U članu 26. se navode neki slučajevi kada može da dođe do odbacivanja prijava za upis fondacije ili zadužbine. Pa u stavu 2. predlagač kaže – prijava za upis koja ima nekih nedostataka iz stava 1. ovog člana neće se odbaciti ako podnosilac prijave u roku koji mu odredi registrator, a koji ne može biti kraći od 15 dana, otkloni utvrđene nedostatke.

Mi smo amandmanom predložili da se iz ovog stava, brišu reči "u roku koji mu odredi registrator, a koji ne može biti kraći od 15 dana." Zašto? Zato što smatramo da tu uopšte ne treba da postoji nekakvo zakonsko ograničenje. Vi kažete da nekada registrator treba da dozvoli više od 15 da se otkloni nedostatak, pa se s tim slažem.

Može nedostatak da bude ozbiljan, može na primer da bude neki problem kod statuta ili osnivačkog akta i tu verovatno treba malo više vremena da se otkloni nedostatak. Zašto? Pa, zato što onome koji podnosi prijavi i hoće da se njegova fondacija i zadužbina registruje, pa te je apsolutno u njegovom interesu. Dakle, on će te nedostatke, ako ozbiljno pristupa tom poslu, otkloniti kako bi mogao da registruje svoju zadužbinu i fondaciju.

Tu nema potrebe da registrator određuje rok ili da taj rok ne može da bude kraći od 15 dana. Dakle, u interesu je onih koji žele to da registruju da to urade što pre.

Hvala, gospodine Novakoviću. Dobro sam čula, je li tako, član 34?

Podneli smo amandman koji je praktično isti kao i amandman gospođe Aleksandre Janković. Kasnije imamo dosta amandmana na ovu temu, a šta mi zameramo predlagaču i ovom tekstu je da kaže – u prvi odbor imenuje i razrešava dužnosti upravitelja i donosi statut itd.

Uglavnom, suština je da se za onoga ko je direktor fondacije ili zadužbine, zato što je izraz koji se danas koristi, kaže direktor fondacije i direktor zadužbine, jasno je da je to onaj ko upravlja tom fondacijom ili tom zadužbinom. On se ni danas ne zove "upravitelj".

Inače, reč "upravitelj" je reč koja se koristi u hrvatskom jeziku. Da ste ovde napisali "upravnik", tu smo mogli da razgovaramo i da kažemo – nije dobro, zato što se ne koristi ta reč kada su u pitanju fondacije. Dakle, nemate upravnika fondacije. Imate direktore. U svakom slučaju, on ne može da se zove "upravitelj".

Šta ovo pokazuje. Nekako pokazuje da ste vi, znam da je Hrvatska Srbiji dostavila dosta zakona koji su prevedeni na hrvatski da sada vi koristite te prevode. To nije sporno, to je brže. Međutim, ne možete da ostavite izraz "upravitelj". Zaista se reč "upravitelj" i srpskom ne koristi.

Pre neki dan smo ovde imali zakon o zaštiti prirode, čini mi se, gde se isto osoba ili grupa ljudi koja upravlja, u tom zakonu su oni bili nazvani "upravljači", verovali ili ne. "Upravljač" prirodnim dobrima ili prirodnim parkom i to je bilo loše rešenje. Međutim, ovo što vi predlažete, da se onaj koji rukovodi ili koji upravlja zadužbinom ili fondacijom u Srbiji naziva "upravitelj" je u najmanju ruku skandalozno.

Ovim amandmanima koje provlačimo kroz čitav zakon do kraja, gde ste god vi upotrebili reč "upravitelj", ponudili smo vam amandman da tu grešku ispravite i da to bude "direktor". Ako to ne želite, imate, čini mi se da su poslanici SRS dali i drugu varijantu, gde su tu vašu reč "upravitelj" predložili da bude "upravnik". Imate izbor iz dva mnogo bolja rešenja, nego što je reč "upravitelj".

Još smo kod iste teme, ali izgleda da predlagač zakona nema sluha za ovu našu primedbu, ali zato imaju građani. Kao što reče moja koleginica, reč "upravitelj" se možda koristi za onoga ko upravlja radom Hrvatskom narodnog kazališta, on je "upravitelj".

Dakle, kada ste vi, sada se obraćam predlagaču, čuli da se u Srbiji za nekoga ko upravlja fondacijom kaže "upravitelj" fondacije? "Upravitelj" fondacije Dositej Obradović, tako ćete ga vi zvati kada usvojite ovaj zakon, ili će biti "upravitelj" fondacije Vuk Karadžić.

Dakle, dok još imate vremena dok o ovome razgovaramo, trebalo bi to da promenite, dakle, kažemo – direktor zadužbine i direktor fondacije, a ne upravitelj.

Ovo je zaista amandman koji je predlagač trebalo da prihvati, ali sam kasno shvatila kako može da dođe do prihvatanja amandmana, ako se zovete Saša ili Simo, ali ako se zovete Donka, Milan, Milica itd, onda se ti amandmani odbacuju.

Ovaj amandman se odnosi na član koji govori o upisu u predstavništva strane zadužbine i fondacije. Pored svega što je tu predviđeno, vi kažete da uz prijavu za upis podnosi se overen prevod izvoda iz osnivačkog akta ili statuta, iz kojeg su vidljivi ciljevi strane zadužbine i fondacije, zatim fotokopija pasoša itd. Dakle, vi predlažete da se uz prijavu za upise podnese overen prevod izvoda.

Šta mi predlažemo? Mi predlažemo da se podnese overen prevod osnivačkog akta ili statuta, dakle, kompletnog dokumenta, tako da mi uopšte nije jasno zbog čega ovo niste usvojili. Valjda je i Ministarstvu kulture u interesu da sazna šta piše u kompletnom osnivačkom aktu. Zašto bi to bio samo izvod? Nije to veliki trud da se prevede jedan statut ili osnivački akt, a vi kažete samo izvod.

Inače, dobila sam čudno obrazloženje zašto vi ovo odbijate. Opet ponavljam, mi predlažemo da se kompletan dokument prevede i da dobijete taj overen prevod, a vi samo jedan deo tog dokumenta. Onda vi meni ovde odgovarate da se amandman ne prihvata iz razloga što se domaćim propisima ne može regulisati sadržina osnivačkog akta ili statuta strane zadužbine, odnosno fondacije. Mi nismo ništa predložili te vrste, nego prosto da uzmete i da imate kompletan prevod, prevod jednog osnivačkog akta, odnosno dokumenta.

Poštovane kolege narodni poslanici, ovo je jedan veoma kratak predlog zakona. Naime, menjaju se samo dva člana iz Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Dala sam amandman na član 1, kojim predlagač zakona predlaže da Nacionalna služba za zapošljavanje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti promeni sedište, odnosno da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje ne bude više u Beogradu nego da sedište ove službe bude u Kragujevcu. Moj amandman se sastoji u tome što predlažem da Nacionalna služba za zapošljavanje ne bude u Kragujevcu nego da bude u Pirotu.
Kolega pre mene je govorio o svim problemima s kojima se susreće Jablanički okrug i grad Leskovac. Mislim da su problemi slični i u Pirotskom okrugu. Odnosno, Pirotski i Pčinjski okrug, nažalost, spadaju među najsiromašnije okruge u Srbiji. U Pirotskom okrugu imate četiri grada. Bela Palanka je grad gde je prosečni lični dohodak najniži u čitavoj republici. U Dimitrovgradu nemate nijedno preduzeće koje radi. Ljudi koji primaju plate su oni ljudi koji rade u ustanovama gde se plata prima iz budžeta.
Gospodin Dinkić se predlogom i ovog zakona i ona sledeća dva, koji su nam i predloženi ovde kako bi se prosto nekim državnim službama izmestilo sedište iz Beograda, on se lepo dosetio, a to mu skupštinska većina i očigledno ostali ministri u Vladi dozvoljavaju, kako da iskoristi ove službe koje su u ingerenciji njegovog ministarstva i da to njemu lepo posluži kao odlična odskočna daska za sledeće izbore i za njegovu novu stranku – Ujedinjeni regioni Srbije. Tako se on lepo dosetio da iskoristi funkciju na kojoj se nalazi, ali bogami i sredstva koja mu stoje na raspolaganju.
Gospođa Kalanović kada je obrazlagala u načelu ove zakone, pa i ovaj, rekla je da bi se na ovaj način posredno postigla decentralizacija poslova zapošljavanja i veće uključenje ljudskih resursa iz regionalnih centara.
Da li je dovoljno da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje izmesti iz Beograda u Kragujevac kako bi se rešili problemi tog grada i gradova u okolini Kragujevca? Nije. Sada je Kragujevac kao i Pirot, kao i Dimitrovgrad, kao i Leskovac, kao i Valjevo. Svi ti gradovi imaju filijale i te filijale ove nacionalne službe prosto nisu uspele, zahvaljujući ovoj nesposobnoj Vladi i ekonomskoj politici koju vodi, da pomognu zapošljavanju nezaposlenih. I do sada nezaposleni iz Kragujevca nisu trčali u Beograd u sedište Nacionalne službe, da im oni posreduju kako bi našli posao.
Inače, ovo je priča za malu decu. U stvari nije, ovo je vrlo ozbiljna priča zato što skupštinska većina dozvoljava rasturanje državnih službi. Priča u 21. veku da kad promenite sedište neke službe da će ta služba u tom drugom sedištu bolje raditi u najmanju ruku je smešna. Ono što treba raditi, to je: jačati privredu, oporaviti ovu nesretnu ekonomiju, a Nacionalna služba je tu samo kao posrednik.
Znala sam da nećete ovo prihvatiti, ali se onda pitam kakvi su vam bili kriterijumi da Nacionalna služba za zapošljavanje bude baš u Kragujevcu? Zašto nije u Pirotu, u Leskovcu, ako su kriterijumi bili broj nezaposlenih ili propalih preduzeća? Dakle, kojim ste se vi kriterijumima vodili?
Kad već postavljam pitanje, a ministar mi verovatno neće odgovoriti, da kažem – zato što se u gradu Kragujevcu nalazi Verko Stevanović, odnosno na čelu je jedne regionalne stranke, koja je ušla u Ujedinjene regione Srbije, pa ste vi svom udruženom kolegi u tim regionima to omogućili. Sada će građani Kragujevca, zahvaljujući Verku Stevanoviću i zahvaljujući Mlađanu Dinkiću, svi biti zaposleni.
Znači, bez obzira što sam znala da ovaj amandman nećete prihvatiti, prosto sam htela da vam ukažem na to kakve su ovo besmislice. Dakle, posle denacifikacije, demilitarizacije, deklrerikalizacije, vi ste sad krenuli u "debeogradizaciju". Šta sledeće treba da se očekuje? Da se pojedini vaši Ujedinjeni regioni između sebe pitaju kada će to Beograd da izvrši pošteniju redistribuciju sredstava? Nije u redu što je u Beogradu nezaposlenost 5%, a u Pirotu 35%.
Dakle, ovi zakoni su praktično "debeogradizacija" Srbije. Ovde nema reči ni o dekoncentraciji moći, niti o nekakvoj decentralizaciji. Dekoncentracija moći znači kada jednom čoveku oduzmete koncentrovanu moć. Šta vi u stvari pokazujete građanima Srbije?
Ovo je i vama medveđa usluga. Vi praktično građanima ne pokazujete da se moć dekoncentriše, nego ovim zakonima u stvari pokazujete svima da se moć i te kako koncentruje, odnosno da je koncentrovana u rukama jednog čoveka. Hvala.

Poslanici iz DSS su takođe podneli amandman na član 12. kojim se menja postojeći član 48, ali ćete videti da je naša intervencija drugačija od intervencije koja je došla od poslanika iz SRS. Smatramo da je predlagač zakona trebalo da je prihvati zato što je ova formulacija stava 2. veoma precizna, a zadržava se suština onoga što je i predlagač hteo.
Naime, član 48. važećeg zakona govori o tome da je korisnik dužan da plaća Agenciji naknadu, i to su u ovom članu navedena dva slučaja: za proveru podataka iz dosijea o hemikalijama i za procenu mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost. Dakle, član 48. govori o plaćanju te nadoknade. Jedina intervencija predlagača u ovim izmenama i dopunama na stav 2. jeste dodavanje reči "naročito", koja u stvari ništa ne znači i ne menja.
Pročitaću ono što ste vi predložili, a to je da stav 2. glasi: "Visina naknade iz stava 1. ovog člana određuje se naročito u zavisnosti od broja i količine hemikalija koje su u prethodnoj godini stavljene u promet".
Dakle, jasna je ovde namera predlagača, ali je ipak ovaj stav veoma neprecizan. Mi smo vam predložili stav 2. koji glasi: "Visina naknade iz stava 1. ovog člana određuje se u zavisnosti od broja i količine hemikalija koje su u prethodnoj godini stavljene u promet". Dakle, tu nema potrebe ni za kakvim naročitim. Jasno je da će Agencija uzimati to u obzir, jer vi uvodite reč "naročito". Zašto to onda ne bi bilo ovako precizno definisano?
Ono što još zbunjuje kada je ovaj član u pitanju, to je obrazloženje koje smo dobili od vas. Čini mi se da nikad kao ovaj put i u setu ovih zakona iz ekologije nisu obrazloženja toliko nejasna i konfuzna, da prosto i ova obrazloženja traže obrazloženja. Pročitaću obrazloženje zašto odbijate naš amandman, a uvodite reč "naročito".
Kažete: "U ovom članu rečju "naročito" želi se omogućiti da se pored količine i broja hemikalija uzme u obzir i korektivni faktor broja hemikalija koji će kao bliži kriterijum omogućiti da ukupan iznos naknada ne raste linearno sa porastom broja hemikalija i time će se umanjiti opterećenje privrede". Ovo je veoma nejasno. Cilj te reči "naročito" smo mi u vrlo jasnu formulaciju stava 2. i pretočili.

Praktično je ovo amandman na član 9, odnosno postojeći član 13, gde vi predlažete da se uz zahtev za izdavanje odobrenja za biocidni proizvod podnosi tehnički dosije na srpskom, a da to može i na engleskom jeziku itd. O tome smo danas mnogo govorili.
Zaista nemam ništa protiv engleskog jezika zato što jesam profesor engleskog jezika. Dakle, zaista nemam ništa protiv, ali imam protiv da srpsko ministarstvo predlaže da se uz određene zahteve, a ovde je to zahtev za odobrenje biocidnog proizvoda, odnosno otrova, može dostaviti dosije, tehnički dosije, na nekom drugom jeziku, bilo da je to i engleski jezik.
Pre svega, vi ovde tvrdite u obrazloženju da vi na taj način umanjujete troškove. Prvo da vam kažem, svaka ozbiljna firma ili preduzeće ili ima prevodioca za engleski jezik, možda i još neke druge ili koristi usluge Agencija za prevođenje, to je jedno.
Druga stvar, medveđa usluga zato što u stvari vi ovde nećete uvesti nikakvu uštedu, jer će se pojaviti, kao što se vrlo često pojavljuje – bio je problem u prevođenju, to i to nije dobro prevedeno, pa ste, na primer, vi nekome odbili zahtev.
Kako će taj neko ko je podneo taj dosije na engleskom, koji nije našao za shodno da ga prevede da bi ga on sam dovoljno razumeo, kako će on da kontroliše odobravanje ili neodobravanje za neki biocidni proizvod? Dakle, on će biti u mraku, on će ga imati samo na engleskom. Ne verujem da će taj ko podnosi taj zahtev toliko dobro znati engleski, kao što vi kažete da ljudi koji rade kod vas u Ministarstvu toliko dobro poznaju engleski, da oni nemaju nikakvog problema.
Pretpostavljam da su ljudi koji rade u toj agenciji ljudi koji znaju engleski zato što su ga učili u školi ili išli na kurseve itd. Ne znam, zaista, da li vi vršite neku kvalitetnu i dobru proveru znanja engleskog jezika pre nego što te ljude zaposlite.
Dakle, ne možete da me ubedite da ljudi zaposleni u toj agenciji toliko dobro poznaju engleski da se ovde neće u praksi pojaviti problemi da vi odbijete nešto zbog lošeg prevoda. Dakle, ono što vi govorite da ćete da uštedite i onima koji podnose zahtev nekakav novac, u stvari je laž, to nije istina.

Ovim članom 4. se u stvari menja član 7. postojećeg zakona. Naslov iznad tog člana 7. glasi – Hijerarhijski okvir i osnova. Tu je predlagač predložio da se ta dva postojeća stava promene.
Drugi stav, predlagač je predložio da glasi: ''Ako je plan ili program sastavni deo određene hijerarhijske strukture – dakle, imamo rečenicu koja počinje sa 'ako' – strateška procena uticaja na životnu sredinu radi se u skladu sa smernicama strateške procene uticaja na životnu sredinu plana ili programa višeg hijerarhijskog nivoa.'' Tu ništa nije sporno.
Mi smo predložili jedino da se briše ovaj prvi deo rečenice, gde vi kažete – ako. Mi takođe predlažemo da drugi stav glasi – strateška procena uticaja na životnu sredinu radi se u skladu sa smernicama strateške procene uticaja na životnu sredinu plana ili programa višeg hijerarhijskog nivoa. Zašto? Zato što je životna sredina jedan čitav koncept i uvek imate da je ona deo nekog šireg hijerarhijskog nivoa ili programa.
Dakle, nikada to nije onako izolovano, pa može da se radi na svoju ruku, a da nije deo neke celine. Zato smatramo da je ovaj prvi deo rečenice – ako je, da je ovde apsolutno nepotrebno. Smatram da ste mogli da prihvatite ovaj amandman.
Međutim, ono što nije u redu, to je obrazloženje koje ste vi nama dostavili zašto odbijate ovaj amandman. Svim poslanicima i građanima sam objasnila u čemu se obrazloženje sastoji, odnosno u čemu se on sastoji, samo da se prvi deo rečenice briše. Vi ste mogli da obrazložite da smatrate da podnosioci amandmana nisu u pravu zbog toga i toga, ali niste mogli da kažete da se amandman ne prihvata iz razloga pravnotehničke neispravnosti.
Dakle, to ministar Dulić jako dobro zna, jer je bio i poslanik i predsednik Skupštine, naš Zakonodavni odbor razmatra svaki amandman, pa ako nije u skladu sa zakonom taj amandman se odbija, pa mi o njemu ne možemo ni da raspravljamo, zato što nije pravno moguć.
Kada je ovaj amandman prošao proceduru kroz Zakonodavni odbor, onda znači da je on pravno moguć, a sada sam sa vama razgovarala o čemu se radi, pa je potpuno logično da ovakvo obrazloženje ne možete da nam dostavljate.
Mogli ste da kažete da je u suprotnosti sa idejom, konceptom zakona itd, to bi bilo vaše viđenje, ali ne i da je pravnotehnički neispravno. Volela bih da nam objasnite.
To nije jedini amandman, izgleda da je bilo previše amandmana, pa je ljude u ministarstvu mrzelo da pišu obrazloženja valjana, ali ne možete da nam odgovorite da je pravnotehnički neispravan.

Praktično je ovaj amandman istovetan prethodnom amandmanu, o kojem je govorio moj kolega Milan Dimitrijević, odnosno član 3. govori o značenju raznih izraza, koji se koriste u važećem zakonu, pa ste našli za shodno da u ovom značenju izraza preformulišete definiciju šta su to štetni efekti, odnosno u sadašnjem zakonu piše – štetni efekti jesu negativni uticaj buke na zdravlje ljudi i na životnu sredinu.
Vi sada nama predlažete da nema štetnih efekata po životnu sredinu, zato što vi ovom izmenom praktično hoćete da brišete reči – životnu sredinu.
Smatramo da su štetni efekti i po zdravlje ljudi, i po životnu sredinu, te da zaista ne treba da menjate ovu tačku.

Izvinjavam se, nisam stigla da se prijavim od silnih papira.
Ovaj amandman je na član 3, a inače na postojeći član 7, koji govori o određenim nadležnostima, obavezama koje imaju autonomne pokrajine.
Predlagač sada kroz ove izmene predlaže da autonomne pokrajine nisu u obavezi da izrade strateške karte buke, a to jeste do sada bila njihova obaveza i da one nisu u obavezi da donose akcione planove zaštite od buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji.
Ne vidimo zbog čega ste autonomne pokrajine oslobodili ovih obaveza. To treba da ostane obaveza autonomnih pokrajina.

Ovaj amandman se praktično odnosi na član 21. Predlagač svojom izmenom ovaj član menja tako što smatra – dve ili više jedinica lokalne samouprave nemaju potrebu da donose zajedničke lokalne planove, ukoliko je to neophodno za efikasno i koordinisano sprovođenje mera zaštite od buke u životnoj sredini na zajedničkom području.
Uopšte nam nije, nama koji smo predložili ovaj amandman, jasno zbog čega je predlagač predložio da se ovo iz postojećeg zakona briše, pogotovo kada je ekologija u pitanju. Lokalne samouprave ne samo što treba, nego su prinuđene da sarađuju.
Imate jednu neuspešnu akciju gde se lokalne samouprave dogovaraju o formiranju regionalnih deponija, a kada je zaštita životne sredine, pa i od buke, apsolutno ne može nijedna lokalna samouprava to samostalno da radi zato što niko nije izolovan i uopšte nam nije jasno zbog čega ste predložili da se briše.
Mogli ste, mogu da pretpostavim koji je razlog, da dozvolite da ovaj zakon živi godinu dana, ili koliko, i da se nijedan akcioni zajednički plan nije pojavio i da ste vi smatrali, zato što to u praksi nije prihvaćeno i zaživelo, pa da ste zbog toga i ovu odredbu brisali. Međutim, to ste mogli da napišete i u obrazloženju zašto odbijate ovaj amandman.
Inače vam je i za ovaj amandman obrazloženje koje nam je od vas stiglo opet da je pravnotehnički amandman neispravan, inače su svi amandmani koje smo podneli na Predlog Zakona o zaštiti od buke tako obrazloženi, da su pravnotehnički neispravni.
Gospođo predsednice, molim vas da proverite kod predsednika Zakonodavnog odbora, koji je pustio da ovi amandmani prođu kao pravno ispravni, da vidite gde je problem, da li je u Zakonodavnom odboru, pa oni nisu prepoznali pravnotehničku neispravnost ili je problem u Ministarstvu za životnu sredinu.

Nije baš po amandmanu, nego, ako se gospodin Dulić naljuti zbog nečeg drugog, onda nađe za shodno da nam spočitava da ne znamo da pišemo amandmane.
Samo ako pogledate Zakon o zaštiti od buke, nemam ga sada ovde, videćete da su se naši amandmani odnosili na one članove koje ste vi izmenama otvorili.
Dakle, vi imate iskustva kao poslanik, imam i ja, a uostalom, i naš Zakonodavni odbor bi to primetio i rekao bi, ljudi, vi pišete amandmane na one članove koji nisu otvoreni.
Nemojte zato što vas je tema naljutila da sada spočitavate da ne znamo kada možemo, kada su izmene i dopune, jedino na te članove koji su otvoreni da pišemo amandmane.

Ovo je amandman na isti član, s tim što je ovo predlog da se promeni stav 5. Smatrali smo da ovako kako je predloženo, gde ne postoje nikakvi rokovi, smatramo da je tu trebalo uvesti neke rokove i takav amandman smo podneli, odnosno da se rešenje o prethodnoj zaštiti objavljuje u roku od sedam dana u "Službenom glasniku RS".
Dakle, uvodimo rok do kada će se to objaviti u "Službenom glasniku", a da se, zatim, u roku od 15 dana dostavi organu nadležnom za proglašenje zaštićenog područja, lokalnoj samoupravi na čijoj se teritoriji nalazi to područje, pod prethodnom zaštitom i zavodi radi upisa u registar zaštićenih prirodnih dobara.
S obzirom na to da ste u obrazloženju, kojim ste odbili prethodni amandman koji se isto odnosio na ovaj član, gde mi smatramo da nije dovoljno da se samo pribavi mišljenje, nego da treba sačekati i saglasnost određenih ministarstava i da zbog toga navodite da je u pitanju brzina, zašto odbijate da ta saglasnost nekada dugo traje itd, onda je trebalo da prihvatite i ovaj amandman, zato što ovaj amandman upravo govori o brzini i o rokovima. Ovako kako ste vi ovo ostavili otvorenim, to može i za godinu dana da se objavi u "Službenom glasniku".

Gospođo Čomić, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, pitanje bih uputila ministru Milosavljeviću, zato što mislim da nije u redu i nije pošteno da sve mora potpredsednik Vlade da odgovara. Verovatno se već i umorio.
Kao uvod za ovo pitanje poslužiće mi deo, jedan odlomak iz ekspozea mandatara za sastav Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića, 7. jula 2008. godine. Tada je tadašnji mandatar, a današnji predsednik Vlade, narodne poslanike i sve građane Srbije obavestio o prioritetima tada buduće Vlade, koja je sada već dve i po godine na vlasti.
Šta su ključni elementi tog programa? To su bili, između ostalog, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije. Kasnije u ekspozeu je on razradio te pojedine elemente. Ja ću pročitati deo o tome šta će uraditi Vlada koja je tada za sebe rekla da je socijalno odgovorna:
"Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva. Cilj Vlade je da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka. Želimo da izgradimo društvo u kome će svi građani imati šanse za napredak na društvenoj lestvici. U takvom društvu će besplatno visoko obrazovanje biti dostupno svim marljivim učenicima i studentima, besplatna zdravstvena zaštita garantovana svim siromašnim građanima, a svi građani Srbije biti zaštićeni od ekstremnog siromaštva".
Morate priznati, kad se ovo danas pročita, zvuči kao jedna dobra šala ili dobar vic.
Danas se negde oko 15.00 časova pojavila agencijska vest o tome da se pet sindikata, reprezentativnih, dogovorilo o tome da će 2. novembra početi sakupljanje potpisa za smenu Vlade i da će 10. novembra početi dnevne štrajkove upozorenja itd.
Moje pitanje je vrlo konkretno: Kako vi kao ministar u toj vladi razumete najavu ovih pet sindikata o organizaciji protesta i kako će se Vlada Republike Srbije ponašati prema zahtevu milion radnika, odnosno kada dobije tih milion potpisa, naravno, ako ovih pet sindikata prikupe tih milion potpisa? Hvala.

Hvala, ministre Milosavljeviću. Zaista ne vidim na čemu vi zasnivate taj svoj optimizam i sve te pozitivne reči koje ste izrekli?
Pre par meseci ste vi takođe izjavili kako u Srbiji nema inflacije, pa su onda osvanuli napisi u novinama da ste vi dopisnik iz inostranstva. Ili, drugim rečima, da vi izgleda zaista ne poznajete realnost i kakav je standard građana iz Srbije, i onih koji rade i penzionera itd. Spominjete 5.000 dinara kao neku veliku pomoć.
Uostalom, niste mi odgovorili na pitanje. Bila sam vrlo konkretna. Kako razumete najavu sindikata da će da organizuju protest u novembru i kako će se ova vlada, jer ste vi ministar u toj vladi, odnositi prema tome? Nema razloga da sumnjamo da sindikati neće skupiti tih milion potpisa? Kako ćete se vi kao ministar osećati i kakva će biti vaša odluka? Da li ćete predložiti da Vlada kompletna podnese ostavku ili ćete nastaviti kao da se ništa ne dešava?