Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 103. Poslovnika, stav 1, gde se kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Nažalost, danas smo imali prilike da slušamo mnoge priče, mnoge rasprave, od kojih je vrlo malo imalo veze sa onim što bi trebalo da bude na dnevnom redu, odnosno sa onim za šta poreski obveznici Srbije odvajaju novac, a to je da Skupština radi u njihovom interesu i da donosi nove zakone kako bi se stvorio ambijent za privredni i svakojaki drugi preporod Srbije, koja je u zaista  teškoj situaciji.
Naravno, govoriću o predloženom zakonu, kao i svi poslanici DSS, i govoriću o amandmanu koji je podneo gospodin Milorad Buha, uvaženi kolega, i koji se tiče predloženog člana 8. Amandman kaže da se u članu 8. stav 2. briše. Kako bismo imali bolji uvid u to o čemu se radi, citiraću član 8. koji kaže da se član 47. menja i glasi: "Na organe akcionarskog društva za osiguranje primenjuje se zakon kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena. Direktor akcionarskog društva za osiguranje mora biti u radnom odnosu u tom društvu, a ako društvo nema direktora, u radnom odnosu mora biti predsednik upravnog odbora".
Dakle, predloženi amandman ide u smislu da se ovaj stav 2. izbriše, sa obrazloženjem da stav 2. u Predlogu zakona nije u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Mislim da ovaj amandman ne bi trebalo podržati, s obzirom da, kao što misli Vlada, ''na osnovu stava 1. ovog člana Predloga zakona pojedina pitanja ipak mogu da se urede na drugi način od onih odredbi kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava.''
Takođe, ''ovom izmenom se obuhvataju upravo ona pitanja čije je rešavanje nužno za dalji nastavak procesa stabilizacije tržišta osiguranja.'' S obzirom da je ovo ipak jedan veoma značajan sektor, propisan je ipak obavezni radni odnos za direktora, odnosno za predsednika upravnog odbora, kako bi se ipak jedna prilično ozbiljna materija uredila na jedan ozbiljan način i na korist svih.
Što se tiče Predloga zakona, on je vrlo značajan za našu državu, kako zbog uređenja ove oblasti na unutrašnjem planu, tako i zbog potrebe da ova oblast bude usaglašena sa međunarodnim standardima, čime bi naša zemlja pokazala da se harmonizacijom ovog segmenta jača naš rejting države u koji treba investirati. Na kraju ću još jednom apelovati na sve kolege poslanike da se ipak drže onoga što je na dnevnom redu, da uvažimo sve poreske obveznike u Srbiji, građane koji su nas birali da radimo u njihovom interesu, da u ovom parlamentu raspravljamo o zakonskim rešenjima, da ne raspravljamo i da se ne bavimo temama koje nisu na dnevnom redu, jer bojim se da na takav način nikome u ovoj skupštini, a ni građanima Srbije ne može biti bolje.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, amandman o kome se radi, i pored najbolje namere predlagača, ne bi trebalo prihvatiti, jer ne pokazuje razumevanje najvišeg pravnog akta, odnosno izlazi iz okvira koji predviđa Ustav.
Amandman predviđa da se u tekstu zakletve spominje nešto što se tiče teritorijalne organizacije Srbije, odnosno tekst amandmana, koji bi postao deo zakletve članova Vlade, formulisan je tako da predviđa posebno pominjanje pojedinih delova Srbije u zakletvi.
Srbija nije Ustavom teritorijalno uređena kao država regija, pa zbog toga i intencija predlagača nema utemeljenje u zakonu, što je čini neprihvatljivom.
Ideja uređenja države po principu regija, sama po sebi, nije loša ideja. Naime, DSS misli da je najbolje da se Srbija regionalizuje na moderan način, kako bi se obezbedio ravnomeran i balansiran razvoj svih njenih delova, kao i kako bi se sprečile određene retrogradne tendencije.
Zbog toga je i naš stranački predlog ustava bio usmeren u tom pravcu, i to koristeći modele koji su se pokazali kao uspešni i efektni, odnosno predlažući oblik regiona koji se može definisati kao kombinacija italijanskog i španskog modela.
S obzirom na to da većina partnera s kojima je rađeno na Ustavu, odnosno relevantnih političkih stranaka i dela stručne javnosti, nisu bili blagonakloni ideji da se u tom trenutku Srbija definiše kao država regiona, mi smo, u ime državnih interesa i potrebe da se postigne konsenzus o ovom pitanju, odustali od ove ideje.
Ukoliko je ideja Lige socijaldemokrata Vojvodine i bila da se predloži regionalno uređenje Srbije, zna se na koji se to način čini, kroz Ustav i kroz prateće zakone, a ne kroz tekst zakletve za članove Vlade.
Međutim, sve to, ideja predlagača, kolega iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, da se u te zakletve članova Vlade inkorporira i pominjanje nekih regija, urađeno je na proizvoljan način, mešanjem regija, okruga, oblasti itd.
Može se postaviti pitanje kako to da ovde nema eksplicitnog pominjanja Kosova i Metohije u samom tekstu amandmana?
Takođe, ukoliko se predlaže regionalizacija, kao što je učinjeno kroz ovaj amandman od strane kolega iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, nije adekvatno predlagati princip da regioni imaju asimetrične kompetencije, odnosno zašto bi Vojvodina imala neuporedivo veće kompetencije nego drugi, kako ste ovde predvideli, regioni, ne zato što ne postoje takvi primeri u svetskoj praksi, već zato što se opet zadire u ustavnu materiju, zbog toga što Ustav ne predviđa ni zakonodavnu, ni izvršnu, kao ni delimičnu sudsku vlast autonomne pokrajine.
Ukoliko su kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine želele da menjaju Ustavom definisanu teritorijalnu organizaciju Srbije, onda je bilo neophodno da učestvuju u izradi Ustava, a ne da bojkotuju izradu Ustava, a potom da žele da se bave tom materijom na ovaj način.
Hvala vam.