Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Nenad Popović

Nenad Popović

Nova Demokratska stranka Srbije

Govori

Nema osnova, gospodine Milivojeviću.
Sledeći na listi je narodni poslanik Radoslav Komlenović.
Ovim smo završili listu govornika.
Da li se ovlašćeni predstavnici javljaju za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.
Zoran Bojanić je prijavljen.
Po kom osnovu?
(Zoran Bojanić, s mesta: Po Poslovniku, član 107.)
Izvolite.
Javio se narodni poslanik Aleksandar Senić.
Po kom osnovu?
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić, replika.
Zahvaljujem.
Gospodine Milane Kovačeviću, po kom osnovu se javljate?
(Milan Kovačević, s mesta: Član 104. i kao član odbora koji je ušao i došao da glasa.)
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, kao ovlašćeni predstavnik.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite.
Hvala.
Za reč se javio gospodin Aleksandar Senić. Po kom osnovu?
Hvala.
Da li se javlja za reč još neko od ovlašćenih predstavnika? (Ne.)
Ovim smo zaključili listu ovlašćenih predstavnika.
Reč ima ministar Velimir Ilić.
Hvala gospodine ministre.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika određujem redovnu pauzu i sa radom nastavljamo u 14,00 časova.
(Posle pauze.)
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovane kolege, današnje zasedanje se razlikuje od mnogo drugih koje smo imali u poslednjih pet godina i to je dobro. Govorimo o kreditu od Ruske Federacije, kreditu iz Kuvajta i govorimo o Sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To potvrđuje politiku Demokratske stranke Srbije da nisu sve pare i sve investicije samo u EU, već da moramo da se okrenemo celom svetu, i istoku i zapadu i severu i jugu. Rasprava o potvrđivanju ovih zakona je korak u dobrom pravcu.
Ovi sporazumi su dobri. Nama trebaju krediti za infrastrukturu. Nijedan kredit, to govorimo godinama već, nije skup ukoliko ulažemo u infrastrukturu i domaću privredu, a svaki je skup ukoliko je uložen u potrošnju.
Sa druge strane, ovi zakoni potvrđuju politiku Demokratske stranke Srbije da se ne mora biti član EU da bi mogli da sarađujemo sa celim svetom, da bi mogli da finansiramo i privredu i infrastrukturu. Potrebno je samo uložiti adekvatan napor i ogromnu energiju i baš ovi zakoni o kojima danas govorimo potvrđuju mogućnost i potvrđuju stav DSS. Ponoviću, DSS nije protiv saradnje sa EU, ali želim da ta saradnja bude na ravnopravnim osnovama, pre svega na polju ekonomije, kulture itd.
Što se tiče zakona o potvrđivanju kredita od Ruske Federacije, koji će biti iskorišćen najviše za našu železnicu, to je kredit od 800 miliona evra godišnje, sa kamatom od 4,1%. Projekti su izgradnja, navešću ih ovde, i elektrifikacija železničke pruge Beograd-Pančevo, izgradnja jednokolosečne elektrificirane pruge Valjevo-Loznica, rehabilitacija šest deonica železničke pruge duž Koridora 10 u dužini od 111 kilometara i modernizacija pruge Beograd-Bar.
Naravno da DSS pozdravlja potpisivanje ovih sporazuma, jer oni obezbeđuju ulaganje u rekonstrukciju železničke mreže. Danas prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji iznosi 42 kilometra na sat, a brzina veća od 100 kilometara na sat dozvoljena je samo na 3% pruga. Znači, na samo 3% pruga vozovi imaju mogućnost da voze brzinom većom od 100 kilometara na sat. Prosečna starost vozova je preko 30 godina, i naravno, hteo bih da kažem ovu informaciju, u poslednjih godinu dana je uvedeno 300 deonica u ukupnoj dužni od 400 kilometara, gde je ograničenje brzine 10 kilometara na sat. To sve pokazuje koliko je potrebno ulaganja u sledećih 10-15 godina u železničku infrastrukturu.
Naravno, mi moramo da imamo i vozove koji će da omoguće prevoz od Subotice do Beograda za manje od dva sata, ali takođe, gospodine ministre, želim da ukažem na veliki značaj pruge Valjevo-Loznica. Ova pruga u dužini od 68 kilometara biće projektovana, odnosno projektovana je za brzinu od 120 kilometara na sat. To je ogroman korak za zapadnu Srbiju, i za Valjevo i za Loznicu, ali isto tako za Banju Koviljaču, za Mali Zvornik, za Ljuboviju, a pogotovo za Republiku Srpsku.
Iz medija sam saznao da vi smatrate da bi ove pare trebalo preusmeriti na drugu stranu. Nema potrebe, gospodine ministre. Moramo razvijati zapadnu Srbiju. Tražite dodatni kredit za osavremenjivanje pruge Novi Sad-Beograd i Subotica-Novi Sad. Tu ćemo vas podržati. Krediti koji se ulažu u infrastrukturu i privredu nisu skupi, pogotovo ovakvi vrlo povoljni i ovakvi dugoročni. Omogućite i zapadnoj Srbiji, znam da ste podržavali, da ipak ova pruga doprinese sutra i razvoju privrede i ekonomskom podizanju ne samo zapadne Srbije, nego i Republike Srpske.
Ono što bih hteo da kažem je da je vrlo važna modernizacija pruge Beograd-Bar. Ako gledamo šta radi Albanija i šta radi ova lažna vlast na Kosovu, uložili su ogromna sredstva uz pomoć njihovih sponzora u izgradnju auto-puta od Prištine do Tirane. Mi moramo da učinimo sve da modernizujemo prugu Beograd-Bar, sa Crnom Gorom. Moramo da učinimo sve da imamo najbolje komunikacije sa Republikom Srpskom i sigurno da i izgradnja auto-puta Beograd-Bar mora da bude prioritet svake Vlade. To ne treba da budu stranačke stvari. Mislim da infrastrukturna ulaganja sa Crnom Gorom, Republikom Srpskom treba da budu od najvećeg mogućeg prioriteta.
Železnički saobraćaj se u celoj Evropi finansira najviše. On je jeftiniji od drumskog saobraćaja. Za izgradnju železničke pruge treba tri puta, čak nekad i do deset puta manje zemlje nego za izgradnju pruge. Ekološki je čist i mnogo jeftiniji. Čak Amerika danas, koja ima najbolju mrežu puteva na svetu, od kada je krenula ova kriza, velika ulaganja usmerava baš u izgradnju železnica, jer razmišlja o ceni transporta i o onome što donose ta ulaganja. Ovim se omogućava razvoj domaće privrede.
Što se tiče ugovora između Kuvajta i Republike Srbije u iznosu od 31 milion dolara, time se obezbeđuju sredstva za prvu fazu izgradnje beogradskog železničkog čvora "Prokop". To je i naša međunarodna obaveza, jer je ova stanica vrlo važan punkt na Koridoru 10. Naravno, ovaj projekat predviđa, citiraću, izgradnju nove železničke stanice površine od 37.000 kvadratnih metara, osam glavnih koloseka, četiri sporedna, pet perona i konstrukciju tunela za budući metro ispod stanice. Kao i u slučaju kredita iz Ruske Federacije, DSS ima vrlo principijelan stav, ponoviću ga još jednom, sva ulaganja u infrastrukturu koja je u Srbiji u katastrofalnom stanju, pogotovo u železničku, su od ogromnog značaja za građane Republike Srbije, ali i za domaću privredu.
Što se tiče zakona sa Emiratima, odnosno sa Vladom Ujedinjenih Arapskih Emirata, Emirati imaju danas neviđenu ekspanziju na svetskom tržištu. Daću vam neke podatke o trgovinskoj razmeni koju Ujedinjeni Arapski Emirati imaju sa nekim zemljama u svetu. Sa SAD porasla je trgovinska razmena u poslednjih godinu dana dva puta i dostigla je 22 milijarde dolara. Da Indijom u poslednjih deset godina Emirati su podigli trgovinsku saradnju 23 puta i iznosi 50 milijardi dolara. Sa Turskom Emirati danas trguju na nivou od 8,5 milijardi dolara, sa Francuskom 7 milijardi dolara, sa Italijom 5 milijardi dolara, sa Japanom 50 milijardi dolara. Nažalost, sa Srbijom danas samo 23 miliona dolara.
Zato je ovaj sporazum velika šansa i otvara veliki prostor da se ova saradnja unapredi. Naravno, vrlo je važno da shvatimo način zašto su Emirati jedan od najvećih investitora danas u svetu, šta oni zapravo traže u Srbiji. Oni su pre dvadesetak godina shvatili da su nalazišta nafte izuzetno važna i od toga oni se i finansiraju, ali su shvatili da su obnovljivi izvori, pogotovo hrane, ono gde treba da ulažu, jer razmišljaju dugoročno, za sledećih 50 do 100 godina. Zato su poljoprivredu stavili kao jedan od ključnih elemenata ove saradnje.
Mi smo pre negde četiri godine, gospodine ministre, u ovoj sali takođe govorili, radilo se o nekim zakonima sa EU, i tada sam govorio da moramo voditi računa o saradnji sa Ruskom Federacijom, sa arapskim svetom, jer tendencija investicija koje dolaze u Evropu, Ameriku, Indiju, Japan su najvećim delom iz ovih ekonomija.
Naravno, DSS podržava jačanje ekonomske saradnje, pogotovo u ovim kriznim vremenima sa UAE, jer je to u kontekstu naše politike, da moramo da sarađujemo sa svima i da tražimo investicije iz celog sveta, ne samo, ponoviću, iz EU.
Postavio bih nekoliko pitanja, pošto se ne vidi sve iz ovog zakona i ne vidi se sve u ugovoru sa "Al Dahrom". Pre svega, bilo je nekih prilika da se prodaje zemlja na ovaj način stranoj kompaniji, koja će imati 80% vlasništva. Ono što želim da kažem je da, iako smo ukazivali na to u poslednjih pet godina, nije bilo nekih reakcija. Mnogi hrvatski fondovi već dugo, već 10 godina kupuju zemlju preko nekih investicionih fondova u Republici Srbiji. To ne bih uzeo kao ključnu stvar u ovom elementu, ali treba razmisliti na koji način Srbija treba da se odnosi prema prodaji zemljišta.
Takođe bih postavio pitanje oko ugovora sa "Al Dahrom", gde se spominje da će oni kupovati delove preduzeća. Lično smatram da ne bi trebalo govoriti o delovima preduzeća, jer teško da će, ako kupe 70% nekog preduzeća i uzmu 70% nekih kadrova, da li će onih 30% preduzeća moći da radi? Mislim da treba da nađete formulaciju kako da se, na neki način, onog časa kada se proda, da to bude završen posao, da se ne bi posle ulazilo u neke probleme i gde bi mogli investitorima sutra da smetamo u njihovom razvoju.
Što se konkretno tiče Instituta PKB, pitanje šta će biti sa njihovim Institutom PKB Agroekonomikom, jer je to jedan od izuzetno dobrih elemenata PKB i bilo bi dobro kada bi i on, verovatno, bio uključen, jer proizvodi elitna semena ratarskih kultura i sadnica voća.
Takođe bih vam postavio pitanje oko uključivanja domaće nauke. Mislim da je to nešto što biste mogli u daljem toku pregovora sa Emiratima da postavite kao jedan od elemenata koji bi morao da se razvija. Domaća nauka, pogotovo u poljoprivredi, nam je ključna. Mislim da razvoj ovih naučno-istraživačkih instituta treba da bude da sa naše strane postavimo neki uslov, da domaća nauka mora da se razvija. To nam je osnova za budućnost.
Uradio bih jednu malu digresiju, gospodine ministre, gde bih kritikovao vašu Vladu, onako jako. Vidite, podržavamo kredit od Rusije, podržavamo kredit iz Kuvajta. Podržavamo i saradnju sa UAE jer je dobra, jer nam trebaju investicije. Danas ne možete naći investitore. Nema ih. Ovo je zaista retkost, da ovako veliki investitor dođe i da želi da ulaže. Mora se učiniti sve da on zaista to i ostvari.
Postaviću jedno pitanje, gospodine ministre, već drugi put. Nama trebaju i tržišta. Ne smemo da se odreknemo ni jednog partnera. Tržište Rusije, Kazahstana i Belorusije je jedno tržište, jedna carinska unija, i u tu carinsku uniju danas izvozimo bez carina. Zašto je ova Vlada produžila sankcije Belorusiji? Zašto?
Gospodine ministre, znamo se dugo, i siguran sam da ste protiv toga. Zašto bismo zatvarali zbog toga što je EU uvela sankcije Belorusiji? To je njihova politička priča, to je njihov politički razlog. Nemamo ni jedan ni politički, ni ekonomski razlog da uvodimo sankcije Belorusiji, najprijateljskijoj zemlji, zemlji koja nikada neće priznati Kosovo, zemlji koja nam je otvorila svoje tržište.
Pozivam vas, ministre, da ako jurite investitore na sve strane, treba da jurimo i tržišta. Nemojte da Vlada pravi ovakve greške. Zbog toga vas kritikujemo. Ova Vlada ne treba slepo da sledi EU u ovakvim slučajevima uvođenja sankcija Belorusije. Belorusija je za nas potencijalno, i za ovu kompaniju koja će biti ovde, gospodine ministre, za "Al Dahru", izuzetno dobro tržište.
Druga kritika, gospodine ministre, tiče se dela SSP koji se odnosi na poljoprivredu. Imaćemo investitore u zemlje UAE koja će ovde da uloži u poljoprivredu, po privim procenama, od 500 do 700 miliona dolara. Prvog januara 2014. godine počinje potpuna liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. U SSP postoji član, mislim da je 23, koji omogućava Republici Srbiji da traži moratorijum na primeni ove liberalizacije. U svim evropskim zemljama, odnosno u svim zemljama koje su ulazile u EU, potpuna liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda je počinjala godinu, dve ili tri pre ulaska u EU.
Da se ostvare svi ovi vaši planovi, protiv kojih smo mi, a protiv smo ulaska Srbije u EU, ali iako se ostvare ovi vaši planovi, Srbija nema šanse da uđe u sledećih 10-15 godina. Nemojte da dozvolimo potpunu liberalizaciju tržišta jer će to uništiti domaću poljoprivredu i naneće štetu. Nije korektno da oni koji ulažu ovde 500, 600, 700 miliona evra u prvoj fazi, znajući Arape, a znam ih 20 godina kako rade u drugim zemljama, sarađivao sam sa njima, vrlo su ozbiljni, pogotovo ovi iz Emirata, to može da dođe i do ulaganja od nekoliko milijardi. Dajte da tim ljudima omogućimo, i tim kompanijama i ljudima koji će ovde da rade u Srbiji u tim preduzećima, da nemaju nelojalnu konkurenciju iz EU, makar da budemo u istim uslovima kao i druge zemlje koje su liberalizovale tržište, ponoviću, godinu, dve ili tri pre ulaska u EU.
Velika je stvar dolazak velikih investitora. Veliki investitori, slažemo se da trebaju i uvek ćemo insistirati na malim i srednji preduzećima i svaka investicija, i 100.000 evra je odlična investicija. Ko god došao sa milion evra, dobro došao je. Pogotovo treba voditi računa da su nam jako važne velike investicije, jer one mogu da ostvare velika ulaganja u novi tehnološki razvoj, novi infrastrukturni razvoj, a navodnjavanje i odvodnjavanje je jedna od ključnih tema ne samo za Vojvodinu, nego i za celu Srbiju. Dolazak velikih sistema nam donosi i novi tehnološki razvoj, i od toga mogu da imaju korist svi.
Mislim da treba da se uloži veliki trud kako bi uspeli da sa stranim partnerima da dogovorimo razvoj prerađivačke industrije. Probajte da u nekom sledećem periodu razgovarate o preradi, ne samo o primarnoj proizvodnji nego i o preradi. Prerada je ono što treba Srbiji. Prerada i prerađivački kapaciteti, pogotovo prehrambenih proizvoda.
Na kraju bih samo da kažem da se radujem i ovaj ugovor je dobar ukoliko se ostvari sve ovo što ste planirali pogotovo za vojnu industriju, jer imamo izuzetan vojni potencijal, i za IT industriju, jer imamo, ponoviću i stalno ponavljam već pet godina vama, izuzetne stručnjake i u IT industriji.
Još jednom, da zaključim, godinama se zalažemo za političku neutralnost, insistiramo na tome, a ovi ugovori su dokaz da Srbija može da privlači investicije, da može ekonomski da se razvija, tehnološki razvija, iako nije članica EU. Mislim da u budućnosti treba da bude što više ovakvih ugovora. Hvala.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Whoops, looks like something went wrong.