Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, poštovana gospođo ministre, da se nadovežem na priču o amandmanu i da dam svoje viđenje oko dijela povećanja izdvajanja za Ministarstvo nauke i  tehnološkog razvoja.
Naš predlog je bio da se poveća iznos opredeljen za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj sa 7.525.000 miliona dinara na iznos od 10.166.000.000 dinara. Vezano je za činjenicu da je Lisabonskom deklaracijom, koju je Evropska unija donela u vezi sa razvojem društva, znanjem i jedinstvenim evropskim istraživačkim prostorom, stvorena obaveza da sve zemlje članice povećaju do 2010. godine izdvajanje za nauku na najmanje 3% od visine bruto domaćeg proizvoda.
Nažalost, mi danas u Srbiji izdvajamo za nauku samo 0,5% bruto društvenog proizvoda i ako tako nastavimo preti nam velika opasnost da postanemo naučna i obrazovna provincija Evrope. Samim tim ćemo trajno izgubiti mogućnost da se integrišemo i da zaista ostvarimo visoki naučno-tehnološki razvoj na teritoriji Republike Srbije.
Državu stalno napuštaju mladi stručnjaci i rade u privatnim kompanijama u inostranstvu. Zašto bi ostali na fakultetima i institucijama u Srbiji kada su tamo uslovi i plate mnogo lošiji nego bilo gde, u bilo kojoj državi danas u Evropi.
Veća izdvajanja za nauku su neophodna kao jedan od glavnih uslova za zadržavanje naših stručnjaka u Srbiji. Takođe, neophodna nam je jasna strategija razvoja nauke u Srbiji, sa jasnim ciljevima i projektima koje ona podržava.
Sada bih ovo povezao sa smanjenjem sredstava našim amandmanom namenjenih za zajedničko preduzeće sa Fijatom. Zašto spominjem Fijat? Po ugovoru sa Fijatom kaže se da će Fijat zaposliti, ali ponavljam, ne odmah nego do 2012. godine, 2.433 radnika, ali nijedne reči, prvo to nije desetine hiljade radnika nego 2.433, ali nijednom rečju nije rečeno da li će to biti inženjeri, da li će biti razvojni centar i dalje u Kragujevcu ili možemo da zatvorimo Mašinski fakultet u Kragujevcu i verovatno jedan deo Mašinskog fakulteta u Beogradu koji se bavi motornim vozilima?
Moramo da znamo strukturu zaposlenih u budućoj organizaciji. Ako će sav naučno-istraživački rad da dođe iz Italije i ako ćemo mi da zaposlimo samo radnike na traci, onda je zaista pitanje da li ćemo išta dobiti od te investicije.
Ilustrativno je navesti da je Vlada rebalansom utvrdila subvencije za Fijat od, sada samo preraspodelom, 1,97 milijardi dinara, ali isto tako moram da kažem da je Fijat dobio 36 puta više para samo sada nego sve druge domaće i strane kompanije kao investitori u Srbiji. Da kažem, još jednom da ponovim, Fijat treba da zaposli 2.433 zaposlena.
Takođe, da dam jedan podatak - najveće udruženje stranih investitora u Srbiji, jedna izvanredna organizacija koja se zove Savet stranih ulagača okuplja danas u Srbiji 120 stranih investitora. Među njima su zaista renovirani svetski proizvođači u raznim sferama djelatnosti koji su u Srbiju došli, uložili svoje pare u grinfild investicije ili u privatizaciju.
Ta organizacija, Savet stranih ulagača, danas u Srbiji okuplja 120 investitora i zapošljava 60.000 ljudi, i do sada su investirali u Srbiju 14 milijardi dolara. Izvanredna organizacija, 14 milijardi dolara, 60.000 zaposlenih, a mi govorimo o podsticajima Fijatu od preko 250-300 miliona dolara, u rebalansu je sada 1,97 milijardi dinara, za zapošljavanje do 2012. godine 2.433 radnika.
Mislim da je iluzorno dalje govoriti o tome, a ne moram da dodam takođe da mnoge kompanije, i inostrane i domaće, ovde razvijaju svoj naučno-istraživački kadar. Još jednom da napomenem, bez razvoja nauke u Srbiji bićemo naučna i intelektualna provincija u Evropi. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsednici, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, već dva meseca ovde u Skupštini govorimo o dolazećoj velikoj ekonomskoj krizi. Vlada Republike Srbije nije reagovala za ova dva meseca ni jedan jedini put.
Pre mesec dana za istom ovom govornicom smo rekli, konkretno, ja sam rekao, da će doći do recesije.
Premijer, ministar nije reagovao mesec dana i tek juče smo čuli prvu izjavu od premijera Cvetkovića, od Vlade, da će sledeća godina biti jako teška.
Ono što je gospodin Cvetković rekao juče u potpunoj je koliziji sa ovim rebalansom budžeta. Posle jučerašnje izjave gospodina Cvetkovića smatram da jedini pošten način, jedini način koji ne bi vređao inteligenciju ove skupštine i građana Republike Srbije, da se povuče ovaj predlog rebalansa budžeta, jer ovaj rebalans je u potpunoj, stoprocentnoj koliziji sa onim što je juče rekao predsednik Vlade Cvetković. Ja ću pokušati da to vrlo kratko, pošto je diskusija u načelu, obrazložim.
Prvi problem ovog predloga je njegova zakonitost, odnosno neusaglašenost odredaba zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za ovu godinu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Već na samom početku dostavljenog materijala, na prvoj strani, postaje jasno da se predlagač odnosno Vlada nije pridržavala ključnog zakona kojim se, između ostalog, definiše i način iskazivanja budžetskog deficita, odnosno suficita.
Naime, Zakonom o budžetskom sistemu, član 13. stav 1, definisan je način utvrđivanja budžetskog suficita i deficita, kao razlike između ukupnog iznosa tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.
U ovom predlogu rebalansa izbegnuta je obaveza jasnog iskazivanja budžetskog deficita i načina njegovog pokrivanja, a umesto toga uvedena je postojeća, ali do sada neoperativna, nekorišćena kategorija finansijskog rezultata. Prema ovom predlogu, umesto da govorimo o povećanju deficita sa 14,5 milijardi dinara na gotovo 24 milijarde, mi imamo prezentovan, ponoviću, finansijski rezultat, koji uključuje razliku između otplate i davanja kredita i razliku između obima prodaje i nabavke finansijske imovine i zbog toga je on mnogo veći u našem slučaju, i još negativniji, jer po njemu manjak u budžetu je veći od 45 milijardi dinara.
Kada se ovaj član primeni kako je i predviđeno, što je bio slučaj pri utvrđivanju budžeta za 2008. godinu i naš budžetski deficit je bio oko 14,5 milijardi dinara, znači, ako bi se primenio taj način iskazivanja budžetskog suficita i deficita, deficit ne bi bio 45 milijardi, kako je ovde iskazano, na osnovu uvođenja nabavke finansijske imovine u rashode budžeta, već bi bio nešto veći od 24 milijarde, odnosno deficit bi bio manji za iznos nabavke finansijske imovine u vrednosti od 22 milijarde dinara, ali bi bio veći za devet milijardi dinara, a ne za pet, kako se u javnosti stalno pominje.
Naime, smanjenje predviđenog nivoa nabavke finansijske imovine je zamaglilo situaciju, verovatno je tako namerno prikazano, da je budžetski rast manji od stvarnog. Neko će reći da je u dostavljenom predlogu iskazan finansijski rezultat, a ne deficit, koji se usklađuje na prikazan način, ali da li je bilo gde još viđeno da je neki akt usvojen po jednoj metodologiji, a zatim se raspravlja o izmenama tog akta po drugoj.
Da bi budžeti bili uporedivi, oni moraju biti predlagani i menjani u potpuno istoj formi. Ovako, čini mi se da neko pokušava da kroz promenu forme izbegne prikazivanje suštine, a to je da je rast deficita veći od prikazanog u predlogu i da je namena ovog deficita više nego sporna. Predloženo povećanje deficita nije urađeno u skladu sa članom 4. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, koji govori da je budžetski cilj u pripremi i izvršenju budžeta makroekonomska stabilnost, održivi i stabilni ekonomski razvoj i smanjenje, naglasiću, finansijskog rizika Republike Srbije.
Šta su bili suštinski razlozi kojima se ova vlada rukovodila prilikom formulisanja rebalansa? U tekstu predloga rebalansa koji nam je dostavljen Vlada je pokušala da nam prikaže da se radi o značajnim povećanjima prihoda i da je to suštinski razlog. Naime, država stvarno ima novi neplanirani prihod tj. primanje budžeta na osnovu uplate od strane Republičke radiodifuzne agencije u iznosu od 298 miliona dinara; to je nešto manje, da vam samo prevedem, od četiri miliona evra. To je uplata koja je registrovana u martu 2008. godine. Ističem da je ova uplata, manje od četiri miliona evra, jedino eksplicitno pomenuto primanje budžeta. Drugih primanja nema, osim što Vlada u rebalansu iznosi pretpostavku da će prihodi od poreza i carina biti povećani.
U predlogu rebalansa stoji da primanja budžeta treba da dostignu nivo od 650 milijardi dinara, dok će izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine dostići nivo od 695,5 milijardi dinara, što će imati za finansijski rezultat minus od 45,7 milijardi dinara. Još u toku predizborne kampanje, a naročito tokom kreiranja postizborne koalicije, mnogi od rashoda koji sada dolaze na naplatu su već kreirani.
Upozoravali smo gde će nas dovesti ta "socijalna odgovornost" zasnovana na praznim rečima i deficitu. Umesto da se neplanirani prihod budžeta iskoristi da se smanji planirani deficit, predlogom rebalansa mi pravimo još veći deficit.
Ponoviću još jednom, posle reči gospodina Cvetkovića izgovorenih juče na ovoj konferenciji, Vlada troši da bi očuvala strukturu vladajuće koalicije, a cenu opstanka ove vlade snosiće, kao i uvek, pod jedan, privreda i, pod dva, građani Republike Srbije. Ovakvim predlogom rebalansa budžeta se krše i principi efikasnosti i ekonomičnosti, koji su zakonska obaveza u budžetskom sistemu finansiranja. To je član 4. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, koji kaže da država ne treba da nameće veće troškove od onih koji su neophodni za ostvarenje ciljeva ekonomske politike usvojenih za tekuću godinu.
Da zaključim, po meni, problem ovog predloga rebalansa budžeta, na koji moramo da reagujemo i da se zbog toga ne složimo sa njegovim usvajanjem, jeste motiv zbog kojeg je predložen. Demokratska stranka Srbije se nikada neće složiti sa predlogom budžeta ili njegovog rebalansa koji predviđa povećanje javne potrošnje, povećanje deficita i dalje zaduživanje države na račun privrede i građana Srbije, a u cilju ispunjenja nerealnih predizbornih obećanja.
Kao što sam i spomenuo, umesto da smanjuje finansijski rizik, Vlada ga povećava, a ilustracija za to jeste način na koji se planira finansiranje deficita, odnosno negativnog finansijskog rezultata. Planirani deficit je 23 milijarde dinara, znači, da vam prevedem, oko 300 miliona evra, a finansijski rezultat je negativan, više od 45 milijardi dinara ili preko 500 miliona evra. Dostavljeno obrazloženje njegovog pokrića je... Da se ne uvredi gospođa ministar, koju izuzetno cenim i za koju nisam potpuno siguran da podržava ovaj rebalans, sama je rekla da je ovo kompromis, samo objašnjenje je više nego tanko. Navodi se da će se deficit pokriti, citiraću, "iz prihoda od privatizacije, kredita, donacija i finansijskom imovinom budžeta i", vrlo čudno, slušajte sada, "emisijom državnih hartija od vrednosti". Ovaj segment me posebno zanima, gospođo ministre, voleo bih da kasnije čujem obrazloženje. Pošto mi je vreme kratko, po načelu, ja ću ovde prekinuti, pa ću nastaviti kasnije po Poslovniku. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 225. i član 226. i tražim odgovor od gospođe ministra finansija zašto u trenutku svetske finansijske krize i činjenice da će dostupnost spoljnih izvora finansiranja biti sve manja Vlada odlučuje da stvori još veći deficit, a kao rešenje za finansiranje tog deficita predviđa uzimanje novih kredita? Nigde u predlogu ne stoji o kojim kreditima se radi, za koje namene i pod kojim uslovima.
Takođe, jasno je da svi znamo da se deficit ne može finansirati iz privatizacionih prihoda jer je privatizacija praktično zaustavljena, a finansijska kriza ukazuje na to da će zainteresovanih kupaca biti manje.
Samo da napomenem da su privatizacioni prihodi u ovoj godini bili 319 miliona evra, a sa najavljenim promenama u Uredbi o tendersko-aukcijskoj privatizaciji gde će kupci preduzeća dobiti određeni privatizacioni kredit, verovatno na pet-šest godina, ti prihodi će biti manji.
Donacije o kojima se govori kao o izvoru prihoda nemaju izglede da budu bilo kakav značajan izvor za pokrivanje manjka, a o emisiji državnih hartija od vrednosti kao izvoru za pokriće deficita u trenutku kada su se investitori povukli čak i u najrazvijenijim zemljama ne treba uopšte trošiti reči.
Zbog toga smatram da je svako povećanje deficita i zaduživanja države u ovom trenutku napad na finansijsku stabilnost zemlje i na perspektivu razvoja, jer nas to vodi u neizvesnu situaciju da preuzimamo obaveze, da finansiramo neke socijalne programe koji predstavljaju čist rast potrošnje, ogroman pritisak na inflaciju i dugoročno ne donose nikakav rast, a smanjuju poverenje investitora u finansijsku stabilnost u Srbiji.
U predlogu rebalansa planirani poreski prihodi se povećavaju za 102 milijarde dinara i to u najvećem delu od PDV-a kod uvoza robe, što znači da ova vlada budžetskim projekcijama u rebalansu ohrabruje uvoz i samo povećava sumnju da i dalje postoji tzv. uvoznički lobi.
Vlada PDV od uvoza smatra prihodom, sigurnim prihodom, i ništa ne čini da on bude što manji; naprotiv, predviđa da će prihodi po osnovu PDV-a iz uvoza porasti za 17,1 milijardu dinara, predviđa da će porasti za 200 miliona evra.
Takvom politikom smo došli do toga da iz godine u godinu imamo opadanje pokrivenosti izvoza uvozom i ona je sada manja od 47%, a iznos spoljnotrgovinskog deficita je na rekordnom nivou i predviđa se da će do kraja godine biti oko 8,5 miliona evra. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Reklamiram članove 225. i 226. Želim da postavim pitanje ministru finansija – zašto Vlada nema poverenja u domaću privredu i predviđa manje prihode od PDV-a u zemlji za deset milijardi? To se zove unutrašnja industrijska i uslužna aktivnost, koja je u opadanju za oko 10%, sa tendencijom da opada još više.
Kada se posmatraju neporeski prihodi, takse, novčane kazne, prihodi od igara na sreću i ostalo, gospođo ministre, rebalansom je planiran iznos povećanja. Ne može da se ne uoči da su iznosi povećanja potpuno identični kod svih ovih prihoda i to tačno za 72.063.675 dinara. Potpuno identični, kao kada se prošli put radilo. Ovo na prvi pogled ne predstavlja nešto na čemu treba insistirati (ja ne insistiram, jer je iznos veoma mali), ali govori o nečemu mnogo ozbiljnijem, da su paušalno utvrđivani ovi prihodi od taksi, gde su garancije da ni projekcije drugih prihoda budžeta nisu urađene precizno. Ne može da se desi da budu potpuno isti, u jedan dinar, prihodi od taksi. To sigurno znate. Da podsetim takođe da su takse prihodi koji se regulišu zakonom, te da je povećanje prihoda po ovom osnovu moguće i uvođenjem neke nove takse ili promenom iznosa postojećih taksi. Naravno, sve je to potrebno utvrditi zakonom.
Nakon ove prihodovne strane, dozvolite mi da analiziram malo i izdatke budžeta. Za razliku od pretpostavki u vezi sa primanjima budžeta, koje odražavaju "optimizam" Vlade u odnosu na dalji rast uvoza, spoljna zaduživanja i slično, plan povećanja izdataka budžeta, moram da kažem, vrlo je realan. Povećanje izdataka budžeta sa 654,4 milijarde na 695,9 milijardi je rezultat, pre svega, političkih dogovora i predizbornih obećanja.
Rebalansom budžeta se predviđa povećanje iznosa transfernih sredstava za organizacije socijalnog osiguranja od 13,475 milijardi dinara, od čega najveći deo, 12,7 milijardi dinara ili u prevodu 150 miliona evra, odlazi na penzije. Ovo neće biti veliki doprinos rastu standarda naših penzionera, zaista neće biti, već ga jede inflacija, ali će biti značajno povećanje budžeta, izazvaće određeni rast inflacije, jer se radi o čistoj potrošnji. Pored toga, takvo izdvajanje će biti prepreka za stvaranje većeg razvojnog ulaganja u investicione projekte države i realnog sektora.
Mi smo i do sada bili jedina zemlja u Evropi koja finansira penzije iz budžeta i to u nivou većem od 40% od ukupnog obima penzija. Naravno, Vlada ništa ne govori o reformi penzijskog sistema; nešto malo se govori o produžetku budžetskog dotiranja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Vlada je mogla da se potrudi makar za jednu mikroreformu koja bi uvažila prava i socijalne potrebe penzionera i da je prethodno predložila izmene u definisanju minimalnih i maksimalnih iznosa penzija. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, želim da, po članu 225. i članu 226, postavim gospođi ministru pitanje zašto imamo linearno povećanje penzija, jer će na taj način dodatna primanja penzionera sa najvećim penzijama biti veća od ukupne penzije koju dobijaju oni sa najmanjim penzijama? Na primer, čovek koji ima 90.000 dinara imaće 99.000, a oni sa 8.000 penzije (nažalost, takvi penzioneri postoje) imaće manje od 9.000 dinara.
Danas u budžetu imamo izdvajanje od 2,17 milijardi dinara ili 27 miliona evra, samo u 2008. godini, za ovaj biznis za "Fijatom". Danas se cela automobilska industrija sveta zabrinula za rezultate za ovu i naredne godine zbog delovanja finansijske krize, a Vlada Republike Srbije je odlučila da u ovom trenutku napravi najveću državnu investiciju i to baš u autoindustriji. U narednom periodu je najavljeno ulaganje, u 2008. i 2009. godini, oko 250 miliona evra prihoda od poreskih obveznika iz Srbije u zajedničko preduzeće, a naše vlasništvo će biti 33%.
Ova vlada je preuzela ulogu najvećeg preduzetnika u Srbiji, a to ne može opravdati. Do sada smo preduzimali sve da se okonča proces privatizacije, a sada idemo potpuno suprotno. Kako je krenulo, umesto Agencije za privatizaciju, nama će uskoro trebati agencija za upravljanje državnim preduzećima.
Čitava vlada i parlament su imali posla, a cela javnost Srbije je dignuta na noge što se tiče ovog ugovora sa "Fijatom". Svi smo čuli izjave premijera i ministara - ulaganje "Fijata" od 700 miliona evra. Moram da kažem, pročitao sam ugovor, nema ulaganja od 700 miliona evra od strane "Fijata"; postoji jedna jedina obaveza u ugovoru "Fijata", a to je 200 miliona evra i to za opremu.
Samo da se zna, nismo mi protiv "Fijata". Štaviše, "Fijat" je dobrodošao i ne treba da uloži 700 miliona, "Fijat" je dobrodošao i sa sedam miliona, ali "Fijat" treba, kao i sve druge kompanije, ili, pod jedan, da privatizuje neku našu firmu ili, pod dva, da radi grinfild investiciju, kao što radi svuda u svetu i kao što rade sve svetske kompanije.
Moram samo da dodam, mi kao država učestvujemo u ovom najrizičnijem poslu do danas. Budžet nije nečija privatna stvar ili ove vlade, pa da se tako paušalno njime raspolaže.
Na taj način, mi rizikujemo sa ovim velikim ulaganjima sa privatnim kompanijama. Kažem, oni su dobrodošli, ali kao "Telenor", kao "U.S. Steel", kao "Ball packaging", kao sve druge kompanije - izvolite, grinfild ili privatizacija.
Još jednom želim da kažem, siguran sam da je ovaj rebalans budžeta zaista stvar kompromisa i siguran sam, to je moje privatno mišljenje, da i ministar finansija deli makar neki procenat ovih mojih razmišljanja o budžetu.

Gospođo predsednice, predsedništvo, dame i gospodo, samo kratko da kažem da smo mi juče predložili već smanjenje cene gasa, da konsenzusom u Skupštini svi zajedno donesemo tu odluku, tako da podržavamo i želimo da se to realizuje.
Ali, da se samo obratim po članu 226, tražim informaciju, a isto tako da odgovorim u vezi nastupa gospođe Suzane Grubješić, uvažene, poštovane, i u vezi gospodina Saše Ilića.
Razgovarao sam s njim i samo da vas informišem da nije potpisan ugovor, velika je razlika. Ugovor je potpisan prošle godine, potpisao ga je, samo da vas informišem, gospodin Milan Milanković iz G17, i u tom ugovoru je precizirana ova današnja cena.
Broj dva, potpisan je samo aneks ugovora, gde se samo produžava. A zašto je potpisan aneks ugovora, samo da vas informišem, sve evropske države potpisuju anekse ugovora za isporuku gasa u oktobru i tako 30, 50 godina unazad - uvek u oktobru. Neće Rusi nas čekati u novembru ili Nemačku ili Englesku. Sve evropske države su ovaj aneks potpisale u oktobru.
Dalje, ovaj aneks nema nikakvu funkciju i ne stupa na snagu dok ga Upravni odbor ne verifikuje. To je, samo da dodam, po Statutu "Srbijagasa" i po proceduri. Nijedna procedura nije narušena, tako se radi uvek. Ko se bavi privredom zna. Direktor potpiše, jer postoje određeni termini, a upravni odbor kada se sastane verifikuje ili ne verifikuje tu odluku. Ko se bavi privredom, to je obična praksa i u skladu sa statutom.
O ovome su bili informisani, samo da vas informišem, ministar Petar Škundrić, i takođe predsednik Upravnog odbora "Srbijagas" gospodin Predrag Grgić, inače član DS-a, tako da je sve urađeno po proceduri. Nije potpisano, gospođo Grubješić, poštovana, u Moskvi, potpisano je u Beogradu.
Gospodin Saša Ilić, samo da vas informišem, po nalogu DSS-a je u julu, još ljetos, podnio ostavku. To što nije razrešen dužnosti nije naš problem. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem da je u ovom trenutku Vlada premijera Cvetkovića zaista za samo 100 dana uspela da ostvari poskupljenja i osnovnih životnih namirnica i praktično svih komunalnih usluga.
Po članu 226. tražim objašnjenje zašto je gas morao da poskupi za 60%? Ne postoji ni jedan jedini razlog. Mogli ste da ga povećate i 80%, i 100%. Srbijagas je institucija isto takva kao i Elektroprivreda Srbije. Zašto se ne povećava cena elektroenergije?
Danas u Srbiji imamo socijalnu cenu elektroenergije, nemamo tržišnu cenu elektroenergije. Kada bi bila tržišna, ona bi trebalo da bude 30-40% skuplja, ali ozbiljne vlade ne povećavaju u zemljama u tranziciji nikad cene elektroenergije i cenu gasa ovako radikalno kao sada. Ovo je jedna ogromna greška i tražimo da se ili ova cena ponovo razmotri, da povećanje bude mnogo manje. Zašto - zato da ne bi trpeli građani, s jedne strane, i, s druge strane, ako ova cena mora da ostane, da se onda nađe koje je to najugroženije stanovništvo, koji je to procenat, da se uradi socijalna karta i da se tom najugroženijem delu stanovništva na neki način subvencioniše ova nenormalna cena gasa.
Naravno, slažem se kao čovek iz privrede da Srbijagas treba da radi profitabilno, ali slažem se i da elektroprivreda treba da radi profitabilno, a ako nemamo tržišnu cenu elektroenergije, pa ne možemo sada u tranziciji, u najtežem trenutku za državu, da imamo i ovakvu tržišnu cenu gasa. S druge strane, ova vlada ne vodi računa o građanima. Premijer Cvetković se bavi svim i svačim, osim ekonomskim stvarima. Mi smo ispred DSS-a napisali kratku informaciju, Deset mana za 100 dana, tako smo je nazvali, šta sve Vlada nije uradila za ovih 100 dana.
Da dodam poslednje samo, tek sada se vidi koliko je važno da imamo ovaj gasno-naftni sporazum sa Rusijom, koji je, hvala bogu, ratifikovan ovde u Skupštini i daj bože da što pre počne da funkcioniše, koliko će nam to omogućiti da ne zavisimo od toga da li će nam u Mađarskoj zavrnuti slavinu, neće zavrnuti slavinu, i koliko je važno da taj proces bude potpuno transparentan i da u njemu učestvuje isključivo država Rusija i država Srbija.
Želeo bih da kažem da sa ovim što su pominjali drugi poslanici, naravno, ako ima bilo kakvih nepravilnosti, DSS je uvek bio za to da se to istraži, tu nema nikakvih problema, samo želim da kažem da to sa DSS nema apsolutno nikakve veze. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo, kratko samo da kažem, inače cenim gospodine Dačiću rad gospodina Škundrića. Izuzetno dobro radi, ali možda me niste čuli, kritikovao sam Vladu, na čelu sa nekompetentnim premijerom Cvetkovićem, za poskupljenje hrane i komunalnih usluga itd.
Samo ukratko hoću da kažem, ne odgovara za ovo poskupljenje gasa ministar Škundrić, koji dobro radi posao, nego Vlada na čelu sa premijerom Cvetkovićem.
Što se tiče drugoga, evo vidite otvara se polako kutija iz koje polako dolaze, jedna za drugom, informacije i, još jednom ću ponoviti, velika je greška Vlade i ovo poskupljenje za 60% gasa, ogromna greška. Vlada je mogla da subvencioniše na neki način da ovo poskupljenje bude 10-15%, ali moram da kažem dve-tri činjenice, zbog javnosti, zbog narodnih poslanika i zbog građana Srbije.
Istina je da mi dobijamo najbolju cenu gasa. Samo Belorusija ima nižu cenu gasa nego mi. Mi smo jedina zemlja koja ne plaća penale Rusiji ako ne povučemo količine gasa koje smo tražili. Tu zaista imamo veliku prednost.
Ono što želim da kažem, nemojte da brkamo ugovor koji ima Jugorosgas, firma gde NIS ima 25%, zašto nema 50%, neka se drugi bave time sa Gasprom eksportom i da brkamo naftno-gasni sporazum koji je ova skupština ratifikovala.
Naftno-gasni sporazum sa Rusijom je najbolji ekonomski sporazum koji je Republika Srbija potpisala u poslednjih 40 godina, koji će Srbiji doneti stotine hiljada radnih mesta, magistralni gasovod kroz celu Srbiju, povećati direktne strane investicije od dve milijarde dolara, blizu 200 miliona evra svake godine dohodak od tranzita gasa, dobićemo najbolje skladište gasa u celom regionu jugoistočne Evrope, samo će Austrija da ima veće skladište gasa. Takođe želim da dodam, u NIS će da uđe kompanija koja ima svoju naftu. Znači, Gaspromnafta je jedina kompanija koja danas može da ga kupi.
Samo da još nešto dodam. Posle ovog finansijskog kraha na berzi, tek sada se vidi da je ovaj ugovor koji je potpisan sa Gaspromom, gasno-naftni sporazum, izvanredan. Da se ovo desilo ovih dana posle finansijskog kraha, kada je povlačenje para postalo mnogo skuplje, kada su procenti porasli praktično dva, negde čak i tri puta, u trenutku kada praktično nijedna velika kompanija nema mogućnost dobijanja povoljnih kredita, tek sada se vidi koliko je ovaj naftno-gasni sporazum dobar.
(Predsednik: Vreme.)
Želim da kažem, duboko se nadam, kao što je naša kritika poskupljenja, da iza kritike drugih zaista stoji samo kritika poskupljenja ove cene gasa koju je podigla Vlada Republike Srbije, a da ne stoji, duboko se nadam, nisam siguran 100% da ne stoji, pokušaj rušenja najboljeg ekonomskog sporazuma, a to je ovaj naftno-gasni sporazum sa Ruskom Federacijom. Zahvaljujem.

Predsedništvo, dame i gospodo, gospodine ministre, po članu 226. još uvek nisam dobio informaciju, a imam desetine i desetine telefonskih poziva oko ovog poskupljenja cene gasa.
Mi smo kao DSS rešili da izađemo sa predlogom svim političkim partijama u Skupštini da svi zajedno konsenzusom tražimo od Vlade Republike Srbije informaciju - zašto je moralo da dođe do ovog poskupljenja i takođe konsenzusom da tražimo svi zajedno da se cena gasa smanji.
Mislimo da bi ova ideja, zajednički u Skupštini svih političkih partija, bila jako dobra, da bi od nje imali korist svi građani. Na taj način bi se smanjila i ova tenzija koja danas postoji, jer zaista najugroženiji će biti baš najsiromašniji slojevi.
Zbog toga još jednom tražim informaciju, ali isto tako dajemo i inicijativu svim političkim partijama u Skupštini - da zajednički tražimo od Vlade da se hitno smanji ova nelogična cena gasa. Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, ovih dana za neke ljude glavna vest u novinama je bila žirafa. Za mene je glavna vest druga životinja, a to je noj, jer Vlada Republike Srbije se i dalje ponaša tako kao da je noj i zabila je glavu u pesak, kao da se ništa oko nje ne dešava, u trenucima kada svet potresa nezapamćena finansijska kriza, najveća od 1929. godine, ovako ponašanje je neodgovorno prema ekonomskoj budućnosti Srbije.
Juče sam istakao da Vlada nema premijera, jer on nije preuzeo nikakvu odgovornost, on ignoriše trenutna dešavanja. Danas smo zakazali Odbor za finansije. Zašto samo Odbor za finansije? Tražio sam juče da se premijer obrati svim poslanicima, jer zašto ne Odboru za industriju, zašto ne Odboru za privredu, odnosno Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Pa, nije ovo samo problem finansijskog sistema. Ovo nije finansijska kriza, ovo je globalna ekonomska kriza. Od ovoga će najveću štetu imati ne samo oni koji imaju uloge u bankama, oni naravno, ali još veću štetu će imati svi radnici koji su zaposleni danas u srpskoj privredi. Tu će biti mnogo veća šteta.
Zahtevam da nam se premijer obrati, svima u Skupštini, i da Vlada hitno formuliše državnu strategiju koja bi dala odgovore na dva pitanja: prvo, kako preduprediti finansijsku krizu, i drugo, kako ublažiti posledice kada kriza nastupi.
Vlada treba da ima rešenje za tri konkretna slučaja, tri scenarija. Prvi scenario je ekonomska stagnacija. Kada je situacija relativno dobra, stabilna, ali postoje poremećaji u određenim segmentima. Tu ona može da utvrdi nove prioritete ekonomske politike i, vrlo važno, revidira ekonomska i socijalna obećanja. Drugi način je da izvrši promene u izboru investicionih projekata. Pravi dokaz da je došlo do promene prioriteta u ovoj vladi biće kada se primi novi, a ne ovaj koji je već usvojen, potpuno nerealan rebalans budžeta.
Postoji scenario "B", to je ekonomska depresija. U tom trenutku razvoj situacije je loš, ali je zaista moguće da posledice ne budu katastrofalne i privredna aktivnost opada, ali se makroekonomski procesi još uvek nisu oteli kontroli. To je scenario "B". Vlada treba da predloži mere za tu depresiju.
Treći scenario, najgori mogući, to je ekonomska recesija. Najlošiji razvoj situacije koji direktno ugrožava građane, kada banke ulaze u bankrot itd. Šta tada država treba da radi, Vlada treba da odgovori. Vlada treba da nas vodi tako da u najboljem slučaju budemo u scenariju "A", u ekonomskoj stagnaciji, i nikako da ne dozvolimo da nas zapljusne talas koji nas odvodi u scenario "C", ekonomsku recesiju. Zahvaljujem.

Želeo bih da odgovorim mom uvaženom kolegi, vrlo poštovanom, gospodinu Vlahoviću, da nije širenje panike otvaranje očiju i premijeru i narodu ...
(Predsednik: Molim poslanike da omoguće da se gospodin Popović čuje.)
U redu je. Ne treba da zabijamo glavu u pesak.
Evo, sutra imate sastanak u Vašingtonu, sedam ministara finansija vodećih ekonomskih zemalja sveta. Rumunija je juče zatvorila berzu. Ne živimo na jednom izolovanom ostrvu, kada kažete - neće nas dotaći ta kriza. Da, neće nas toliko dotaći ta kriza, ali danas kada smo povezani, kada uvozimo i izvozimo iz EU, Rusije, Amerike, a svuda je neviđena kriza, ne možemo da zatvorimo oči, gospodine Vlahoviću. Slažem se s vama, ne treba nam panika, ne daj bože, ali još gore je od toga zatvarati potpuno oči i ne reagovati.
Moram da kažem, guverner je zaista uradio dobar posao, tu moram s vama da se složim, ali apsolutno, gospodine Vlahoviću, ne mogu da se složim da Vlada trenutno radi dobar posao. Nije oformila krizni menadžment, ne radi ništa po tom pitanju, rebalans budžeta koji je predložen apsolutno ne odgovara sadašnjem vremenskom trenutku. To je rebalans budžeta koji bi možda mogao da bude usvojen prije godinu dana, prije šest meseci, ali sigurno ne danas.
Što se tiče štednih uloga, guverner je tu zaista uradio dobru stvar, ali koliko građana Srbije ima štedne uloge? Vi govorite samo o jednom segmentu finansijskog poslovanja, a ja govorim o privredi. Cela privreda već oseća to, gospodine Vlahoviću, krediti su smanjeni.
Dajte da vam neka firma kaže koja radi sa komercijalnim bankama, da li su ovih dana dobili kredite? Niko nije dobio kredite ovih dana. Slažem se da ne treba panika, ali još gore je davati lažnu nadu.
Treba da stisnemo kaiš, Vlada treba da preduzme konkretne mjere za sve masters planove koji sada nisu potrebni, izgradnju projekata koji neće donositi profit treba zaustaviti i da se usvoji novi rebalans, ne ovakav kakav je, već onaj koji je primeren datom trenutku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, reklamiram član 226. Tražim obaveštenje i objašnjenje od premijera Cvetkovića – koje mere je Vlada preduzela da minimalizuje ovu krizu koja je pred nama?
Smatram da je momenat hitan da, napokon, premijer Cvetković dođe u Skupštinu i obrati nam se. Zaista ne znam gde je on, šta radi, čime se bavi, da li se uopšte meša u svoj posao u ovom trenutku. Pre deset dana imali smo sastanak pet premijera vodećih evropskih zemalja u vezi finansijske krize, kada su se premijeri nekih drugih evropskih zemalja koje su, takođe, članice EU, ljutili što i oni nisu bili pozvani na taj sastanak, jer je kriza, još uvek nije došla na vrhunac, tek će da bude, očekuje se u februaru-martu sledeće godine, kriza tek dolazi, ali EU, Amerika, azijske zemlje, Rusija, razmišljaju na neki drugi način, razmišljaju unapred šest meseci, godinu dana, i žele da naprave neke akcione planove, počeli su da sprovode krizni menadžment u svojim vladama. Danas, praktično, skupštine svih zemalja u Evropi imaju kao glavnu temu ovu ekonomsku krizu i kako da minimalizuju gubitke u budućnosti.
Ponoviću ono što sam rekao juče, da je gubitak na srpskom finansijskom tržištu za poslednjih nekoliko meseci 3,1 milijarda evra i niko ne reaguje na to.
Rusi su pre dva dana ponovo zatvorili svoju berzu, a mi nemamo nikakav plan. Pa, sama gospođa Dostanić govori da mi nemamo strategiju za svoju berzu. Nemamo je jer ova Vlada nema nikakav plan. Jeste li videli nekakvu strategiju ekonomskog razvoja Srbije u trenucima najveće svetske krize posle 1929. godine?
I šta se dešava? U momentu kada imamo najtežu situaciju pred nama – ona još nije došla, tek će doći, ne brinite, nije ovo nikakvo širenje panike, ovo je samo jedan normalan državni pristup rešavanju problema, kada vidite problem ispred sebe, ne treba zatvarati oči, već treba da se suočite sa njim – Vlada radi rebalans budžeta, Vlada želi da investira u projekte.
Kako će to da uradi? Ima tri načina: Jedan je, da poveća poreze i PDV. Na čiju štetu? Na štetu privrednika, pogotovo privrednika koji rade u malim i srednjim preduzećima. Na štetu nekoliko miliona ljudi zaposlenih u tim preduzećima. Drugi način je, da privuče sredstva sa međunarodnog tržišta novca. Danas su ta sredstva, to je iluzija, praktično, nedostupna, a ako su i dostupna onda su najskuplja u poslednjih 50 godina. Ponoviću, najskuplja! Koji je treći način? Naravno, ono što najviše voli ova vlada, to je privatizacija.
(Predsednik: Vreme.)
Nažalost, to je "Telekom". Ne možemo da radimo APO, nije momenat, ali niko ne spominje privatizaciju onih preduzeća koja su u jako lošem stanju. Šta je sa "Magnohromom"? Šta je sa "Elektronskom industrijom"? Šta je sa "Viskozom"? Bor niko ne spominje. Šta je sa tim preduzećima? U tim preduzećima radi 50 do 100 hiljada ljudi koji ne znaju kakva im je budućnost. Šta je sa malim i srednjim preduzećima koja sada neće moći da dobijaju kredite od banaka koji su im važni kao vazduh?
Zato smatram da je neophodno da što pre premijer Cvetković dođe u ovu skupštinu. Ne postoji danas nijedna važnija tema u Republici Srbiji. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo, gospođo predsednice, nisam dobio odgovor ni juče, a evo danas ponovo postavljam pitanje. Usvojeni rebalans budžeta za ovu godinu –  da li je on ušao u skupštinsku proceduru? Zašto ovo govorim?
Vlada nije postavila ekonomske prioritete. Razumem da su oni imali neke ekonomske prioritete kada su se formirali, kada je premijer Cvetković ovde pred nama izlagao svoj ekspoze, pri čemu je obećao inflaciju od 4% i mnogo drugih stvarno nelogičnih elemenata, ali ono što želim da kažem jeste, Vlada nije postavila ekonomske prioritete.
Ne može istovremeno, a to su nam rekli u Svetskoj banci, da se povećavaju i penzije, da se razvija infrastruktura, da se razvija i ekologija, i socijalna davanja, i razvoj populacije, u momentima kada imamo deficit budžeta, u momentu kada imamo najveću javnu potrošnju u Evropi.
Sada je verovatno momenat kada Vlada mora da osmisli potpuno novi investicioni plan. Zašto?
Mi imamo NIP koji je usvojen u nekim drugim vremenima. Ozbiljne države bi danas trebalo da sve zaustave, da analiziraju – neki projekti koji su zaista kvalitetni, oni moraju da se završe do kraja. Neki će projekti morati da se zaustave, a neki će verovatno morati potpuno da se izbrišu iz tog NIP-a. Jer, ne možemo mi da gradimo potpuno iste projekte, da usvajamo rebalans budžeta u momentu kada je na pragu najveća ekonomska kriza posle Drugog svetskog rata.
Zato, zaista, želim da dobijem odgovor i na drugo pitanje, da li ćete pozvati premijera Cvetkovića da se on u ovom kritičnom momentu za našu ekonomsku budućnost obrati poslanicima i da svoj ekspoze kako on i Vlada vide sledeće dve, tri godine u uslovima najviših mogućih kamatnih stopa i, praktično, u uslovima nemogućnosti dobijanja ''krosborder'' kredita.
Ovo što mi tražimo već su uradile, ponoviću, sve evropske države. To radi i Rusija, premijer Rusije i predsednik se obraćaju skoro svakodnevno narodu. U Americi, takođe, svakog dana. To je glavna tema svih razgovora. Mi želimo da ne čekamo taj momenat kada nastane kriza, već u ovom momentu dok još nisu vidljivi veliki krizni elementi, da u ovom trenutku odreagujemo.
Zato bih, još jednom, ponovio, da je ova vlada kada je izlagala svoj predizborni program obećala tri stvari. Obećala je da će penzije biti 70% od prosečne plate, prevarili su narod. Obećali su da će biti vrtoglav rast akcija na berzi, prevarili su desetine i stotine hiljada građana Srbije i, takođe, obećali su da će svi dobiti besplatne akcije po hiljadu evra, ne mogu više da kažem, to je zaista ogromna prevara...
(Predsednik: Vreme.)
... neće dobiti ni po 50 evra. Zahvaljujem.

Dame i gospodo poslanici, gospođo predsednice, hteo bih da dobijem informaciju i obaveštenje po članu 226, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze,  a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Svi znamo da je Vlada usvojila rebalans budžeta. Ne znamo da li je to sada u skupštinskoj proceduri i da li će poslanici da raspravljaju o tome.
Lično, smatram da trenutno ne postoji ništa važnije nego da razgovaramo o rebalansu budžeta. Po oceni predstavnika Svetske banke, ovaj rebalans budžeta je najveće moguće razočaranje. Vlada je donela rebalans u trenutku kada sve evropske zemlje prave krizni menandžment, kako da izvuku svoje banke, svoja preduzeća iz ove, verovatno, najveće krize u poslednjih 30-40 godina.
Na koji način će se dobiti sredstva? Verovatno, kao i uvek, povećanjem poreza i akciza. Ko će da trpi? Trpeće građani i privreda. Sve ćemo, kao i obično, da svalimo na privredu, pogotovo na srednja i mala preduzeća, u kojima radi oko 75% srpskih građana. Uništavamo srpsku privredu, to se nastavlja. Juče smo imali najveći pad berze u istoriji srpske berze. Srpsko tržište kapitala, samo da vas informišem, od januara ove godine je izgubilo 3,1 milijardu evra. To je gubitak srpskog tržišta kapitala. Šta radi Vlada? Ništa.
Kao da živimo na nekom ostrvu, kao da nas ovo ne dotiče, kao da banke nisu prestale da daju kredite, kao da se neće povećati kamatne stope i za građane i za privredu. Ponovo će glavni gubitnici biti građani i privreda, a Vlada će da donosi rebalans budžeta i da gradi skijalište. Verovatno su nam u ovom trenutku skijališta najpotrebnija.
Želim da podsetim na obećanje koalicije koja je pobedila, da će, ako oni dođu na vlast, rast akcija na berzi biti neviđen, obećanje da će pet miliona građana dobiti po hiljadu evra. Do danas nije skupljeno ni 20 evra. Ne da nisu dobili hiljadu evra, nego do danas nisu dobili ni 20 evra.

Izvinjavam se, uzeli ste mi 30 sekundi na citat. Želim da kažem isto i za penzije. Obećano je da će penzije biti na nivou 70% od prosečne plate. Toga neće biti. Možemo da kažemo da je ova koalicija i Vlada prevarila građane u predizbornoj kampanji obećanjima da će penzije doći do tog nivoa.
Poslednje, potpisan je Ugovor sa ''Fiatom'', a još uvek nije objavljen na sajtu Vlade, ni na sajtu Ministarstva. Prošlo je sedam-osam dana.
Molimo Vladu da hitno objavi ovaj ugovor sa ''Fiatom'' na sajtu Vlade, onako kako se radi u svim evropskim zemljama.
Zahvaljujem i izvinjavam se za produženo vreme.