Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, jednom je jedan kritičar govoreći o umetničkim delima rekao –kako dobro umetničko delo ima hiljadu mana i vrlina, i može se hvaliti i osporavati na mnogo načina, dok loše umetničko delo ima samo jednu manu – što uopšte postoji.
Dakle, problem sa ovakvim budžetom je što uopšte postoji i najpoštenije bi bilo da ga povučete iz procedure. Ali, ako već moram da govorim o ovako lošem delu, kao što je ovaj budžet, podsetiću vas da je premijer Cvetković, govoreći o njemu rekao kako je ovo što je pred nama razvojni budžet.
Tu bih se složio sa premijerom, istina je, ovaj budžet je kako kaže naš premijer Cvetković, razvojni. Ali je samo jedan mali problem što budžet nije razvojni za privredu Srbije i za obične građane Republike Srbije, ovaj budžet je razvojni samo za državnu administraciju. Ovakvim budžetom razvija se i goji administracija i oni koji žive na grbači gladnih ljudi, i uništavate srpsku privredu ovim budžetom.
Ovaj budžet, dakle, nije razvojni. On je razorni! Praksa ove vlade je da se svaki budžet koji predlaže kvalifikuje kao vrata na bašti nekog budućeg ekonomskog blagostanja Srbije. Takođe, i svaki lekar koji nema lek pacijentu nastoji da stvori ma kakvu lažnu nadu za ozdravljenje.
Šta svako ko nešto zna o finansijama ima pred očima kad čuje za neki razvojni plan? On odmah pomisli na investicije, na nova radna mesta, na nove proizvode, na povećani izvoz. Međutim, u ovom budžetu toga nema. Da bi ovaj budžet bio razvojni, a ne razorni, u njemu ne bi bilo sledeće: rasta manjka u budžetu sa 70 na 107 milijardi dinara, povećanja učešća plata državnih službenika na 63% budžeta, troškova kamata od 35 milijardi dinara, izdvajanja za čuveni "Fijat" od 150 miliona evra, vraćanje duga 292 milijarde dinara i raznih rasipanja u vidu tzv. usluga po ugovoru specijalizovanih usluga, i agencija sa nerastućim budžetom. Zbog zamerki koje iznosimo na ovaj budžet vi nas nazivate pesimistima. Kao nepopravljive optimiste želim da vas podsetim da su pesimisti u stvari optimisti sa iskustvom.
Mi znamo da iz ovog ovakvog budžeta ne stoji bilo kakav razvoj, već dalje razaranje srpske privrede. Već smo navikli da Vlada daje, takođe, lepa imena svakom novom budžetu. Prethodni budžet ste nazvali –restriktivni, pa je i on povećao manjak, dugove i opterećenja za privredu, a i za građane. Taj budžet je trebalo da bude restriktivan jer ste u njega ugradili zamrznute plate, penzije i zabranu zapošljavanja u državnoj upravi. Rešili ste da štedite na standardu državnih službenika i penzija. Zaboravili ste da štedite, na nabavkama nameštaja za nove kabinete, na novim automobilima, službenim putovanjima itd.
Da ste neka štedljiva Vlada prvo biste štedeli na sebi. Ukinuli biste nepotrebna ministarstva, agencija i komisije. Smanjili biste broj savetnika, državnih sekretara, i pomoćnika. Ne možete tražiti reforme drugih, a da u isto vreme ne menjate ništa u sopstvenom dvorištu. Sada svi već znaju da je ovo najveća Vlada u Evropi, a među tri najveće u svetu. To joj nije najveća mana. Najveća mana je to što je nesposobna. Šta bi se desilo da se ukine Ministarstvo za nacionalni investicioni plan? Šta bi se desilo da se spoje Ministarstvo kulture, vera, Ministarstvo dijaspore i Ministarstvo za manjinska prava? Šta bi se desilo da se spoji Ministarstvo trgovine sa Ministarstvom ekonomije, i da se konačno poveže Ministarstvo obrazovanja sa Ministarstvom nauke?
Ne bi se desilo ništa, ali bi se mnogo uštedelo. Imali bismo šest ministara manje, oko 30 savetnika manje, kao i stotine službenika u kabinetima manje. Ovako imamo vojsku ministara, a korist malu. Uštede bi se merile milijardama dinara. Da ste se bar malo potrudili oko javne uprave i njene racionalizacije, sigurno bi vam upalo u oči da se za Kancelariju za decentralizaciju u ovom budžetu povećavaju troškovi na 24 milijarde dinara. Šta je to još decentralizovano po njihovim savetima da biste za njeno delovanje izdvojili ovoliku sumu?
Rekli ste da ovaj budžet smanjuje javnu potrošnju. Kakvo je to smanjenje javne potrošnje, kada je budžet sa 719 narastao na 762 milijarde dinara? To je rasipnički, a ne štedljiv budžet! U budžetu je sve veći udeo plata državnih službenika, 182 milijarde dinara, i penzija – 215 milijardi dinara, što je dobro za te građane, ali to ne možete da prikažete kao razvoj. To su ljudi zaradili.
Nikakve retoričke i teorijske figure ne mogu od manjka od 107 milijardi dinara da naprave osnovu za razvoj Srbije. Može, ali ako je taj manjak uložen u puteve, poljoprivredu, industriju i u izvoz. Na ovaj način ovaj manjak će da pokaže svoje razarajuće dejstvo.
Vlada pokušava da budžet sa 107 milijardi manjka predstavi kao razvojni, iako je manjak povećan za 37 milijardi, u odnosu na ovu 2009. godinu. Za nas koji se bavimo realnom ekonomijom to je 400 miliona evra više opterećenja za poljoprivredu i građane, koje će biti finansirano iz kredita.
Samo da napomenem da ovi krediti, takođe, imaju svoju kamatu, pa nas to košta još dodatnih 10% na godišnjem nivou. I to bismo mogli da prihvatimo – da znamo za šta se to zadužujemo. Da li se od tih para nešto gradi? Da li je podignuta neka fabrika? Da li će neko dobiti zaposlenje? Kada bi se te pare koristile za privredu, mogli bismo to da prihvatimo i tada bi naša deca plaćala veći porez nego mi, a inače već previše plaćamo.
Pošto je ovo Srbija danas, 2009. godine, mi nemamo kao država važnije ciljeve od očuvanja domaće privrede, očuvanja radnih mesta u Srbiji i zaštite standarda građana u Srbiji. Toga u ovom budžetu nema. Da postoji razvojni program i da je ovaj budžet razvojni, ne bi se desilo da su subvencije privredi na nivou od 3,5 milijarde dinara ili da prevedem – 0,5% budžeta.
Subvencije bi trebalo za privredu da budu 20 puta veće i da iznose 10%. Kada pročitate podatak da su izdvajanja za usluge po ugovoru u ovom budžetu vredne 4,8 milijardi dinara, a da su subvencije privredi 3,5 milijarde dinara, tada vam je jasno koliko je pažnje poklonjeno rastu privredne aktivnosti u Srbiji i konkurentnosti naše privrede. Da su se investicije povećale za ovih 37 milijardi dinara manjka, pa da razumemo povećanje manjka kao cenu nekog ubrzanog razvoja.
Nažalost, nije tako. Manjak ste povećali za 400 miliona evra, a dajete od tih 400 miliona evra u investicije samo 60. Nema od 60 milijardi koridora, luka itd.
Prethodna Vlada je potpisala Ugovor o koncesiji za gradnju autoputa ''Horgoš-Požega''. Vi ste ga raskinuli, a sada za iste te puteve tražite zajmove po svetu da biste počeli da gradite. Tada ste tvrdili da možda taj autoput i nije neophodan, a sada da je prioritetan.
Kada bi bio bilo kakav realan plan za ekonomiju ove zemlje, bilo bi mnogo bolje, jer se i loš plan može popraviti, ali ako nema plana, onda nema ni napretka.
Moram samo da vas podsetim da je planirani manjak za 2008. godinu, kada je ova vlada izabrana, bio 14,8 milijardi dinara, a sada je 107 milijardi, šest puta veći manjak za godinu i po dana ove vlade. Šest i po puta veći manjak! Direktor koji preduzeće na kraju godine dovede do 15% gubitaka bude smenjen. Ako je budžet glavna finansijska odgovornost ove vlade, onda i ova vlada zaslužuje da bude smenjena.
Subvencije za privredu su sa 3 porasle na 3 i po milijarde dinara. Da li može neko da mi kaže gde je tu razvoj? Predložene su subvencije poljoprivrede do 18 milijardi dinara, koliko su bile i u godini kada je kukuruz bio 16, a žito 18 dinara. Tada je taj nivo subvencija bio nešto, ali danas, kad je cena žita i kukuruza 9 dinara, kada malina košta 80 dinara, a šljiva 10 dinara, povećanje subvencija na nivo od pre dve godine je uvredljivo za seljake. Tu nema razvoja poljoprivrede.
Projektovani manjak u narednoj godini je, dobrim delom, rezultat stalnog rasta zaduživanja države u inostranstvu i kod domaćih banaka, tako da ispada da privreda i građani Srbije danas rade da bi plaćali kamatu. Iznos kamata koje će se platiti iz budžeta u narednoj godini dostigao je vrednost od 350 miliona evra, što je gotovo tri puta više nego što je to bilo u budžetu za 2008. godinu. Pokrivanje manjka se planira iz izvora koji nas sve više vode u dužničku zavisnost, a neki bi rekli – u dužničko ropstvo. Kamata je pojela više od izgradnje 30 km autoputa kroz Vojvodinu.
Moram da dodam da bi manjak koji ste prikazali u budžetu bio još veći, da u njega nije ugrađen nerealni optimizam. U toku rasprave o budžetu za 2009. godinu govorio sam da ste prihode od PDV precenili, jer ste tada predvideli da će iznositi 338 milijardi dinara. Na kraju ste to i priznali u rebalansu, jer je taj prihod smanjen na 302 milijarde dinara, tačno za 10%, koliko smo govorili.
Sada ste ponovo na bazi nerealnih očekivanja procenili da će rast PDV na domaće proizvode da bude preko 30%, odnosno sa 101 na 134 milijarde dinara. U Srbiji po takvoj stopi nije rastao nikada nijedan javni prihod, pa ne verujemo ni ovaj. Jedino što je u ovom budžetu poraslo po ovolikoj stopi jeste rast broja skijaša na Staroj planini.
Zaista je neverovatno da ste ulaganje u projekat Stare planine od 938 miliona dinara, Javnog preduzeća „Skijalište Srbije“, 901 milion dinara, ukupno oko 20 miliona evra, opravdali trostrukim rastom broja skijaša na Staroj planini, kako piše u obrazloženju Predloga zakona. Pored toliko problema koje danas ima ova država, koje ima privreda Republike Srbije, Vlada razvija skijališta na Staroj planini.
Najveće budžetsko razočarenje za nas je rasipanje vezano za Vladin čuveni projekat sa „Fijatom“. Odmah da se razumemo, „Fijat“ je, kao i svi ostali strani investitori, uvek dobrodošao u našu zemlju. Uvek! Međutim, „Fijat“ nije došao da privatizuje „Zastavu“, „Fijat“ nije došao da postane njen strateški partner ili „Fijat“ nije došao da realizuje grinfild investiciju – „Fijat“ je došao jer će građani Republike Srbije platiti cenu njegovog dolaska. To se jasno vidi u predlogu ovog, kao i prethodnih budžeta.
Moram da vas podsetim na izjave raznih ministara da će vrednost ugovora sa „Fijatom“ iznositi milijardu evra, da će „Fijat“ odmah da nam da 700 miliona evra, da se planira proizvodnja 200 hiljada automobila godišnje, A ili B klase, izvoz od preko milijardu evra u 2011. godini. Zapošljavanje je posebna enigma. Od početnih najava da će se zaposliti desetine hiljada ljudi, sada vidimo da će se otpustiti još njih 1.400. Idemo redom.
Republika Srbija daje 150 miliona evra našeg novca za osnivački ulog u zajedničkom preduzeću sa „Fijatom“. Podsećamo da „Fijat“ još nije ispunio svoju obavezu za osnivanje zajedničke kompanije u iznosu od 200 miliona evra. „Fijat“ kasni godinu i po dana sa ovom uplatom i vi to tolerišete.
Verovali ili ne, idem dalje, novim budžetom je predviđeno da Republika Srbija izda garancije, ponoviću, Republika Srbija izdaje garancije u iznosu od oko 100 miliona evra da bi kompanija „Fijat“ uzela kredit za kupovinu opreme. Ovo je nečuveno! Republika Srbija daje garanciju „Fijatu“ za kupovinu opreme!
Idemo dalje. Država nastavlja i ove godine da daje više od dva miliona evra mesečno za subvencije „Zastavi“, iako oni rade na proizvodnji „Fijatovih“ automobila, to je „Fijatov“ automobil, neverovatno je da država daje novac za plate u jednoj stranoj kompaniji.
Četvrto, to bih nazvao vrhuncem bezobrazluka, to što je u budžetu za 2010. godinu predviđeno (citiram) ''dva miliona evra'', nećete verovati, ''za plaćanje savetodavnih usluga „Fijatu“ – Automobili Srbija!'' Naime, na razdelu 17, u okviru ekonomskih poslova, na drugom mestu neklasifikovanih, na ekonomskoj klasifikaciji 423 - Usluge po ugovoru, predviđeno je izdvajanje 195 miliona dinara ili dva miliona evra za savetnika u projektu sa „Fijatom“. Ovde se vidi da je ovo neko pokušao da sakrije.
Dakle, nije dovoljno što sve ovo plaćamo, nego treba da platimo i dva miliona evra nekakvom savetniku upravnog odbora preduzeća u kome „Fijat“ ima 70% većinski deo. To, stvarno, normalan čovek ne može da razume.
Italijanski premijer, Silvio Berluskoni, ne daje pare kompaniji „Fijat“ u italijanskom budžetu, ali zato srpski premijer Cvetković daje „Fijatu“ pare u srpskom budžetu. Voleli bismo da ovakve podsticaje Vlada da „FAP-u“ iz Priboja, „Krušiku“, „Magnohromu“, „Prvoj petoletki“, hiljadama, desetinama hiljada malih i srednjih preduzeća. Te su kompanije nosioci razvoja i zapošljavanja u Srbiji. Izgleda da Vlada daje podsticaj samo onim kompanijama koje su bile deo njihovih predizbornih obećanja.
Gospođo predsedavajuća, iskoristiću, ako ne uspem, vreme poslaničke grupe.
Od subvencija za poljoprivrednike je mnogo značajnije danas da poljoprivrednici imaju poštene cene i lojalnu konkurenciju.
Na kraju, pošto mi je vreme ograničeno, zaključiću, a govoriću posle u detaljima, da o manama Predloga budžeta, koji ste podneli, može da se govori gotovo u nedogled, ali je pitanje koliko to ima smisla.
Već sada je sasvim izvesno da ovaj budžet nije razvojni već je razorni i za njega nema novih radnih mesta, nema investicija i on neće zaštititi srpsku privredu i standard građana. Zbog toga ovaj predlog budžeta mora da bude povučen iz procedure, a Vladu koja je pripremila ovakav predlog budžeta treba hitno promeniti, jer je još jednom dokazala svoju nesposobnost.
Promene koje su neophodne toliko su značajne da ih je nemoguće sprovesti bez novih izbora i zato vam predlažem da povučete Predlog budžeta, podnesete ostavke i raspišite izbore, da više ne mučite ni sebe ni ovu napaćenu privredu i građane. Zahvaljujem. (Aplauz.)