Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, želim samo da vas informišem da je u petak, 3. oktobra, kurs evra bio 76,68 dinara ...

Član 226. Tražim informaciju o tome šta Vlada preduzima?
U ponedeljak, 6. oktobra, juče, 77,65 dinara, u utorak, 7. oktobra, danas – 79,17 dinara i upravo smo dobili informaciju da je sutrašnji kurs 80,035 dinara. Rast u odnosu na petak, znači, za ova tri-četiri dana je 4,2%.
Šta Vlada radi? Tražim objašnjenje od Vlade, tražim informaciju čime se oni bave? Umesto da smanjuju javnu potrošnju, ovim rebalansom budžeta oni povećavaju javnu potrošnju. Ovo je danas nonsens, ne samo u Evropi, ovo je nonsens u svetu. Mi imamo najautističniju vladu na svetu.
Želim samo da kažem da se ova vlada bavi, njeni prioriteti su, isključivo, zadovoljenje apetita stranaka, kao što su povećanje penzija na sulud nivo od 70% od plate, Koridor 10, skijališta itd.
Tražim objašnjenje od ove vlade da li će, kao i sve evropske države, kao ostale države u svetu, i u Americi, i u Aziji, kao Rusija, preduzeti neke mere i zaštititi naše tržište? Verovatno neće, jer nisu ni sposobni za to. Zahvaljujem.

DSS će u svakom slučaju učestvovati u diskusiji, bez obzira što premijer Cvetković nije došao na ovu sednicu. Zahvaljujemo se potpredsedniku Đeliću i ministru Škundriću za dolazak, ali zaista smatramo da je ovo istorijski dan za Republiku Srbiju, dan kada ratifikujemo najbolji energetski sporazum, najbolji ekonomski sporazum koji je Srbija potpisala u poslednjih 40 godina i smatramo da je prisustvo premijera Cvetkovića neophodno.
Premijer Cvetković je prisustvovao potpisivanju samo jednog običnog memoranduma o razumevanju u Kragujevcu sa "Fijatom" u vreme predizborne kampanje, a nije našao za shodno da prisustvuje ovom velikom događaju. Da podsetim, potpisivanju ovog sporazuma u Kremlju prisustvovali su i predsednik Tadić i tadašnji premijer Koštunica.
Mi ćemo u svakom slučaju učestvovati u diskusiji, bez obzira što premijer Cvetković nije tu, ali ovo zaista smatramo potcenjivanjem Skupštine i potcenjivanjem ovog istorijskog sporazuma. Hvala.

Moram da repliciram na vo što je govorio gospodin Jovanović. Nije problem gospodina Jovanovića i njegovih saradnika u tome kolika je cena za NIS, problem je ko nam plaća tu cenu, s kim mi potpisujemo ugovor. Jedan jedini problem je što mi to potpisujemo sa Rusima. Da ga potpisujemo s nekim drugim, problema ne bi bilo.
Svi znamo da postoji nekoliko lobija koji rade protiv ovog najboljeg ekonomskog aranžmana koji je Srbija potpisala u poslednjih 40 godina.
Imamo jedan ekonomski lobi ovde u okruženju. To su dvije velike naftne kompanije iz našeg okruženja iz EU, koje praktično imaju monopol na našem tržištu. Te kompanije nemaju svoju naftu, trgovci su naftom i oni imaju legitimno pravo da lobiraju za svoj interes. Ali mi, kao narodni poslanici, Vlada Republike Srbije mora isključivo da štiti srpske nacionalne i ekonomske interese, ne interese nekih zemalja iz okruženja, ne interese nekih naftnih lobija iz okruženja.
Postoje politički lobiji koji svaki dan rade na rušenju ovog sporazuma. Ti politički lobiji, to je izvesno, žele da spreče "Gasprom" da uđe u Srbiju, žele da spreče bilo kakav ruski uticaj, makar i ekonomski, potpuno legitiman svuda u svetu, u Srbiji. Ta dva lobija danas preko određenih lica žele to da naruše.
Ali, moram da odam priznanje prošloj vladi, ponosan sam na to, na njenom čelu bio je premijer Vojislav Koštunica. Moram da odam priznanje i ovoj vladi i današnjim predstavnicima ovde, gospodinu Đeliću i Škundriću, iako su jako izloženi ovim pritiscima, ipak izdržavaju i ipak će da podrže ovaj sporazum i nadam se da će velika većina, preko 220 poslanika, podržati ovaj najbolji ekonomski sporazum.
Da odgovorim odmah, DSS će sigurno glasati za ovaj sporazum, ali samo da kažem, izrečene su tri potpune neistine, gospodin Jovanović je izrekao. Prvo, pomenuo je mene da sam učestvovao. Nažalost, nisam učestvovao ni u jednom jedinom sastanku povodom ovog sporazuma. Da sam učestvovao, verovatno bi ovako dobar sporazum bio još bolji.
Drugo, izrekli ste neistinu da je NIS imao profit, dobit od 300 miliona evra. Informišem vas da je NIS 2007. godinu završio sa oko 100 miliona evra dobiti.
Treće, izrekli ste neistinu da je ovo ekološki jako loš aranžman.
Nedavno je jedan vaš kolega iz vaše poslaničke grupe, inače jako obrazovan i stručan, ali je izrekao nekoliko pogrešnih informacija da je ova nafta jako lošeg kvaliteta.
Moram da vas informišem da sve evropske rafinerije žele tu naftu. Na ovoj nafti radi cela Evropa. Na ovoj nafti radi Šel, OMV, MOL, sve evropske kompanije. U Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, Engleskoj, ona se na berzi kotar kao Ural kotacija. Nije ona sa Urala, ona se kotira kao Ural kotacija. To je najbolji, gospodine Jovanoviću, najbolji evropski kvalitet. Sumpor je tu, pošto su bile neistine, sumpor je uobičajene vrednosti do 1,4%. Naftovodom ova nafta ide ka zapadnoj Evropi i svi je koriste.

Ovaj ugovor treba posmatrati kompleksno. Ovde ne govorimo o ceni NIS-a nego se govori o gasnom i naftnom aranžmanu. Rumunija bi sutra ratifikovala ovaj sporazum ako bi gasovod prošao kroz Rumuniju.
I ako putujete Njemačkom, tamo gde imate gasovod u Nemačkoj, koja danas kupuje 50% ukupne količine gasa od Rusije, imate stotine i stotine fabrika koje su nikle posle izgradnje gasovoda. To su fabrike koje koriste gasovod kao energent ili kao sirovinu. Isto to će se desiti i u Srbiji.
Gasovod je kao kada izgradite autoput, kroz desetine planina i odjednom se pojavi autoput. Niču benzinske pumpe, hoteli, kuće itd. Isto je u ekonomiji i privredi sa gasovodom. Ovo što mi dobijamo ukupnim aranžmanom ne može da se oceni 100 miliona evra, 200 miliona, 400 miliona evra. Ovo daje potpuno novi investicioni rejting Republici Srbiji.
Naš investicioni rejting danas u svetu je na vrlo niskom nivou. Možete da pogledate kod agencija koje se bave ocenama investicionih rejtinga. Posle izgradnje gasovoda, razgovarali smo sa mnogim kompanijama koje se bave time, naš investicioni rejting će skočiti nekoliko puta.
Ako želimo da privučemo strane i direktne investicije, a želimo, moramo da stvorimo infrastrukturu koja će to da omogući, puteve, struju, gas, najbolje benzinske pumpe.
U kompleksu ili u cjelovitosti ovaj sporazum je zaista izvanredan sporazum, a ako bi se stvarno gledalo pojedinačno, svaki detalj, možda bi se o nekim stvarima moglo diskutovati, ali diskutovati o celokupnom naftno-gasnom sporazumu i nazivati ga lošim, zaista je greška.
Ovo je najbolji ekonomski sporazum koji je Srbija, na sreću, dobila. Imali smo sreće što smo u jednom trenutku imali izvanredne odnose sa Ruskom Federacijom i što ovaj gasovod nije prošao kroz Rumuniju.
Bilo je pitanje: Rumunija ili Srbija. Kroz Rumuniju bi im bilo jeftinije. Kroz Srbiju smo dobili ovaj sporazum zahvaljujući prijateljstvu sa Rusijom i mi na tome treba da im budemo zahvalni.
Voleo bih kada bi sve zemlje svijeta imale i gas i naftu. Nemaju. Mi danas gas i naftu, kao i sve evropske rafinerije, moramo da kupujemo iz Rusije.
(Predsednik: Vreme.)
Imao sam dvije replike.
(Predsednik: Molim vas da privedete diskusiju kraju.)
U celovitosti zaista svaka evropska zemlja bi bila prezadovoljna da potpiše ovaj sporazum.
Danas NIS prerađuje 3,5 miliona tona nafte. Posle ulaska Gasproma i posle ove investicije prerađivaće dva do dva i po puta više, od sedam do devet miliona tona nafte.
Želim da spomenem još jednu stvar, rafineriju Bosanski Brod, koja je nekad bila najbliža NIS-u, kupila je ruska kompanija "Zarubež njeft" koja ima izvanredne odnose i koja takođe naftu dobija od Gasprom nafte.
Zajedno, u budućnosti, kroz četiri, pet, šest godina, NIS i Bosanski Brod zajedno će moći da proizvode od 15 do 20 miliona tona nafte i da budu najveća naftna kompanija jugoistočne Evrope.
Ono što se nudi ovim sporazumom je da stvorimo, prvi put u istoriji Srbije, najveću naftnu kompaniju jugoistočne Evrope.

Samo da repliciram na račun magistralnog i tranzitnog gasovoda. Magistralni i tranzitni gasovod to je jedno te isto. Ovo što smo mi dobili magistralni gasovod, to predstavlja tranzitni gasovod. Čisto da pojasnim onima koji nisu znali.
Drugo, što se tiče sumpora i ekologije, NIS-ove rafinerije su projektovane da rade 90% na ruskoj nafti, a 10% na iračkoj nafti. Sumpor koji se nalazi u toj nafti koju mi dobijamo, koji ide kroz naftovod Družba je prosečne vrednosti oko 1,4% i isti taj sumpor se nalazi u nafti u svim rafinerijama EU. Dobijamo istu naftu koju koriste sve rafinerije u EU.
Spomenuli ste Nabuko. Neko je spomenuo, rekao je da smo se dogovorili da će Nabuko proći kroz Srbiju, to nije istina. Nabuko prolazi kroz Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i dolazi u Austriju, tamo u onaj Baumgarten, koji je najveće gasno čvorište u Evropi, tako da Nabuko nikada nije bio planiran da prođe kroz Srbiju.
Samo još jedno da kažem, sada se u Evropi koristi gorivo koje je standarda EU4, a od 2010. moraće svi da koriste standard EU5. Obično taj proces tehnološki povećanja standarda traje 5, 6 godina, a zamislite, mi moramo da ga uradimo za dvije godine, čak sada za manje od dvije godine, zato što nismo ratifikovali ovaj sporazum, jer da je Gasprom nafta ušla već u NIS, mi bi već to radili. Imamo jedan ogroman posao da uradimo odmah posle ratifikacije i ulaska Gasprom nafte, a to je da se podigne nivo goriva do početka 2010. na nivo EU5 koji se koristi, koji je obavezan svuda u Evropi.
Samo poslednje, imam još dvadesetak sekundi, izgubili smo vreme oko ratifikacije, neko spori oko cene, pokušava da sruši sporazum, a mnogo je važnije da počnemo pregovarati o pravim stvarima. U članu 5. ovog sporazuma možete da vidite da mi možemo da dobijemo status transevropske energetske mreže.
Šta to znači? Ako dobijemo taj status, to treba naš pregovarački tim, gospoda ministri i potpredsednici, da se bore da mi dobijemo status transevropske mreže, jer ćemo onda moći da koristimo sva sredstva Evropske unije koja su određena za one koji su članovi te mreže.
Samo da kažem, posle izgradnje gasovoda, posle rekonstrukcije rafinerija, posle ulaska Gasproma u NIS, postaćemo mnogo, mnogo poželjniji partner svima, i Evropskoj uniji i svim zemljama. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, potpredsednici, kolege narodni poslanici, DSS će glasati za usvajanje ovog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije u oblasti naftne i gasne saradnje. Veliko nam je zadovoljstvo da je ovaj ugovor započet za vreme predsedavanja našom vladom premijera Koštunice.
Geopolitički položaj Srbije zaista omogućava da budemo jedna spona, kao što smo bili to vijekovima, između istoka i zapada, jer u ovaj projekat osim Rusije uključena je i Italija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Austrija, ali vrlo verovatno i Slovenija.
Iako je u prethodnom delu sednice bilo mnogo reči o propusnoj moći ovog gasovoda i govorilo se o minimum 10 milijardi kubnih metara gasa koji bi išli kroz ovaj tranzitni gasovod, ulaskom Slovenije, vrlo verovatnim ulaskom Slovenije u ovaj projekat, i ovom ratifikacijom od strane Grčke, postoji velika mogućnost da ova cifra bude dva puta veća, da dođe do 20 ili 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To će zavisiti naravno i od spretnosti naših ministara, od spretnosti ove vlade da na najbolji mogući način to ostvari.
Govorili smo o energetskoj bezbijednosti. To je ono čemu danas teže praktično sve zemlje u Evropi i budućnost, pogotovo ekonomsku budućnost, svaka država će obezbediti ukoliko sebi obezbedi mogućnost dobijanja energenata, sigurno, pouzdano, u rokovima i što je najvažnije po povoljnim cenama.
Srbija izgradnjom ovog gasovoda i ulaskom Gasprom nafte u NIS za sledećih 50 do 100 godina osigurava sebi ono o čemu maštaju praktično sve evropske zemlje – energetsku bezbednost, jer onaj ko bude imao energente u budućnosti, on će imati i ekonomsku budućnost. Ekonomska budućnost svake zemlje je direktno vezana sa pouzdanostima i redovnostima isporuke energenata.
Ne moram da objašnjavam da na ovaj način će u Srbiji svako domaćinstvo dobiti gas. Ima mogućnost da dobije gas. Imamo tehničke i tehnološke preduslove za to. To je još jedan od elemenata koji ovaj sporazum stvarno stavlja u vodeće sporazume koji se danas potpisuju u Evropi.
Naravno, još jednom da ponovim, pored Sjevernog toka, u kome učestvuju Rusija i Nemačka, Južni tok je najveći energetski projekat u Evropi i mi smo učesnici tog projekta. Navešću samo nekoliko elemenata.
Mi dobijamo 400 kilometara trase gasovoda, dobijamo dve milijarde evra investicija, dobijamo svake godine od naplate tranzita oko 200 miliona evra.
Još oko 100 miliona evra, po našim procenama, doći će od outsourcing-a usluga Gaspromu, NIS-u, na taj način što će svu ekologiju, računovodstveno-administrativne poslove da koriste te naše kompanije.
Takođe, ukoliko povećamo obim gasovoda, ukoliko Vlada bude vješta u tome i uspe da sa našim ruskim partnerima to ostvari, pretpostavljam da će ti dohoci biti mnogo veći od ovih 200 miliona evra godišnje.
Što se tiče skladišta gasa, moram da kažem da je to skladište kapaciteta 800 miliona kubika. To je investicija od još 150 miliona evra i Republika Srbija će za vreme eksploatacije ovog skladišta, za negde oko 25 godina da inkasira oko 400 miliona evra od skladištenja.
Prvi put dobijamo mesto regionalnog distributera gasa, što je izuzetno važno. Postajemo najvažnije čvorište u ovom evropsko-ruskom gasovodu i verujte da će sve evropske zemlje imati zaista najveću moguću želju da privredno sarađuju sa nama, a što da ne kažemo i politički. Siguran sam da posle izgradnje, ponoviću to još jednom, postaćemo najpoželjniji partner EU ovde na Balkanu. Nećemo u EU da idemo moleći za nešto, nego ćemo zaista biti ravnopravan partner i biće najveća želja EU da mi uđemo u EU kao regionalni distributer.
Naravno, ovo će biti treće najveće skladište u ovom delu Evrope. Moramo da kažemo da Mađarska gradi trenutno jedno mnogo veće podzemno skladište i isto tako da Austrija, to su mnogi zaboravili da kažu, ima slično skladište, slične veličine, gde je 50% u Austriji vlasnik toga skladišta takođe ruski Gasprom. Znači, postajemo jedan od glavnih distributivnih elemenata u budućoj energetskoj podeli u celoj Evropi.
Što se tiče NIS-a, tu bih hteo da dodam isto tako mnogo pozitivnih elemenata. Jedan je da ćemo dobiti 400 miliona evra, država Srbija će inkasirati za prodaju 51% kapitala. Dobićemo 500 miliona evra investicija po najsavremenijoj tehnologiji u proizvodne kapacitete NIS. Proizvodnja će se povećati, koja je danas 3,5 miliona tona nafte, na sedam miliona tona nafte, a obezbedićemo sigurnost i stabilnost u snabdevanju. Danas razumemo da praktično 90% nafte koja dolazi u Srbiju dolazi preko posrednika.
U ovom slučaju mi ćemo imati direktno od proizvođača nafte. NIS će postati energetski lider u regionu.
Još jednom ću da ponovim, iskoristiću ovo vreme, da je vrlo pozitivan momenat i da je rafineriju u Bosanskom Brodu kupila takođe ruska kompanija Zarubežnjeft, koja je strateški partner Gaspromnjefti.
Siguran sam i da će buduća saradnja između NIS i Bosanskog Broda rafinerije dovesti do toga da će kapaciteti proizvodni možda da rastu od 15 do 20 miliona tona prerade nafte godišnje, što će dovesti do toga, NIS će definitivno, bez ikakve sumnje, postati za nekoliko godina najveća naftna kompanija jugoistočne Evrope. Trenutno NIS ima 490 benzinskih pumpi na teritoriji Srbije. Svih ovih 490 benzinskih pumpi će biti rekonstruisano, takođe po najvećim evropskim standardima, u narednih pet godina i isto tako pri rekonstrukciji poštovaće se najviši evropski i svetski standardi tehnološki i takođe ovi ekološki.
Ponoviću ono što sam rekao do pauze da nafta, o kojoj je bilo reči, to je rašen eksport brend, to je nafta koju koriste sve evropske rafinerije. Ta nafta ima sumpora po evropskom standardu 1,4%, istu onu naftu koristi koju koriste sve rafinerije i isti taj sumpor. Znači, ekološka zaštita će biti po najvišim mogućim standardima. Takođe da kažem da sve najveće svetske kompanije rade na ovoj nafti, ovo nije nikakva druga nafta, a NIS je sa 90% svojih kapaciteta projektovan na ovoj nafti.
Ono što bi trebalo još jednom da pomenemo, to je da će se kvalitet goriva dovesti i mora da se dovede do 2010. godine do nivoa EU5, koji je evropski standard od 2010. godine. Nije takođe spomenut jedan vrlo važan element, to je da eksploatacija ovih polja, koja se danas vrši na dosta zastareo način, mnoga su već isušena, vršiće se po najsavremenijim tehnologijama. Ruska kompanija Gasprom zaista ima tu najsavremeniju tehnologiju jer najviše eksploatiše danas nafte u svetu.
Ne zaboravimo jednu stvar, naučni potencijal NIS-ovih inženjera, koji je bio veliki, pogotovo u prošlosti, ponovo će moći da se koristi na nalazištima nafte u Rusiji. Takođe, nemojte da zaboravimo da je država Srbija 49% vlasnik i dalje u NIS-u i da će 49% najveće naftne kompanije u jugoistočnoj Evropi pripadati Republici Srbiji i Srbija će redovno dobijati dividende.
Ono o čemu Vlada treba hitno da pregovara nisu elementi koji mogu da naruše ovaj sporazum, pošto postoje neki članovi Vlade koji bi možda želeli da menjaju cenu koja je već dogovorena, pre svega treba da se posvete onome da se poveća propusna moć gasovoda, da se uradi optimalna maršruta gasovoda, a to će moći posle ratifikacije kada se krene u izradu fizibiliti studije, da se ugovore konkretni uslovi, obim i rokovi isporuke svih elemenata u izgradnji, da se vide svi pozitivni elementi kojim bi se moglo uključiti što više srpskih kompanija u izgradnju gasovoda, kao i u rekonstrukciju podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru, i ono gde se najviše približavamo Evropskoj uniji, da dobijemo status transevropske energetske mreže, što je napisano u članu 5. ovog sporazuma, gde veština Vlade zaista može da omogući dodatne prihode iz Evropske unije.
Posle izgradnje gasovoda, posle rekonstrukcije Naftne industrije Srbije, nekoliko puta će se po svetskim standardima povećati investicioni rejting Srbije i Srbija će postati mnogo primamljivija, jer stranim investitorima može da ponudi najbolju infrastrukturu u jugoistočnoj Evropi. Ukoliko se izgrade auto-putevi praktično imaćemo i gas, i struju, i najbolje rafinerije i isto tako najbolje puteve.
U tom trenutku želim da kažem da raste i naša težina u partnerstvu između Ruske Federacije i Evropske unije. Mi postajemo ono tkivo koje povezuje Rusku Federaciju i Evropsku uniju, makar u domenu gasne i naftne industrije, što je za Evropu sigurno od najvažnijih elemenata za budućnost.
Mnogo više pažnje ovom našem naftnom sporazumu poklanjaju političari iz Evropske unije, mnogi od njih imaju vrlo pozitivan stav, žele da ovaj gasovod krene što ranije, jer on nije srpsko-ruski nego je srpsko-evropski, i veliku dozu pažnje posvećenu od strane Italije, Austrije, Nemačke, i vrlo je čudno da oni pokazuju mnogo veću želju, pogotovu ljudi koji rade u tim kompanijama, ljudi koji se bave naftnom i gasnom privredom, za ovaj aranžman nego pojedinci u Srbiji.
Smatram da postoji još mnogo elemenata o kojima možemo da govorimo, pozitivnih elemenata, ali bez sumnje ovo je najbolji dogovor koji je Srbija mogla da potpiše, jer objedinjuje svu energetsku bazu, dobijamo i gas i naftu direktno od onoga ko je ima, a ne od posrednika.
Ovo je sporazum koji će Srbiju uvesti na velika vrata kao jedan budući veliki ekonomski centar ne samo jugoistočne Evrope nego cele Evrope, jer sa infrastrukturom koju ćemo da posedujemo sigurno da ćemo biti najveći lider u regionu.
Siguran sam da bi sve zemlje u našem okruženju, sve bivše republike Jugoslavije, naši susedi, Rumunija pre svega, više od svega voleli da ovaj gasovod prođe kroz njihovu zemlju, ali eto mi možemo danas da budemo srećni i slobodno mogu da kažem da je za ekonomsku budućnost Srbije, a i geopolitičku, a takođe i za energetsku bezbednost Srbije u narednih 50 do 100 godina, ovo istorijski dan.

Samo da odgovorim uvaženom kolegi Ostojiću. Govorim celi dan samo o ciframa. Spomenuo sam bar pet-šest puta da će godišnji dohodak od tranzita gasa biti 200 miliona, a u slučaju da uđe Slovenija i mi povećamo taj tranzit kroz Srbiju biće blizu 300 miliona evra godišnje.
Taj dohodak je dohodak zajedničke kompanije Republike Srbije i Gasproma. I to, 51% je Gasprom u toj zajedničkom kompaniji, 49% Srbijagas. Taj dohodak ostaje ovde, ne ide u Rusku Federaciju, a koristiće se verovatno za razvoj, za troškove izgradnje gasovoda itd.
Čisto kažem da 49% dobija Srbija u gasovodu, a direktnu investiciju dobija celu samo Republika Srbija, ne dobija je Rusija. Samo toliko, hvala.

Još jednom da odgovorim uvaženom kolegi Ostojiću. Da, piše - najmanje 51% i najviše 49%. Znači, definisano je. Zašto bi Srbija išla manje od toga? Neće ići, imaće 49%. Tu su predstavnici Vlade, takav je dogovor.
Drugo, još jednom da ponovim, ta zajednička kompanija se nalazi na teritoriji Republike Srbije, taj gasovod se nalazi na teritoriji Republike Srbije i mi dobijamo dvije milijarde dolara direktnih stranih investicija koje će ovde iskoristiti, najvećim delom, srpske građevinske firme, zaposlićemo desetine hiljada ljudi, a modernizovanim NIS-om, sigurno pošto će se povećati proizvodnja dva puta, tamo ćemo povećati bar 20-30 procenata radnu snagu. Hvala.

Samo kratko. Ovo je vrlo kompleksni aranžman, ponoviću još jednom, gasno-naftni aranžman. Hoću da ponovim, ne treba se bazirati samo na cijeni NIS, nego na celovitosti ovog aranžmana koji je gasni i naftni i koji, ponoviću, donosi Srbiji u sledećih 30, 40 godina ogroman dohodak i od transporta gasa, i direktnih stranih investicija i povećava investicioni rejting.
Samo bih želeo da kažem da smo ponosni što je za vreme prethodne vlade, u kojoj je predsedavao premijer Koštunica, potpisan ovaj dogovor i glasaćemo za njegovu ratifikaciju. Samo da kažem za račun Nabuka, Nabuko ne ide kroz Srbiju, niti je ikada trebalo, to sam rekao u prethodnom delu sednice, Nabuko ide iz Bugarske kroz Rumuniju, Mađarsku, do Austrije, do najvećeg čvorišta gasnog u Evropi, grada Baumgartena. Nabuko nikad nije trebalo ni da ide kroz Srbiju.

  Četiristo miliona evra za Naftnu industrije Srbije i 500 miliona evra kao investicije u Naftnu industriju Srbije je po knjigovodstvenoj vrednosti 51%, ono što je knjigovodstvena vrednost, na datum 1. januar 2007. godine, kada se to prigovaralo.
Pošto je knjigovodstvena vrednost napravljena, meni se čini, ako se ne varam 2006. godine, pravio ju je baš, na predlog Meri Linča, po podacima koje im je dao Deloit tuš i ta knjigovodstvena vrednost je i upisana u registar preduzeća u Republici Srbiji. Znači, ovde se govori zaista o 51% knjigovodstvene vrednosti.
Nikad se neću složiti sa time da je 400 miliona evra, plus minimum 500 miliona evra investicija, bescenje, smatram da je to vrlo realna cena, a u okviru kompleksa, u okviru celovitog sporazuma mislim da je Srbija napravila fantastičan posao, a to će budućnost pokazati. Hvala.

Danas u Evropi postoje dva projekta, samo dva najveća projekta. Jedan je Severni tok, drugi je Južni tok. Severni tok je transport gasa iz Rusije kroz Baltičko more u Nemačku. Nemačka je ocenila Severni tok fantastičnim. Učesnici su sa ruske strane "Gasprom" 50%, a 50% dve nemačke kompanije. Predsednik upravnog odbora Severnog toka je gospodin Šreder, bivši premijer Nemačke, koji je rekao takođe da je, pored Severnog toka, nešto najbolje što se u Evropi dešava Južni tok.
Da odgovorim gospodinu Jovanoviću, kada se pravila ta strategija tada nije bilo govora da će Južni tok ići kroz Srbiju. To se desilo u zadnjih nekoliko godina. Drugo, moram da kažem da je izvanredno za Srbiju što se u tom trenutku, kada se donosila odluka kuda će ići Južni tok, na čelu Vlade Republike Srbije nalazio premijer Koštunica i moram da istaknem zahvaljujući odličnim odnosima DSS i Jedinstvene Rusije, sa jedne strane, da je i to imalo neki uticaj na određivanje trase toka.
Možemo biti presrećni danas za sledećih pet generacija što smo dobili mogućnost da jedan od dva najveća evropska energetska projekta danas prolazi kroz Srbiju. Tako da mogu samo da kažem što se tiče te stručnosti i svega da je ovaj ugovor izvanredno ispregovaran, imali smo veliku podršku Ruske Federacije i na tome treba da im budemo neizmerno zahvalni jer će se pravi rezultati ovog energetskog poduhvata tek videti.
Dodao bih mom uvaženom kolegi Marašu, takođe uz dužno poštovanje, možda govorimo uvek o raznim stvarima, a vi ponovo govorite da je cena za NIS 400 miliona evra, a po 15-i put ponavljam da je ovo gasno-naftni aranžman, gde bi verovatno trebalo jednom oceniti i ukupan potencijal koji ovo donosi.
Pokušao sam u mom izlaganju danas, neki nisu prisustvovali, da pokažem sve elemente, koliko će to donositi Srbiji. Sigurno desetine i desetine milijardi u sledećih 30 do 40 godina.
Najbolji srpski ekonomski aranžman koji je Srbija potpisala u poslednjih 40 godina. Da odgovorim gospodinu Jovanoviću, da, imam firme u Rusiji, imam ih takođe jako mnogo i u Evropskoj uniji i najveću saradnju baš ostvarujem sa firmama u Evropskoj uniji na tržištu Ruske Federacije i Kine.

DSS takođe neće iskoristiti svoje vrijeme do kraja, želeći da omogući svim gledaocima da prate teniski meč. Još jednom samo kratko želim da kažem da je ovo istorijski dan za Srbiju, obezbeđujemo našim budućim pokolenjima izvrsnu ekonomsku osnovu za budući razvoj.
Ovo je najbolji ekonomski ugovor koji je Republika Srbija potpisala u poslednjih 40 godina i siguran sam da ćemo ovim privući direktne strane investicije, postati najpoželjniji partner i Rusiji, i EU i SAD, praktično celom svetu, nadam se i Kini, i siguran sam da ovim stvaramo izvanrednu infrastrukturu, i naftnu i gasnu, a NIS sa ulaskom u "Gasprom nafte" postaće najveća naftna kompanija u jugoistočnoj Evropi.
Ovaj dan je zaista istorijski, ovaj ugovor je izvanredan ugovor za Republiku Srbiju i ovim obezbeđujemo odličnu ekonomsku budućnost za budući privredni razvoj Republike Srbije. Još jednom, svim poslanicima i građanima Republike Srbije želim da čestitam na budućoj ratifikaciji ovog ugovora. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, gospodo poslanici, svaka vlada treba da bude tim, da djeluje i odlučuje usklađeno, da ima jake ministre. Treba da ima zajednički program koji svi podržavaju.
Vaša vlada, gospodine Cvetkoviću, koju ste predložili ima 27 članova iz 11 ili, ako gledamo šire, 19 partija, a članovi tih partija zastupaju toliko različite stavove, koliko političke i još više ekonomske. Po meni su ti ekonomski stavovi apsolutno nepomirljivi. Vlada koju ste predložili već liči na raštimovani orkestar.
U predizbornoj kampanji vaša koalicija je najavila manju i efikasnu i jeftiniju vladu, manje ministarstava i agencija, a evo šta smo dobili. Skoro da nema primera veće vlade ni u najvećim zemljama svijeta, Amerika ima 15, Nemačka 13, Češka 14, Slovenija 15. Koliko će tek biti državnih sekretara, pomoćnika ministara, saradnika, savetnika itd, da bi se namirili svi stranački apetiti.
Moram da ukažem i na to da će cena formiranja ovako glomazne vlade biti velika, što će ponovo da osete naši građani i privreda prije svega. Pri svakoj reviziji našeg budžeta, monetarne politike i procesa reformi u privredi od Svetske banke dobijamo kritike da nam je država skupa, da je privreda slaba da finansira toliku administraciju i da je 41% javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu gornja granica koju ne smemo da pređemo.
Mi sada prelazimo u fazu ubrzanog povećanja javne potrošnje, uz pogoršanje njene strukture. Plate u javnom sektoru i dalje ubrzano rastu i već su dostigle četvrtinu ukupnog budžeta.
Što se tiče penzija, umesto da povećamo investicije i smanjujemo opterećenje plata porezima i doprinosima, smanjujemo poreze privredi, što je ključno za povećanje zaposlenosti, predlaže se da se poveća prosek penzija na nivou od 70% proseka plata. Već sada je opterećenje plata i izdvajanje za penzije i doprinose preveliko za privredu. To je jedan od razloga što mnogi investitori danas biraju druge investicione destinacije.
Samo da napomenem, taj odnos je u Grčkoj i Sloveniji 40%, u Nemačkoj, V. Britaniji i Danskoj 35%, u Hrvatskoj i BiH manji od 55%. Želim da shvatite, 40% od plate od 1.000 evra je mnogo više nego 70% od plate od 300 evra. Cilj Vlade Republike Srbije trebalo bi da bude povećanje plata i rast životnog standarda, a ne zadovoljavanje potpuno bezumnih stranačkih obećanja.
Posebnu zabrinutost kod mene izaziva činjenica da ova vlada nema jasan ekonomski program, niti jasnu strategiju. Čuo sam samo to da će ovo biti socijalno odgovorna vlada. Šta to znači? U proteklih nekoliko dana razgovarao sam sa deset verovatno najvećih srpskih ekonomista, krupnih biznismena i niko nije mogao da mi da odgovor šta znači socijalno odgovorna vlada. Moram da kažem, svi su se onako smijali. Da li to znači da su prethodne vlade bile neodgovorne.
Samo da dodam, u novijoj istoriji, od 1987. do 1999. godine, nekoliko vlada nam je prodavalo iluziju o socijalnoj odgovornosti. Čak i za ratove, a naročito za inflaciju 1993. godine objašnjavalo se socijalnim razlozima i brigom za bespomoćne. Samo da ovo nije ta socijalna odgovornost, jer smo tada došli do plate i penzije od dvije do tri marke.
Javna potrošnja je jedan od glavnih generatora inflacije, a u ekspozeu ste rekli da ćete ostvariti smanjenje inflacije sa 12% ove godine na 4% u 2012. godini. Odgovorno tvrdim da se sa ovom javnom potrošnjom to ne može uraditi, a takođe želim da naglasim da pri ovim cijenama nafte na svetskom tržištu, da je to nemoguće, jer prognoza je da će i najrazvijenije zemlje u svetu u 2012. godini imati inflaciju od 3,5 do 4%.
Nekoliko stvari nisu pomenute. Nijednom rečju nije pomenuta profesionalizacija državne uprave, već samo njena racionalizacija. Nije pomenuta ekologija nijednom rečju, i zaštita životne sredine, a upravo danas je to glavna tema Samita G8. Nijednom rečju niste pomenuli NIP, iako smo uveli novo ministarstvo.
Takođe, zapala mi je za oko jedna interesantna stvar, iako nije ekonomska, da nijednom rečju niste rekli ništa o nacionalnim manjinama, iako ove vlade ne bi bilo bez podrške nacionalnih manjina.
Izneli ste da će glavni cilj vaše socijalno odgovorne vlade biti ulazak zemlje u Evropsku uniju i da će se to desiti do kraja mandata vaše vlade ili najkasnije do 2014. godine. Nije rečeno kako to da se ostvari. Smatram da ulazak u EU, pri najboljim uslovima, nije moguć pre 2018. godine.
Sve i da uđemo 2012. godine, nema plana kako ćemo do tada razvijati našu ekonomiju, šta nas očekuje u drugim segmentima koji su vezani sa ekonomijom, kao što su bezbednost, pravosuđe, kakvi su nam planovi i delovanje u pogledu Kosova i Metohije, šta ćemo sa nezaposlenima. Moramo napredovati i prije ulaska u Evropsku uniju.
Ova vlada mora da bude ili reformska ili socijalna. Ne može da bude i reformska i socijalna. Ne može da bude, kao u poslovici, i jare i pare.
Što se tiče zapošljavanja, nisam čuo da postoji jasan scenario u vezi nastavka napora za zapošljavanje, a danas imamo više od 800.000 nezaposlenih. Obećali ste da će se taj broj smanjiti za 200.000 do kraja mandata ove vlade, a pri tom nije naveden nijedan realni podatak ili oslonac te projekcije.
Važno je obezbediti rast penzija, kažete, ali po nama je mnogo važnije omogućiti ljudima da rade da bi stekli uopšte pravo na penziju.
Što se tiče poljoprivrede, ona je i dalje prepuštana sama sebi. Agrarni budžet je i dalje jako simboličan u odnosu na veličinu obradivih površina i broj grla stoke, koji su upravo iz tih razloga iz godine u godinu se smanjuju. Naš budžet za subvenciju u poljoprivredi je nešto veći od 200 evra, dok je u Hrvatskoj 350, iako je njihova obradiva površina dva puta manja od naše.
Što se tiče energetike, u ekspozeu ste pomenuli privatizaciju javnih preduzeća koja posluju u infrastrukturnim djelatnostima. Pretpostavljam, samo pretpostavljam, da ste imali u vidu Elektroprivredu Srbije ili EPS, pošto iz jednog vašeg intervjua sam 8. maja, čini mi se u "Politici", to pročitao.
Vi se zalažete za privatizaciju Elektroprivrede Srbije i njeno mesto u ekonomiji ove zemlje shvatate kao problem, a ne kao rešenje mogućeg privrednog rasta. Lično sam, a i moja stranka, potpuno protiv privatizacije Elektroprivrede Srbije danas, jer bi to nanelo ogromnu štetu Srbiji, ekonomiji.
Cena elektroenergije danas je socijalna i apsolutno je potcenjena u odnosu na regionalnu cenu.
Pri današnjoj prodaji Elektroprivrede Srbije naneli biste ogroman ekonomski gubitak Republici Srbiji, ali sam siguran da bi se ulaganjem u Elektroprivredu Srbije u narednih nekoliko godina, konkretno u Kolubaru A, Kolubaru B, Kostolac, Hidrocentralu na Drini, ulaganjem tih tri do pet milijardi evra i kasnijim izlaskom na realnu cenu, kakva je u regionu, vrednost EPS povećala nekoliko puta i da bi ta vrednost kroz 5-6 godina bila blizu 30 milijardi evra.
Što se tiče regionalnog razvoja, spomenut je samo jednom frazom, a nije navedeno kako će se to ostvariti, hoće li se razvijati i druga infrastruktura, recimo rečna na Dunavu, kao jednom od naših najvećih potencijala. Takođe, nijednom jedinom rečju nije pomenuta zaduženost Republike Srbije danas i kako nameravate da je smanjite. Ovo je vrlo indikativno jer pretpostavljam da u vladi ne smatraju da je naš spoljni dug nešto značajno.
Jedan od naših najvećih problema je i konstantan rad deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. On je prošle godine dostigao oko 6,5 milijardi evra, a jak kurs dinara danas pogoduje samo uvozničkom lobiju, uništava domaću privredu, a posebno izvoznike. Nije bilo nijedne riječi o tome.
Proizvodnju, u vašem ekspozeu gospodine Cvetkoviću, niste skoro ni pominjali. Niste spomenuli mogućnost osnivanja razvojne banke, želimo li da povećamo izvoz itd. Alio, kako.
Što se tiče nekih projekata, kao što je automobilska industrija koju ste spomenuli, pretpostavljam da ste mislili na ugovor sa "Fijatom", ali moram da kažem da je taj dogovor sa "Fijatom" danas samo na bazi jednog memoranduma. Ugovor jedino podrazumeva garanciju i sigurnost da će do posla doći.
U najavama vaših koalicionih partnera govorilo se da je "Fijat" zainteresovan da dođe u Srbiju da bi izvozio na rusko tržište. Ali, moram da vas informišem da je 7. juna, prije mjesec i nešto dana, "Fijat" potpisao dva ugovora u Sankt Petersburgu, sa firmom "Soles", najvećim ruskim proizvođačem automobila o ''joint venture'' za proizvodnju 50.000 "fijata linea" i 90.000 dizel motora za "off road" vozila. Oba ova ugovora počinju da se realizuju do kraja ove godine.
Takođe, moramo biti načisto, ako neko računa da će izvoziti na rusko tržište bez carine, onda će morati biti spreman da ukine carine i za uvoz vozila iz Rusije.
Sada imam jednu vrlo važnu stvar, gospodine Cvetkoviću, molio bih ako možete danas u toku dana da nam odgovorite, jer mislim da je važno i za vaše koalicione partnere. U vašem ekspozeu spomenuli ste da ćemo potpisati gasni sporazum sa Rusijom, odnosno "Gaspromom". Ali, citiram, spomenuli ste gasni sporazum.
Ispred sebe imam dokument koji se zove "Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske federacije u saradnji u oblasti naftne i gasne privrede". Da li ste namerno zaboravili ovaj naftni dio? Da li je ovo vaše opredeljenje ili samo štamparska greška? Molio bih vas da nam odgovorite još jednom, da li ova buduća vlada u programu želi da potpiše samo gasni sporazum ili gasni i naftni sporazum?
Zašto ovo pitam? Zato što su u prethodnom periodu bila insistiranja nekih vaših ministara na razdvajanju privatizacije NIS-a od gasnog i naftnog sporazuma sa Ruskom federacijom, jer možda je to i pokušaj nekih drugih interesnih grupa da stanu na put dolasku "Gasproma" u Srbiju.
Želim samo da kažem da dolazak "Gasproma" u Naftnu industriju Srbije bi značio da kupujemo naftu ubuduće pri ovoj ogromnoj ceni, najvećoj u istoriji, direktno od proizvođača, po najnižim mogućim cenama, a ne od preprodavaca. Ovim načinom se dovodi u pitanje gasni sporazum, ako je ovo opredeljenje, jer onda možemo dovesti u pitanje realizaciju najboljeg ekonomskog sporazuma za Srbiju u poslednjih 40 godina.
U ekspozeu ste napisali što se tiče investicija iz budžeta da će se krupni infrastrukturni projekti finansirati iz redovnih budžetskih prihoda i kredita. Moram da iznesem svoju zabrinutost u vezi sa najavama da država počinje da se bavi preduzetništvom. Pored toga što nam je prazna državna kasa, sad se još najavljuje da ćemo se dalje zaduživati što na domaćem, što na stranom finansijskom tržištu.
Sve uspješne države danas izlaze iz poslova koje mogu da obavljaju kroz privatni sektor, a ostaju u poslovima samo gde postoje prirodni monopoli, da neko ne bi iskorišćavao taj prostor za brzo bogaćenje. Još od Margaret Tačer ovo je premisa uspjeha u menadžmentu javnog sektora.
Bez ovako lucidnih ideja o zaduživanju radi investiranja, mi smo već previše zaduženi. Za sve investicije za koje postoje zainteresovani privatni investitori treba stvoriti uslove da se tako i finansiraju, a da država ne bude oštećena, niti zadužena više nego što mora. Takođe, nijednom riječju nije pomenuto javno i privatno partnerstvo kao mogući izvor finansiranja za ove projekte, iako je to praksa, glavna praksa u EU.
Što se tiče Kosova i Metohije, veliku socijalno-pravnu-bezbednosnu i ekonomsku nesigurnost podnose naši stanovnici na Kosovu i Metohiji. Što se tiče ovog obraćanja, nisam čuo ništa o tome kako ćemo da zaposlimo više od 80.000 Srba na Kosovu. I takođe neprestano se zalažemo da Srbija mora da investira, da razvija proizvodnju, ali gotovo ništa o tome nije rečeno.
Na Kosovu se danas gotovo ništa ne proizvodi, sve se kupuje ili iz Srbije ili iz zemalja regiona. To moramo da iskoristimo i da zadržimo tržišne pozicije naših preduzeća u Pokrajini. Nažalost, takođe nisam čuo vaše razmišljanje o ovome u vašem ekspozeu.
Bez Kosova i Metohije, svako razmišljanje o Srbiji kao prosperitetnoj zemlji je iluzija, jer samo naivni domaćini mogu svoje bogatstvo graditi na prodaji djedovine. Ukoliko ne učinite, gospodine Cvetkoviću, sve da se Srbiji i njenim stanovnicima ne povrati državna, društvena i privatna imovina koju su Albanci, privremena uprava, uzurpirali, možemo smatrati, ne da je ona oduzeta, već da je poklonjena. Molim vas da preduzmete sve da se to ne dogodi.
Nema veće snage od ekonomskog interesa. Prema tome, predlažem vam da se borite za Kosovo i Metohiju snagom ekonomskih principa i projekata koje vlada mora da pokrene hitno, jer se Kosovo najbolje brani ekonomijom. Zahvaljujem.

Samo kratka replika, gospodine Dačiću. Da je formirana i ta vlada sa 28 takođe bih je kritikovao, možda ne u Skupštini, ali sigurno bih je kritikovao unutarstranački u svakom pogledu. Ta vlada o kojoj vi govorite ne znam, nisam učestvovao, vi znate, gospodine Dačiću, uopšte u pregovorima, nisam učestvovao to znate, isto bi bila glomazna, ali ta vlada nije formirana. Ova vlada se formira, verovatno, i ona jeste najveća i ona jeste najskuplja. Ostajem pri svakoj reči koju sam rekao. Hvala.