili ne, idem dalje, novim budžetom je predviđeno da Republika Srbija izda garancije, ponoviću, Republika Srbija izdaje garancije u iznosu od oko 100 miliona evra da bi kompanija „Fijat“ uzela kredit za kupovinu opreme. Ovo je nečuveno! Republika Srbija daje garanciju „Fijatu“ za kupovinu opreme!
Idemo dalje. Država nastavlja i ove godine da daje više od dva miliona evra mesečno za subvencije „Zastavi“, iako oni rade na proizvodnji „Fijatovih“ automobila, to je „Fijatov“ automobil, neverovatno je da država daje novac za plate u jednoj stranoj kompaniji.
Četvrto, to bih nazvao vrhuncem bezobrazluka, to što je u budžetu za 2010. godinu predviđeno (citiram) ''dva miliona evra'', nećete verovati, ''za plaćanje savetodavnih usluga „Fijatu“ – Automobili Srbija!'' Naime, na razdelu 17, u okviru ekonomskih poslova, na drugom mestu neklasifikovanih, na ekonomskoj klasifikaciji 423 - Usluge po ugovoru, predviđeno je izdvajanje 195 miliona dinara ili dva miliona evra za savetnika u projektu sa „Fijatom“. Ovde se vidi da je ovo neko pokušao da sakrije.
Dakle, nije dovoljno što sve ovo plaćamo, nego treba da platimo i dva miliona evra nekakvom savetniku upravnog odbora preduzeća u kome „Fijat“ ima 70% većinski deo. To, stvarno, normalan čovek ne može da razume.
Italijanski premijer, Silvio Berluskoni, ne daje pare kompaniji „Fijat“ u italijanskom budžetu, ali zato srpski premijer Cvetković daje „Fijatu“ pare u srpskom budžetu. Voleli bismo da ovakve podsticaje Vlada da „FAP-u“ iz Priboja, „Krušiku“, „Magnohromu“, „Prvoj petoletki“, hiljadama, desetinama hiljada malih i srednjih preduzeća. Te su kompanije nosioci razvoja i zapošljavanja u Srbiji. Izgleda da Vlada daje podsticaj samo onim kompanijama koje su bile deo njihovih predizbornih obećanja.
Gospođo predsedavajuća, iskoristiću, ako ne uspem, vreme poslaničke grupe.
Od subvencija za poljoprivrednike je mnogo značajnije danas da poljoprivrednici imaju poštene cene i lojalnu konkurenciju.
Na kraju, pošto mi je vreme ograničeno, zaključiću, a govoriću posle u detaljima, da o manama Predloga budžeta, koji ste podneli, može da se govori gotovo u nedogled, ali je pitanje koliko to ima smisla.
Već sada je sasvim izvesno da ovaj budžet nije razvojni već je razorni i za njega nema novih radnih mesta, nema investicija i on neće zaštititi srpsku privredu i standard građana. Zbog toga ovaj predlog budžeta mora da bude povučen iz procedure, a Vladu koja je pripremila ovakav predlog budžeta treba hitno promeniti, jer je još jednom dokazala svoju nesposobnost.
Promene koje su neophodne toliko su značajne da ih je nemoguće sprovesti bez novih izbora i zato vam predlažem da povučete Predlog budžeta, podnesete ostavke i raspišite izbore, da više ne mučite ni sebe ni ovu napaćenu privredu i građane. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Poštovana predsednice, u ime Poslaničke grupe DSS, a u skladu sa odredbama člana 94. stav 3. Poslovnika o radu Narodne skupštine, predlažem da se vreme za raspravu u načelu o Predlogu budžeta Republike Srbije za 2010. godinu produži za još pet sati, imajući u vidu značaj ovog zakona za građane i za državu Srbiju. Hvala.
Poštovana predsednice, pridružujem se ovom predlogu i mislim da bi bilo vrlo korektno sa vaše strane da sazovete sastanak šefova poslaničkih grupa i da se dogovorite o rešenju ovog problema, pošto je Poslovnik vrlo jasan, da Odbor za finansije mora da se sastane pre početka rasprave.
Mislim da je to vrlo korektno. Neću imati duplo vreme. Ne traži trenutno opozicija ništa mnogo, jedino da se o ovome raspravlja na Odboru za finansije i da poslanici imaju mogućnost da izdvoje mišljenje. Hvala.
U skladu sa načelom stabilnosti budžeta, neophodno je da svi budžetski prihodi i primanja budu u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima. Ako se budžet planira realno i na vreme i bez namera da se prikriju određeni prihodi i rashodi, tada je ovo načelo moguće poštovati u potpunosti i nisu potrebna dodatna ograničenja za njegovo izvršenje.
Međutim, Vlada je sklona da planira nerealno, što je vidljivo i iz prethodnog budžeta i ovih rebalansa budžeta. Sasvim je jasno da se odnosi između prihoda iz pojedinih izvora i rashodi pojedinih aproprijacija koji se iz tih prihoda finansiraju ne podudaraju. Mogu da dam za ilustraciju nerealnost nekih projekcija kretanje priliva u budžet u prvih šest meseci, koji su smanjeni za 7,9%, a realno za 16,2%. Poreski prihodi nominalno su manji za 7,7 a realno za 15,8%. Imamo PDV koji čini oko 50% svih poreskih prihoda. On je procenjivan u kontinuitetu od prošlogodišnjeg predloga rebalansa i u budžetu za 2009, pa i kasnijim rebalansom. I, ako PDV ostane na junskom nivou, onda bi budžetski deficit do kraja godine mogao da dođe do 140 milijardi dinara, dakle, ako ostane na junskom nivou.
Mi sada imamo projektovan deficit koji je gotovo ostvaren za šest meseci u budžetu, jer je deficit oko 60, a trebalo je da bude 70. U ovom slučaju smo predložili, da u slučaju da korisnik budžetskih sredstava ostvari namenski sopstveni prihod, u većem iznosu od planiranog, organ uprave nadležan za finansije po zahtevu tog korisnika, može da uveća odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda iz tih prihoda, ali samo na osnovu izveštaja budžetske inspekcije, kojim su sagledani ovi razlozi koji su uticali na povećanje prihoda.
Takođe, moram da kažem da, dodaću samo, kod prihoda budžetskih korisnika, oni mogu u nekom periodu, u određenim godinama, nesrazmerno da rastu, a da za to ne postoje njihove direktne zasluge.
(Predsednik: Možete koristiti vreme vaše poslaničke grupe, ako želite.)
Dobro, samo da završim.
Pa, zato ne postoji razlog da im se odobri povećanje aproprijacije, osim za namene i pokrivanja povećanih troškova pružanja većeg obima usluga, ali na to, takođe, treba da ukažu rezultati rada budžetske inspekcije.
Ne može se odobravati nekim budžetskim korisnicima veće trošenje, samo zato što su ostvarili veće prihode. Ti prihodi su naplaćeni od poreskih obveznika i, mi treba da nastojimo da ih rasteretimo jednog dela državnih nameta. Prva mera je možda da se smanje cene pružanja usluga državne uprave, taksi i akciza, a ne povećanje prava na trošenje, jer ima pare.
Kada nema para tada mora da se traži rebalans, traže se novi porezi, a kada ima para, logično je, da se one i dalje troše isključivo kontrolisano. Toliko. Hvala.
Razlog zbog koga smo podneli amandman na član 14. stav 2. tačka 3), podtačka (3) Predloga zakona jeste da bi se izvršilo ovo terminološko usklađivanje, budući da reč "deonica", koja je u Predlogu zakona upotrebljena kao termin, nije termin koji se upotrebljava u našem pravnom sistemu. Zato smo predložili da se reč "deonica" promeni na reč "akcija", koja je u skladu sa terminologijom prihvaćenom u sistemskim zakonima koji već postoje, kao što su Zakon o privrednim društvima, Zakon o bankama, osiguravajućim društvima i investicionim fondovima.
Nažalost, predlagač je odbio ovaj amandman uz obrazloženje da bi amandman bio prihvaćen da je amandmanom predložen i dodatni stav koji ukazuje da se u skladu sa ovim vrši terminološko usklađivanje i u ostalim delovima zakona. Vidite, Ministarstvo finansija ima mnogo zaposlenih.
Imali ste mišljenja drugih ministarstava, imali smo Sekretarijat za zakonodavstvo, imali smo vladine odbore i niko od nabrojanih i institucija i pojedinaca nije uočio ovu grešku koju bi stvarno morao da uoči.
Ne mogu da shvatim zašto se ne prihvati ovaj amandman, jer da ga je Vlada prihvatila, ne mogu da se složim da je mogla da ga prihvati samo da je bio predložen i u drugim odredbama gde se reč "deonica"… Nije prihvaćen. Ovaj amandman je odbijen.
Poštovana predsednice, nije baš prijatno videti da nema nijednog poslanika iz vlasti, dvoje ih sede, ali dobro. Zato je gospođa ministar tu redovno i mi smo joj na tome zahvalni, stvarno izdržava, bori se, jedna od retkih koja se bori u ovoj vlasti. Oko amandmana 19. mogu da kažem da je DSS bila ključni nosilac izrade Ustava Republike Srbije, kojim su konačno stvoreni uslovi za izgradnju savremene uređene države koja se bazira na decentralizaciji prava svojine. Već je prošlo više od pola godine od kada su istekli svi rokovi iz Ustavnog zakona za usklađivanje pravnog sistema u Srbiji sa najvišim pravnim aktom. Ova vlast je bila u prilici da vrši izmene i donosi zakone koji su neophodni da bi se primenio Ustav, ali to ne čini. U Evropi ne mogu da se donose zakoni u kojima se podrazumeva da će se neki drugi zakoni doneti u budućnosti, već se sistemski pristupa zakonodavnoj aktivnosti kako bi efekti propisa bio najveći.
I šta se dešava? Imamo donošenje zakona za jednu namenu, odnosno jednu stranku i zato nismo ni menjali Uredbu o podršci stranim ulaganjima zbog "Fijata", menjali smo, je li tako, a sada menjamo Zakon o informisanju samo zbog jednog lista, zbog "Kurira". I sada čekamo zakone koji će možda dobijati nazive po svojim kreatorima. U Ustavu lepo piše da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave.
Samo da ste napravili napor da definišete šta je svojina nižih nivoa vlasti, tada bi imalo smisla ono što piše u stavu 1. tačka 3. da se pod ostalim prihodima podrazumevaju i prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i u Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, određeno je da su sredstva u svojini Republike Srbije i sredstva kojima raspolažu organi i organizacije jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Naglasak je da reči: "raspolažu", a ne – koja su u svojini. Time je jasno određeno da autonomne pokrajine kao i lokalne samouprave nemaju sopstvenu imovinu.
Zbog toga je apsolutno neprihvatljivo, i čudi me da ovaj amandman nije prihvaćen, bilo kakvo prejudiciranje promena u postojećim zakonskim rešenjima i navođenja izvora javnih prihoda od imovine kojom AP ili lokalne samouprave ne raspolažu.
Sa ovom vladom imamo sve ''kvazi'': imamo Trgovinski sporazum sa EU, koji se jednostrano primenjujemo; imamo regione koji su, kako kažu, samo ''statistički''; imamo, izgleda, i ''šengen'' koji će dobiti samo građani prvoga reda, a građani ''drugog reda'' sa teritorije KiM verovatno neće dobiti beli šengen, tako su ih oni deklarisali kao građane drugog reda, dakle, samo će valjda građani prvog reda imati pravo na beli šengen; imamo srpskog proizvođača automobila "punto" u kome, nažalost, ni jedan jedini šraf nije iz Srbije.
Sada hoćemo da proglasimo i da pokrajine i lokalne samouprave imaju imovinu, ali samo u ovom zakonu. Možda će jednog dana i da steknu tu imovinu. Do tada može i vlast da se promeni. Hvala. (Aplauz.)
Zakonom o budžetu se definiše prihvatljiv nivo deficita čiji obim neće narušiti makroekonomsku stabilnost i ostvarenje ciljeva ekonomskog razvoja.
Za ovu godinu, to je bilo 3% od BDP-a ili oko 70 milijardi dinara. Ovo znači da bi svako prekoračenje nivoa deficita predstavljalo preuzimanje nekontrolisanih rizika od strane odgovornih za izvršenje budžeta.
Ako je sada juli mesec, i ako se zna da je deficit već preko 60 milijardi dinara, da li treba još neka informacija da bi se zaključilo da bi izvršenje budžeta već trebalo da bude obustavljeno?
S obzirom na to da je u članu 30. Predloga zakona definisano postupanje u slučaju ostvarenja deficita ili suficita neophodno je da u njemu bude definisano i postupanje u slučaju njegovog prekoračenja u toku izvršenja budžeta.
Aktuelno stanje u našim javnim finansijama, gde je već sada deficit produbljen za više od 30 milijardi dinara, ukazuje da su nam ove odredbe o postupanju u slučaju prekoračenja potrebne.
Odredbe člana 62, na koji se i poziva ovaj predlog amandmanskih izmena, direktno regulišu postupanje odgovornih u slučaju prekoračenja planiranog nivoa deficita i to u vidu zaustavljanja preuzimanja obaveze, produženja ugovorenih rokova za plaćanje, prestanka davanja odobrenja za zaključenje novih ugovora i zaustavljanje korišćenja kvota. Time se obezbeđuje da u određenom roku, na osnovu priliva koji se ostvare, dođu do uravnoteženja u izvršenju budžeta. To je bio i smisao ovog amandmana. Hvala vam. (Aplauz.)
Gospođo predsedavajuća, ovim amandmanom smo želeli da ukažemo da ne mora svaki novi predlog zakona da bude potpuna promena ranije postojećeg zakona i prakse. Ponekad treba zakone donositi u skladu sa time što se pokazalo korisnim u praksi prethodnih zakona. Rezervisana sredstva su bila dobra praksa u budžetskom sistemu, jer su omogućavala planiranje trošenja u toku dužeg vremenskog perioda. Ako ih ukinete, a ovim predlogom se ona ukidaju, mnoga plaćanja se neće izvršiti na najekonomičniji način i pre roka nego što je to bilo neophodno.
Zato smo predložili amandman, koji kaže: ''Rezervisana finansijska sredstva koja preostaju na konsolidovanom računu trezora na kraju fiskalne godine, zadržavaju se za plaćanja obaveza za koje su rezervisana u narednoj fiskalnoj godini, osim ako se obaveza ne poništi ili postane nevažeća.'' Izostavljanje ovakve odredbe koja je inače bila sastavni deo dosadašnjeg Zakona o budžetskom sistemu, član 36. stav 4, dovelo bi do pritiska na budžetske korisnike, da izvršavaju svoje finansijske planove, ali i do ubrzanog trošenja sredstava koje uvek nije opravdano u tekućoj godini. Znamo te slučajeve. To postoji, ranije je to postojalo u drugim zemljama u Evropi, pogotovo, da budžetski korisnici moraju da potroše sva sredstva do kraja godine i onda imamo novembar i decembar kada se ta sredstva intenzivno troše.
Ako se ta rezervisana sredstva ukidaju, odgovorni za trošenje tih sredstava će da teže da sredstva stvarno budu utrošena, čak i po cenu da plaćaju u rokovima kraćim od onih koje su mogli da ostvare u tržišnim odnosima. Ako ima mogućnost da plati nešto u roku od šest meseci, ako mu to prelazi u sledeću godinu, on će reći – neću te uslove, iako bi to bilo korisno za državu, nego će prihvatiti bilo koje uslove koje će moći da ostvare na taj način.
Samo da kažem još jednu stvar, praksa najrazvijenijih zemalja u EU jeste da ima nekad budžet za petogodišnji period i da se mnogi projekti finansiraju po nekoliko godina, da se sredstva prikupljaju na nekim namenskim računima po nekoliko godina pre nego što se utroše, odnosno pre nego što se taj projekat pokrene. Sve to na određeni način i predstavlja ovo rezervisanje sredstava. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Amandmanom na član 81. stav 1. u delu koji se odnosi na sintagmu "razumno uveravanje" predloženo je da se promeni "najveći stepen sigurnosti".
Nisam pravnik, ali bavim se poslovima u zemlji i inostranstvu i dovoljno poznajem propise, znam da su ove reči, poput razumnog uveravanja, mnogo više svojstvene engleskom ili američkom pravnom sistemu, nego kontinentalnom u koji spada naš pravni sistem.
Iz tog razloga smatram da su reči "najveći stepen sigurnosti" mnogo više u duhu srpskog jezika i našeg pravnog sistema.
Amandman je odbijen uz obrazloženje da je termin "razumno uveravanje" širi pojam od "najvećeg stepena sigurnosti". To bih mogao da prihvatim, naravno, uz neke argumente, ali ono što ne mogu da prihvatim jeste da je Vlada u obrazloženju zašto odbija amandman na član 81. Predloga zakona navela da je definicija pojma "razumno uveravanje" već data u Pravilniku o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.
Šta je Vlada ovim pokazala? Pokazala je da je podzakonski akt, poput Pravilnika, važniji od sistemskog zakona koji uređuje oblast budžetskog sistema. Pa, ovaj isti pravilnik će morati da bude usklađen sa zakonom kada bude usvojen. Načelno ustavnosti i zakonitosti nalaže da se niži pravni akti usklađuju sa višim.
Mislim da je zaista moj dobronameran savet da se povede računa kada se budu pravila obrazloženja, jer ipak papir ne može sve da trpi. Zahvaljujem.
Smisao amandmana na član 82, odnosno promena koja je predložena jeste da Vlada umesto ministra nadležnog za oblast finansija utvrđuje zajedničke kriterijume za organizovanje, standarde i metodološka uputstva za postupanje, kao i bliže uslove za poslove interne revizije u javnom sektoru, ali na predlog ministarstva.
Imajući u vidu značaj interne revizije, odnosno njene funkcije u kontroli zakonitosti raspolaganja sredstvima budžeta, zatim u kontroli efikasnosti trošenja, ali što je možda najvažnije, u kontroli celishodnosti raspolaganja sredstvima budžeta, smatrali smo da bi Vlada koja predstavlja najviše izvršno telo trebalo da utvrdi ove zajedničke kriterijume. Naravno, resorno ministarstvo bi dalo predlog, imajući u vidu taj delokrug rada.
Nije dobro rešenje, bez obzira na pojedinca, pa makar to bio i ministar finansija, da ministar finansija utvrđuje kriterijume za rad čitavih službi. Te službe imaju veliku ulogu i veliki značaj u državi i predstavljaju vid odbrane od nenamenskog i necelishodnog trošenja novca poreskih obveznika. Uostalom, Vlada i jeste najodgovornija za politiku javnih finansija te bi trebalo da definiše standarde za rad interne revizije kod svih budžetskih korisnika, jer zakon predviđa obavezu da svi imaju funkcije interne revizije u okviru svojih aktivnosti.
Interna revizija i po ovom predlogu dobija značajno mesto u sistemu javnih finansija što je dobro, ali ukoliko bi Vlada a ne ministarstvo ili ministar, bez obzira o kom pojedincu je reč, ne bi trebalo da daju kriterijume i definišu standarde.
Naravno, ovaj amandman video sam da nije prihvaćen, ali mislim da Vlada ovim beži od uređenja države na onaj vrlo principijelan način. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, u postojećem budžetu na plate državnih službenika je planirano da se utroši oko 180 milijardi dinara i to je jedan od najvećih izdataka budžeta pored penzija. Kontrola ova dva rashoda je od primarnog značaja za nivo javne potrošnje i deficita.
Vlada je obećala da će ove troškove smanjiti i to ne samo nama već i MMF. Kad god ima priliku da donosi novi propis o platama, donosi ga suprotno trenutku i situaciji u kojoj se danas nalazimo.
Tako je i u ovom članu predviđeno da se rashodi za plate predviđaju i to kroz stimulaciju koju će dobiti zaposleni u Centralnoj jedinici za harmonizaciju, ma šta to značilo. U amandmanu koji smo predložili se nastoji zaštiti ravnopravnost svih javnih, odnosno državnih službenika. Između ostalog, ona je iskazana u ravnopravnom položaju u odnosu u pogledu ostvarivanja plata.
Tražili smo da se za određeni broj državnih službenika ne mogu imati posebne plate ili stimulacije, a naročito to ne može da se radi u suprotnosti sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, do čega bi vremenom dovelo izvajanjem ovih stimulacija za tu centralnu jedinicu za harmonizaciju.
U predmetnom članu sadržane su odredbe delokruga rada Centralne jedinice za harmonizaciju koje se odnosi na definisanje standarda kontrole u skladu sa međunarodno priznatim standardima. U ovom članu je,, takođe definisano da ministar propisuje program za stručno obrazovanje, usavršavanje i ovo o čemu govorimo – stimulativno nagrađivanje zaposlenih na poslovima Centralne jedinice za harmonizaciju.
Naš amandman traži da se iz ovog člana izbrišu reči ''i stimulativno nagrađivanje zaposlenih'', jer time dolazimo do potrebe da ovakvu odredbu sadrži zakon koji reguliše rad svih ministarstava i državnih organa, jer su svima važni motivisani i zadovoljni službenici, a ne samo ovoj jedinici.
Prosek plata u državnoj upravi je danas oko 40% veći nego u privredi, a u obrazloženju odbijanja ovog amandmana je navedeno da je odbijen jer bi zbog ovog gubitka stimulacija otišlo mnogo zaposlenih. Moram samo da informišem Vladu da imamo blizu milion nezaposlenih, od toga oko 30.000 do 40.000 ljudi sa fakultetom nema nikakav posao. Možda bi oni mogli da ispunjavaju ove poslove bez stimulacija, za koje neki kažu da su male i da ti poslovi ne odgovaraju njihovom radnom mestu. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, pre svega da vam čestitam godišnjicu. Danas je godišnjica potpisivanja ovog najvećeg ugovora, sa "Fijatom", na osnovu koga je ova vladajuća koalicija pobedila na izborima. Tačno na današnji dan gospodin Mlađan Dinkić i potpredsednik "Fijata" Alfredo Altavila potpisali su u Beogradu Memorandum o razumevanju,  strateškoj saradnji i zajedničkom ulaganju.
Iskoristiću vreme da citiram šta su nam obećali u prisustvu najviših predstavnika ove države. Proizvodnju dva potpuno nova modela i intenziviranje proizvodnje "punta".
Do kraja 2009. godine, znači do kraja ove godine, novi model automobila sa godišnjom startnom proizvodnjom od 200.000 automobila. Do kraja mandata ove vlade "Zastava" će izvoziti milion automobila. A gospodin Dinkić kaže – neposrednu korist neće imati samo građani Kragujevca, nego i drugih gradova u Srbiji koji će proizvoditi delove za auto-industriju.
Sve ovo bez biznis plana, bez ijednog konkretnog detalja, bez imena modela koji će se proizvoditi, i to u vreme najveće krize. Da ne kažu da nije tada bila kriza, citiram "Tanjug", svi ste mogli da ga čitate u martu, pošto je ovo bio već april, u martu kažu – ogroman pad prodaje kola u Evropi i Americi (govorim o martu 2008. godine).
Šta se dešava posle toga? Potpredsednik "Fijata" je trebalo, tako su nam rekli u Skupštini, da dođe do kraja decembra da nam kaže šta će biti sa "Fijatom". Naravno, potpredsednik "Fijata" nije došao, a da ne govorimo o predsedniku "Fijata". Onda kaže gospodin Dinkić – potpredsednik "Fijata" Alfredo Altavila treba da dođe u Beograd 16. marta da se dogovore oko uplate 200 miliona evra.
Ta poseta nikada nije realizovana. U ugovoru piše...
Postavljam pitanje premijeru Cvetkoviću, pošto nema resornog ministra gospodina Dinkića i, vrlo interesantno, nikog iz G17 plus, pa se vama obraćam, gospodine premijeru.
Dana 31. marta je istekao rok za uplatu 200 miliona, a Vlada je u međuvremenu, kada je došla na vlast, aktivirala bankarske garancije ''Ateku'' i ''Kuprumu'' Bor i u januaru raskinula ugovor sa "Alpinom-Por", jer navodno "Alpina-Por" nije obezbedila bankarsku garanciju za autoput Horgoš-Požega.
Sad postavljam prvo pitanje – zašto ova vlada ima dvojne standarde, jedne prema "Alpini-Por", a druge prema "Fijatu"?
Drugo pitanje – da li ćete tužiti "Fijat" zbog toga što nisu platili 200 miliona? Treće pitanje – zašto je uopšte potpisivan ovaj preduzetnički ugovor Vlade Republike Srbije bez ijedne bankarske garancije "Fijata"?