Zakon o budžetskom sistemu i to što ste ga prekršili na način da ste nam ovaj transparentni od 1.113 strana budžet dostavili uz još šest poreskih pratećih i neophodnih zakona, govori o tome u kojoj meri poštujete transparentnost ili naše pravo da o ovom budžetu uopšte govorimo.
Sada ću da iskoristim vreme da u raspravi o budžetu kažem nešto što nisam stigla maločas u replici. Koji god dug da je, uvek ga vraćaju građani Srbije preko budžeta, kako god ga vi metodološki nazvali. U ovom budžetu se vraćaju i oni tzv. kockarski dugovi stare štednje devizne Jezde i Dafine, znači, i oni privatni koje ne želite da obuhvatite, nazvali to konsolidovanim dugom države, javnim dugom, na kraju se kroz ovaj budžet vraćaju. Da jednog dana dođete na ono što govorimo, govori član 1. zakona o kojem razgovaramo. Jula meseca 2009. godine rekla sam da ne možete biti odgovorni za izvršenje budžeta, kao jedinka i kao ministar, jer vi ne odlučujete, niti potpisujete sve naloge o trošenju novca.
Ali, ono što vi članom 1. tražite je nedopustivo. Tražite da uskratite izdavanje sredstava iz budžeta lokalnim samoupravama i posebnim zakonima utvrđene obaveze za socijalno osiguranje, ukoliko imate neki problem sa izvršavanjem ostalih zakonom ustanovljenih obaveza. Kako može neka obaveza da bude zakonitija od neke druge? Može li da bude zakonitija obaveza vraćanja duga od obaveze da zakonom ustanovljeno socijalno davanje isplatite nekome? To je prosto nedopustivo, gospođo Dragutinović.
Ovim amandmanom tražim brisanje tog stava kojim vi omogućavate sebi da zakonom uskratite isplatu već ustanovljenih prava.

Ovaj član 61. osnovnog zakona je vrhunac nekorektnosti vlade prema građanima i Narodnoj skupštini. Ako mi kažete da je ova odrednica postojala u Zakonu, ja ću da vam ponovim, neću se nikad navići na bezobrazluk, na psovku, na neistinu, pa ni na ovu količinu diskrecionog prava u kom tražite da varate građane po zakonu. Naime, tražite da vam se odobri, a pod firmom drugačijeg naziva rashoda da možete u toku godine da preusmeravate sa jedne aproprijacije na drugu vi na republičkom nivou, a onaj ministar finansija na lokalnom nivou u vrednosti od 5% od određene aproprijacije.

Tražite ovlašćenje da budžet ne bude verodostojan 5% i da vam mi to odobrimo na primer, da mi odobrimo namenu za plate, za subvencije, a da vi trošite na avionske letove, na putovanja, na bankarske usluge itd. Vi u obrazloženju kažete, potrebna nam je ta fleksibilnost da kada u toku godine formiramo novog budžetskog potrošača mogli da damo pare za njega. Zaista bih se sada ponovo prekrstila ovde i da pitam, da li vi kad radite budžet za godinu dana imate neki plan, koga ćete nam to uvesti kao novog budžetskog korisnike. Vi ćete nam u toku godine kačiti nekog kako nam na pamet padne. Da vas podsetim prošlogodišnje izjave, milijardu i tristotine miliona evra su vam bez kontrole u organima države uprave, agencijama i posebnim ustanovama koji vam nisu u sistemu konsolidovanog računa trezora i koji na osnovu javnih ovlašćenja troše novac građana Srbije.

Znači, koliko puta godišnje ćete koristi ovo pravo? Pored onih diskrecionih prava koje imate iz redovnih i posebnih budžetskih rezervi. Nije korektno da tražite da 5% od 800 milijardi dinara što je 40 milijardi na godišnjem nivou trošite, a da nam za to ne položite računa i da nam to ispostavite kao overu i da čak ni revizija toga ne podvuče kao nezakonito trošenje. Molim vas da povučete ovaj deo predloga zakona.

Uspela sam da izvadim papire za sledeći zakon, kojom brzinom vi čitate.
Znači i dalje se sporimo oko toga da li je ovaj zakon pravičan i ja ću da tvrdim, a vi me osporite ako možete. Da li je moguće da ovaj zakon može da bude pravičan ukoliko plaćaju više oni koji imaju manje? Ili ćete možda da mi kažete da ne postoji zemlja gde je ozakonjeno progresivno oporezivanje, gde je čak, na primer, to ustavni princip, na primer, u Italiji i Španiji? Da li ćete mi reći da vi ovim zakonom o porezu na imovinu u stvari omogućavate ljudima koji imaju viškove novca da ga ulažu u nekretnine i da im rentiranje onog što nije oporezovano, evidentirano, nelegalizovano, bude fantastičan izvor za zaradu, umesto da se viškovi novca ulažu u preduzetništvo, proizvodnju i ono na čemu insistiramo svi? Ovim zakonom i na primer članom 3. vi upravo to činite.
Propisali ste da se vrednost objekta za obveznike koji vode poslovne knjige ne utvrđuje u skladu sa opštim pravilima. Pa vi njih na ovakav način dovodite u privilegovan položaj i reč "tržišna" jednostavno treba brisati, jer nije prihvatljivo da na ovakav način utvrdite osnovicu za oporezivanje, jer ona zavisi od brojnih elemenata na koje vlasnik nepokretnosti ne može da utiče, niti ta vrednost utiče na upotrebnu vrednost nepokretnosti. Onako kako ste ograničili umanjenje po osnovu amortizacije, na samo 40%, prosto nije prihvatljivo, jer je daleko ispod stvarnog pada vrednosti amortizovanog objekta. Na primer, nije moguće da vrednost stambene zgrade stare sto godina bude po osnovu starosti umanjena samo 40%. Ovakvim ograničenjem građani slabijeg imovnog stanja se stavljaju u podređen položaj i nesrazmerno se opterećuju porezom. Ovo je samo jedan od dokaza ne pravičnosti ovog zakona.

Zaista izgledamo prosto smešni kada tako žurimo kao vi, predsednice, da brzo govorimo i da kažemo ono što treba reći a tiče se svih nas.
Mi smatramo da je potpuno neprihvatljivo da se porez na nepokretnost naplaćuje na stanove i porodične kuće u kojima ljudi žive i koriste ih za stanovanje. Ne za rentiranje i za izdavanje, nego krov nad glavom ne sme da bude privilegija. Ako smo izgubili pravo na posao i ako država ne stvara ambijent u kojem ljudi mogu da se zaposle i da imaju prihod, da li znate za staru izreku u kojoj se kaže – "goli se zidovi ne jedu", da li ste vi zaboravili kako je najveći broj ljudi došao uopšte do stanova? Najveći broj ljudi je došao do stanova otkupom po niskim cenama i nikada nije imao porodične imperije i primanja kojima može da zadovolji apetite narasle apetite jedne prevelike i neefikasne države.
Vi ste ovim predlogom zakona bukvalno na pragu da dovedete u pitanje egzistenciju stotine hiljada najsiromašnijih građana. I vi prosto očekujete da ne pripremljene ljude kojima niste najavili primenu ovog zakona, da oni eventualno odluče da li će se iseliti, na primer, iz centra Beograda i otići na periferiju i živeti od razlike u ceni, iako se od aprila meseca 2009. godine vodi rasprava o Zakonu o porezu na imovinu. Niste najavili ali će on stupiti na snagu od 1. januara 2011. godine.
Kako se ljudi mogu preračunati, organizovati i prodati ili ćete ih naterati kao u privatizaciji da se ponudi sve i od jednom i da padne cena nekretnina. Da li ste razmišljali o tome da treba dovesti u sklad progresivnu stopu oporezivanja imovine sa inače regresivnim porezima PDV i akcizama da bude najviše plaćaju oni koji imaju najmanje ali ih je najveći broj. To jer vas uči i teorija i to bi morali znati iz knjiga i na to su vas upozoravali svi oni koji su ovim zakonom ozbiljno bave a evo upozoravamo vas i mi ovim amandmanom.

Obzirom na to da smo čuli završnu reč o porezima, samo da podsetim gospođu ministra da mi razmatramo još jedan zakon koji se tiče poreskih propisa i zaista sam sada u nedoumici da li su poreski zakoni, o porezu na imovinu i PDV, ostali u proceduri ili su oni povučeni. Ako su ostali u proceduri, mi više ne znamo šta su rešenja, a ako su oni poreski neutralni, postoji osnovno pravilo u poreskoj teoriji – da se poreski obveznici nikada ne uznemiravaju poreskim propisima koji su poreski neutralni ili imaju male poreske efekte.
Ne razumem kako to sada nemamo ovlašćenog predlagača povodom zakona o porezu ili će gospodin Milosavljević, koji je najavljen za izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zastupati i ove amandmane. Zaista nisam sigurna da je gospođa ministar o čemu govorimo, a mi još manje znamo da li je u proceduri, koji amandman i o čemu mi danas ovde govorimo, s tim da ću da dodam, ako je ispravan amandman koji je branila gospođa Čomić, onda su svi ostali amandmani koji regulišu istu materiju, a nisu reklamirani kao neispravni, nisu ispravljeni, onda nešto nije u redu sa članom 162. Poslovnika o radu i sa jedinstvenim metodološkim pravilima kojima pišemo amandmane.
Jeste kasno, ali nas još uvek služi i koncentracija i razum i volela bih da mi neko objasni o čemu se ovde radi.

Ukazujem na to ili ja ne razumem ili je povređen član 273. Poslovnika jer sam u intervenciji da je ministar izašla i da nema ovlašćenog predstavnika za raspravu o poreskom zakonu, informisana od gospođe Čomić, ako mi dozvoljava, prenela bih deo razgovara koji je van mikrofona iznet, da je to samo nastojanje i dobra volja rukovodstva Skupštine što se obezbeđuje prisustvo predstavnika Vlade.
Pročitala bih član 273. koji kaže: "Uz predlog zakona ili drugog opšteg akta ili uz drugi materijal koji podnosi Narodnoj skupštini, Vlada obaveštava Narodnu skupštinu o svojim predstavnicima i poverenicima za sednice Narodne skupštine i njenih odbora". Obaveštava nas ko bi mogao da predstavlja Vladu. Da li to znači ili ne znači da neko treba da bude tu ili ne treba? Čak na tome nisam insistirala, ali sam imala utisak da je ministar neopravdano izašla ljuta, pa sam
htela da vas pitam da li imamo predstavnika za priču o poreskom zakonu? Šta znači član 273. kao obaveza Vlade da dostavi obaveštenje o svom predstavniku ili povereniku?

Ne insistiram na prisustvu gospođe ministar ili na nemogućnosti da izdrži više, ali ne možete reći da ne postoji obaveza i da se obaveza svodi na papir obaveštenja ili da prisustvo zavisi od nečije privatne dobre volje ili dobrih međuljudskih odnosa.

Ne morate da se izjašnjavate, 126 ruku može sve, ali čemu ovo služi?

Ne insistiram ja na prisustvu gospođe ministar ili na nemogućnosti da izdrži više. Ali, ne možete reći da ne postoji obaveza i da se obaveza svodi na papir obaveštenja. Ili, da prisustvo zavisi od nečije dobre volje ili dobrih međuljudskih odnosa. Ne morate da se izjašnjavate, 126 ruku može sve da izglasa.

I dalje imam utisak da se mi ne razumemo. Znači, jedno je reći da neko trenutno izlazi, ali drugo je meni dato objašnjenje da Vlada nema obavezu da one koje ovlasti da prisustvuju, ministre i poverenike, obaveže da budu tu za vreme rasprave. Jedno je da izađu a drugo je da ne budu tu.
Drugo, više puta smo čekali da počne sednica, da bi neko od predstavnika Vlade bio tu. Da li je obaveza Vladi i način kontrole da dođu, da u 40-minutnom izlaganju diskvalifikuju sve ono što smo rekli, da kažu da smo pričali o poreskim zakonima koji imaju neutralan efekat i da onda odu? Onda ja, kao predstavnik opozicije, vrlo konstruktivan, dobijem obrazloženje da nisu ni morali da budu tu jer nemaju poslovničku obavezu.
Više se neću javljati. Rekao je svako od nas šta misli o kontrolnoj ulozi Vlade i o obavezi poslanika. Zahvaljujem predsednice na datoj mogućnosti.

Nisam mogla brže da reagujem na vaše prozivanje po amandmanima nego da tražim povredu člana 27. i pitam da nije slučajno mišljenje po ovom zakonu odneto u klub, a mi sedimo ovde i radimo bez predaha čitav dan. Mišljenje Vlade nismo dobili. Tako da ne znamo šta se dešava. Kako mogu da radim? Vi ste dužni da mi obezbedite uslov, makar da mi kažete da odem do kluba gore, ako je gore odneto. Ili može da se radi i bez mišljenja i…

Nadam se da je građanima Srbije kako god ovo da gledaju dovoljno jasno da ste mi umesto odgovora da nema mišljenja Vlade na ovaj predlog zakona odgovorili najdirektnije a ne čitajući sve odredbe člana 155. i verujem da to ne može da zamagli suštinu.
Ono što jeste zanimljivo jeste da članom 4. Predloga zakona menjamo član 14. i dodajemo stav kojim želimo da preciziramo tu odredbu na sledeći način – izuzetno od stava 1. ovog člana osiguranicima iz člana 11. tačke 9) i 10) kod kojih se prema ugovoru ili na drugi način ne može utvrditi početak, odnosno prestanak obavljanja poslova svojstvo osiguranika, odnosno prestanak svojstva osiguranika može se utvrditi prema utvrđenom stažu osiguranja stavljanjem iznosa isplaćene tj. ugovorene naknade u odnos sa najnižom, odnosno najvišom osnovicom osiguranja važećom na dan isplate naknade.
Koliko god nekome ovo deluje rogobatno obrazloženje, odnosno izmena stava ono je višestruko jasnije od onog stava kako ga je definisao predlagač, a koji je
upravo tako definisan da bi bio što manje razumljiv. Baš na onaj način kako ste pokušali da objasnite da Vlada ne radi svoj posao o ovako važnoj temi na kojoj je i sastavljena ova vlada. Do trenutka dok se ne ukine rasprava, što možete da uradite sa 126, javljaćemo se po svakom amandmanu koji smo podneli na ovaj zakon koliko god to vama smetalo.

Kako da ne, samo vi mislite da ovaj trud jeste uzaludan, a ja mislim da je pravi.
Član 12. Predloga izmena i dopuna zakona ...
(Predsednik: Molim vas, nemojte sa mnom polemisati.)
Ali, ne znam odakle vama pravo da komentarišete ovo što mi radimo kao što ste malo čas učinili.
(Predsednik: Kontinuirano komentarišete, pa ponekad moram i ja usmerim vaše rasprave i da vodim računa o atmosferi.)
Molila bih da mi dodate 29 sekundi u raspravi.
Smatram da je trud SNS ne, uzaludan već vrlo koristan i bez obzira na to što se zanimljivi sadržaji trenutno puštaju na RTS 1, verujem da građane zanima da je odredbama ovog zakona vladajuća koalicija predložila da umrli osiguranik ukoliko jeste stekao uslove kao svi drugi u slučaju da ima zaključen brak u kojem za dve godine nije stekao dete, ili je brak trajao kraće od dve godine, njegov supružnik nema prava na penziju.
To ste, gospodo predložili ovim zakonom. Razumem da postoji strah od zloupotrebe ovakvih fiktivnih brakova, ali šta je sa onim ljudima koji zaista nemaju sreće da im Bog podari dete, ili im Bog ne produži ljudski vek na dve godine, koliko vi zakonom ovde predlažete? Zato je traženo da se ova odredba člana 12. briše.

Izvinjavam se svim zaposlenima u Skupštinskim službama, čistačicama, svim onima koji cupkaju i čekaju da se večeras završi rad uverena da će oni dobiti prekovremene sate i uverena da razumeju da mi kao opozicija ne određujemo plan rada u Skupštini. Ako dobiju ili ne dobiju, svoje prekovremene sate, mogu da zahvale ili ljute se na one koji određuju ovakav i način i tempo rada. Ali ono što želim građanima Srbije da kažem, to je sledeće. Ovaj zakon će se odnositi na sve nas, na naše rođake, na majke koje imaju sreće da im bucu žive ili na one koji treba da žive od ovih pri nadležnosti.
Lično imam 50 godina. U 21. godini sam počela da radim kao diplomirani ekonomista. Nikad neću imati problem sa penzijom, jer imam energije dovoljno što vam i danas pokazujem da radim. Ali šta će da radi onaj član ovog društva koje definisan članom 15. gde kaže – bračni drug profesionalnog vojnog lica prema propisima u Vojsci Srbije koje je poginulo za vreme dejstva, pravo na porodičnu penziju stiče bez obzira na propisane godine života i sada ide onaj vrag iza zareza – pod uslovom da nije ponovo sklopilo brak, odnosno ako ima decu da su deca završila školovanje. Tražim da se ovaj dodatak članu 30, 30a briše, jer je ovo diskriminatorna odredba za onog ko je već doživeo gubitak.

Uverena da trud koji ulažemo da građanima predstavimo ovaj zakon nije uzaludan, upravo ću da iznesem nešto što se može smatrati kao jeres u ovom trenutku. Mi se protivimo tako širokim izuzecima. Član 21. i član 23, čije brisanje tražimo, upravo smatramo da njima treba izbrisati taj široki krug izuzetaka.
Ako propišemo posebne uslove za ostvarivanje prava na penziju za rad ljudi kod pojedinih poslodavaca ili pojedinih profesija, koje se razlikuju od uslova pod kojima ostali zaposleni odlaze u penziju, pitam sve nas ovde zajedno da li mi to u stvari narušavamo princip ravnopravnosti svih građana pred Ustavom i pred zakonom?
Mi smatramo jednostavno da svi zaposleni, bez obzira kod kojeg poslodavca rade i kojim se poslom bave, moraju da imaju jednaka prava i da stiču penziju pod jednakim uslovima, zato što se penzije finansiraju iz istih sredstava. Za tu vrstu jednakosti se zaista dosledno borimo.
Smatram da zahtev koji je dobijen od MMF, gde je ukazano na neodrživost finansiranja ovakvog penzijskog fonda, sa velikodušnim izuzecima, treba da rešavamo na drugi način. Da imamo što veći broj zaposlenih koji će uplaćivanjem doprinosa u Penzioni fond stvoriti veću bazu za isplaćivanje penzija koje će biti pristojnije, ali ne mogu da zavise i da budu ovako opterećene raznovrsnim izuzecima.

Član 23. takođe govori o onim izuzecima protiv kojih se mi otvoreno zalažemo. Kažem, svi moraju pred Ustavom i zakonom da imaju jednaka prava, da u istovetnom postupku stiču ta prava na penziju, zato što se finansiraju iz istih sredstava.

Međutim, ako je reforma rashoda koju, zato što smo korisnici kredita MMF, radimo pod nekim radnim sloganom kako uraditi više sa manje, i ako su ciljevi za penzije da smanjimo potrošnju za penzije sa sadašnjih 13% na oko 10% BDP, to je iz materijala MMF, a na srednji rok do 2015/2016 godine, i ako smo mi dobili taj cilj, niko nam nije rekao kojim merama treba da ostvarimo taj cilj. To je naša kreativnost, odnosno nedostatak vaše kreativnosti. Nije jedina kreativnost da mi u ponoć razgovaramo o ovom zakonu, da o njemu građani ne čuju suštinu, koliko su ta prava sve restriktivnija.

Oni su preporučili da povežemo starosnu granicu i godine doprinosa, manje velikodušna izuzeća i indeksaciju. Zadržala bih se na ovome – povezivanje starosne granice i godine doprinosa. Da je da ljudi rade, plaćali bi doprinose. Da je u ovoj državi cilj, pre svega budžetski cilj kroz Zakon o budžetskom sistemu, da je cilj monetarne politike bio ne samo stabilnost cena nego, pre svega, zaposlenost kroz održiv razvoj, da smo 10 godina unazad makar za po jedan promil shvatili značaj zaposlenosti, ne bi imali problem sa ovim doprinosima. Da smo, uz to, shvatili značaj da zloupotrebe sistema…