Podneli smo amandman na član 49. na stav 4. koji govori o nekim rokovima. Kaže se da pravno lice koje izvrši izvoz ili uvoz psihoaktivne kontrolisane supstance mora u roku od 15 dana od izvršenog izvoza odnosno uvoza da obavesti ministarstvo o količini izvezene odnosno uvezene psihoaktivne kontrolisane supstance. Smatramo da rok od 15 dana veoma dug i da zaista ministarstvo treba ranije da bude obavešteno o ovim vrstama aktivnosti.
Malo pre ste govorili o tome da u prethodnom članu imate rok odmah, s mesta bez odlaganja, a ovde se ostavlja rok o izveštavanju ministarstva o ovakvim delatnostima. Naravno, sve je to legalno, ali je rok od 15 dana i suviše dug. Predlažemo da se taj rok skrati na tri dana.
Vidim da ste iz ostalih poslaničkih grupa imali takođe predloge za smanjivanje rokova, tako ste mogli da prihvatite i neko drugo rešenje ako baš smatrate da je rok od tri dana i suviše kratak. Mi ne smatramo tako. Dakle, za tri dana zaista može uvoznik odnosno izvoznik da obavesti ministarstvo o time delatnostima.
Onda se u obrazloženju pozivate na praksu i rok koji postoji, koji se odnosi na samo Ministarstvo zdravlja RS, a to je da ste vi u obavezi kao ministarstvo da u roku od 15 dana izvestite međunarodni biro za kontrolu narkotika o uvozi odnosno o izvozi psihoaktivnih supstanci. Sada se pozivate na ovu praksu međunarodnom i uvodite je u unutrašnju komunikaciju.
Mislim da to nema veze jedno s drugim, koliko ima vremena ministarstvo da izvesti o tome i neko pravno lice koje se ovim bavi. Zaista rok od 15 dana i suviše dug rok. Ne razumem zbog čega je toliki rok ostavljen.

Kada su u pitanju ovakve vrste supstanci mislim da uvek može da postoji doza sumnje da je u pitanju neka nelegalna radnja. Dakle, kada su ovakve supstance u pitanju zaista ima mnogo zloupotreba.

Ovaj član 108. je prvi u nizu kaznenih odredaba koji predviđate ovim predlogom zakona i reguliše ovde privredne prestupe. Vi ste vrlo iscrpno naveli koji su to sve prestupi koji mogu biti predmet ove kazne.
Recimo, samo ću navesti neke: da se novčanom kaznom kažnjava privredni subjekat koji obavlja proizvodnju, odnosno promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u suprotnosti sa ovim zakonom, zatim, ako prenese dozvolu za proizvodnju i promet na neko drugo pravno ili fizičko lice, ako prenese dozvolu za izvoz, odnosno uvoz na neko drugo pravno lice, ako gaji konoplju u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, ako gaji biljke iz kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance, obavlja njihov promet, ako gaji mak u suprotnosti sa ovim zakonom, ako vrši uvoz, odnosno izvoz slame maka u suprotnosti sa ovim zakonom, ako vrši uvoz lekova koji sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance, za koje nije izdata dozvola lek itd. Dakle, vrlo ste iscrpno ovde naveli 11 veoma ozbiljnih prekršaja.
Vi predlažete novčanu kaznu za ovu vrstu privrednih prestupa od milion do tri miliona dinara. Mi smo predložili da najmanja zaprećena bude dva miliona. Dakle, privredni prestup bi se kaznio iznosom od dva miliona do tri miliona dinara, zato što prosto smatramo za prestupe ove ozbiljnosti da je najniža zaprećena kazna od milion dinara i suviše mala.
Vi ste odgovorili da smatrate da je vaš predlog bolji, naravno, čim niste prihvatili amandman, i da je tu ostavljen dovoljan raspon sudiji da u sudskom postupku, u zavisnosti od utvrđenog prekršaja, odredi odgovarajuću novčanu kaznu.
Zamerate ovom predloženom amandmanu da ne ostavlja dovoljan raspon za utvrđivanje novčane kazne. Pa to je i bila namera ovog amandmana, jer smatramo da je ovaj raspon koji vi nudite od milion do tri miliona dinara preveliki i da najniža zaprećena kazna za ove zaista vrlo ozbiljne privredne prestupe treba da bude najmanje dva miliona dinara.

Hvala, gospođo Čomić. Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, danas ću govoriti samo o jednom ugovoru, a to je Ugovor između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju. Kolege iz moje poslaničke grupe su, koliko im je to vreme dozvolilo, govorile o ostalim ugovorima o kojima danas razgovaramo.
Ovaj ugovor između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju je potpisan 29. juna ove godine u Beogradu. Potpisali su ga ministar pravde Srbije Snežana Malović i ministar pravde Hrvatske Ivan Šimonović. Kako je tada za medije rekla ministarka pravde, da je ovaj ugovor za Srbiju i Hrvatsku veoma važan i kako su obe države odlučne da ne dozvole da mafije imaju sigurnu kuću ni u jednoj od ove dve zemlje. To je sasvim izjava na mestu.
Dalje je ministarka govorila, kada je govorila o značaju ovog sporazuma, da se njime postižu dva osnovna cilja koja su postavljena i prilikom formiranja Vlade Srbije, a to su evropske integracije i intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ne shvatam kako ovaj sporazum, što se tiče prvog dela ove njene izjave, baš ne razumem kako on utiče na ubrzanje procesa evropskih integracija. Ali, recimo, ovaj drugi deo, da on može da doprinese borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, to razumem i to je takođe jedna dobra izjava.
Kada je ovaj sporazum potpisan, koji po mom mišljenju nije baš dovoljno prostora dobio u medijima i u javnosti, on je potpisan u vreme kada je Srbija tražila da Hrvatska izruči Sretka Kalinića, koji je počinio zločine i u Srbiji i u Hrvatskoj, mada mu je u toku još suđenje. Mislim da je čak on isporučen.
Tako je ovaj sporazum u svetlu tih događaja i izručenja jedne određene osobe, a drugi mnogo opasniji aspekti i štetniji po Srbiju, po građane Srbije, po građane koji imaju dvojna državljanstva, državljanstvo i Hrvatske i Srbije, nije se o tome dovoljno govorilo.
Moj kolega Krasić je ukazao na strašnu simboliku podudaranja datuma 17. decembra pre 20 godina, kada je stvorena Republika Srpska Krajina, kako reče, iz velike nužde, i današnjeg dana, posle 20 godina, da mi u parlamentu Srbije hoćemo da potvrdimo, a to će biti za nekoliko dana, ovaj ugovor sa Republikom Hrvatskom o izručenju.
Ne mogu ni da zamislim kako se osećaju ljudi koji su od 1992. godine do čuvene "Oluje" nalazili utočište u Srbiji, zahvaljujući velikom srcu srpskog naroda i razumevanja za njihove probleme. Kako se oni osećaju, oni koji do dan danas nisu mogli da reše, mislim na stanove i kuće, ono što im je oteto, gde imate raznorazne županijske sudove koji izmišljaju krivice ljudima koji su u tim gradovima nekada živeli, a danas su morali da pobegnu, odnosno žive u Srbiji.
Ovaj zakon može da bude veoma zloupotrebljen, ali on je mač iznad glava tih ljudi. Za vreme nedavnog boravka u Hrvatskoj, predsednik Srbije Boris Tadić, učinio je jednu veliku uslugu predsednik Hrvatske Ivi Josipoviću i predsedniku Vlade Jadranki Kosor, takvu uslugu da ovi koji su bili pre njih, na čelu Hrvatske države, o tome nisu mogli ni da sanjaju. Nedavno je takođe, predsednik Tadić, u intervjuu za jednu rusku televiziju, "Rusija danas", a mi čak gledamo to, zato što je to kablovski program, pa se sada to vrti i na ''Jutjubu'', on je rekao za sebe da je jedan prosrpski predsednik.
Da li je to moguće? Predsednik Srbije, pa prosrpski nastrojen. Dakle, neverovatno je, ali dočekali smo da se na čelu države nalaze ljudi koji imaju pozitivna osećanja prema toj državi, odnosno Srbiji. Ostaje da se nadamo, jer to nisu izrekli, da je predsednik Vlade gospodin Cvetković, prosrpski premijer, ostaje da se nadamo da je i ministar Bradić prosrpski ministar. Nadam da gaje pozitivna osećanja prema državi na čijem su čelu.
Međutim, ono što se za gospodina Tadića može reći, jeste da je on, po onim uslugama, ustupcima i svim dobrim stvarima koje je uradio za Republiku Hrvatsku, moglo bi se reći da je ne samo prosrpski, nego i prohrvatski predsednik.
Opet se vraćam na tu posetu 25. novembra, to je bila zvanična poseta, on je bio zvanični predstavnik Republike Srbije. Ono što se dogovori, kao predsednik Srbije, onda je to i zvaničan sporazum. Na šta je pristao i šta se dogovorio sa Hrvatima, naš predsednik, sada ću vam reći. On je velikodušno izjavio u Zagrebu da oprašta Hrvatskoj državi dug od tri milijarde evra, doduše, tuđih para, a čijih para? Onih ljudi, tu vam je preko 35 hiljada po popisu, stanova, a koje su Srbi napustili u hrvatskim gradovima, kada su morali da napuste urbane sredine, to su ti stanovi, njihova procenjena vrednost tržišna u ovom trenutku je tri milijarde.
Sada se vraćam na ono kakav je to veliki poklon za Republiku Hrvatsku. Hrvatska se nalazi pred vratima EU, ali EU očekuje od Hrvatske da reši još neke postojeće probleme, pa između ostalog, da stvori uslove za povratak proteranih Srba i da nadoknadi štete, odnosno štetu koja je učinjena od strane Hrvatske države, ne pojedinaca, nego države. U tom spektru dominira upravo ovaj problem stanarskih prava. Ako se sećate u bivšoj nam zajedničkoj državi, postojao je Institut stanarskog prava i on je bio potpuno izjednačen sa privatnim vlasništvom po zakonu.
Kako su Srbi ostali bez tih stanova u Hrvatskoj? Posle prvih višestranačkih izbora, kada je u Hrvatskoj pobedio Franjo Tuđman i HDZ, stvorena je zastrašujuća antisrpska atmosfera, a to je dovelo do ubistava u raznim gradovima u Hrvatskoj, i to je dovelo da oko 250 hiljada Srba napusti gradove. To su, Zagreb, Zadar, Split, Šibenik itd. U tim gradovima su ostavili svu svoju imovinu, pa i stanove.
Zatim su lokalne vlasti kroz osmišljenu akciju i uz punu podršku hrvatske države podsticale otimanje tih stanova, tako što su Hrvati ulazili u napuštene stanove Srba, njima je bilo omogućeno da te stanove kupe, odnosno otkupe, pa je tada hrvatska država stajala iza projekta etničkog čišćenja.
Novi vlasnici stanova su i uknjižili te stanove. Kada se čitav proces završio onda je Hrvatska donela zakon da se ukida stanarsko pravo kao vid imovine, kao državni projekat.
Da se vratim na ovu posetu predsednika Tadića, to što je on pristao da se hrvatskoj državi oprosti ovaj dug zadalo je poslednji udarac u tom velikom problemu i udarac izbeglicama koje žive u Srbiji.
Naime, on postiže sporazum, sa Josipovićem i sa Jadrankom Kosor, da se organizuje međunarodna donatorska konferencija. To smo tada čuli, kasnije nismo čuli puno detalja, nismo znali ni kada će biti, ni koliko novca planiraju, ništa nismo znali.
Zaista, da li neko može da poveruje ili da li se to uopšte sme rešavati na taj način, da možete to da organizujete uz blagoslov i amin Srbije, odnosno srpskog predsednika, organizujete vi donatorsku konferenciju i tu će države ili institucije koje nemaju ništa sa otimačinom koja se desila devedesetih godina u Hrvatskoj, oni će sada tu da ulažu i da daju novac, kako bi Hrvatska rešila taj problem.
Dakle, hrvatska država je napravila državnu pljačku. Prema tome, hrvatska država treba da reši ovo pitanje, ali izgleda da naš predsednik ne misli tako, i on je jednostavno pristao na jednu jeftinu podvalu.
Samo dan posle, odnosno po odlasku predsednika Tadića iz Hrvatske, odmah je Vlada Hrvatske izašla u javnost sa stavom da su otklonjene sve prepreke na putu Hrvatske u EU. Verovatno su u tajnosti predsedniku Tadiću rekli hvala, javno nisu. Tako se izgleda rešavaju sporovi i problemi koji postoje između ove dve države.
No, što neko reče, glavno je da je Boris video Zagreb, video je i Severinu. To smo videli u žutoj štampi, pa makar, možda mu je Ivo Josipović poklonio i CD.

Pred sobom imamo jedan prilično kratak zakon. Imamo svega pet članova, s tim što je peti član opšte prirode. Međutim, ovaj zakon se i te kako tiče direktno velikog broja ljudi.

Čuli smo da u Srbiji u ovom trenutku radi oko 27.000 državnih službenika i nameštenika i suština ovog moglo bi se reći da su dve stvari kada je u pitanju izmena postojećeg zakona, a to je da se utvrđuju novi koeficijenti za državne službenike i nameštenike, čije su plate ispod republičkog proseka.

Dodala bih još da su mnogo ispod republičkog proseka ako znamo da je republički prosek oko 33.000, onda postoje neki državni službenici i nameštenici koji imaju platu oko 14.000-15.000. Dakle, skoro je dva puta to njihovo primanje niže od republičkog proseka.

Tom korekcijom nisu obuhvaćeni svi platni razredi. Razvrstano je od 12. do 10. platne grupe. Izvinjavam se što sam upotrebila jedan arhaičan izraz, nisu platni razredi nego platne grupe. Dakle, to su platne grupe kada su u pitanju državni službenici, gde su zaista najniži koeficijenti. Dakle, tu dolazi do promena i kada su nameštenici, pošto su oni drugačije podeljeni, od 1. do 6, obuhvata platne grupe od 6. do 3. Dakle, 2. i 1. itd, kod njih neće doći do promena.

Još nešto što predlagač ovim zakonom predlaže to je da se smanji raspon plata u državnim organima i da se taj odnos od 1:9 promeni na 1:6. Smatramo da je to celishodno rešenje jer su ovim ljudima zaista nedopustivo male plate.

Citiraću jednu rečenicu iz obrazloženja gde kažete da će se usvajanjem ovog zakona obezbediti povoljniji uslovi za ekonomsku egzistenciju državnih službenika i nameštenika. Mislim da neće doći do nekog velikog poboljšanja standarda ovih građana jer su to toliko mala primanja da i kada dođe do tog povećanja teško da će to da pruži neko značajno povećanje životnog standarda i tih ljudi i njihovih porodica.

Zašto? Zato što je dve i po godine ova vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem uticala na ozbiljno pogoršanje standarda svih građana u ovoj zemlji, ne samo državnih službenika i nameštenika. Ona definitivno ne može da obezbedi socijalnu sigurnost nikome, pa ni ovoj kategoriji uz sva povećanja koja su ovde predviđena a koja su minimalna.

Skoro da je zaboravljeno da je ova Vlada prilikom formiranja samu sebe nazvala socijalno odgovornom. Volim s vremena na vreme da pročitam i narodnim poslanicima, ali pre svega građanima, da ih podsetim na neke delove ekspozea iz maja 2008. godine, a ekspoze je program ove vlade, kada je Mirko Cvetković, tadašnji mandatar, svima nama i građanima Srbije obećao da će to biti jedna socijalno odgovorna Vlada.

Dakle, 2008. godine gospodin Cvetković kaže da je jedan od prioriteta Vlade Srbije jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, a posebno najugroženijim kategorijama stanovništva, da je cilj Vlade da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka.

Dakle, niti ima napretka niti ima socijalne sigurnosti i odgovornosti. Nažalost došlo je do velikog poboljšanja i pada standarda svih građana. Neki dan je bila jedna konferencija za štampu gde su izneti zvanični statistički podaci koji govore o tome u kakvoj ekonomski državi živimo, kakav je standard građana Srbije posle dve i po godine. Podaci se odnose na 2010. godinu koja je već pri kraju, a to je da je standard građana u 2010. godini pao za čak 25%, dakle, za jednu četvrtinu se standard svih građana pogoršao i to su najnoviji ekonomski parametri.

Od početka su životne namirnice poskupele za 11% da budem preciznija za oko 11,2%. To kaže Zavod za statistiku u proseku, mi svi znamo da su neki proizvodi mnogo više poskupeli, neki manje, ali su statističari izračunali da je to negde 11 do 12% u proseku. Da su nam plate svima realno smanjene za više od 13% i tu je tih 25% pogoršanja ukupnog standarda svih nas. Gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo i to su oni svakodnevni proizvodi koje jedna porodica zaista mora da kupi, tu su ulje, mleko, meso itd.

Dakle, situacija je očita. Čini mi se da je juče guverner gospodin Šoškić, ne znam šta je time hteo da kaže valjda da uteši građane Srbije, pa je rekao – da on zaista smatra da u sledećoj godini inflacija ne može biti veća od 14,5%, da je to i njegovo predviđanje, znači on već govori o 2011. godini, tako da ne da možemo očekivati poboljšanje standarda, nego će i ovih 25% iz ove godine, verovatno narasti na 30 ili 35% sledeće godine. To su neki od rezultata ove socijalno odgovorne Vlade.

Podsetiću vas samo da je lider DS i predsednik ove države nedavno izjavio da je zahvaljujući antikriznim merama sprečen bankrot Srbije, a samo pre godinu, godinu i po je pričao o tome da je ova ekonomska kriza u stvari jedan razvojna šansa Srbije. Kako stigosmo od razvojne šanse do toga da nam je standard ovako loš, da je sve veći broj ljudi u Srbiji koji žive ispod linije siromaštva?

U ovom obrazloženju kažete, to je glava 4, govorim o ovom zakonu, finansijska sredstva koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona, žao mi je što gospodin Marković nije tu, da za sprovođenje ovog zakona je potrebno obezbediti dodatna sredstva u iznosu od oko milijardu i 600 miliona dinara u budžetu RS za 2011. godinu kako bi ovaj zakon stupio na snagu 1. januara 2011. godine.

Potrebna sredstva korisnicima bi se obezbedila preraspodela tih sredstava obezbeđenih budžetom za 2011. godinu na način i u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu. Kratko rečeno, ovde nam predlagač kaže koliko je sredstava potrebno da bi se izmene i dopune ovog zakona sprovele, kako bi se zakon primenio, a onda nam i kaže da to ne bi bilo povećanje nego bi bila preraspodela u okviru sredstava koja su obezbeđena.

Kažem, žao mi je što gospodin Marković nije tu, bio je tako aktivan u ovom prvom delu diskusije o ovom predlogu zakona, neću da verujem da on ovde nije zbog toga što verovatno više nema direktnog prenosa. Ako je u prvom delu sednice učestvovao aktivno, onda je mogao da ostane i da sasluša diskusiju ostalih poslanika do kraja. Gospodin Marković, odnosno njegovo ministarstvo kaže da će preraspodeliti postojeća sredstva.

Imam odličan predlog kako da se uštede neka sredstva, pa onda i kako da se izvrši preraspodela. Vratila bih ovu Vladu na jedno od obećanja koje su dali svim građanima Srbije i narodnim poslanicima, a to je bili reč da se mora smanjiti državni aparat. Nije došlo do smanjenja državnog aparata. Imamo da se u dnevnim novinama vode polemike između pojedinih ministara i stranaka itd, da se licitira, jedni kažu da nije bilo reči o smanjenju državnog aparata, odnosno Vlade i ministarstava, drugi čak idu dotle da smenjuju neke ministre itd, ali to je sve u novinama. Rekla bih da je to sve – rekla kazala, ali ozbiljne volje i namere da se smanji državni aparat u Srbiji ne postoji.

Osnivaju se kancelarije, saveti, raznorazne radne grupe i sve to na sednicama Vlade. To su dostupni javni podaci. Odete na sajt Vlade i tačno vidite šta je na kojoj sednici novoosnovano. To je jedno, formiranje novih tela koje bi trebalo da prestane, kao i da se stalno zapošljavaju novi činovnici u već postojećim telima. Prosto je zabrinjavajuće gomilanje institucija. Kažem gomilanje. Negde imate da se formira novi organ, savet, radna grupa itd za neke poslove za koje postoje već određena tela i u Vladi i u državi.

Navešću jedan primer koji su sve organi i institucije formirani, a koji se bave regionalnim razvojem, koji u svojim obavezama između ostalog imaju veoma naglašenu ulogu da se bave regionima i ravnomernim regionalnim razvojem.

Zbog čega? Zato što je, čini mi se, u septembru formirana sedma takva institucija. Tu može da dođe do smanjenja i do štednje. Nabrojaću koje su to. Imamo Ministarstvo bez portfelja, na čijem je čelu ministar Sulejman Ugljanin, koje je zaduženo za ravnomerni regionalni razvoj. Imamo Ministarstvo za NIP, gde su skoro sve aktivnosti kobajagi, što bi rekla deca, ili tobože usmerena ili imaju prednost nerazvijeni delovi Srbije.

Postoji Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Postoji Agencija za mala i srednja preduzeća koja u svom opisu rada ima naglašenu funkciju ka delovima Srbije koji nisu razvijeni i tu je ovo mamutsko ministarstvo koje u svom nazivu ima Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Kada je u pitanju ovo ministarstvo, na šta su se svele aktivnosti Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj? Svele su se na politički projekata stranke G17 plus, gde su oni prepoznali mogućnost kroz ovo ministarstvo koristeći novac iz budžeta da formiraju regione po Srbiji i da ih udružuju i da formiraju stranku kojoj su dali novi naziv. Nije više G17 plus nego je URS, odnosno Ujedinjeni regioni Srbije.

Većina aktivnosti ovog ministarstva se praktično svodi na neku teritorijalnu podelu koju smo imali u nekim mračnim vremenima, gde se teritorija Srbije delila na nahije, a na čelu tih nahija su se, čini mi se, nalazili knezovi, a sada su na čelu nahija, odnosno ovih URS političari i članovi G17 plus iz tih regiona.

Dakle, eto u šta se pretvorila briga o regionalnom razvoju Ministarstva za ekonomiju. Izgleda da ministar Dinkić zaista mnogo veruje u onu latinsku – divide et impera, zavadi pa vladaj. Na sve to, odnosno na sva ta tela koja postoje i koja se bave regionalnim razvojem, u septembru je formiran i Savet za razvoj nedovoljno razvijenih područja koji ima predsednika i šest članova. Dakle, formirala je Vlada u septembru sedmo telo koje treba da se bavi regionalnim razvojem. To je što se tiče tog dela.

Na primer, Vlada je nedavno osnovala kancelariju koja se zove Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Ovo je opet dupliranje. Zašto? Zato što se tim poslom godinama bavi uprava odnosno jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa. Imamo apsolutno dupliranje.

U javnosti je gotovo nezapaženo prošlo imenovanje dva nova pomoćnika direktora Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju. U toj je kancelariji radilo osam ljudi, ali su imenovana i dva nova pomoćnika. Jedinu aktivnost koju ja znam da je ova kancelarija za decentralizaciju imala je ta da je štampala jedan časopis koji se zove "Decentralizator".

Moje pitanje za gospodina Markovića, na koje mi može i pismeno odgovoriti, da bi nas, narodne poslanike, zaista interesovalo kakve je sve aktivnosti Nacionalni savet za decentralizaciju imao u prethodnoj godini? Pretpostavljam da su oni dužni, kao i sva ostala Vladina tela, da Vladi barem jednom godišnje dostavi izveštaj o svom radu. Tako bih i završila. Vi biste mogli sve narodne poslanike da obavestite šta radi ovaj nacionalni savet koji izdaje časopis koji se zove "Decentralizator"? Hvala.

Gospođo Čomić, mi smo još uvek kod člana  1. ovih izmena i dopuna. Doduše ovaj predlog zakona ima samo tri člana, od kojih je jedan opšti, tako da nije ni čudo što toliko traje, s tim što moram reći da sam uživala u ovoj iscrpnoj diskusiji, pre svega između očigledno dobrih pravnika, ali mi je bilo zadovoljstvo slušati ovako iscrpne diskusije o ovom članu.
Žao mi je što ovde nema više poslanika, pogotovo poslanika koji čine skupštinsku većinu, svega je sedam-osam ljudi ovde, nema ni ministra, tako da građanima koji posmatraju ovaj prenos ovo inače izgleda malo neobično, ispade da mi poslanici iz opozicije ubeđujemo jedni druge, i ministar nije tu, dakle, ne možemo ni njega da ubedimo da prihvati ove naše amandmane. Tako da to malo sve zbunjujuće deluje.
Moj amandman se odnosi na čuveni član 1, s tim što poslanici DSS predlažu da se briše stav 3. iz prvobitne varijante odnosno pre nego što li je Vlada podnela amandman na ovaj svoj predlog.
Prva verzija je glasila da način i bliže pod kojima se vrši uvid i pribavljaju podaci iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada. Dakle, to je taj predlog koji smo mi dobili. Na osnovu ovog predloga smo mi napisali amandman, gde predlažemo predlagaču da se reč "Vlada" briše i da se umesto reči "Vlada" ovde nađu reči ili unesu reči "ministarstvo nadležno za poslove državne uprave" odnosno i oni koji su predložili ovo.
U međuvremenu je Vlada podnela amandman na svoj predlog i izmenili su ovaj član, pa sam u obrazloženju dobila da se ovaj moj amandman ne prihvata, ali zato što je podnetim amandmanom Vlade, naknadna intervencija na izmene i dopune zakona, član izmenjen.
Sada ću vam pročitati šta je u stvari taj amandman i koje su to izmene. U prva dva stava se dodaje reč kada su u pitanju podaci da se vrši uvid, da se pribavlja i na nekoliko mesta se ubacuje reč – obrađuje. Tu se proširuje tim rečima.
Stav 3. glasi, to je ta izmena, u postupku iz stava 1. ovog člana organ državne uprave može vršiti uvid, pribavljati i obrađivati samo one podatke koji su zakonom ili posebnim propisom utvrđeni kao neophodni za rešavanje o određenom pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Ovo u svakom slučaju jeste poboljšanje u odnosu na to da to nije ni postojalo u ovoj prvoj varijanti.
Međutim, kada smo podnosili ovaj amandman, osim što smo hteli da vam na primer skrenemo pažnju na taj deo koji nije regulisan izmenama, hteli smo da vam skrenemo pažnju da je ovo čitav jedan proces, neću ga nazvati projektom, koji je započelo Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu i smatramo da taj proces treba da nadgleda i da dalje vodi i da za njega odgovara Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Jeste da je to ministarstvo deo Vlade, ali to je kolektivni organ. Kada je ovaj proces u pitanju, koji je veoma osetljiv, gde može da dođe do raznih zloupotreba, gde postoje raznorazne opasnosti, dobro je da se zna koje je ministarstvo, odnosno državni organ odgovoran za sve ovo i ko će sve to pratiti.
Osvrnuću se na par stvari koje je ministar Marković rekao u svom uvodnom izlaganju kada je obrazlagao ovaj zakon. Sa mnogim stvarima se slažemo. Smatramo da jeste dobro što je započela automatizacija procesa izdavanja dokumenata iz matičnih knjiga, što se uspostavlja centralni registar matičnih knjiga, da je dobro što će svaki građanin Srbije u nekom doglednom vremenu kada se uslovi steknu da dobija izvod iz matičnih knjiga i to bilo gde bez obzira na matično područje. To smo isto čuli u izlaganju ministra Markovića, da je za sada uneto ili da postoji oko dva miliona unosa.
Imam neke prijatelje koji su govorili o tome kako je to dobra stvar što sada možete, ukoliko u određenoj opštini postoje uslovi, da elektronskim putem naručite izvod iz matične knjige rođenih, da vam to poštar donese i vi platite, mislim da ta usluga košta oko 300 dinara. To je tek prva faza čitavog ovog procesa, da građanin ne mora da ide na šalter, ne mora da putuje, nego ukoliko postoji E uprava uspostavljena u određenoj lokalnoj samoupravi, to je svakako napredak. Međutim, kao što rekoh, to je tek prvi korak.
Mnogo toga je potrebno uraditi da bi se uopšte došlo do toga da državni organi između sebe kvalitetno komuniciraju, jer i ovaj član reguliše taj međusobni odnos organa državne uprave sa drugim organima itd.
Ovde je jako puno reči bilo o tome da neki zakon nije do sada izmenjen, da ga treba izmeniti. To pravnici malo bolje znaju. Izgovoriću, možda bude bogohulno za pravnike i eksperte, zašto ovu čitavu materiju ne bismo regulisali posebnim zakonom?
U najavi su izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi. Tek predstoje izmene i dopune Zakona o upravnom postupku. Sve je to lepo. Ministar je malopre rekao da neki sektorski zakoni imaju deliće toga. Tu je i Zakon o elektronskom potpisu, dokumentu. U ovom domu smo usvojili Zakon o rakiji, postoji i Zakon o pivu.
Ako smo zakonom takvu jednu delatnost mogli da regulišemo, zašto ovo ne bi bilo jednim jedinim zakonom sve regulisano i plus u sektorskim gde su potrebne promene? Pravnici će možda reći da je to nemoguće. Ne vidim zašto je to nemoguće. Mislim da bi to i te kako moglo da reši razne probleme.
Takođe se ovde dosta čulo, i to potpuno opravdano, da postoji velika bojazan od raznoraznih zloupotreba. Ministar reče, citiraću ga, da ćemo za nekoliko godina svi biti u toj bazi.
Svi građani Srbije, sa svim našim ličnim podacima, visićemo u virtuelnom svetu i bićemo dostupni i onima koji imaju sertifikate, i onima koji nemaju. Dakle, ovih dva miliona unosa su već u toj bazi podataka.
Svi smo, pretpostavljam, malo pod utiskom afere Vikiliksa, gde imate jednu državu koja sigurno ima najsavremeniju tehnologiju kada su ove stvari u pitanju, pa se to desi. Normalno je onda i prirodno da razmišljamo gde je tu naša tehnologija, gde smo mi u ovom trenutku tu i da tu ne treba mnogo žuriti, nego to treba pažljivo raditi. Hvala.

Ovaj naš amandman ukazuje na zbrku koju je predlagač ovih izmena i dopuna uneo upravo i u ovom članu.
Ako ste vi već odlučili da Uprava za duvan treba da učestvuje u izradi predloga zakona i podzakonskih akata, onda je trebalo to da bude preciznije.
Mi smo ovom izmenom upravo hteli da vam pokažemo da je ovo što vi predlažete opet jako nejasno. Dakle, ako ste vi hteli da Uprava za duvan učestvuje direktno, onda ne treba da kažete – učestvuje u pripremi nacrta, zato što nacrta može da bude mnogo, pre nego što dođe do izrade predloga zakona i nacrti, u principu, i jesu različite pripreme predloga, odnosno zakona, kada se izglasaju u ovoj skupštini.
Dakle, mi ovde predlažemo da umesto reči "pripreme nacrta", upotrebi reč "izrada nacrta". Dakle, to je onda tu jasno. Ovako, ako vi kažete da Uprava za duvan, opet kažem, vi hoćete da oni učestvuju u tome, jer ste nam takve izmene i dopune predložili, vi ste predložili da oni učestvuju u pripremi pripreme za zakon. Dakle, trebalo je da budete precizniji. Hvala.

Ovaj član 9. je praktično izmena i dopuna postojećeg člana 38. iz važećeg Zakona o duvanu, a taj član govori o trgovcima na veliko duvanskim proizvodima. Dakle, tu imaju razne obaveze, od toga da je upisan u odgovarajući registar kod organa nadležnog za registraciju, i to je predmet izmene, i ima dosta toga.
Predlagač ovih izmena i dopuna zakona smatram da treba promeniti način transporta duvanskih proizvoda. Po nama je ta izmena mnogo lošija od postojećeg rešenja u važećem zakonu.
Naime, do sada je bila obaveza prilikom prevoza tih sredstava da prevozna sredstva namenjena za prevoz duvanskih proizvoda mogu se upotrebljavati i za prevoz drugih predmeta opšte upotrebe, ali ne istovremeno.
Šta to znači? Po važećem zakonu se jedno te isto prevozno sredstvo moglo koristiti, na primer, za transport deterdženata, sredstava za higijenu itd, ali da ako se prevoze duvanski proizvodi onda oni moraju biti sami, odnosno jedino taj artikal u tom prevoznom sredstvu. To znači može u istom sredstvu, ali ne može istovremeno. To je bilo dobro rešenje.
Međutim, šta vi radite? Vi kažete, i potpuno tu obesmišljavate ovu priču, da se može prevoziti istovremeno ako su ti proizvodi odvojeni u zasebnom pakovanju, koje onemogućava prodor mirisa i da ne ostvaruju direktan kontakt.
Praktično, vi sada dozvoljavate da se u istom prevoznom sredstvu prevoze proizvodi od duvana i deterdženti, sredstva za higijenu itd, ali da nisu u direktnom kontaktu. Međutim, oni jesu u jednom te istom prevoznom sredstvu, odnosno u tom zatvorenom prostoru.
Ovo je veoma loša izmena i mislim da je trebalo, mi ovde prosto predlažemo, da se ova vaša izmena briše, jer to nije dobro. U obrazloženju isto, onako fantastično, vi kažete da ste ovu izmenu prihvatili na predlog jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa. Pretpostavljam da je to neka vaša jedinica u Vladi koja je zadužena za onu famoznu giljotinu propisa, ako grešim, vi me ispravite.
Znači, postoji neka jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa i ona vam je baš ukazala na to da treba da dozvolite da trgovci na veliko duvanskim proizvodima, drugim rečima monopolisti, koji jako mnogo zarađuju unazad mnogo godina i dan-danas na ovom tržištu, vi ćete poslušati njihov savet i vi ćete da ovu odredbu promenite.
Dalje, još onako u obrazloženju fantastično kažete - da će predloženim izmenama privredni subjekti koji se bave trgovinom na veliko i malo duvanskim proizvodima ostvariti veliku uštedu, odnosno oni su se, dakle verovatno, nekome žalili da sve to njih mnogo košta, što će izdvojiti neko prevozno sredstvo u kome će biti samo duvanski proizvodi, ma nije nego.
Znači, vi pričate da ćete tim privrednim subjektima da uštedite novac, a pritom najavljujete povećanje akciza na duvanske proizvode od 20 dinara po paklici. To je u najavi. Ako grešim, vi ćete da me ispravite, to kažu mediji, da će biti povećanje, dakle akciza na duvanske proizvode.
Pa kad ide takav predlog, onda ne razmišljate o tome da ipak to ne radite da uštedite ljudima koji kupuju duvanske proizvode, nego tu možete da povećavate cene, a ovde se bože brinete za troškove prevoza trgovaca na veliko duvanskim proizvodima.
Ima još nekoliko članova gde smo predložili da se to vaše lošije rešenje briše iz Predloga zakona.

Hvala vam. Član 3. praktično menja postojeći član 10. ovog zakona. U članu 10. su nabrojane u nekih sedam tačaka različite zabrane kada je u pitanju privređivanje i učestvovanje u igrama na sreću.
Naš amandman se odnosi na tačku 5. Sadašnja tačka, odnosno pre ovog predloga izmena i dopuna je glasila – da je zabranjeno učestvovanje maloletnih lica u posebnim igrama na sreću. Tako stoji sad u postojećem i važećem zakonu.
Ono što je predlagač ovih izmena i dopuna uočio, a u stvari se to u praksi pojavilo kao veliki problem, to je da maloletna lica iako nekada ne učestvuju u određenim igrama na sreću ili posebnim igrama na sreću, borave u takvim prostorijama. Ta izmena i dopuna je potpuno opravdana.
U čemu se sastoji naša intervencija kroz amandman? Mi smo samo malo drugačije preformulisali ovu tačku i smatramo da je to bolje. Predlažemo da tačka 5. glasi – zabranjuje se ulazak maloletnih lica u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću, kao i učestvovanje maloletnih lica u posebnim igrama na sreću. Hvala.

Dakle, ovo je drugi amandman na isti član 18. od poslanika iz Demokratske stranke Srbije, bilo je intervencije i iz drugih poslaničkih klubova da treba proširiti ovim organizacijama, na primer iz Demokratske stranke Srbije da treba proširiti organizacijama koje se bave položajem žena i dece, da bi ušli u ovaj spisak, koji bi dobijali sredstva od Fonda igara na sreću.
Ovaj konkretno amandman se odnosi na 2. stav ovog člana. On glasi u predlogu: način i kriterijum za raspodelu sredstava namenjenih finansiranju subjekata pobrojanih u ovom članu utvrđuju nadležni ministri. Mi predlažemo da se reči " utvrđuju nadležni ministri" briše i da tu umesto "nadležni ministri" stoji "utvrđuje Vlada".
Odgovor koji sam dobila da su drugačije okolnosti u ovoj državi bi bio logičan i prihvatljiv. Naime, vi ste meni odgovorili da smatrate da je ovo vaše rešenje bolje, da to rade nadležni ministri, s obzirom na to da resorni ministri mogu kompetentnije i kvalitetnije utvrditi način i kriterijume raspodele namenskih sredstava u okviru svojih nadležnosti.
Dakle, da mi živimo u drugačijoj zemlji i da su ministri u ovoj vladi drugačiji, da se drugačije ponašaju, ovo vaše obrazloženje bih apsolutno prihvatila, odnosno ne bih onda ni pisala ovaj amandman, ali mi u praksi imamo drugačija iskustva.
Kada neki ministar zauzme, pod znacima navoda, ministar u nekom resoru, onda on to smatra svojom prćijom. Moja koleginica je pomenula već čuvenu ministarku sporta koja je odmah na konferenciji za štampu, posle fantastične pobede naših tenisera u Dejvis kupu, izjavila da će ona dodeliti tolika i tolika sredstva tim sportistima itd.
Pri tom je žena koristila prvo lice jednine, to je – ja. Sutradan je ona bila gost u jutarnjem programu na Javnom servisu, gde je očigledno tražila da bude gost kako bi ona objasnila te nedoumice. Onda je reklamirajući sebe i svoju stranku Udruženi regioni Srbije pričala o tome, citiram – ja sam napravila 63 sportske hale u Srbiji.
Dakle, nije ona, ne može ministar da koristi prvo lice jednine. Čak i da je rekla – mi, onda bi to podrazumevalo ministarstvo, ali bi moralo da podrazumeva i građane Srbije, zato što konkretno ta gospođa raspolaže sredstvima građana Srbije. Ona koristi budžetska sredstva.
Ovo je jedan od primera kako određeni ministri u ovoj vladi, svaka čast izuzecima, nenamenski koriste određena sredstva. Zato mi apsolutno imamo opravdanu sumnju, ako to ostane u okviru tog jednog ministarstva, a gde će biti odlučivanje, da će tu biti opet zloupotreba.
Pogotovo sledeća godina je predizborna godina, ako budemo imali redovne izbore, onda se opet pojačava sumnja da će ta sredstva biti korišćena za finansiranje projekata u onim lokalnim samoupravama gde je određena politička koalicija koja je po volji Vlade Srbije na vlasti.
Mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, danas u okviru ove tačke razmatramo 25 predloga zakona o potvrđivanju zakona, konvencija i sporazuma. Različite su vrste ugovora o kojima danas razgovaramo.
Naš kolega matematičar je izračunao da kada bi svi poslanici govorili o ovih 25 tačaka, to bi bilo po svakom poslaniku tri sekunde. Pošto nisam tako sposobna da to uradim za tako kratko vreme, usresrediću se na dva predloga zakona, odnosno o potvrđivanju dva predloga sporazuma.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti. Taj sporazum je potpisan u maju 2010. godine. Potpisao je ministar Jeremić.
Drugi je, sličan sporazum, samo sa drugom državom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije, naglašavam reči 'o socijalnoj sigurnosti'.
Ova dva sporazuma su praktično sveobuhvatni međunarodni sporazumi, i to: iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, iz oblasti povrede na radu i profesionalne bolesti i zakoni, odnosno sporazumi iz oblasti materinstva i novčane naknade za slučaj nezaposlenosti.
Sporazumi su zasnovani na opšteprihvaćenim principima, iskustvima naše države u ovoj oblasti, s jedne strane, kao i sa standardima koje predviđa jedna uredba EU, a koja reguliše socijalno osiguranje radnika migranata.
Zabrinuta sam i imam ozbiljnu sumnju da će Vlada Republike Srbije moći da ispoštuje ove sporazume kao što se dogovorila sa ove dve države, zato što ovi sporazumi govore o socijalnoj sigurnosti određenog broja ljudi koji nisu građani Srbije, ali koji žive u Srbiji. Kako može jedna socijalno neodgovorna Vlada da obezbedi sigurnost nekome u ovoj državi?
Vlada Mirka Cvetkovića ne može da obezbedi socijalnu sigurnost građanima Srbije, a ovim sporazumima se obavezuje da će obezbediti ljudima koji nisu građani Srbije neku vrstu socijalne sigurnosti.
Već je gotovo zaboravljeno da je prilikom svog formiranja sadašnja Vlada samu sebe nazvala socijalno odgovornom, pa smo mi poslanici u maju 2008. godine imali priliku da čujemo direktno od tadašnjeg ministarstva ekspoze za tu tek u formiranju Vladu, 2008. godina je u pitanju, a zna se da je svaki ekspoze mandatara praktično plan i program rada te buduće Vlade. Ne samo što su poslanici imali priliku to da čuju, nego su svi građani Srbije čuli.
Samo ću da pročitam, odnosno da citiram nekoliko delova iz tog ekspozea, koji govori o toj, u formiranju, socijalno odgovornoj Vladi. Citiram – ''Jedan od prioriteta Vlade Srbije jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva.'' Druga rečenica: ''Cilj Vlade je da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka''.
Kada se posle dve i po godine pročita ovaj ekspoze, čak i svi njegovi delovi, ne samo ovaj, onda nam to zvuči kao da čitate neku šaljivu priču zato što niti ima napretka niti ima socijalne odgovornosti.
Nedavno smo imali rebalans budžeta. Zar je napredak to kada jedna vlada u svom budžetu ima deficit, odnosno rupu od 120 milijardi dinara a da pri tom planira da svoj najvažniji resurs, telekomunikacije, proda kako bi popunio tu rupu? To nije ni odgovornost niti napredak.
Šta je stanovništvo Srbije dobilo otkako Srbijom vladaju Tadić, Dinkić i Dačić? Ne da nije dobio poboljšanje standarda, već je došlo do ozbiljnog pogoršanja, pa umesto 200 hiljada novih radnih mesta, 200 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Neki dan su izašli zvanični rezultati kada je u pitanju siromaštvo u Srbiji, pa smo saznali da preko 700 hiljada građana Srbije živi ispod linije siromaštva i ta linija siromaštva se određuje prema kriterijumima merilima UN.
Dakle, od 2008. godine se broj siromašnih u Srbiji povećava. Od donošenja Strategije o smanjenju siromaštva, 2003. godine, tačno se prate određeni parametri i različite oblasti i koliko u tim kategorijama stanovništva dolazi do smanjenja ili do povećanja siromaštva. Od 2009. godine, od kako se to meri, dolazi do povećanja broja siromašnih u Srbiji. To nije odgovor.
Takođe, zvanični najnoviji rezultati govore, to je iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, da je standard građana pao u 2010. godini za čak 25%. Od početka godine su životne namirnice poskupele za preko 11% u proseku, dok su plate realno smanjene za više od 13%. Dakle, životni standard je samo u ovoj godini pao za jednu četvrtinu odnosno za 25%.
Znam da građani jako dobro razumeju o čemu govorim zato što i oni to i te kako osete na svojoj koži. Zato sam sumnjičava da ova vlada može nekome da obezbedi socijalnu sigurnost, jer su ovo rezultati te socijalno odgovorne Vlade za 2010. godinu kada su u pitanju građani Srbije.
Svima je jasno da je inflacija mnogo veća od planirane, a vrednost evra konstantno pada.
Lider DS i predsednik Srbije, gospodin Tadić, je poručio građanima Srbije da će se standard sigurno povećati i da će biti bolji u 2012. godini. Takođe nas je nedavno obavestio, svakodnevno nas obaveštava, sa nekih skupova, o svojim razmišljanjima, planovima itd, da su antikrizne mere ove vlade praktično sprečile bankrot države, iako su pre godinu i po dana on i predsednik Vlade govorili da je ova kriza jedna velika razvojna šansa za Srbiju.
Takođe smo čuli neka druga obećanja kada je u pitanju EU, barem su različiti datumi. Neki dan smo čuli sa nekog skupa da će Srbija za 10 godina postati član EU. Dakle, Tadić obećava poboljšanje standarda 2012. godine, ali jedino ako građani Srbije budu glasali za njega i za DS, pošto su i predviđeni redovni izbori početkom 2012. godine.
Dakle, već se nazire i već se vidi novi slogan tih izbora, a to će biti – u bolji život sa nama, zato što ćemo mi 2012. godine vama, dragi građani Srbije, obezbediti bolji život, a do tada – kom' opanci, kom' obojci.

Ovaj amandman na član 3, kojim predlažemo brisanje stava 3. ovog člana, u skladu je sa jednom od naših opštih primedaba na ovaj zakon, a to je da se kroz ovaj zakon prosto ne treba dozvoliti, da tako kažem, osnivanje zadužbina i fondacija u privatne svrhe i za sticanje privatne koristi.

Ovaj stav glasi – ostvarivanjem privatnog interesa u smislu ovog zakona smatraju se aktivnosti usmerene na ostvarivanje pojedinačnih interesa osnivača zadužbine i njegove porodice i trećih lica, pa je u samom zakonu predlagač naveo – porodične zadužbine koje se osnivaju u cilju školovanja članova porodica i u neke druge pravno dozvoljene svrhe.

Smatramo da zadužbina i fondacija treba da se osnivaju samo za opštekorisne svrhe, a nikako u privatne svrhe i za korist pojedinca i njegove porodice. Ako neka porodica hoće da ostvaruje interes ili korist, uglavnom je to neka finansijska korist da bi se nešto uradilo, onda ta porodica formira malo preduzeće.

Kada imate preduzeće, vi radite i ostvarujete korist, odnosno finansijsku korist, a ne formirate ili zadužbinu ili fondaciju, kako je nesmotreno predlagač zakona ovde naveo da biste školovali svoju decu, odnosno ovo je poziv, a mnogo je takvih porodica danas, koje veoma teško ili nikako ne uspevaju da školuju svoju decu, da ta porodica formira fondaciju kako bi školovala svoje dete ili svoju decu. Zato smatramo da u ovom zakonu ili bilo kom zakonu nema mesta ovome.

U obrazloženju ste napisali jedno dugačko i da kažem pravnički kvalitetno objašnjenje. Međutim, ono nije nas ubedilo da zaista treba ostaviti ovu mogućnost da jedna porodica može da formira fondaciju kako bi školovala svoje dete.

O tome se mnogo govorilo. Dakle, ovo je prostor gde se otvara mogućnost pranja novca i velikih zloupotreba. Vi ovde jeste naveli kako se takve fondacije formiraju ili kako zakoni u tim državama dozvoljavaju, Nemačka, Austrija, Holandija, Belgija, Bugarska, Danska itd, i onda nas upućujete na Protokol Evropske konvencije o ljudskim pravima kojim se garantuje pravo na mirno uživanje vlasništva.

Tačno. Ljudi i građani Srbije treba da imaju pravo na mirno uživanje vlasništva, ali ne treba da koriste privatne fondacije kako bi ostvarivali ličnu korist. To je potpuno suprotno od duha zadužbinarstva i fondacija.

Ovde se otvara jedno pitanje da li je nevladina organizacija isto što i udruženje građana. Na to ne mogu da dam odgovor, nisam sigurna kakav bi to bio odgovor. Ali, znam da smo mi prošle godine usvojili Zakon o udruženjima građana, koji je dugo vremena rađen i gde je radni naslov tog predloga zakona bio – Zakon o nevladinim organizacijama.

Postoji veliko preklapanje, odnosno – udruženje građana jednako nevladina organizacija. Mada jezičari znaju da ne postoji stopostotna sinonimija. Dakle, ne tvrdim da je to sto posto. Ali, vi meni u odgovoru kažete da se u pozitivnom pravu koristi izraz nevladina organizacija, to ne znam. Znam, dakle, da i u zakonu nismo hteli tako da navedemo zato jer ne postoji. Vi imate da se za taj tzv. nevladin sektor koristi i civilni sektor itd.

Vođena time, smatrala sam da ovde ne treba da stoji "nedobitna nevladina organizacija" nego da treba da stoji "nedobitna udruženja građana", ako ste već ušli u tu problematiku i da to definišite ovim članom.

Hvala, gospodine Novakoviću, samo mi recite koliko ima vremena moja poslanička grupa. (Predsedavajući: 11 minuta.)

Mi smo predložili brisanje stavova 2. i 3. iz ovog člana, gde su navedeni nedopušteni ciljevi zadužbine i fondacije, pa se ovde kaže da ciljevi i delovanje zadužbina i fondacija ne smeju biti usmereni na ostvarivanje posebnih interesa političkih stranaka, ono što se smatra tim neposrednim učešćem itd.

Zašto predlažemo brisanje? Zato što smatramo da će ovo ostati mrtvo slovo na papiru i da se praktično neće moći sprovesti. Vi i danas u Srbiji imate mnogo fondacija. Nekim je fondacijama, na primer, zadatak i cilj da sarađuju sa strankama koje se nalaze na levoj strani spektra političkih stranaka, druge fondacije sarađuju sa strankama koje se nalaze na desnom spektru, tako da već imate fondacije koje i te kako sarađuju sa različitim strankama.

Između ostalog, na primer, nekada te fondacije organizuju obuke za kandidate za odbornike ili za kandidate za gradonačelnike, ili za kandidate za poslanike. Da li je to posredno ili neposredno učešće u kampanji?

Smatram da ovo prosto treba izbrisati, zato što će ovo ostati mrtvo slovo na papiru i neće značiti ništa. Naravno, neće doprineti kontroli rada svih tih fondacija, kada je u pitanju politički život u Srbiji. Zašto ovo unosite, kada ovo neće moći da se primeni?

Možda je dobro da za dva minuta obrazložim i dobro je što je predlagač zakona i prihvatio ovo, zato što se u članu 8. govori o javnosti rada, pa je u predlogu stajalo da ona zadužbina koja ostvaruje opštekoristan cilj, da ona podnosi godišnji izveštaj o svojim aktivnostima i radu i da ga čini dostupnim javnosti, bilo da će biti objavljeno na Internetu, publikaciji itd.

U predlogu je stajalo da ona zadužbina koja se osniva radi ostvarivanja privatnog interesa, da ona nije bila u obavezi da građane Srbije obavesti o svojim aktivnostima.

Prihvatanjem ovog amandmana ste ispravili grešku.