Evo, počeću od ovog što zahteva kraća obrazloženja, a to je reč o potpunoj liberalizaciji kretanja kapitala u smislu otvaranja deviznih računa naših građana u inostranstvu.
Postojećim izmenama mi smo deo onog što je bilo potrebno i moguće liberalizovali pre mesec i po dana, dva. Tu potpunu liberalizaciju bez ikakvih ograničenja oročili smo na vreme pristupanja EU, zato što je to odgovorno i racionalno.
Ja postavljam samo jedno pitanje – a šta bi se dogodilo onog trenutka koji nije ovog momenta, zato što su kamate na štednju i uopšte kamate na novac trošak trenutno u Evropskoj uniji, znači, negativne, nulte, u Srbiji, na novcu se još uvek zarađuje, i na dinarskoj štednji i na deviznoj. Ali, šta kad krene normalizacija politike Evropske centralne banke, u kojoj će možda biti i pozitivne kamatne stope na štednju i u jednom trenutku neko pomisli da je bolje, sigurnije u inostranstvu, nije ni važno da li neko unese nemir i da li za to zaista ne postoje razlozi, ali, zamislite da se 10 milijardi s mukom stvarane sigurnosti i štednje u jednom trenutku nađe potpuno oslobođeno za iznošenje negde drugo i da se taj isti novac vraća u Srbiju za ulaganje preko nekih drugih kanala. Čija je obaveza da o tome brine?
Svaka zemlja je radila potpunu liberalizaciju kapitalnih tokova tek momentom pristupanja Evropskoj uniji. Narodna banka Srbije je uz Vladu i Ministarstvo finansija dužna da vodi računa o platnom bilansu, o njegovoj održivosti i to je razlog zašto je ta formulacija oročena na trenutak pristupanja.
Ono što je mnogo važnije, jeste suštinsko pitanje, principijelno ću da otvorim sada, vi ste postavili meni, a ja ću da postavim svima nama i da odgovorim i vama i prethodnicima, da li je član 9. bio tema javne rasprave? Da kažem svima, član 9 podrazumeva to da se sve transakcije, da budem najrazumnija svima, vezane za netiranje i konačan kliring i poravnanje za domaći platni promet na karticama, bilo domaćim ili stranim, obavlja u državi Srbiji. To podrazumeva taj član 9.
Propisujemo obavezu da se poravnanje za domaće transakcije između dva rezidenta, dva građanina RS obavlja u Srbiji pod nadzorom Narodne banke i ostalih državnih organa, što do sada nije bio slučaj, nezavisno da li se plaća stranim karticama, koje su izdale domaće banke ili se plaća domaćom karticom koju su izdale domaće banke.
Ponavljam, 97% transakcija plaćanja karticama je u zemlji i između domaćih klijenata. Samo 3% se obavlja van, a preko 80% od tih 97% se obračunava, odnosno vrši kliring i poravnava na kraju u inostranstvo.
Pitate me da li je to harmonizacija, što mi želimo da obezbedimo sigurnost platnog sistema u državi Srbiji? Ne, to je normalizacija. Harmonizacija je ono što su uradile sve zemlje u EU, ono što rade sve zemlje i one koje su na putu ka EU, a to je da imaju poravnanje u sopstvenoj zemlji i u sopstvenom sistemu, odnosno uvid u sigurnost platnog sistema u delu kartičnih transakcija.
Pomenula sam slučaj Bugarske koja, iako je članica EU, ima svoj sopstveni sistem koji se zove Borika. Slovenija ima posebna tri sistema preko institucije kojoj ona daje licencu „Bankart“ se zove, jedan od tih sistema je u nadležnosti banke „Intesa“ San Paolo, čije se takođe konačno poravnanje obavlja kod Nacionalne banke Slovenije.
Znači, svaka država želi da obezbedi sigurnost kartičnih plaćanja i da se obezbedi od bilo koje vrste jednostranih akta ili problema koje bi mogla imati strana kartična šema. Treba li da pomenem da je u petak, dok smo mi o ovome raspravljali, čitava EU bila potpuno blokirana padom kartičnih šema i Masterkarda i Vize. Neobjavljujem nikakvu tajnu, govorim samo činjenicu o kojoj pišu sve finansijske, svi mediji i dovode u pitanje da je u rukama malog broja ljudi i sistema izvršena centralizacija ogromnog broja transakcija. Neću čak ni da pominjem slučaj Rusije, koja je morala zbog sankcija i jednostranog akta blokade Masterkard i Viza internacionalnih plaćanja, da sama gradi svoji novi sistem - mir.
Mi govorimo o rešenju u kojem država Srbija mora da preuzme odgovornost za bezbednost platnog sistema koji se obavlja u domaćem platnom prometu između rezidenata, bez obzira na to koja kartična šema učestvuje zato što je reč o bankama koje imaju licencu države Srbije, vršimo njihov nadzor, pa moramo i taj deo kartičnih transakcija da nadziremo, a pokazali smo se da u mnogim oblastima umemo to da radimo, ako ne bolje, jednako dobro kao drugi.
Pitaju me zašto smo čekali na ovu, ja kažem normalizaciju, a vi kažete harmonizaciju? Duže od dve godine pregovaramo u smislu vođenja javne rasprave, ne, ubeđivanja onih koji moraju da shvate da se vreme u Srbiji promenilo. Nemojte da mi zamerite na grubosti, ali to je istina.
Mnogi su zaboravili da čitaju zakone posle 2012. godine koje donosi država Srbija. Mislim na zainteresovane strane koje su navikle da zakone pišu neki lobistički centri koji čitaju želje posebnih grupa, pišući zakone u njihovom interesu. Ovaj zakon je dokaz da je to vreme prošlo, a da smo želeli da otvoreno razgovaramo o svakom detalju i rešenju sa stranim kartičnim šemama, sa bankama dokaz je da je pet meseci efektivno trajala javna rasprava, a da dve godine razgovaramo o ovom zakonu, duže od dve godine. Zašto nismo ranije? Pa, i Evropska centralna banka je išla na ograničenje međubankarskih naknada u decembru 2015. godine. Za one koji vole bankare i za one koji ne vole bankare, ja imam samo jednu istinu. Bankari kažu – a, što ne čekate efekte iz EU da vidite koliko je taj Zakon o ograničenju imao efekta? Znate kada će biti objavljeni prvi efekti? Polovinom 2019 godine, odnosno krajem. I, znate šta je sledeći korak? Da se te kamate svedu na nulti nivo. To je istina i za one koji vole i za one koji ne vole bankare, jer je moj posao ne da volim ili da ne volim, nego da radim u interesu građana Srbije, obezbeđujući im najniže troškove i najveću sigurnost.
Naravno, taj pokušaj da mi budemo strpljivi i da ne izađemo sa rešenjem o kakvom smo dugo razgovarali, jeste bio pokušaj podsećanja na neko staro vreme kad je strpljenje, navikavanja na postojeće stanje, relativizovanje rešenja koje smo izneli i mi smo, želeći da pokažemo svima ozbiljnost, rok za prilagođavanje skratili sa prvobitnog roka od godinu dana na šest meseci, želeći da kažemo – ne, mi smo pružili ruku, želeli da vi shvatite gde je vaše mesto u Srbiji. Oni su mislili da su dobili vreme, a u stvari još jednom ponavljam, nisu čitali zakon.
Znači, svakom je omogućeno da se registruje kao operator platnog sistema, po Zakonu o platnim uslugama koji u ovom domu raspravljan 2014. godine i usvojen, stupio na snagu posle devet meseci u 2015. godini. Još tada je bilo moguće da se bilo ko, ko zadovoljava tehničke uslove, a procedura je detaljno i precizno propisana, na sajtu je Narodne banke, i mogli su, još uvek mogu, da se registruju kao operatori platnog sistema uplaćujući određenu svotu novca i poštujući pre svega informaciono-tehničke uslove za rad po ovom poslu.
Znači, sve priče da su iznenađeni izvesni krugovi, da je ovo diskriminatorska odredba jednostavno su netačne. Ovo je odredba potpuno neutralna, ne favorizuje nikog, ne diskriminiše nikog. Ovim država Srbija, preko svog nadležnog organa koji se zove Narodna banka Srbije, mora da obezbedi sigurnost platnih transakcija u kojem građani moraju da imaju i niže troškove, ali i sigurnost da ni zbog čije nepažnje, namere ili bilo čega, neće doći do blokade platnog sistema.
U tome je sadržana sva istina, a moram da ponovim još jedan razlog zbog čega je donet ovaj član 9, između ostalih članova koji regulišu ovu materiju. Pitajte me zbog koga, rekla sam zbog čega, radi normalizacije stanja i ugledanja na ozbiljne države i svaka, znači od država u EU Francuske, Danske, Belgije, Britanije koja je uzgred, budi rečeno, povećala broj tih post-terminala gde se sada prihvataju platne kartice i vrednost tih povećanih transakcija u jednoj godini, 2016. godini, iznosi 500 miliona funti, a za samo godinu dana primene ovog zakona u EU, povećan je broj transakcija za 11,7%, a proširena mreža tih post-terminala, pa da ne kaže koleginica – u Nišu samo 5%, a u Beogradu 20, za 12,7%. To su tek prvi, ali izuzetno pozitivni efekti donošenja jednog ovakvog zakona.
Da ponovim, zbog koga? Zbog građana Srbije. Ko nas bira? Za koga radimo? Pred kim polažemo zakletve na vernost, zakletve na najozbiljniji predan rad? Pred samima sobom i pred onima koji veruju u nas.
Iskreno da vam kažem, nemojte da brinete ni za banke. Evo, odmah ću reći, dok one ne registruju, što imaju mogućnost, platne sisteme da bi mogli da budu u zemlji operatori platnog sistema, a ne da ono što se dešava u Srbiji bude poravnavano nad Vizom je, nadzor nad Vizom ima ECB, a nad Masterkardom ima Centralna banka Belgije. Da se to ne bi dešavalo tamo gde se u petak desio onaj incident, na osnovu kojeg nećemo da cenimo njihovu, taman posla, efikasnost ili način kako rade, do tada mi smo obavezali svaku banku da besplatno izda domaću Dina karticu besplatno. Ne stavljamo mi njima ruku u džep. Zaradila je NBS na svojim najnižim mogućim troškovima bankama, ne menjajući troškove obrade njihovih transakcija 15 godina. Petnaest godina NBS drži nepromenjene tarife za ono što je obrada naloga od strane poslovnih banaka u Narodnoj banci.
Verujte mi, za sukcesivnu promenu, kako ističe rok nekoj kartici, tako će sukcesivno banke morati da izdaju Dinu bez zahteva, a ove ostale kartice, ne zabranjuje se njihovo izdavanje, da, ali na zahtev korisnika, a ne sa onim nuđenjem gde se preporučuje prvo strana platna kartica, za koju nemamo poravnanje u zemlji, pa onda domaća. Banke će, tvrdim vam, neka budem najkonzervativnija po proceni, ne za jedan dan prihoda koji je ostvaren, ali nek bude za prihod koji ostvare ni za ceo mesec, moći da nadoknade ukupan trošak zamene platnih kartica koje će sukcesivno dospevati, ne sve, sukcesivno će dospevati i tvrdim vam da neće ni osetiti taj trošak.
Vi ste meni postavili pitanje da li će biti stimulisani ti strani investitori, da, i oni su, da ostanu i dalje ovde. Dugujem građanima Srbije da ponovim. Strane kartične šeme ovde su registrovane na takav način da ne plaćaju dinar jedan poreza na dobit, ne plaćaju čak ni PDV na transakcije posredovanja između domaćih banaka i onog što za njih rade, za razliku od Narodne banke Srbije koja na te iste transakcije plaća PDV 20%, Narodne banke Srbije za koju ovo nije profitni posao, nego se pojavljujemo kao katalizator tržišta, koji obezbeđuje bezbednost i sigurnost tržišta.
Da, brinemo o svim investitorima, i o ovih 2,6 milijardi, koliko očekujemo u ovoj godini, 2,4 neto čistog ulaganja stranih direktnih investicija. Ponosna sam, kao i svi oni koji govore da je promenjen i kvalitet i politika, pa od tih 2,4 milijarde, 80% njih su u stvari ono što mi nazivamo reinvestirana dobit ili nova ulaganja, a tek 20% je ono što se ovde pominje potreba da deficit koji se u danu ne može rešiti, ali se rešava godinama, finansiramo dužničkim instrumentima, odnosno hartijama od vrednosti. Znači, 80% u 2,4 milijarde neto prošle godine, 2,6 milijardi koliko očekujemo neto u ovoj godini su takođe investitori, ali koji zapošljavaju ljude, koji plaćaju porez ovde i koji obezbeđuju onaj pun novčanik, pristojno pun frižider ili gorivo u automobilu, kao što reče neko od poslanika.
To je ta politika u kojoj, jedan od kolega reče – sve ste naučili, samo niste naučili kako se zarađuje, a znate kako se troši. To je ta promena kvaliteta. Učimo sve kako da zarađuju. Dovodimo one koji ovde stvaraju prihod i dele ga sa nama. Ne ograničavamo iznošenje profita. Ne, potpuno slobodno iznošenje profita i dobiti iz ranijih godina u bankama, po Zakonu o privrednim društvima i svima ostalima, nemamo nikakvih ograničenja, ali nemamo pravo da ne vodimo računa o sigurnosti platnih transakcija, odnosno ukupnog platnog sistema i nemam prava da budem manje guverner nego guverner centralne banke Slovenije, Bugarske ili bilo koje zemlje iz tog uređenog društva kojem težimo.
Biće još prilike da u raspravi o amandmanima iznesem još neke detalje. Ali, sad ono na kraju, ključno, da ne bude neizvesnosti. Zašto je član 9. u poslednjem trenutku unet, taj član 9. koji obavezuje da se izdaje domaća kartica i da se poravnanje vrši u zemlji? Istražujući sva iskustva, sva ponašanja, troškove banaka, razne, kako bih to rekla, podsticaje koje oni daju bankama da se izdaje što veći broj kartica, a koristeći zakonske nadležnosti Narodne banke da dođemo do podataka o troškovima i prihodima na osnovu kartičnih šema, došli smo do poražavajućeg podatka – 30 miliona evra godišnje ode iz Srbije međunarodnim kartičnim šemama po troškovima o kojima govorim. Znate li koliko banke koje obezbede izlazak tih 30 miliona van zarade izdavanjem kartica? Dva i po miliona evra. Onako kako ste vi iznenađeni, bila sam i ja. Taj podatak smo saznali možda mesec dana pre nego smo ušli u proceduru kada ćemo kao Narodna banka Srbije doći na dnevni red Skupštine da raspravljamo o našim zakonima. Prvi zakon nam je bio da međubankarske naknade, obećali smo, nebrojeno pisama smo dobili od trgovaca malih koji kažu – „šta čekate više“ i sa preciznim obrazloženjima. Čitaću vam i neka od tih pisama gde ljudi javno iznose koliko ljudi radi, kolike plate imaju, koliko poreza plate, koliki im je promet, a koliko ih koštaju te kartične transakcije. Nisam verovala da je podatak istinit.
Slušajući u javnosti kako se za svakih 2.000 evra stimulacije za novootvoreno radno mesto pitamo da li treba, kako, kome, kada sam videla i uporedila podatke koje smo dobili od banaka i kada sam videla da tih 30 miliona evra izašlih iz zemlje po ovom osnovu nisu projekcija, nisu pretpostavka, nego evidentiran trošak, nije mi trebalo ni trenutak više da pozovem svoje saradnike i da kažem – hajde da definišemo ovaj i ovakav član. Pitali su me da li sam spremna da izdržim sve pritiske zbog toga jer će bankari, gospođo Čomić, znamo se vi i ja i mnogi ovde, ja na pritiske reagujem obrnuto srazmerno. Ono što sam ubeđena da je interes građana Srbije, pa po cenu i da, imam običaj da kažem, vernost sam spremna i životom da platim.
Ovo je stvar koju Narodna banka Srbije mora da uradi i za koju očekuje jednodušnu podršku svih poslanika, jer koliko god da smo opozicioni poslanici, pozicije, na funkciji, na kraju krajeva, svi smo građani koji moraju da znaju, kada provuku karticu, Dina košta 2,2 dinara, svi troškovi. Kada provučete Master karticu, 12 dinara vas košta, po prosečnoj transakciji od 1.300 dinara smo računali trošak. Kada 1.300 dinara prosečne transakcije plaćanja provučete Master kardom, vi im platite 12 dinara. Prema Vizi je to 8,2 dinara, a kada platite domaćom karticom to je 2,2 dinara, plus ovo što nemamo, da se ovaj iznos koji ide tamo poravnava negde napolju i nad njim niko ni uvid, ni nadzor, ni kontrole.
Biće previše da kažem još i za „Deksiko“, biće prilike. Predugo već govorim, da ne budem dosadna.
Evo, tu sam otvorena zaista da, na način kako me poznajete, potpuno iskreno odgovorim na svako pitanje, a biće i rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko ću. Pošto je gospođa LJiljana Malušić govorila o broju zaposlenih i vrlo lepo obrazložila šta je to podiglo kvalitet naših odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama, ono sakriveno ispod tepiha, pa ispod crte, pa van bilansno, a šta je to u stvari danas. Želim samo jedan podatak da dopunim.
Broj zaposlenih za manje od tri godine iznosi 176 hiljada, novozaposlenih 176 hiljada. I nije promenjena metodologija. Priča da onaj ko se jednog dana evidentira kao zaposlen, pa mi to sada nešto, znači anketa o radnoj snazi apsolutno ista važila je tada, važi i danas. Podatak kojim se posebno ponosimo je da danas u privatnom sektoru radi preko milion i po zaposlenih.
Mladoj koleginici Ani, koja se tako lepo pripremila, ali i koleginici koja je odsutna, imam jednu molbu. Mogu ja sa svojim timom, a zaista radimo mnogo, da budem ne znam koliko posvećena i da imam znanja, iskustva, bez koordinacije monetarne i fiskalne politike, koju je ustanovio Aleksandar Vučić kao premijer, i bez tih istih odnosa prema građanima Srbije, zato samo ovo ističem, broj zaposlenih, ne bi mi bili u stanju da uradimo ništa. Jedna ruka ljudskog organizma je polovična.
Srbija je danas kroz ovakav odnos monetarne i fiskalne politike NBS i Vlade, čovek koji korača u pravu budućnost i ima dve ruke i funkcioniše kao zdrav organizam, ne trčeći već hodajući stabilno u budućnost koja mora da bude dobra budućnost za najveći broj građana Srbije. Hvala.

Poštujući institut poslanika i to što je neko glasao za vas, ja ću prvo da odgovorim na ove dve tabloidne informacije, odnosno pitanja.
Zašto nisam prijavila nestanak neke akt tašne u Miločeru? Niti sam imala tašnu, niti sam mogla da prijavim nestanak onog što nisam imala. Meni je u hotelskoj sobi u Miločeru ukraden jedino neseser sa lekovima za srce koje koristim. Prijavila policiji i dobila poziv da svedočim tri dana unazad napisan poziv da dođem, znači, prošle nedelje na to suđenje.
Ja se divim vama. Znate li kako vam se divim? Jeste li čovek, nečiji brat, otac, da se usudite da uopšte pitate jednu ženu, kojoj se na šesti sprat popeo čovek i ušao u sobu i izneo iz sobe samo lekove za srce? Pa, kakvu vi to svest imate da se usuđujete da mene pitate za neku akt tašnu i za neke gluposti takve vrste?
Znači, nije tačno da sam imala išta osim ličnih stvari. Sve ono što je objavljivano, bila sam na putu, let može da se proveri, da li sam stigla, s kim sam sedela, kad sam otišla na spavanje.
Neverovatno je koliko je istinita tvrdnja gospođe Rut Bekerman, dobitnice nagrade za film o Kurtu Valdhajmu, koja kaže – svetom vladaju gospodari lažnih vesti. Dokazali ste mi koliko je to moguće, a verujte mi da sam mislila da nije moguće.
„Metals banka“, pričali ste gluposti da sam bila član upravnog odbora, nadzornog, Aca Vlahović, kako se zove, koga ste pominjali, Stefanović? Znači, notorna, neistinita laž. I neću nikad da vam kažem – dovedite svedoke. Dovedite nekog od tih koji kaže da je mene negde video da sam sa nekim bila.
Ja ne znam kako vas nije sramota da se služite takvim glupostima. Vi možete da osporavate bilo šta što je u vezi sa mnom, ali ne možete da izmišljate nekažnjeno, jer tajnost koju osporavate, kad je kontrola banaka u pitanju, i javnost na koju se pozivate, kada radite posao koji radite, kod vas je izgubila granice ne pristojnosti, izgubljene su granice ljudskosti, kad sam ja u pitanju, a kad je u pitanju pitanje koje ste postavili, izgubili ste granicu logike.
Kažete branimo banke, a ovamo vam smeta član 86. koji nekome omogućava nepristrasnu kontrolu nad bankama.
Koga mi to štitimo? Svoje ljude koji se bave kontrolom ili štitimo banke? Morate da budete dosledni u svom izlaganju i u primedbama. Znam ja da vama rezultat, stanje, nikako ne idu u prilog, jer obesmišljava vaše postojanje i primedbe koje iznosite. Ali, lakoća kojom vi izgovarate cifru od 30 milijardi nije dostojna ovog doma ovde.
Ponavljam – ja kao guverner tvrdim da nije dostojan niko da izgovori tu cifru u ovom domu, jer će da zabrine građane.
Jedan od novinara je prošle nedelje postavio pitanje Narodnoj banci – da li je tačno, ne zlonamerno, da li je tačno da su banke, kaže, iznele dobit u vrednosti od pet milijardi u roku od 2005. do kraja 2017. godine? Znate li šta je cifra – 600 miliona, od 2005. do kraja 2017. godine ukupno izneto dobiti iz bankarskog sektora ostvarene na ovom ovde tržištu i izneto van zemlje svojim akcionarima, regularno, u skladu sa saglasnošću koje daje Narodna banka, u skladu sa zakonskim propisima. Gde je razlika između 600 miliona profita i pet milijardi koju je tako lepo i bombastično izjavio? Bićete zanimljivi jedan dan, ali veliku štetu ćete naneti. Prvo sebi, time što vam se više neće verovati. Ja vam tvrdim, ista razlika između ovog – 600 miliona i pet milijardi, je ta o kojoj vi govorite kao o iznetom novcu iz Srbije.
Da, postoji potreba da se svi kanali platnog prometa stave pod nadzor, kontrolu, da se proveravaju naduvane fakture, da se proverava povraćaj PDV-a, fiktivne fakture, rad na crno, siva ekonomija i sve ostalo što radi jedna ozbiljna i odgovorna vlast. Evo, predlažući pred vas zakone kojima će se to evidentirati, kontrolisati, sprečiti, zaustaviti, ali tako da ova Srbija ostane poželjna destinacija za investitore, u realni sektor, u sektor usluga i za sve ostalo što Srbiji treba. Ali ne tako što ćemo s takvom lakoćom iznositi neistine i cifre od kojih boli glava.
Da li vam je to namera, da zaplašite one koji treba da dođu, jer u Srbiji mogu da budu prozvani za bilo šta, tek onako, onako kao što i mene prozivate?
Slušajte, kad sam ja ušla u politiku, u javni život, ja sam svesna da mnoge kojima smeta rezultat zanima moja ličnost. I nisu to neodvojive stvari. Ali, onako kako se urednici pozivaju na zaštitu tajnosti, onako kako se država dok završava određene poslove i dogovore poziva na tajne podatke sa ograničenim rokom trajanja da bi se poslovi uspešno obavili, e pa na isti takav način mora bilo koji učesnik u javnom životu – i poslodavac i Narodna banka i vlast i stranke, da nađu meru između onog što je interes javnosti da zna i potrebe da se sačuva tajnost nekog posla, do određenog roka, da bi se posao obavio. Toliko ja vama imam da kažem na ovu temu.
I još nešto. Pominjanje faktoringa poslednja dva dana dobilo je, tako neko izjavi tu iz poslaničkih klupa, uopšte mi nije važno što kolega nije bio tu, da li gleda od nekud, ali je izjavio i onda jedne ne mnogo tiražne novine, nije ni važno, meni je važno da je to negde javno objavljeno, da je Zakon o finansijskom obezbeđenju u jednom dobrom delu donet da bi se firma Siniše Malog bavila faktoringom. Alo, jel imate vi zakone? Izvinjavam se za ovo – alo.
Znači, Zakon o finansijskom obezbeđenju lepo nabraja da su subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju i društva koje obavljaju poslove faktoringa. Ali, ne po ovom ugovoru i ne tako da mogu da trguju MPL-ovima. Znači, molim vas, nemojte, da zrnce istine upotrebite, jednu definiciju, da faktoring pripada finansijskom sektoru i da od toga bilo ko pravi priču koja treba, šta treba, da nanese štetu vlasti time što će da se izruguje autoritetu ili dobrom zakonu. Ja vas molim da mi se ne izrugujete neistinom na temi zakona i na temi onog što radim.
Znači, faktoring kompanije jesu deo finansijskog sektora, ali one mogu da stupaju u ugovorne odnose sa bankama i samo sa bankama i predmet obezbeđenja može da bude novac i hartije od vrednosti. Nema trgovine MPL-ovima. Da, nije bilo vaše pitanje, ali je nekog sličnog vama, neistinito a usmereno protiv zakona i na diskreditaciju zakona. A ja odgovaram na vaše pitanje, pa i na tu drugu temu.
Znači, molim vas, član 4. Zakona, gde je definicija faktoringa, pa član 9, da kreditna potraživanja obezbeđena novcem i hartijama od vrednosti mogu da budu predmet ovog zakona. A ko može da da kredit? Piše – samo banka ili drugo lice koje u skladu sa zakonom može da odobri kredit.
Mnogi me poznaju, znaju da sam od 1992. godine u javnom životu, nisam došla sa ulice, ni gola, ni bosa. Došla sam sa mesta pomoćnika direktora banke. Imam znanja i iskustva da o ovim stvarima pričam i da branim ove zakone onako kako smo ih i pisali, jer su u interesu ovih građana, u interesu investitora i bolje sigurnosti, ali pre svega u interesu države Srbije, Ministarstva finansija kod zaduživanja, Narodne banke po njenim repo poslovima i svima ostalima. I uvodimo najmodernije instrumente koji treba da povećaju sigurnost svih ulagača, odnosno odgovornost drugih strana koje stupaju u međusobne ugovorne odnose.
Pitanje kako ste vi postavili, namerno ću da otvorim, iako su neki zaboravili – kupila Narodna banka blindirani A-8. Ja sam rekla da nije Audi 8 ris papira da se ne vidi. Ne možete to da kupite i da stavite u džep. Ali je to onako otvoreno bačeno u javnost, namaži Jorgovanku katranom pa lupaj perje.
Nećete me obeshrabriti takvom vrstom insinuacija, postavljajući pitanja, makar i u ovom svetom domu, da svako od nas treba da stvara ime za ugled i za ponos, a ne da se služi zloupotrebom prava da javno nešto pita ili da obavesti građane. Javnost i tajna o kontrolnim postupcima u bankama, vi znate da to nije tek tako, vi znate da sve ono što dođe kroz izveštaj o kontroli, kada bi bilo javno objavljeno, jeste u stvari karton koji svakom drugom može da posluži da diskredituje onu drugu banku.
Izvinite, neću da dozvolim da se tako stvara nelojalna konkurencija ili šteti bilo kome. Na isti način kako su zaštićeni podaci zakonom i kako moraju i jesu, jer je to svetski standard, da je izveštaj o kontroli banaka tajna. Izvolite pitajte u ECB, FED ili bilo gde. Nikad nećete o pojedinačnoj banci dobiti podatke. Međunarodni monetarni fond sa kojim imamo aranžman, partnerski odnos, nema od Narodne banke Srbije pojedinačne podatke, već agregatne, ne granulirane na pojedinačne elemente koji mogu da naštete banci.
Dokle još treba da vam objašnjavam da je baš iz tih razloga, prave, čiste, pouzdane kontrole Narodne banke, čija ni jedna odluka nije pala na Upravnom sudu, potrebno da postoji član 86. kao jedna vrsta zaštite inspektorima. Postoji jedna sporna odluka i nije mi neprijatno da o njoj govorim. Izrečena je 2012. godine, u junu mesecu, kada su kažnjeni iz jedne određene banke članovi upravnog odbora. Poništena nam je ta odluka zato što je u to vreme Narodna banka služila kao instrument za postizanje nekih drugih ciljeva, ali ja iza toga neću nikada stajati, niti ću dozvoliti da Narodna banka Srbije bude bilo čiji instrument za postizanje nekih ciljeva van onih koji su zakonom definisani.
Molim vas, ljude koji predstavljaju Narodnu banku, mene koja sam guverner možete da izlažete pitanjima svake vrste i tražite odgovornost svake vrste, ali i u tome, ponoviću, treba biti čovek, a to je i najlakše i najteže. Za neke je to mnogo teško - čovek, a mora biti čovek.

Kao prvo, molim vas da za sve nadležne organe zatražite izveštaj, onako po Poslovniku, svi gosti, smatram se gostom, imaju ista prava i poslanici koji su ovde kao poslanici. U tom svojstvu tražim da nadležni organi ispitaju dve stvari. Prvo, izjavu gospodina poslanika koji je rekao, citiram – imam sve vaše izveštaje koji su označeni kao „tajna“. Želim da se ispita kako je poslanik došao do izveštaja koji se zovu „tajna“, ne nečijom privatnom procenom, nego na neki način koji se ne bi mogao smatrati dozvoljenim.

Pod dva, molim da na javno saslušanje bilo koji organ u ovoj državi koji je za to nadležan pozove mene, poslanika i one koji su mi bilo šta ikada dali, bilo šta ikada dali, a ne samo ovakvu besmislenu glupost, besmislenu glupost, priliči mi, jer kada vas uvrede imate pravo i da tako kažete, sada izrekao poslanik na temu Intese ili gotovine u kešu.

Provodim svoje vreme u Narodnoj banci od ujutru do uveče. Moje kretanje verovatno prate organi koji moraju da prate, radim ozbiljan posao, i treba da vas bude sramota i tražim javno izvinjenje kada se utvrdi da ste govorili notornu laž, javno da mi se izvinite. Zaista mislim da imalo imate časti i obraza vi biste rekli – da li bih smeo da optužim onu ženu koja ima 58 godina i nije ovde došla nečasno radeći i da joj tako u lice saspem neku optužbu.

Osnovano se pitam – koji je vaš interes da na takav način govorite o guverneru? Koji je vaš interes, koji je vaš motiv? To će, nadam se, nadležni organi da utvrde, a ja sam za jedan od postupaka u kojem me je jedna od novina prozvala da je postojao neki hakersi upad za zapošljavanje bez kvalifikacija tužila sudu, dobila spor, ali o tome ne govorim mnogo zato što mi je važna pravda, jer ja imam unuka koji ima četiri godine sada i neću da ikada kada ukuca u Gugl izađe lažna vest kojom gospodarite vi i oni koji vas instruišu da se tako ponašate i da tako govorite, neću, jer ja to ne zaslužujem. Ja sam i majka i tašta, biću, ako Bod da, i svekrva, a jesam i nečija snaha i nosim svoj obraz i svog pokojnog muža i svoje porodice i zaista je sramota da se vi ovako odnosite prema meni.

Nosim teret toga što sam javna ličnost, ali biste morali i vi da ponesete teret izgovaranja laži.

Evo, ja ću vam reći ovo oko preuzimanja 64 zaposlena radnika iz Deviznog inspektorata. Treba da budu preuzeta, odnosno mogu slobodno da kažem vraćena tamo gde je njihovo prirodno mesto, jer se neka ta vrsta posla i obavlja u NBS.
S obzirom na to da se izvodi reforma poreske uprave u kojoj se sve ono što nije suštinska osnovna non kor delatnost, izvodi iz same poreske uprave da bi ona mogla efikasnije da se bavi svojim poslom, to je taj trenutak u kojem je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju procenjeno da nadzor nad obavljanjem menjačkih poslova i devizni inspektorat, što jeste prirodna celina jer NBS se bavi i deviznim poslovanjem i deviznom politikom, i treba da radi i kontrolu tog dela posla, biće deo našeg sistema. Nikakvih problema nema da se ti ljudi koji su nekada i radili u NBS, mnogi su to zaboravili, da se vrate u NBS i da nastave svoj posao. Prosto, to je razlog zašto objedinjavamo sve te kontrolne i nadzorne funkcije nad onim što je prirodna celina posla koji radimo.
O tome da ide na bolje, podaci su evidentni. To nisu utisci, to su činjenice. O tome da nam nikada ne ide dovoljno brzo dobro koliko bi želeli, to je takođe činjenica. Prosto je u ljudskoj prirodi je da budu nezadovoljni. Ali, da se čini sve i da se ne gubi vreme, da nema praznih hodova, da nema nesaglasja u tom kretanju napred koje treba da omogući kroz veće zapošljavanje i bolji standard, to je prosto nesporno, radimo na tome i svi koji navijaju, koji sa strane navijaju i oni koji doprinose, zahvalni smo da nam pomognu u tome, jer smo svi mi građani Srbije. Ovde prosto nema mesta neprijateljstvu, mi smo samo politički neistomišljenici, ali valjda nam je svima interes građana ispred svega i u tom smislu pozdravljam vašu želju da nastavimo u konstruktivnoj atmosferi jedan razgovor koji treba da doprinese poboljšanju rezultata.
Ako me pitate zašto je sednica ovako zakazana? Duga rasprava, ne tajna priprema, javna rasprava i kratko vreme, ja ne kažem da je potpuno nekompatibilno, ali sam bila poslanik i znam da vi ne možete da pratite javnu raspravu dok ste ovde svakodnevno. Ali, moramo da kažemo i to da vi niste bili bez posla, nego da ste radili sve vreme. Znači, mi nismo, niste vi, mi čekali, a vi niste radili, pa smo se sada nešto mi setili pa vama doneli dnevni red. Prosto, dinamika vašeg rada, obimna zakonodavna aktivnost koju poštujemo i red koji smo mi, da kažem, kao đaci uhvatili sada da se ubacimo u ovaj junski semestar, ja se nadam da će pokazati da nismo izašli ni sa kakvim ishitrenim rešenjima. Ako me pitate zašto je rasprava spojena, pa nije duže. Možda bi vredelo, a možda i ne bi vredelo. Znate kako kažu, ako neko koga primite ne ume da vam kaže u pet minuta šta je hteo da kaže, pitanje je da li ste trebali da ga primite. Nije to opšte pravilo, imaćemo raspravu u pojedinostima i otvoreni smo da razgovaramo o svemu.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, a posebno poštovani građani, veliko mi je zadovoljstvo što ću kao guverner NBS danas imati priliku i čast da u ovom domu predstavim i bliže obrazložim zakone koje smo predložili Narodnoj skupštini.
Naime, u skladu sa članom 107. stav 2. Ustava Republike Srbije, prema kojem NBS ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti, predmet današnje rasprave pored dva vladina predloga biće i pet zakona koje je predložila NBS.
Pre nego pređem na konkretna obrazlaganja, moram da odgovori na primedbu gospodina poslanika da mu nije jasna veza između Predloga zakon o finansijskom obezbeđenju i izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Upravo su ova dva zakona direktno, međusobno povezana i izražavam zahvalnost Vladi Republike Srbije koja je preduzeća sve mere i učinila napor da predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju koji se menja samo u smislu da primena Zakona o finansijskom obezbeđenju bude moguća i efektivna, danas raspravljamo i o Zakonu o finansijskom obezbeđenju, jer on bez izmena Zakona o stečaju ne bi imao smisla. Bio bi neprimenljiv. Menja se samo u delu u kojem to zahteva Zakon o finansijskom obezbeđenju.
Danas razgovaramo o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kod ugovaranja na daljinu, Predlogu zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlogu zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Predložena zakonska rešenja samo su deo regulatornih aktivnosti koje NBS kontinuirano sprovodi u cilju unapređenje finansijskog tržišta u našoj zemlji i ostvarenja njenih zakonom utvrđenih ciljeva i uvek u interesu onih zbog koje institucije i zakoni postoje, a to su građani i privreda.
Predlozi zakona koje smo dostavili i o kojima ćemo danas raspravljati sadrže nekoliko najbitnijih načelnih obeležja, a to su unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji, odnosno smanjivanje troškova privrede u delu koji se odnosi na poslovanje sa platnim karticama i on lajn trgovinom, stvaranje pretpostavki za dalji razvoj finansijskog tržišta, posebno u delu otklanjanja prepreka za razvoj lokalnog međubankraskog repo tržišta i tržišta finansijskih derivata, dodatna zaštita korisnika finansijskih usluga kroz povećanje transparentnosti i uporedivosti pružanja tih usluga, kako bi se svakom građaninu i privrednom subjektu omogućilo da lakše donese pravu odluku o izboru usluge i finansijske institucije, a u skladu sa njegovim realnim potrebama.
Sva predložena zakonska rešenja su pažljivo pripremana, a gotovo o svim predlozima vođena je ozbiljna i kompetentna javna rasprava, u nekim slučajevima i do samog dostavljanja predloga, a sve sa ciljem da se prikupe relevantna mišljenja i da se pruži prilika svim zainteresovanim stranama da o tim rešenjima daju svoj sud.
Zakoni su predstavljani i raspravljani u odgovarajućim strukovnim udruženjima kao što su Privredna komora Srbije, Udruženje banaka Srbije, a kod pojedinih zakona u postupku izrade nacrta učestvovali su u okviru međuresornih grupa i predstavnici pojedinih ministarstava i drugih državnih institucija.
Pri izradi predloga zakona, uzeti su u obzir primeri, dobri primeri iz međunarodne prakse, kao i pravila koja se trenutno primenjuju u EU, ali nikada ne kritički i po svaku cenu, odnosno tako da se prethodno ne oceni zrelost domaćeg tržišta za njihovu primenu.
Sveobuhvatna i detaljna analiza efekata, posebno u delu koji se tiče implikacija na građane i privredne subjekte bila je opredeljujući faktor pri predlaganju pojedinačnih rešenja u tekstovima koje imate ispred sebe.
Konkretno obrazlaganje pojedinačnih rešenja započeću predlaganjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. NJime se nastavlja permanentan rad NBS na unapređenju zaštite korisnika finansijskih usluga.
Iako su i do sada posebna prava korisnika bila zaštićena posebnim zakonima, pre svega Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, i to naročito u vezi sa dostavljanjem informacija u predugovornoj fazi i elementima koje ugovor o finansijskoj usluzi treba da sadrži, osnovna novina koju donosi ovaj zakon ogleda se u tome što se sada zaštita prilagođava korišćenju finansijskih usluga putem savremenih informaciono-tehnoloških sredstava, kao što su internet i mobilni telefoni, a sve u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.
U 2017. godini broj korisnika u Srbiji koji su obavljali internet plaćanja dostigao je broj od gotovo dva miliona korisnika, dok je broj onih koji su obavljali mobilna plaćanja, po prvi put prešao broj od jednog miliona. To jasno pokazuje da se opšti trend digitalizacije društva, koji se osetno brže razvija u finansijskom sektoru, dovodi do potrebe da se umanje rizici koji će usled toga što predstavnik finansijske institucije nije fizički prisutan u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, korisnik izabrati proizvod i obavezati se prema finansijskog instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, a zbog kojeg će se kajati dugi niz godina.
Za razliku od zaštite korisnika pojedinih finansijskih usluga, koja je u ovom trenutku parcijalno uređena posebnim zakonima za pojedine usluge, npr. zaštita korisnika bankarskih usluga i korisnika lizinga u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a zaštita korisnika osiguranja u Zakonu o osiguranju, ovim zakonom se na integralan način pristupa zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu tako da se zaštita odnosi ne samo na usluge koje pružaju institucije pod nadzorom NBS, već i na druge učesnike na tržištu kapitala poput investicionih fondova i fondova.
S druge strane, imajući u vidu stepen finansijske edukovanosti jednog dela privrednih subjekata, zaštita koja se u uporednoj pravnoj praksi pruža obično samo građanima, ovde se odnose i na poljoprivrednike i na preduzetnike.
Obaveza pružalaca finansijskih usluga i prava korisnika tih usluga kod ugovaranja na daljinu jasno su i nedvosmisleno uređene ovim predlogom što će doprineti jačanju poverenja korisnika u primenu savremenih tehnika ugovaranja, poput elektronske trgovine i elektronskog i mobilnog bankarstva, a time posredno i povećanoj sveukupnoj tražnji za finansijskim uslugama, ali i snižavanju njihovih troškova.
Ugovaranjem na daljinu korisnicima finansijskih usluga omogućava se pristup najširem asortimanu finansijskih usluga koje postoje na domaćem finansijskom tržištu, bez obzira na mesto njihovog prebivališta i koliko je udaljena najbliža ekspozitura finansijske institucije.
Neću ovom prilikom ulaziti u sve detalje pojedinačnih odredaba zakona, ali pojedini instituti uređeni ovim zakonom odnose se na dostavljanje jasnih i relevantnih informacija u predugovornoj fazi i pri oglašavanju, pri čemu je teret dokazivanja da su dostavljene informacije na finansijsku instituciju. Zatim, na pravo korisnika da odustane od ugovora u roku od 14 dana, osim ako se ne radi o specifičnim ugovorima, kao što su devizno-valutni poslovi ili kupovina finansijskih instrumenata čija se cena permanentno menja i zavisi od uslova na berzanskom tržištu, pri čemu je kod pojedinih ugovora rok za odustanak i duži i iznosi 30 dana, kao što je to slučaj sa ugovorima o životnom osiguranju. Potom, pravo korisnika da raskine ugovor bez troškova kada finansijska institucija prekrši odredbe ovog zakona, kao i ništavost odredaba ugovora kojim se korisnik prava odriče prava koja su mu data ovim zakonom.
Ovi instituti nisu bili potpuno nepoznati ni ranije u našem pravnom sistemu, ali se ovim zakonom znatno detaljnije uređuju, čime im se daje dodatni kvalitet i veća sigurnost za korisnike.
Korisnici se ovim zakonom štite i od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu tražili. Budući da je izričito propisano da su oslobođeni od bilo kakve obaveze u slučaju usluga koje nisu naručene, kao što je, ilustracije radi, slučaj sa određenim vrstama osiguranja kod kojih korisnik uopšte i nije svestan da ima bilo kakve obaveze, niti je te usluge tražio.
Takođe, da bi se sprečilo agresivno reklamiranje automatskim slanjem elektronske pošte ili na drugi sličan način, predviđeno je da takav vid komunikacije bude moguć samo ako je korisnik prethodno izričito pristao na takvu komunikaciju.
Uzimajući u obzir još nedovoljnu rasprostranjenu upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa kod fizičkih lica, omogućeno je da kod ugovora na daljinu do 600 hiljada dinara korisnik daje saglasnost za zaključenje ugovora korišćenjem postojećih metoda dvofaktorske autentifikacije ili šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i propisom Narodne banke Srbije, kojim se utvrđuju minimalni standardi upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije.
Metod dvofaktorske autentifikacije već se godinama u elektronskom bankarstvu koristi za davanje naloga i izvršavanje platnih transakcija, pa je opravdano da se koristi i kod zaključenja ugovora do određene vrednosti, kao što su ugovori o dozvoljenom prekoračenju ili o štednji građana.
Pružalac finansijske usluge, npr. banka, u svakom slučaju mora koristiti kvalifikovani elektronski potpis pri zaključenju ugovora u elektronskom obliku, čime se obezbeđuje sigurnost za korisnika finansijske usluge.
Nadzor nad ovim zakonom poveren je u najvećoj meri NBS, a korisnicima kao instrument zaštite na raspolaganje stavljaju pravo na prigovor finansijskoj instituciji, pravo na pritužbu Narodnoj banci, ako je korisnik nezadovoljan odgovorom na prigovor i postupak vansudskog poravnanja.
Kada je reč o sledećem aktu koji smo pripremili, Predlogu zakona o finansijskom obezbeđenju, želim da kažem da je osnovni cilj ovog zakona uspostavljanje jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu.
Donošenje zakona važno je zato što važeća zakonska rešenja kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, tj. zaloga hartije od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja nisu sistemski obuhvaćena, nisu međusobno usaglašena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti su usklađena sa međunarodnim standardima, pa u sudskoj praksi postoje brojne i ozbiljne nedoumice oko domašaja postojećih rešenja, što stvara stanje pravne i finansijske nesigurnosti kad je reč o efikasnom namirenju iz ovakvih sredstava obezbeđenja.
Takođe, nedostatak odgovarajuće regulative u oblasti finansijskog kolaterala jedna je od glavnih barijera za razvoj vanberzanskog tržišta, uključujući tržište finansijskih derivata za zaštitu od rizika, repo tržište hartija od vrednosti i tržište kolateralizovanih kredita i zajmova.
Polazeći od navedenog, koristi koje se očekuju od donošenja i primene ovog zakona su višestruke: ostvarivanje i unapređenje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka. Smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana. Veći stepen zaštite potraživanja, odnosno bolja pregovaračka pozicija Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je, primera radi, ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika. Veći stepen zaštite potraživanja NBS u sprovođenju monetarnih operacija, repo transakcija, kupovine i prodaja hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala.
Standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, čime se obezbeđuje veći stepen sigurnosti za domaće i strane investitore, kao i kreditore u poslovanju sa domaćim finansijskim institucijama, uz istovremenu bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja.
Implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja, poverilac, raspolaže kolateralom, umesto da ta sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata. Unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih rizika, kao i drugih OTC, odnosno vanberzanskih ugovora.
Ovim zakonom uvode se i brojne novine u oblasti ugovornog i založnog prava, kao što je utvrđivanje posebnog imenovanog ugovora, tj. ugovora o finansijskom obezbeđenju. Tim ugovorom se radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, a pod uslovima utvrđenim zakonom, ustanovljava posebna vrsta založnog prava ili se prenosi sredstvo obezbeđenja, odnosno prenosi pravo svojine na tom sredstvu.
Tipičan primer ugovora o obezbeđenju kod kojeg se prenosi pravo svojine nad hartijama od vrednosti jeste repo ugovor, koji se koristi i u centralno-bankarskoj praksi. Zakonom se ne nameću izgled i sadržina ovog ugovora, već ugovorne strane imaju slobodu ugovaranja i izbora uslova pod kojima će bliže urediti međusobne odnose opredeljujući se za ponuđena dispozitivna zakonska rešenja u pogledu vrste sredstava obezbeđenja, načina korišćenja tih sredstava i raspolaganja njima, kao i načina namirenja potraživanja i uslovima pod kojim se mogu namiriti iz kolaterala.
Ko može biti ugovorna strana kod ugovora o finansijskom obezbeđenju? To su, pre svega, kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, kao što su Republika Srbija, NBS, banke, brokersko-dilerska društva, investiciona društva i druga lica iz finansijskog sektora, kao i međunarodne i strane finansijske institucije. Nije predviđeno da ugovorna strana bude i lice koje se ne pojavljuje direktno na finansijskom tržištu, tačnije ugovorna strana ne mogu biti obične kompanije i druga pravna i fizička lica, jer je naša ocena da u ovoj još uvek nedovoljno razvijenoj fazi domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo sistemski racionalno omogućiti ulazak tih lica u ovakve finansijske transakcije, pre svega, zbog njihove slabije ekonomske snage, ali i manje finansijske edukovanosti.
Kod sredstva finansijskog obezbeđenja mogu se pojaviti samo novčana sredstva na računu, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja, kolateral koji po svojoj prirodi predstavlja likvidan i solidan tržišni materijal. Da bi se smanjio rizik od prekomernog zaduživanja, a tržišni učesnici zaštitili od nelikvidnosti, ne solventnosti druge ugovorne strane i da bi se sprečili poremećaji na tržištu, predlogom je predviđeno da se za finansijsko obezbeđenje ne mogu davati sopstvene akcije, čija vrednost neposredno zavisi od finansijskog stanja davaoca obezbeđenja.
Posebna pravila su predviđena kod kreditnih potraživanja, koja se prenose kao sredstva obezbeđenja, kako bi se obezbedilo poštovanje pravila o bankarskoj tajni, kada je reč o dužnicima po tim potraživanjima.
Novina u odnosu na dosadašnja tradicionalna rešenja u oblasti založnog prava jeste i mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganje tim sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta, a primalac obezbeđenja može ostvariti i pravo na prihode i druge prilive koja daju sredstva obezbeđenja, osim ako nije drugačije ugovoreno.
Postupak ustanovljavanja finansijskog obezbeđenja lišen je administrativnih komplikacija, odnosno dovoljno je da sredstva budu evidentirana na odgovarajućem računu bez registracije, overa i drugih formalnih elemenata.
Ključni deo ovog Predloga jeste efikasna realizacija sredstava obezbeđenja vansudskim putem po tržišnim principima, a uz mogućnost netiranja koje se prvi put detaljnije uređuje u zakonu, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na tom sredstvu ako je tako ugovoreno.
U tom smislu, neophodno je naglasiti da se ostvarivanje prava i obaveza iz ugovora o finansijskom obezbeđenju vrši nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu, odnosno primaocu obezbeđenja.
Ovo su gotovo jedinstvena rešenja u međunarodnoj praksi, jer bi u suprotnom, likvidna sredstva bila zarobljena u stečajnom ili drugom sličnom postupku, na duži vremenski period, a o lančanim posledicama nedovoljnog obezbeđenja kolaterala na finansijskom tržištu i danas svedoče traumatične posledice finansijske krize koja se desila pre 10 godina.
S tim u vezi, radi nesmetane primene odredaba ovog zakona i eliminisanja bilo kakvih ne konzistentnosti, pripremljene su i odgovarajuće izmene Zakona o stečaju koje će, takođe, biti predmet raspravljanja na današnjoj sednici.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona vršiće, pre svega, NBS i Komisija za HOV, imajući u vidu da se najveći deo transakcija sa finansijskim obezbeđenjem odnosi na institucije koje su pod njihovim, odnosno našim nadzorom.
Početak primene zakona predviđen je za 1. januar 2019. godine kako bi se svi učesnici na finansijskom tržištu i nadležni organi, koji sprovode stečajne postupke, blagovremeno pripremili, kao i da bi se doneli svi potrebni podzakonski akti za njegovo sprovođenje.
Pred nama je, meni posebno značajan, zato što je značajan za građane Srbije, privredu, posebno male trgovce, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Kao što mu naziv i kaže, radi se o zakonu kojim se uređuje poslovanje sa platnim karticama u našoj zemlji, i to po prvi put na celovit način. Podsetiću vas da su Zakonom o platnim uslugama, koji je usvojen 2014. godine, stvorene čvrste osnove pravnog okvira za savremene okvire plaćanja čime je podstaknut dalji razvoj bezgotovinskih plaćanja u Republici Srbiji.
Analiza podataka i stanja u domaćem platnom sistemu pokazuju da trendovi u našoj zemlji ne zaostaju za trendovima u razvijenim ekonomijama zemalja EU i da naši građani i privreda sve češće koriste moderne načine plaćanja. Trend rasta se naročito odnosi na platne kartice.
Ilustracije radi, u toku 2017. godine, kartice su bile najpopularniji platni instrument i njihovom upotrebom realizovano je 57% ukupnog broja transakcija. Upravo je ovo osnovni razlog zbog koga se predlaže donošenje zakona i on predstavlja nadogradnju normativne osnove koja se odnosi na segment tržišta platnih usluga koji kontinuirano raste.
S obzirom na to da ovo tržište karakterišu posebna pravila, njih je potrebno posebno urediti, kako bi se ostvarili ciljevi koje želimo da postignemo u ovoj oblasti, a to su da se adekvatnim uređivanjem tržišta platnih kartica podstakne dalji rast bezgotovinskih plaćanja i postigne viši stepen digitalizacije u našem društvu, a time i smanjivanje sive ekonomije, da se zaštite interesi korisnika platnih kartica, pre svega, potrošača i trgovaca i, tri, da se omogući fer tržišna utakmica smanjivanjem troškova prihvatanja platnih kartica i povećanjem transparentnosti i konkurentnosti na tržištu.
Nesporno je danas da su troškovi prihvatanja platnih kartica jedan od osnovnih razloga zbog kojih trgovci na malo nemaju POS terminale ili odustaju od omogućavanja kartičnih transakcija i prihvataju samo gotovinu i čekove. Preovlađujući deo tih troškova čine međubankarske naknade.
Kako funkcionišu i šta su zapravo međubankarske naknade? Ovo je centralna tačka zakona i važno je da svi, a naročito građani koji nas prate, razumeju tržište mehanizme kojima smo nesvesno, svakodnevno izloženi kao potrošači.
Naime, svaki put kad potrošak koristi platnu karticu za kupovinu u radnji, banka koja je postavila POS terminal za prijem kartica kod trgovca ili banka prihvatilac, kako je nazivamo, plaća tzv. međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču banci izdavaocu. U praksi, ovu naknadu banka izdavalac prevaljuje na trgovca preko trgovačke naknade, što je trošak koji je vrlo dobro poznat našim trgovcima. Trgovac taj trošak po osnovu trgovačke naknade ugrađuje u cenu roba i usluga.
Važno je reći da trgovac u trenutnim uslovima nema nikakve mogućnosti da aktivnije utiče na to da se transakcija obavi karticom koja nosi niži iznos međubankarske naknade i jeftinija je, jer je izbor platne kartice na kupcu. Kupcu, koji nije dovoljno informisan kome u stvari plaća tu visoku međubankarsku naknadu.
Kupac nesvesno često koristi skuplju karticu, jer on ne vidi direktno trošak koji snosi, trošak njenog korišćenja. A radi se o kartici koju mu sugeriše banka izdavalac, jer je to ona kartica koja toj banci, banci izdavaocu, donosi veću međubankarsku naknadu, a sve u skladu sa pravilima Kartičarskih organizacija.
Svi smo se susreli sa raznovrsnim nagradnim akcijama, kad potrošač dobije simboličan poklon, ali plati određenom karticom. A on najčešće nije svestan da tim sugerisanim izborom platne kartice pokreće skuplju transakciju kod trgovca koji taj trošak ugrađuje u cenu roba i usluga, pa plaćanjem skupljih proizvoda zapravo svi građani Srbije, a ne samo onaj koji plaća, snose trošak visoke međubankarske provizije, uključujući i one građane koji plaćaju gotovinom ili koriste jeftinije platne kartice. Na taj način pomenuti poklon zapravo plaćamo svi mi potrošači, i to mnogostruko, a ne ni banka, ni Kartičarska organizacija.
Pravila koja trenutno važe na tržištu platnih kartica, a što će zakon promeniti, stimulišu korišćenje jeftinijih platnih kartica koje na prodajnom mestu imaju potpuno identičnu funkciju i ne donose bilo kakvu pogodnost ni trgovcu, ni kupcu, u odnosu na jeftinije platne kartice.
Takođe, umesto da povećana konkurencija stimuliše upotrebu jeftinijeg proizvoda, u kartičnom poslovanju su uspostavljeni sasvim suprotni mehanizmi od onih koje tržište nalaže, pa konkurencija među kartičarskim organizacijama dovodi do toga da se utvrđuju sve više međubankarske naknade, što generiše i veće trgovačke naknade, a cenu plaća društvo u celini.
Dakle, banka koja samo izdaje kartice, često naplaćuje njihovo izdavanje i održavanje, jeste ona koja zapravo odnosi najveći deo zarade pri svakoj upotrebi kartice, a ne ona banka koja omogućava prihvatanje kartice kod trgovca, koja postavlja post terminale i praktično širi prodajnu mrežu na kojoj je moguće plaćanje karticom. Upravo zbog toga se ta prodajna mreža post terminala sporo i širi.
Navedeni problem znatno osećaju mali trgovci, jer su prinuđeni da prihvataju visoke troškove za plaćanje karticama kako bi zadržali svoje kupce i povećali prodaju. Naime, iznos troškova koje plaćaju direktno zavisi od pregovaračke moći trgovca, pa tako veliki trgovinski lanci, kao poželjni klijenti za druge bankarske usluge, dobijaju povoljnije ponude banaka, dok mali trgovci, zanatlije i male radnje imaju lošiju pregovaračku poziciju i banke sa njima ugovaraju visoke trgovačke naknade, čime se destimuliše prihvatanje platnih kartica, a u stvari stimuliše upotreba gotovog novca ili se trošak prenosi na potrošača.
Zbog svega ovoga, Narodna banka Srbije predlaže da se ovim zakonom eliminišu sledeći nedostaci:
Prvo, da se međubankarske naknade ograniče na 0,2% od vrednosti transakcije za debitne, odnosno 0,3% za kreditne kartice. U prelaznom periodu od šest meseci, kako bi se banke prilagodile ovim uslovima, primenjivaće se ograničenje od 0,5% za debitne i 0,6% za kreditne kartice. Međubankarske naknade koje propisuju internacionalni kartični sistemi za Srbiju su među najvišim u Evropi. Trenutno iznose najmanje 0,9 do 1% vrednosti transakcije, dok za pojedine kartične proizvode idu do 2%.
Drugim rečima, građani Srbije indirektno plaćaju višestruko više međubankarske naknade od onih na tržištima EU gde su ove naknade ograničene upravo na 0,2% na debitne, odnosno 0,3% za kreditne kartice.
Ovo ograničenje je, na nivou EU koja ga je primenila, samo u 2016. godini dovelo do rasta broja posterminala za 11,7%, a broj transakcija karticama se povećao samo u toj 2016. godini za 12,2%. Slično očekujemo i kod nas, pored, naravno, snižavanja trgovačkih naknada.
Drugo, Narodna banka Srbije predlaže niz pravila koje će doprineti transparentnosti u odnosu banka-trgovac. Pregovaračku moć trgovca u odnosu na banke će ojačati pravilo o obaveznom razdvajanju naknada, prema kome će banka prihvatilac biti dužna da trgovačke naknade nudi i obračunava trgovcu pojedinačno za različite vrste i brendove platnih kartica, a ne zbirno kao do sada, što je omogućavalo da kartice s nižim troškovima subvencionišu kartice koje su skuplje i da stimuliše njihovu upotrebu.
Cilj norme je da trgovac bude upoznat s tim koje kartice mu generišu više troškove. Isto tako, zakon će omogućiti trgovcima da prave izbor i da prihvataju samo one kartične proizvode koje nose niže troškove, a ne sve kartice, kao što je danas slučaj.
Zakonom se zabranjuje nedozvoljen uticaj na trgovca kod upotrebe platnih instrumenata, odnosno banke i kartični sistemi plaćanja neće moći trgovcu zabraniti da usmeri potrošača na jeftinije kartice. Nadalje, trgovac će moći da da prednost platnom instrumentu određenog brenda, kao i da obavesti potrošače o naknadama koje trgovac plaća banci prihvatiocu.
Treće, možda i jednako važno kao i ovo ograničavanje naknada, platne kartice koje građani Srbije dominantno koriste za plaćanja u zemlji, čak 97%, a čak za preko 80 tih transakcija celokupna obrada se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemima nad kojim nadležne institucije Republike Srbije nemaju nikakav nadzor, niti uvid u njihov rad. Da ponovim – od 97% plaćanja u zemlji, preko 80% transakcija, celokupna njihova obrada se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemima nad kojima država Srbija nema ni nadzor, ni uvid.
Zato smo predložili uvođenje obaveza bankama i drugim pružaocima platnih usluga da besplatno, uz tekući račun, svakom korisniku izdaju karticu za koju se obrada, netiranje i poravnanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji Srbiji.
Na ovaj način će korisnici platnih kartica biti zaštićeni od rizika da eventualni problemi u radu inostranih platinih sistema, bilo da su operativne ili bilo koje druge prirode, dovedu do nemogućnosti obavljanja svakodnevnih plaćanja karticama u Republici Srbiji, a bankama će omogućiti da efikasnije upravljaju finansijskim, operativnim i reputacionim rizikom. Ovde podsećam da je obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja platnog prometa jedna od funkcija NBS koja joj je zakonom nametnuta.
S obzirom da je to zakonom predviđen niz novih rešenja, predviđen je rok od šest meseci od početka primene, kako bi svi subjekti na koje se zakone odnosi, imali mogućnost da se pravovremeno i adekvatno pripreme za njegovu primenu.
Dozvolite mi da vam predstavim kratko iz zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, čiji su prevashodni ciljevi donošenja stvaranje uslova za veću transparentnost i bolju uporedivost naknada za platne usluge, u vezi sa platnim računom, definisanje postupaka promena platnog računa, koji će biti lak, brz, jednostavan, kao i utvrđivanje prava na platni račun sa osnovnim uslugama i pristup tom računu. Bezbedno, stabilno i efikasno funkcionisanje platnog sistema je od suštinskog značaja za održavanje finansijske stabilnosti, sprovođenje mera monetarne politike, ubrzavanje tokova privredne aktivnosti i smanjenje društvenih troškova transfera novčanih sredstava.
Baš kao što se i mi u Narodnoj banci trudimo da svoj posao radimo što bolje i što efikasnije, tako smatram da i svi ostali učesnici u platnom sistemu naše zemlje mogu dodatno da doprinesu stabilnosti i efikasnosti funkcionisanja platnog sistema u Srbiji i da će im upravo ove izmene Zakona o platnim uslugama koje su danas pred vama, biti put ka ostvarenju tog cilja.
Ovde, pre svega, mislim na način na koji pružaoci platnih usluga prikazuju i naplaćuju naknade za pružane usluge svojim korisnicima. Zakon o platnim uslugama, propisuje pravo pružalaca, platnih usluga da naplate naknadu za pružene usluge, ali i obavezu da informacije koje su dužni da pruže korisnicima platnih usluga, u skladu sa ovim zakonom, pruže na jasan i lako razumljiv način.
Međutim, i pored primene navedenog pravnog standarda, korisnici platnih usluga imaju poteškoća da shvate koliko plaćaju i za koju uslugu, odnosno da zbog različite terminologije pružalaca platnih usluga, prosto ne mogu da uporede cene za jednu istu platnu uslugu.
Zato smatramo da ćemo utvrđivanjem liste reprezentativnih usluga doprineti većoj transparentnosti, jer će svi pružaoci platnih usluga prilikom oglašavanja svojih usluga biti u obavezi da koriste terminologiju utvrđenu u ovoj listi. Verujemo da ćemo na taj način pomoći korisnicima da razumeju koja usluga im se pruža ili nudi i pod kojim uslovima.
S druge strane, obaveza pruža sa platnim usluga da u primerenom roku, pre zaključenja okvirnog ugovora o platnim uslugama, korisniku dostavi pregled usluga i naknada u vezi sa platnim računom i obaveza, da korisniku najmanje jednom godišnje dostavi izveštaj o svim naplaćenim naknadama, treba da doprinesu bolju i uporedivosti naknada za platne usluge u vezi sa platnim računom i posledično, većoj konkurenciji, s obzirom na to da će korisnici sada biti u prilici da na jednostavan i brz način utvrde koji pružalac im može pružiti određenu platnu uslugu po najpovoljnijoj ceni.
U cilju ostvaranja pretpostavki za dalji razvoj konkurencije među pružiocima platnih usluga, dopunama zakona izričito se predviđa mogućnost pojednostavljenja procedure kod promene platnog računa. S tim u vezi, utvrđuju se obaveze novog i starog pružaoca platnih usluga, a sve kako bi postupak za promenu platnog računa bio što jednostavniji i povoljniji za korisnika platnih usluga.
Korisnik platnih usluga moći će da podnese zahtev za promenu platnog računa i to uključujući i gašenje platnog računa, otvorenog kod prethodnog pružaoca usluga, ali, ili bez gašenja tog računa, već samo određene usluge, a sve na brz i jednostavan način, bez nepotrebnih administrativnih zahteva od strane pružaoca platnih usluga.
Imajući u vidu navedeno, očekujemo da će pružaoci platnih usluga uložiti dodatne napore ne bi li na najadekvatniji način odgovorili potrebama svojih korisnika i uverili ih da je odluka korisnika da ukažu poverenje upravo njima, ispravna i na obostrano zadovoljstvo.
Sa druge strane, za očekivati je da će svi pružaoci platnih usluga nastojati da sa što atraktivnijom ponudom svojih usluga privuku što veći broj novih korisnika kojima pojednostavljena procedura za promenu računa može samo da olakša donošenje odluke, da starog pružaoca promene za novog.
Zbog svega navedenog, verujemo da će odredbe kojima se uređuje postupak za promenu platnog računa doprineti daljem razvoju tržišta platnih usluga i zdravoj konkurenciji među učesnicima na to tržištu, a sve u interesu krajnjih korisnika.
Treća važna novina koju NBS predlaže u ovom zakonu jeste upravo pravo na platni račun sa osnovnim uslugama. S tim u vezi, predložena je obaveza svake banke da potrošaču koji imaju zakonit boravak u Republici Srbiji i nema otvoren račun, na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama.
Osnovni cilj uvođenja ovakvog računa jeste veća finansijska inkluzija građana, tj. veći broj fizičkih lica koja će koristiti platne usluge, a u vezi sa platnim računom. Ovo pitanje je značajno zbog toga što građani koji nemaju otvoren platni račun, ne mogu preneti novac ili izvršavati transakcije, osim onih koje su zasnovane na gotovini, a isključeni su iz bilo koje vrste onlajn transakcija ili onlajn kupovine, koje su neretko jeftinije i povoljnije za njih.
Nemogućnost da koriste bezgotovinske instrumente plaćanja, korisnike platnih usluga često na kraju izlažu i većim troškovima, ali i većim rizicima, jer mogu da koriste samo gotovinu.
Ne smemo zaboraviti na činjenicu da veća finansijska inkluzija i korišćenje instrumenata bezgotovinskog plaćanja predstavljaju jedan od osnovnih preduslova za smanjenje sive ekonomije u zemlji i da na ovaj način, stvaranjem pretpostavki za veću finansijsku inkluziju, NBS želi da pomogne naporima Vlade Republike Srbije u borbi protiv sive ekonomije.
Platni račun sa osnovnim uslugama će obuhvatiti usluge koje omogućavaju uplatu i isplatu gotovog novca na platni račun, odnosno sa platnog računa, kao i usluge prenosa novčanih sredstava sa platnog računa, odnosno na platni račun, direktnim zaduženjem, korišćenjem platne kartice, uključujući i plaćanje internetom i transferom odobrenja, kao i trajni nalog.
U vezi sa pravom na platni račun sa osnovnim uslugama, želela bih da istaknem još jednu važnu novinu. Naime, NBS u skladu sa predloženim odredbama stiče zakonsko pravo da za određene socijalno ugrožene kategorije potrošača, a nakon pribavljenog mišljenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, propiše uslove pod kojima bi banke bile dužne da tim potrošačima besplatno pružaju platne usluge koje se odnose na ovaj platni račun.
Na ovaj način nameravamo da stvorimo mogućnost da u slučaju potrebe, podzakonskim aktom dodatno pružimo zaštitu i olakšamo položaj naših socijalno najugroženijih građana.
Dalje, ali ne manje važno, ukazala bih i na nekoliko značajnijih izmena važećih odredbi zakona kojima smo nastojali da pružimo veću zaštitu korisnicima platnih usluga. Predloženo je smanjenje iznosa do kog pružalac platnih usluga ne snosi gubitke, koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija i to sa 15.000 na 3.000 dinara. Procenjeno je da je iznos od 15.000 do kojeg platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija, u pojedinim slučajevima može predstavljati znatno materijalno opterećenje za određene kategorije građana.
Zato smo podelu odgovornosti u slučaju zloupotrebljenog platnog instrumenta dodatno pomerili u korist platioca, kao slabije strane u ugovornom odnosu sa bankom, ali smo sa druge strane stimulisali banke da na osnovu predloženih rešenja još više pažnje posvete primeni sigurnosnih mera u vezi sa platnim instrumentima koje izdaju i zaštiti personalizovanih sigurnosnih elemenata kako bi se minimizirao broj zloupotreba u vezi sa tim instrumentima.
Pored toga, predlaže se i nova odredba koja Narodnoj banci daje ovlašćenje da propiše slučajeve u kojima platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija i u iznosu nižem od 3.000 dinara, naročito uzimajući u obzir prirodu personalizovanih sigurnosnih elemenata platnog instrumenta i okolnosti pod kojima je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen.
Predložili smo i dopunu zakona kako bismo u slučajevima kada je platilac naveo pogrešan broj platnog računa primaoca, obezbedili jednostavniju i bržu proceduru za povraćaj pogrešno uplaćenih novčanih sredstava, odnosno obavezu aktivne pomoći korisniku od strane pružaoca platnih usluga, čak i kad taj pružalac platnih usluga nije napravio nikakvu grešku, odnosno kad je greška u celini na strani korisnika.
Predloženo je da primena ovog zakona počne po isteku roka od devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu, čime bi ostavili dovoljno vremena svim zainteresovanim stranama da se pripreme za njegovu pripremu.
Na kraju, ali svakako ne manje važno, par reči o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o NBS.
Iza mene je šest godina iskustva na funkciji guvernera NBS i svakodnevnog rukovođenja i praćenja organizacije rada NBS, ali i potrebe za daljim unapređenjem i jačanjem njenih pojedinih funkcija.
Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, kao organizaciona celina u kojoj se u ovom trenutku obavlja supervizijska funkcija Centralne banke, ne može adekvatno da odgovori rastućim potreba unapređenja, jačanja te funkcije koje su posledica tehnološkog razvoja i pojave novih učesnika na finansijskom tržištu, kao i predstojećeg proširenja obuhvata nadzorne funkcije.
U uporednom pravu je primetno preuzimanje, centralizovanje ili vraćanje ove funkcije Centralnoj banci tamo gde je ona ranije bila poverena posebnim agencijama. Kao podatak koji potkrepljuje ovu tvrdnju pomenuću to da se trenutno u 18 država članica EU, poslovi supervizije obavljaju u okviru Centralne banke, ali bih napomenula da ukidanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama ne dovodi u pitanje funkcionalnost organizacionih jedinica NBS u kojima se ti poslovi i sada obavljaju i u kojima će se obavljati, jer je u skladu sa evropskim standardima, ovim predlogom izričito zagarantovana operativna samostalnost tih organizacionih jedinica.
Ovo će biti dodatno obezbeđeno time što će poseban viceguverner biti nadležan za obavljanje tih poslova. Naveden predlog je između ostalog i posledica činjenice da će NBS, na osnovu poslednjih izmena Zakona o deviznom poslovanju, od 1. janura 2019. godine preuzeti nadležnosti poreske uprave za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu deviznog poslovanja, rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova.
Sa ministrom finansija će biti zaključen poseban sporazum kojim će se urediti sva pitanja ovog preuzimanja, kao što su preuzimanja dela zaposlenih, više od njih 60, operativne dokumentacije, predmeta, informacionog sistema, opreme i sredstava za rad koji služe za obavljanje tih poslova. Zbog toga se ovim predlogom preciziraju i odredbe koje se odnose na funkcije NBS kako bi se njima obuhvatile i ove nove nadležnosti.
Sledeći cilj koji nastojimo da postignemo izmenama Zakona o NBS jeste otklanjanje određenih praktičnih teškoća koje su uočene tokom primena zakona u postupku sprovođenja monetarne politike, kao što su neophodnost da se sve kamatne stope NBS zvanično objavljuju na njenoj internet prezentaciji odmah nakon njihovog utvrđivanja. Navedeno rešenje se predlaže zbog blagovremenog informisanja i bržeg delovanja transmisionih mehanizama monetarne politike na finansijsko tržište, imajući u vidu i da se odluka o referentnoj kamatnoj stopi već dugi niz godina objavljuje na internet prezentaciji NBS i da stupa na snagu odmah po objavljivanju, a da se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu, odnosno koridor kamatnih stopa obično menjaju istovremeno kada i referenta kamatna stopa.
Predlogom se preciziraju i kaznene odredbe, tako da je predviđeno da za kršenje odredaba Zakona o Narodnoj banci i propisa koji su doneti na osnovu ovog zakona, Narodna banka Srbije bankama izriče supervizorske mere i novčane kazne u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka. Time se doprinosi većoj finansijskoj disciplini banaka, posebno kada je reč o obavezi dostavljanja određenih podataka, a imajući u vidu očekivanu efikasnost nadzora NBS.
U skladu sa dobrom uporednom praksom, predlaže se i rešenje kojim se obezbeđuje kontinuitet u radu organa NBS i obavljanju njenih funkcija. Cilj je da se u meri u kojoj je to moguće, spreči prazan hod između prestanka funkcije i novog izbora funkcionera u Narodnoj banci, čime bi se obezbedilo da organi NBS rade kontinuirano, u punom sastavu, odnosno da NBS nesmetano u svakom trenutku obavlja sve svoje funkcije.
Kontinuitet o kojem govorim predstavlja i poruku stabilnosti ka finansijskom tržištu i osnovu za odgovarajuća očekivanja i predviđanja budućeg razvoja događaja na tim tržištima. U prilog tome je i rešenje koje je predloženo prelaznim odredbama ovog predloga, a kojim je utvrđeno da će aktuelni direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama nastaviti da obavlja funkciju člana izvršnog odbora sa pravima i obavezama koje imaju i drugi viceguverneri u skladu sa zakonom, statutom Narodne banke i posebnim ovlašćenjima i to do izbora viceguvernera ne duže od 120 dana.
Narodna banka Srbije će prilagoditi statut i sve unutrašnje opšte akte novim zakonskim izmenama, a postojeće organizacione jedinice, u čijem delokrugu su poslovi nadzora, nastaviće da obavljaju te poslove nesmetano i bez ikakvog prekida u radu.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, građani Srbije, ovim ću i zaključiti svoje uvodno izlaganje o novinama, pozitivnim efektima i ciljevima koji se nastoje postići predloženim zakonskim rešenjima.
Želim da zahvalim na strpljenju tokom izlaganja i nadam se konstruktivnoj raspravi, gde ćemo biti u prilici da zajednički razmotrimo sva druga pitanja, pojedinačna rešenja i ako je to potrebno, moguće i ako ste zainteresovani, da zajednički unapredimo predložene tekstove, a na dobrobit svih građana. Još jednom hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Iskreno da vam kažem, ovaj se parlament izgleda mnogo promenio unazad nekoliko godina.
Da li je moguće da neko sa takvom lakoćom izgovori u kamere, pred milionskim auditorijumom, pred svima nama ovde, takvu neistinu da se ja ovde pojavljujem prvi put posle šest godina?
Usvajali smo zakone o unapređenju zaštite korisnika finansijskih usluga, set zakona koji unapređuju rad u finansijskom sektoru 2014-2015. godine. Pa, čak i da mislim da vi niste bili u parlamentu, to ne znači da vreme počinje od trenutka kada ste vi ovde ušli.
Ta vrsta lakoće saopštavanja neistina je nešto što ne treba ni ovom domu, ne treba Srbiji. Mogu ja da otrpim. Ja sam ovde dan, dva, pet, nedelju i biću sledeći put sa nekim zakonom.
Nije moje da vam držim obuku, ali je sramota da kažete da pominjem repove. Koleginice, reč je repo operacijama.
Verujte mi da se ja ne bih ni setila na šta ste aludirali, da mi kolega iz skupštinskih klupa, Kovačević, nije obrazložio, izgleda bolje zna situaciju ovde, da ste vi repo operacije zamenili repovima.
Da se ja vama predstavim, gospodine Obradoviću, ja sam guverner Narodne banke Srbije, izabrana u ovom parlamentu od strane vladajuće većine čiji je najveći deo SNS činila i čini, ponosni guverner NBS, koji nije lobista. Kakav je to lobista koji je 5,3 milijarde vratio korisnicima na osnovu odluke NBS u 2015. godini, banke vratile po osnovu jednostranog povećanja kamatnih stopa, što je NBS utvrdila, zabranila i naložila da se vrati? Koji je to guverner pre mene uradio? Dakle, 5,13 milijardi samo po tom osnovu, a neću da govorim o zaštiti korisnika, gde građani sada imaju pravo da im banke obračunavaju rate u istom kursu, vrsti kursa po kojoj im je odobrena rata kredita.
Ne očekujem ja da vi pričate o rezultatima. Samo očekujem da zaštitite ugled, sopstveni i parlamenta u kojem nastupate, time što nećete govoriti ono što jednostavno nije istina, ono što je očigledno i dokazivo.
Ja imam 58 godina. Šesta mi je godina u mandatu guvernera. Nikome se ne trudim da se dopadnem, nikome ništa ne dugujem, sem onima koji su ovde glasali za mene, građanima koji su glasali za njih i za mene, dugujem svom obrazu, ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije, čiju sam ekonomsku politiku dužna da podržavam i podržavam je.
Dužna sam da obezbedim nisku inflaciju i da građanima obezbedim da plata vredi, da nemaju porez koji se zove inflacija, a bio je kada sam došla na mesto guvernera 12,9% mesečno. To je bila inflacija koju sam zatekla. Danas je na evropskom nivou.
Izvinite, kakvu finansijsku stabilnost imamo u Srbiji svi zajedno, ne imate vi, nego mi, jer delimo sve i ne uživaju u rezultatima rada koordinisanih monetarnih i fiskalnih politika, znači Vladi i Narodne banke Srbije, samo oni građani koji podržavaju SNS, nego svi građani. To je jedan minimum istinitosti odnosa prema samome sebi, ali i prema drugima.
Izvinite, kolike su kamate na kredite danas? Jedanaest procentnih poena su u proseku niže kamatne stope na kredite danas od onih koje ste imali pre, nego ova vlast i ovi koalicioni partneri definišu ekonomsku politiku i ne otimaju se oko zasluga ko je više doprineo, nego rade zajednički jer su pravo lice države Srbije koja je danas uvažena, poštovana i poželjna investitorska destinacija. Zar ja vama da pričam da li bi bila poželjna investitorska destinacija da se ovde diskriminišu bilo koje kategorije onih koji rade, banke, privredna društva, kompanije, a svi imaju cilj da zarade profit? I vaš je cilj, i moj cilj, i svih nas je cilj da živimo komforno. Samo se razlikujemo, neki od nas žele da od poštenog rada, govoreći istinu ne dodvoravajući se nikome zarade platu i obezbede sebi ispunjenja želja od te sopstvene plate.
Govorite o profitima banaka, da, ostvarile su banke u 2007. godini veći profit u odnosu na 2016. godinu. Preko 100 miliona tog profita je rezultat konsolidacije tržišnog spajanja banaka u Srbiji, petina je razlog tome. Značajan iznos povećanja tog profita je upravo rezultat mera Narodne banke Srbije koja je tzv. testove, stres-testove, AQR testove, posebne rezultate istraživanja kojima smo od banaka tražili da iz svojih bilansa iščiste problematične kredite, pa su imale gubitke u prethodnoj godini i zato dobit u 2017. godini izgleda veći.
Ne ljutim se ja na vas. Znate, kažu – u ratu i ljubavi su sva sredstva dozvoljena. Nije ovo ni rat, ni ljubav. Ovo je parlament, ja sam guverner koji ne traži uvažavanje zato što mu na kartici ili na pločici to piše. Tražim da me uvažavate kao čoveka koji predanim radom, sa timom koji je nasledio u Narodnoj banci i stvarao ga, ima rezultate koji su priznati, uvaženi i nisu stvar ničijeg utiska, nego su konkretni podaci o kojima govore i oni koji ne vole posebno ni eksponente izvršne vlasti, ni Narodne banke u Srbiji, ali moraju da se poklone i da odaju priznanje.
Ne tražim sreću u tuđim glavama. Ne očekujem priznanje za rezultate. Od sebe najviše očekujem i isporučujem rezultate. Znamo i vi i ja, lovorovi venci i trnje daju ljudi jednu drugima, ali da bi nešto prihvatili kao trnje ili optužbu ili da bi prihvatili nečiju počast kao lovorov venac, treba biti čovek. Najteže je to danas. Čovek, a treba biti čovek.
Nisu toliko rogobatni i teški ovi izrazi ovde. Ovo treba samo znati čitati. To je bio razlog mog osmeha dok vi govorite. Nije stvar da pogrešno razumete sliku apstraktnog slikara, šta je njome hteo da kaže. Vi imate precizne informacije ovde, ne upitne činjenice gde je svaka banka bila i do sada dužna da opšte uslove ugovaranja svih proizvoda dostavi građanima, preciziranje da jednom godišnje dobiju izveštaj o tome koliko koja naknada košta. Vi izvrćete da to danas počinje da bude obaveza Narodne banke, guvernera koji je, bože moj, došao prvi put ovde za šest godina.
Pitala sam se o kom govorite i da li je ovo zemlja čiju stvarnost delimo. Možemo da se razlikujemo. Sedela sam i ja kao opozicioni poslanik ovde i nikad se neistinom nisam bavila za glas i poverenje. Nikad se oni koji sede ovde i podržavaju ovu politiku nisu neistinu borili za poverenje. To znaju da cene svi oni koji su i poslali sve ove ljude ovde da zakažu ovu sednicu, podrže ove zakonske predloge koje ćemo, nadam se, i usvojiti. Zaista u interesu poštovanja ovog doma, koji je za mene svetinja, molim vas da govorimo jezikom činjenica, jer mi neće biti teško da odgovorim na svako vaše pitanje, ali diskvalifikacije i čitanje površno, izvrtanje svih onih reči koje su ovde napisane, izvrtanje truda svih nas koji radimo za dobrobit Srbije, neću vam oćutati nijednu neistinu.
Molim vas da ukažete minimum poštovanja činjenicama, a tu sam negde i ja. Ne smeta meni, kaže, pozdravljam sve ministre, ja se pitam da li sam ja tu, da li smo zaboravili da jedni drugima kažemo dobar dan i da se obratimo kao ljudi koji su ovde došli. Nisam ja ovde došla kao privatno lice. Došla sam kao guverner. Ne smeta meni. Otrpela sam ja mnogo toga, a znate šta je moja snaga? Uverenje da radite u interesu države Srbije i uverenje da za državu Srbiju postižete najbolje. To je moja snaga i nijedna vaša uvreda, nijedna neistina koju kažete, bez obzira što ja to saopštavam na ovakav energičan način, ja to tako i radim, neće mene da obeshrabri da ućutka ili da onemogući da ove zakone branim onako kako to treba. Hvala.

Ne mogu da propustim priliku, bio bi greh, da ne pohvalim vašu pripremljenost po zakonima, posebno onim koje Narodna banka Srbije predložila i pokušavam da shvatim da li ste sve vreme bili u toku sa javnom raspravom koju smo imali, posebno po Zakonu o finansijskom obezbeđenju, a koje je maltene trajalo do pre neki dan, ali je formalno i ugrubo završena krajem 2016. godine.
Čestitam i pitam se kako će se sad dostići referenca ovog nivoa vaše diskusije. Baš zato što ste tako perfektno, upućeno i detaljno govorili o ovim zakonima, ja vam dugujem jednu malu ispravku, nemojte mi zameriti. Infrastruktura finansijskih tržišta je u devetci, ne u sedamnaestici, i to je jedina moja ispravka, ne zamerka, ali ja vama dugujem objašnjenje šta smo čekali do sada sa ograničavanjem međubankarskih naknada.
Evropska unija je to uradila 2015/2016. godine. Mnogi iz našeg komšiluka i ne pokušavaju to da urade. Mi smo to radili tako da je pet meseci trajala javna rasprava. Završili smo je u septembru 2017. godine i želeli smo da svi zainteresovani učesnici, jer su tu ogromni interesi, ogromne navike onih koji su navikli da u Srbiji može sve, daju konkretan doprinos u nekim konstruktivnim rešenjima.
Da, zaslužujemo primedbu šta smo čekali do sada, ali smo ovog trenutka kada smo izašli pred vas sa ovim rešenjima spremni da branimo svaki član i svaki stav svakog člana do kraja, znajući da je ovo rešenje koje više ne može da čeka i koje ne sme da bude relativizovano ni na koji način.
Još jednom se zahvaljujem i volela bih da ovako nastavimo da razgovaramo. Svaka čast.

Gospodine Živkoviću, vi ste onako malo, kako bih to rekla, pokušali simpatično sve da jednu ozbiljnu temu stavite u onako jedan humoristički okvir.
Kao prvo, humor je da meni kažete da treba podučim predsednika. Da nije bilo političke volje i da nema političke stabilnosti, ne bih mogla da govorim ni o učincima Narodne banke Srbije, finansijskoj stabilnosti i stabilnosti relativnog kursa i o niskoj stabilnoj inflaciji. Da nije bilo Aleksandra Vučića na mestu premijera, koji je ustanovio tu koordinaciju monetarne i fiskalne politike i da ne delimo te iste sisteme vrednosti kako se radi za svoju državu, ja danas ne bih sedela ovde, niti bi vi mogli da govorite da danas kurs vredi 118,16, plaćate za jedan evro i da je Narodna banka Srbije sa današnjim danom do ovog trenutka stvorila rezerve, samo u ovoj godini, od preko 780 miliona evra za turbulentna vremena koja dolaze iz okruženja.
Ne treba mi da preuzimam tuđe zasluge, imam dovoljno onih ostvarenih u timu koji se zove država Srbija gde se zna ko šta radi. I neka mi zameri ko god hoće, meni je prilično teško padalo kada su se zasluge za sproveden aranžman MMF-a, u kojem se branio interes građana Srbije, ne slušani saveti, to je naš aranžman, ali su se preporuke sprovodile tako da to bude u interesu građana i u skladu sa teškim trenutkom dodeljivale drugima, jer znam da, prisustvovala sam razgovorima i neću da čekam da neko piše memoare, hoću danas javno da kažem - da nije bilo političke volje, snage koja stoji iza tog čoveka, a od mene tražite da ga ja podučavam, ne bi bilo ni aranžmana, ni ove stabilnosti, ni ovih rezultata, ni ove naše sednice danas, tvrdim.
Ono što se u Italiji dešava poslednja dva dana podiglo je premiju rizika u svim zemljama u okruženju. Ta sama nestabilnost oko formiranje Vlade, mi smo imali pet izbornih ciklusa ovde, ni zloupotreba monetarne politike, ni bilo koja mera jeste bila primenjivana drugačije, niti je bilo koje ponašanje bilo drugačije, zato što je država bila ispred jeftinih političkih poena, ispred ličnog interesa i svega ostalog.
Sad vi govorite da neko nije dovoljno obučen, upućen ili da ne zna. A, čiji su ovi rezultati? Čijom zaslugom je Srbija na listama najuglednijih, na listama onih sa kojima se razgovara, pa, ako hoćete, i na listi zemalja koja ima valutu drugu po snazi, a zatekla sam je četvrtu najgoru? Nije samo moj rezultat.
Zašto vi imate pravo da to tvrdite? Zato što se vi igrate statistikom. Nekad koristite procente, nekad koristite apsolutne cifre, pa mi govorite o apsolutnim brojkama javnog duga, šta je veće, a šta je manje. To znaju deca u osnovnoj školi.
Javni dug se meri u odnosu na BDP, u odnosu na bruto društveni proizvod. To je jedina mera o kojoj možemo da govorimo. Zato i radimo na rastu BDP-a, a vi ga tako lepo uprosečite, ko ovi naši sa međubankarskim naknadama za kartice, najskuplje kartice i najjeftiniju domaću „Dinu“ i u proseku podnošljivo.
Nije to istina. Znači, niti možemo da govorimo o negativnim stopama rasta i obavezi prema MMF-u iz 2009. godine, koji je iznosio milijardu i 600 i koji je vraćala ova država od leta 2012. godine do nedavno. Dinar jedan, evro jedan nemamo duga prema MMF, ni troška za aranžman. Pa, šta mislite, ja sam genijalna? Ili je Vujović bio genijalan? Odličan je bio. Ali, prosto mi teško pada kada baštinite te rezultate, govoreći – ovaj je zaslužan, a ovi drugi su tu nešto statirali.
Pa,bez te političke stabilnosti koju danas imamo, koja je onaj osnovni kamen temeljac za sve, ma nema priče o ostaloj stabilnosti.
Ali, koliko se vi, ja to mogu da nazovem samo humorom, to za mene prosto nije ozbiljna rasprava, izvinite, ali moram tako, kao što je humoristička priča da za propast „Takovo osiguranja“ bude kriv neko drugi, a ne akcionar koji je svoje zaposlene nenamerskim izdvajanjem u tehničke rezerve doveo svoje osiguravajuće društvo i svoje zaposlene u situaciju da im bude oduzeta dozvola. I tu smo dugo čekali kao institucija i kao sistem.
Nasledila sam meko srce organa Narodne banke prema „Takovo osiguranju“. I sama sam bila neko ko im je davao više prilika da izvrše izdvajanje i adekvatno pokriće tehničkih rezervi, ne na izveštajne datume, pa nećemo da se igramo mačke i miša, to se zna da u kontinuitetu morate da imate određeni nivo tehničkih rezervi.
Po Zakonu o osiguranju, koji je važio te 2004. do 2015. godine jednostavno nije bilo drugog rešenja nego da se oduzme dozvola „Takovo osiguranju“, više upozorenja i iščekivanja tih navodnih investitora, molbi, razgovora i na kraju je morala da bude oduzeta dozvola.
Ono što je važno da znate jeste da je sudski postupak koji je vođen okončan potvrđivanjem ispravnosti naše odluke, odnosno da vlasnici „Takovo osiguranja“ jesu izgubili spor i sva njihova snaga da u medijima produžavaju priču o tome je prosto izgubila na značaju, snazi, pa se čudim i vama koji jeste čovek koji ume da se našali sa ovim prosecima, ciframa, javnim dugom i ostalim, da ste uopšte postavili to pitanje, ako smo u više navrata i uvek dosledno i jednako odgovarali i medijima i svima ostalima zašto je u stvari „Takovo osiguranje“ došlo u ovu situaciju.
„Takovo osiguranje“ i sve ono što je moralo da bude delicencirano, delicencirano je nepristrasno onako kako i danas radim svoj posao. Ne gledam u table banaka, ne gledam u liste članova upravnih odbora, ne gledam u to ko su vlasnici. Ako se ičim hvalim, to je stabilnost deviznog kursa, relativna, koja je stabilnost i za uvoznike i za izvoznike i za one koji daju kredite, i za one koji kredite uzimaju, i za one koji štede i za one koji pozajmljuju, jer jedina tačka u kojoj se spaja interes svih, to je stabilnost.
Odnos guvernera koji je odgovoran ovom parlamentu ovde i onima koji za ovaj parlament glasaju je nepristrasnost koju imam i koju sam dokazala načinom na koji su ovi postupci vođeni, okončani i koji ostaju ispravno lice NBS koja vodi računa o finansijskoj stabilnosti time što nije mekog srca ni prema kome i odgovornost za tih 108 zaposlenih i sve ostalo snosi isključivo akcionar na isti onakav način kako je sud presudio i da mali akcionari nemaju prava da zahtevaju od Narodne banke bilo kakvu vrstu odgovornosti za „Agrobanku“, zato što su oni imali mehanizme i načine da zaštite svoje interese kao akcionari.
Uostalom, raspravljali smo ovde, opet je neko zaboravio da sam bila 2015. godine, uvodeći jednu novu ulogu NBS, a to je restrukturiranje banaka gde je lepo redosledom propisano ko prvi, ko drugi, a ko treći snosi rizik za poslovanje banke u smislu činjena štete. Vrlo visoko rangirani, prvo prozvani su upravo akcionari.
Znate, akcionari ne mogu da se ponašaju kao vlasnici koji ne žive na svom imanju. Ne mogu da se pravdaju maskiranim menadžerima koji su im dali lažne izveštaje. Znate, ljudi ili su površni u poslu ili namerno žmure na jedno oko. Kad se desi problem onda bi rado da neko drugi snosi troškove njihovog ne činjenja ili površnog odnosa prema sopstvenoj imovini.
Narodna banka Srbije nema prava da prevaljuje troškove bilo čijeg neodgovornog ponašanja ili površnog odnosa ili verovanja u revizorske i ostale izveštaje i da trošak snose građani Srbije preko budžeta, a kroz osigurane depozite ili kroz sve ono što direktive koje ste i sami pominjali, neke od njih, a neke i niste najnovije, naprimer restrukturiranje, u rangu EU smo, gde vodimo računa o sigurnosti, propisuju, a mi smo dužni da se toga pridržavamo.
Pošto smo vi i ja kolege još od 1993. godine, ako se sećam iz prvih saziva, evo, ja ću vama zbog tog odnosa, privatizujem svoju funkciju i naš odnos, da vam dostavim sve ono što je moguće javno dostaviti iz sudskog postupka u vezi sa „Takovo osiguranjem“ i da vidite da apsolutno nema ni jedne zapete u kojoj je NBS postupila kako ne treba. Hvala.

Kao prvo, govorili ste ne o zakonu koji štiti korisnike usluga, odnosno ugovaranje na daljinu, nego ste govorili o Zakoni o zaštiti potrošača pominjući vaš personalni problem sa nekim provajderom telefonskim. Verujem da ste to koristili samo kao analogiju da to što se u praksi dešava se razlikuje od teorije.
One zakone koje NBS donese zaista nemam nameru da ostane mrtvo slovo na papiru i nikad nisu mrtvo slovo na papiru. Možda malo duže razmišljamo dok donosimo rešenja, ali onog trenutka kada izađemo sa nekim rešenjima, mi imamo i efektivne instrumente za sprovođenje tih zakona i nikada na naš teret nije mogla da padne takva senka da donosimo zakone koji su nesprovodivi. Ima problema, ali ih prevazilazimo poboljšavanjem internih procedura, tako da verujte da smo kod ovog zakona predvideli sve da ne može da se desi takav slučaj o kojem vi govorite.
Nije tu gospodin Stevanović, ostala sam mu dužna za onih 3.000 dinara, ko odgovara, da li korisnik kartice koji izgubi i PIN i karticu ili odgovara banka. Za krajnju nepažnju, eksplicitni smo, mora da odgovara građanin koji nije sačuvao ni karticu ni PIN, ali želimo da povećamo odgovornost banke da ona radi na sigurnosnim elementima svih detalja koji se nalaze na kartici, ali i na edukaciji korisnika gde to mora da pođe od onog, postavljaju se kamere na bankomatima, vodite računa da vam neko ne ukrade PIN.
Znači, niti smo blagonakloni prema korisnicima usluga preterano, ne želeći da ponižavamo ljude time što im oduzimamo odgovornost da brinu o svojoj kartici i PIN. Zna se eksplicitno, 3.000 je trošak koji snosi građanin, ali kažemo da se cene okolnosti te krajnje nepažnje za trošak iznad 3.000 do onih 15.000, o kojima govorimo. Tako precizni i jasni smo i ne krijemo ništa ni u jednom od ovih zakonskih rešenja, pa da počnem od sebe.
Nov zakon predviđa mogućnost, ovaj zakon izmene i dopune, predviđa mogućnost izbora funkcionera vice guvernera kada usvojimo ovaj zakon, neće biti direktora uprave, objasniću i to šta je bilo i zašto ga više nema, može da se bira najranije 120 dana pre isteka mandata, najkasnije na samom isteku. Precizan odgovor. Ne želim lično da se osiguram ni na koji način zato što moj način vođenja NBS i neophodna koordinacija sa Vladom RS podrazumeva, ne zamerite, ali u toj nekoj hipotetičkoj varijanti, kako vi kažete da se nekada i desi neki referendum ili promena vlasti, niko mene ne bi morao da podseća da podnesem ostavku na to mesto ako ljudi sa kojima sada radim na stabilnosti Srbije, ja u finansijskoj, a oni u mnogo širem opsegu stabilnosti, da ostanem i da sama radim ili kako se to zove, kohabitiram sa nekim. Nisam takav čovek.
Budite sigurni, u toj nekoj teorijskoj, ne verujem skoroj izvesnoj mogućnosti, ali ako se desi, evo dajem javno obećanje – Jorgovanka Tabaković neće biti na mestu guvernera i ako bude izabrana na drugi mandat ako ona politička opcija, one političke ideje i one vrednosti koje su se pokazale ispravnim, poželjnim i podržanim od građana Srbije izgube podršku. Jel sam bila dovoljno jasna, jel treba još nešto eksplicitnije da kažem ili da izjavim ovde?
Drugo, devojačka sprema, a ko meni piše ove zakone? Kakva devojačka sprema, ja od avgusta 2012. godine u Narodnoj banci od ujutru do uveče, svaki papir okrenem, proverim, svaku instrukciju dam, to znaju svi zaposleni u Narodnoj banci. Pa, ko je meni ovo napisao, neki konsultanti? Ovo je vlasništvo ljudi u Narodnoj banci Srbije i trenutak u kojem ovo radimo. Mislite da smo čekali trenutak da bude izbor? Ma taman posla. To nema nikakve veze sa tim. Prosto, za neke stvari moraju da sazreju okolnosti, poštujući vaše prioritete, sve ono što se dešavalo kao izbori, mi smo sad došli na red.
Kad je reč o direktoru Uprave, razlog zašto dajemo ovu mogućnost izbora 120 dana najranije ili istekom mandata je upravo slučaj koji smo imali sa direktorom Uprave. Prethodnom direktoru Uprave je istekao mandat u novembru. Obavljen intervju, sve završeno i mi smo zbog opštih okolnosti zvanično izglasanog dobili direktora Uprave nedavno, pre dva meseca. Nismo se mi ništa premišljali i razmišljali, prosto tehnički je nužno da se izbor funkcionera zbog kontinuiteta obavi na taj način.
Da li vi verujete da od 2000. godine, kada je meni to moj saradnik Dević rekao, da se nije predvidelo ovakvo stabilno vreme i potreba da se guverner bira u toku isteka redovnog mandata, pa nismo imali ni to rešenje predviđeno. Ni procedurama ovde, ni našim internim, ni u višim aktima koji važe u ovoj državi. Znači, još jedna od zasluga stabilnosti koju mi svi zajednički živimo je potreba da se izbor funkcionera uradi tako da omogući kontinuitet rada institucije.
To je jedini razlog, nema nikakvog tajnog, on je eksplicitan, otkriven, pokazan i objašnjen. Jer, direktor Uprave može da dobije ovlašćenje od guvernera. A, izvinite, kad se guverner ne izabere na vreme? Ko će guverneru da da, on nema status vd-a, ne može niko privremeno da obavlja njegovu funkciju, a to je precizno pravno izvedeno u drugim Ustavom definisanim kategorijama najviše vlasti. Prosto, nema potrebe da tražite ništa tajno, kad mi sve kažemo javno. To je razlog, to je osnov na kojem je izgrađeno poverenje prema Srbiji, od političkih odnosa, preko MMF, do onog odnosa koji ja želim da izgradim sa vama, dajući vam jasno do znanja zašto to radimo.
Uprava kao uprava, to je jedan eksperiment koji smo pokušali da unesemo 2012. godine gde je Uprava čovek sa dvoje ljudi, a sve ostalo su sektori koji rade svoj posao. Nakon ovoliko godina smo shvatili da preuzimanjem novih nadležnosti, posebno deviznog inspektorata, onog što radimo sa platnim institucijama, onog što treba da radimo sa platnim sistemima, menjačima, prosto nije nadležnost koju može da radi samo jedan čovek kao direktor Uprave, koji je i inače ne neko ko sam odlučuje, nego član izvršnog odbora, kolektivni organ odlučuje o svemu onom što ste vi decidno popisali daje, oduzima, predlaže davanje oduzimanje dozvola i svega ostalog.
Suštinski, izvršni odbor sa viceguvernerima i guvernerom na čelu će i nadalje odlučivati o svemu tome što ste pobrojali. Ali, gubimo tu jednu kariku koja nas je usporavala, a sada je ona potrebna da se premosti zato što su preširoke nadležnosti za jednog čoveka, odnosno jednog viceguvernera. I nema ništa iza, ništa tajno, nikakve skrivene agende i namere. Cilj nam je da budemo što efikasniji i da sve svoje nadležnosti obavljamo u najkraćem mogućem roku, a na najkvalitetniji način.
Zašto je taj rok skraćen? Klauzula zabrane konkurencije, ako se dobro sećam, 161 član zakona koji je regulisao rad, radne odnose, govorio da ne možete da zaposlite šest meseci, jer nosite kontakte, informacije itd, nego imate ono što se u zapadnom svetu zove „zlatni padobran“.
Taj zlatni padobran kod nas nije zlatni, ali država Srbija nema toliko mnogo novca da bi plaćala predugo sedenje, a s druge strane, zaista računamo na kvalitet ljudi koji radi u Narodnoj banci, jer nemamo negativnih iskustava, da će svoje informacije koje imaju prodavati.
Na čemu temeljimo ovo uverenje? Da štedimo novac, da ih ne plaćamo predugo i da verujemo u njihovu lojalnost NBS. Da li se ikada bilo šta što se dešavalo u Narodnoj banci, oduzimanje dozvola, spajanje banaka, bilo koji postupak, vodio u medijama? Da li je ikada NBS iskoračila sa jednom neumerenom, neodmerenom informacijom mimo tržišnih učesnika koji kad obave transakciju onda saopštavaju o čemu je reč, uz podršku Narodne banke Srbije?
Imali smo mi raznih negativnih iskustava, kada se ljudi neodmerenim izjavama, igraju finansijskom stabilnošću, pa kažu – Narodna banka je tražila ovo, Narodna banka kaže ono, do nedavnog slučaja koji, evo delim sa vama, gde se obaveza države Srbije, koju ima svaka druga država u EU, zbog Zakona o sprečavanju pranja novca, prati stranka, u smislu da li ste politički funkcioner? Jeste, i ja sam funkcioner i vi ste gospođo Sanda. Kada ode neko od vaših u banku, oni treba da ga pitaju da li ima odnos sa vama, jer vi možete da dobijete donacije, pomoć i preko nekog rođaka, prijatelja. To je standard EU koji traži prepoznavanje stranke.
Znate šta su dve banke uradile želeći da ismeju sopstvenu državu u sprovođenju nečeg što je dobra praksa, jer se svi borimo protiv korupcije? Građanima u redu, koji čekaju za bilo šta, podele upitnik – da li ste funkcioner, da li ste saradnik funkcionera, da li ste političar ili ne znam šta već. To je praksa, evo, možda je ova moja otvorenost i potrebna u ovom trenutku, što inače ne radim, ali te dve banke su već dobile opomene, jer one propisuju obrasce, one su dužne da obezbede mehanizme kojima će praćenje stranke i sprečavanje pranja novca da zaustave, obezbede i spreče, a oni lepo kažu – to je Narodna banka od nas tražila.
Zakon donet od strane kolega iz Ministarstva finansija, hvala im, to je zajednički posao, svako od nas je doneo nedostajuće podzakonske akte. Mi, na primer, oko licenciranja svih finansijskih institucija još preciznije, iako smo to u praksi sprovodili, ali sada imamo i na papiru da neko mora da bude reputabilan, što kažu – „fit and proper“, da nema maslaca na glavi, a hoće po suncu da se šeta, što bi rekli Izraelci, koji nisu ukinuli ovo o čemu vi govorite, finansijsko obezbeđenje i derivate, to je informacija koju ste vi saopštili, ja je nemam, izvinite na digresiji zbog njihove ove dosetke, ali svako mora da bude dovoljno ugledan, kvalifikovan i kompetentan i Narodna banka to ceni. Da li će sada neko, kada neko konkuriše za člana Upravnog nadzornog odbora banke osiguranja da kaže – ona zla Narodna banka to ne da. Ne, to su pravila. Da bi bili uređeno društvo svi moramo da ih poštujemo i zato nema straha što smo skratili rok za plaćanje tog perioda od šest meseci dok ne zasnuje radni odnos u nekoj drugoj firmi, da će prodati naše informacije, jer ljudi u Narodnoj banci nisu posebni, sve su to građani Srbije, ali imaju jedan poseban odnos zato što znaju značaj posla koji rade i znaju kvalitet informacija kojima raspolažu i kako nekome može da naškodi informacija koja je odata kako ne treba.
Čovek koji radi na snimanju naših sednica, dugo je tu, pred penzijom je, svaka se sednica i svaki se razgovor u Narodnoj banci snima i to je dobra praksa. Ja sam srećna što je to tako. Taj gospodin, koji je pred penzijom, Nikola, kad god dođu novi prevodioci i saradnici, on ih okupi i kaže – ovo što ovde čujete ostaje u prostoriji svečane sale ili sale 107 gde se sastanak obavlja. To nije ni za porodicu, to nije ni za najbliže prijatelje. Ova institucija stara preko 130 godina mora da čuva svoj ugled i verujte da svi na tome radimo na najbolji mogući način.
Izvinite zbog dugog odgovora, ali sam uvažavajući vas, i lično htela da vam ovo sve ovako kažem.

Ja bih da pitam samo mladog kolegu za šta se opredeljuje kad kaže da je dinar veštački jak, u jednom trenutku, a onda kaže – znam da je odraz ponude i tražnje vrednost dinara. Pa, ili je veštački ili je odnos ponude i tražnje?
Šta je meni najveći problem? Ja zaista ozbiljno doživljavam sve što kažete. Ali, kad vi saopštite da ne postoji dovoljna količina novca u opticaju, a Narodna banka Srbije svake srede na repo aukcijama povlači višak likvidnosti, i ovo se stvarno dešava i mi imamo troškove održavanja monetarne politike u smislu da se taj višak likvidnosti ne preliva na inflaciju koja bi bila porez za sve građane Srbije, a vi pričate o nedostatku likvidnosti, odnosno o odsustvu dovoljne količine novca u opticaju. Kako mogu da razumem? Ili da vam nije struka, ili da vas neko obmanjuje, ili da ne koristite ispravne podatke.
Ali, sada je pitanje – da li ih koristite namerno kao netačne i zastarele, poput ovog o učešću malih i srednjih preduzeća u stvaranju BDP-a. Bio bi red da kažete iz koje godine je taj podatak.
(Miroslav Aleksić: Iz ove.)
Nije tačno. Poslednji podatak kojim raspolažu relevantne institucije od Svetske banke, IBRD i našeg Zavoda za statistiku su za 2014. godinu. Znači, ja u mikrofon govorim i štitim ugled funkcije koju ovde pred vama ispunjavam u punom mandatu. Taj podatak je iz 2014. godine.
Ja ne sporim političku veštinu ako je ima ili pokušaj da se podaci prikazuju selektivno da bi to delovalo, ne znam, mi smo stvorili neku fatamorganu, vi u njoj ne živite i to nije stvarnost, nego je neka obmana. To ne priliči nama kao ozbiljnim ljudima.
Znači, kada govorite o kategorijama koje potcenjujete, deficit i suficit i o javnom dugu, spoljnom dugu, o načinu njegovog finansiranja, postoji jedna elementarna stvar koju svako od nas zna. Kada ste privatno dužni, da li je svejedno da li ste dužni za letovanje ili zato što ste kupili neku mini peć kojom ćete da se bavite nekom proizvodnjom? Da li je reč o projektnom zajmu, o investicionom zajmu ili je o potrošnji? To je ono što razlikuje način vršenja ove vlasti, vođenja monetarne politike i onog što smo zatekli. Znači, zatečen deficit mora nečim da se finansira.
Imate li minus po tekućem računu? Vi morate da zanavljate kredit ili da prodate nešto i da ga vratite. Znači, dug za deficit koji je stvoren 2008. godine političkim dogovorom, a bez izvora za finansiranje uvećanih javnih rashoda, onih penzija, je nešto što se u privatnom životu ovako može prevesti. Dajete detetu uvećan džeparac, prilično velik, ali nemate platu kojom ćete to da pokrivate. Nemate prihode, nego ga dajete na dugu koji formirate u 2008. preko 100 miliona je bila tada ta rupa koja se konstantno uvećava za kamate i to je jedan deo ovog duga, a vi ističete samo njega.
Govorite o tih 500 miliona novog zaduživanja, a ne kažete da je država Srbija u decembru prošle godine otplatila 750 miliona dolara duga bez novog zaduživanja, koristeći kupovinu preko svog agenta NBS u trenutku kada je dolar bio najpovoljniji. To građani treba da znaju.
Danas za dospeće koje je u novembru od milijardu dolara, država ima već kupljenih 570 miliona dolara u trenutku kada je vrednost dolara bila najpovoljnija da se taj dug otplati.
Šta radi odgovorna država i monetarna politika u koordinaciji sa njom? Kamate na te hartije od vrednosti su koje su nužne za zaduživanje države za pokriće deficita tog disbalansa između prihoda koje ostvarujemo i rashoda koje imamo, a zatekli smo ih, zakonom definisani. On mora nečim da se finansira.
Portfolio investicije se zovu hartije od vrednosti, ali nekada su kamate na tu vrstu pozajmica bile za deset procentnih poena više nego danas. Posledica tih sniženih kamata i sniženih troškova države za pokriće deficita, za potrošnju je rezultat manje premije rizika, stabilnosti koju ima ova država, investitorske zainteresovanosti, za ulaganje.
Zašto prećutkujete činjenicu i sve kažete portfolio investicije, a ne kažete da su strane direktne investicije neto 2,6 milijardi za Srbiju i veće nego u bilo kojoj zemlji u okruženju?
Ja neću reći da teče med i mleko, ali je mnogo toga bolje i bolje je na dugoročnim osnovama. Kažete meni kurs je nešto privremeno, inflacija niska. Za inflaciju tri godine niska i stabilna inflacija spuštena sa 12,9 na 2,2, da li je to za inflaciju kratak rok? Usidrena inflaciona očekivanja, što je sada mera vrednosti poverenja u jednu državu, u njenu monetarnu politiku, a usidrena su u cilju inflacionom koji je snižen sa 4 ± 1,5 na 3 ± 1,5. To bi trebalo da bude vaš ponos, nema veze ko ga je ostvario.
Meni ne smeta kada neko postigne uspeh. Meni ne smeta da citiram drugog. Divim se svačijem uspehu. Rado se setim nekad kada je ovde Milan Marković branio Zakon o inspekciji. Stvarno je bio jedan dobar zakon i bilo je mnogo takvih slučajeva, ali tog se rado sećam jer je atmosfera bila – radimo nešto za državu, ali sada ne razumem da je sve što je urađeno i što je evidentno, vama iluzorno, veštački, ovako ili onako.
Šta govore podaci? Kažete, privreda nikako ne radi, smanjenje troškova i kamata negativnih kursnih razlika baš zbog ovog i ovakvog relativno stabilnog dinara i sniženih kamata govori da je privreda po ovom osnovu platila poveriocima 54 milijardi dinara manje u 2007. u odnosu na 2014. godinu.
Zahvaljujući stabilnosti dinara, koja je rezultat uspešnog sprovođenja makroekonomske politike, negativne kursne razlike smanjene su 246 milijardi dinara u 2014. godini na 97 milijardi dinara u 2017. godini. Da li je 148 milijardi dinara za potcenjivanje? Toliko je novca više ostalo u privredi za investiranje.
Da li vi znate da banke danas imaju u jednom delu problem da preduzeća imaju sopstvene izvore finansiranja, iako je dostupnost finansiranja svim kategorijama i malih i srednjih preduzeća i mikro izuzetna i pristup tih preduzeća nad kojima lijete suze, pristup kreditima tih preduzeća je sledeće. Rast novoodobrenih kredita kod mikro preduzeća je 14,2%, za mala 25,9%, za srednja 21,4% i 38,5% na velika. Pa ne zadužuju se da plate dugove, nego da investiraju.
Još jedan podatak koji želim sa vama da podelim, koji je izuzetno važan, jeste sledeći. Mislim da to svesno zaboravljate, ali imam obavezu da to ponovim. Period 6. avgust 2012. godine – maj 2018. godine – dinar prema evru je ostao gotovo nepromenjen. Ojačao je 0,3%. Devizne rezerve po osnovu intervencija NBS povećane su 400 miliona evra, za taj period od 2012. do 2018. godine. Ne utrošeno na održavanje stabilnosti, nego stvoren bafer za ono vreme. Hajde sada da to uporedimo. Da dodam samo da je dinar od 2008. do 2012. godine, za četiri godine izgubio 33,2% vrednost. To je trećina. Potrošene devizne rezerve 5,7 milijardi za te četiri godine. Potrošeno je 5,7 milijardi evra, a dinar oslabio 33,2%?
Mogu ja ovo da kažem, ali bi bio red da se ovo makar ne pominje, jer ne ide na korist i na čast onima koji su ovo radili i to je postignuto u vreme bregzita, grčke krize, značajnih geopolitičkih tenzija i da ne pominjem sve okolnosti kroz koje smo prolazili za period o kojem govorim.
Šta je doprinela ova relativna stabilnost kursa da privredni ambijent bude predvidim i tako to u brojkama izražavamo baš u ovom delu koji vas zanima, spoljnotrgovinske aktivnosti? Od 2016. godine više od polovine proizvodnje plasiramo na inotržišta. Udeo izvoza roba i usluga u BDP je u 2017. godini dostigao 52,5%, a u prvom tromesečju ove godine 54,4%. Zabranili ste da pominjem da je u prvom tromesečju 4,6% rast BDP i evo neću.
Poređenja radi, u 2012. godini izvoz roba i usluga je činio 36,2% BDP, što znači da je u 2017. godini ovo učešće bilo veće za 16,3 procentna poena. Da li je to iluzija? Da li je to obmana? Da li je to marketing? Ovo su podaci gde mogu da vam dodam, bojim se da ću da vas iznerviram, neto devizne rezerve i pored ovako stabilnog dinara nikad veći. Bruto iznose preko 10 milijardi, a neto devizne rezerve povećane su za tri milijarde i 258 miliona evra i iznose 8,792 miliona evra. Znači, neto devizne rezerve, ne obavezne rezerve kod NBS, devizne rezerve države Srbije, koja je vlasnik imovine i NBS. Dvostruko veći iznos od onog koji je svim referentnim vrednostima predviđen kao dovoljan i održiv za pokriće uvoza izvozom po svim kriterijumima međunarodnih finansijskih institucija.
Referentna kamatna stopa je snižena sa 11,75 na 3, a vi bi da bude 2. Izvinite, a šta će da radi Odeljenje za projekcije u Direktoratu za ekonomska istraživanja i statistiku nego da meri procenu uticaja rasta cene nafte, svojih modela, rizike koji dolaze i da ne žurimo, da budemo neoprezni, da podižemo i spuštamo kamatu? Ne ugledamo se ni na koga. Kada smo sigurni da treba sniziti referentnu, mi je snizimo, ali smo izvršnu, onu cenu novca efektivnu, smanjili sopstvenim načinom izvršavanja aukcija.
Pošto tvrdite da znate ovu materiju, da vam kažem da je nekada monetarna politika vođena tako da su svi viškovi likvidnosti povlačeni, svi koliko ih ima, sve što banke ponude, to spada kod NBS po najskupljoj ceni, po referentnoj. Sada je model aukcija po varijabilnoj kamati i povlačimo likvidnost koju mi procenimo. Da li znate koja je cena? Oko 2,4, iako je referentna 3.
Da ne opterećujem ostale daljim detaljima, ali to je prava priča o izvozu, o stabilnom i održivom rastu, a ne o iluziji, kako ste vi to želeli da predstavite.

Ja znam svoja poslovnička prava da se kao predlagač javim i da mogu da dobijem reč u svako doba. Znam da nemam prednost nad poslanicima koji reklamiraju povredu Poslovnika. Međutim, javila sam se samo da kažem da je moja namera upravo bila, zamolila sam predsedavajućeg da meni da reč da odgovorim na primedbe koje je izneo poslanik, da ne bih upravo povredom Poslovnika, sa jedne strane, nastavila raspravu u ovom smeru u kojem je potekla, ali nisam rekla – zaboraviću, da ne zaboravim.
Ja vas poštujem i očekujem da vi mene poštujete. Poštujem vaše argumente, ali nemojte da dodajete neistine. Nisam rekla da ne zaboravim, jer imam odlično pamćenje i ne zaboravljam. Istina iznad svega, nemojte da dodajete.

Da počnem od ovog poslednjeg.
Nikada nisam nikome savetovala ni da se zaduži, ni u kojoj valuti da se zaduži. Taj ko vam je to rekao, nije vam rekao neistinu, jer ja i danas tvrdim da građanima Srbije treba obezbediti sve informacije, jer su odluke lične. Onaj ko se izgovara da ga je neko na nešto nagovorio, ne bih da komentarišem. U pravu ste. Ja sam za gospodina Dinkića rekla da nikad ne bih sa njim popila kafu, i nisam, verujte mi.
Ono što je problem koji treba sagledati i koji ne može svako da reši u svom životu, a morao bi ako se bavi javnim radom i političkom delatnošću jeste taj da ponekad morate da izmerite šta je vaša lična reč i neka veća težina, kao cilj za koji se borite, gde morate da žrtvujete nešto od sopstvene slobode. Znate kako kažu – civilizacija. Civilizacija nudi čoveku mnoga demokratska dostignuća, pa i demokratiju, ako hoćete, kao najbolji vid izražavanja sopstvene volje i učešća u upravljanju sopstvenim životom, ali vam da deo slobode, a podjarmi vas celog. Pitanje je za svakog od nas pojedinačno – koliko verujte u neku ideju u kojoj ste iskorišćeni, korišćeni ili zloupotrebljeni? Odluka svakog od nas je da kaže šta je veća šteta za njega samog, da prihvati formiranje Vlade takvo kakvo jeste, u kojem je nužan član bio Mlađan Dinkić, ne mojom odlukom, ali da mojim pristajanjem, koja nisam bila član Vlade, nego na ovoj poziciji na kojoj jesam i koja je vrlo profesionalno sarađivala sa njim i kad je bio u Vladi. Znate zašto? Ponekad, da bi promenili točak istorije, vi morate da pretrpite i lični gubitak.
Nadam se da ste me razumeli. Svi oni koji nisu, nije mi ni važno. Znate kako kažu – oni koji te ne vole, nećete voleti nikad. Oni koji te vole i razumeju razloge za tvoje postupanje ili, još bolje, imaju korist kao najveći broj građana od onog što radite, neće vam zameriti, a ja uvek imam sopstveni sud kao najsnažniji.
Da, ja sam mandat SRS zaradila svojim radom. Program SRS 1996. i naslovnu stranicu „Velike Srbije“ čuvam i sada, jer je to bilo nešto što smo radili pod nadzorom gospodina Vojislava Šešelja, kao predsednika stranke, sa mojim ličnim trudom i da ne pominjem kolege, neki danas i nisu među nama, neka im je laka crna zemlja, radili smo na tom programu. Uvek sam pošteno i časno radila svoj posao i verujte da se rado sećam svog perioda i svega onog što je posle razilaženja, a neki rubikoni se u životu moraju preći, odluku o tome donosite sami. Nikad nisam imala problem šta će ko o tome da misli. Koliko je bilo dobro za građane Srbije što je takva odluka doneta govore rezultati koje danas SNS ima, koju sam ja osnovala, zajedno sa ljudima sa kojima se ponosim.
Kad smo kod zakona, član 2. stav 9, za koji kažete da ne znate zašto piše, u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, ja bih vas zamolila, kao vrlo pedantnog, da pogledate član 29. – stupanje na snagu, koji kaže: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se posle isteka tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu“, sad ide ono najvažnije, „osim odredbe člana 2. tačka 4) podtačka (9)“, to je ona za koju niste imali sigurnost zašto se tu nalazi u ovom trenutku. To je objašnjenje. Ona će se primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Znači, podtačka 9. člana 2, za koju ste pitali ima svoje obrazloženje u momentu stupanja na snagu i primene.
Pitali ste zašto se propis o ograničavanju međubankarskih naknada ne odnosi na trostrane šeme. Trostrane šeme su  Diners i American Express. Propis se odnosi kako na četvorostrane, tako i na trostrane šeme. Samo se ovaj član 3. ne odnosi na trostrane, ne zato što se one stavljaju u povoljniji položaj, već zato što po definiciji u obavljanju transakcije učestvuju dve banke. Ne učestvuju dve banke, pa tako ni nema međubankarske provizije. Kako ne učestvuju dve banke? Ista banka je izdavalac i prihvatilac. Možda nije dovoljno jasno napisano u samom tekstu zakona, ali je to obrazloženje. Znači, nije izuzetak, nije prednost, već je u pitanju obavljanje transakcije u jednoj banci koja istovremeno ima dve uloge.
Kazne koje ste pominjali odnose se na kazne u postupku zaštite u pojedinačnom postupku zaštite prava i usluga korisnika.
Ovim se ne dovode u pitanje kazne koje se inače izriču po Zakonu o bankama. Znači, te dve stvari se ne isključuju, ne preklapaju, tako da znači da mogu da idu i do 10% prihoda banke na godišnjem nivou. Reč je o kaznama koje definiše Zakon o bankama. Možemo o tome i detaljnije, ako budete imali dopunskih pitanja, kada budemo raspravljali u pojedinostima.
Pitali ste zbog čega je omogućeno zaključivanje ugovora na daljinu, u formi elektronskog dokumenta, bez upotrebe kvalifikovanog elektronskog potpisa i na osnovu kojih kriterijuma smo odredili maksimalnu vrednost ugovora? Razlog za to je nedovoljna rasprostranjenost upotrebe kvalifikovanog elektronskog potpisa kod fizičkih lica i vodeći se interesom da to zaista što omogućavamo kao propis u primeni, treba i da zaživi u praksi.
S obzirom na to da se metod dvofaktorske autentifikacije već godinama u elektgronskom bankarstvu koristi za davanje naloga za izvršenje platnih transakcija, smatramo da je opravdano da se koristi i kod zaključenja ugovora do određene vrednosti. Kako smo uzeli tu vrednost? Uzeli smo na osnovu procenjene prosečne vrednosti ugovora za čijim se zaključivanjem u elektronskom obliku najčešće javlja potreba. Prosto smo odredili da je to neka vrednost, što ne znači da o toj logici i toj vrednosti ne možemo da raspravljamo i dalje. Hvala na pažnji.

Hoćete da počnemo od ovog što je poslednje komentarisano, a vezano je za devizne rezerve.
Sve podatke, bez obzira na to što sam ja od avgusta, ne znam vlast od jula, zbog uporedivosti, jer imamo kontinuitet države koja ima obaveze prema inostranstvu ili u zemlji, bili smo dužni da ih ispunjavamo, poput tog aranžmana sa MMF-om koji je počeo da se otplaćuje tek 2012. godine. Niko nas ne pita kad je bila koja vlast u odnosu na to spolja. Zato imamo metodologiju po kojoj sve podatke upoređujemo na kraj godine.
Kada govorite o javnom dugu, ja ću javni i spoljni da stavim u poređenje, jer nije nebitno, gde jeste u pravu, kraj godine 2011. – da, bilo učešće 45,4, ali je 2012. godina 56,2. Znači, ona priča bili smo pred bankrotom, nije to priča za uspavljivanje ili plašenje naroda, to je deo te nužde da se po promeni vlasti prazna kasa popuni zaduživanjem, pa tih 56,2 nije ničija ni devojačka sprema, ni nasleđe, nego potreba da država funkcioniše isplaćivanjem obaveza koje je prethodna vlast preuzela.
Znači, sve vreme insistiram šta je Srbija doživela kao promenu, šta je nasledila i ko je koliko za to odgovoran, odnosno zaslužan. Nemam problem da pojačavam crnim ono što ste vi radili, niti da pojačavam svetlim ono što mi radimo. Govorim o činjenicama. Znači, 56,2 je bilo učešće 2012. i nadalje se povećavalo, kraj godine, da, i ponovo ono što vi želite da zaboravite, ja ponavljam – šta je od toga projektnih zajmova, odnosno investiranje koje će u budućem periodu donositi neku dobit, imati prihod kroz izvoze nekih drugih grana koji rade na toj infrastrukturi.
Šta želim da vam kažem? Ono što javni dug rasvetljava jeste u stvari upoređivanje sa spoljnim dugom. Te 2011. godine, koju kraj uzimamo kao prethodne vlasti, on je iznosio 72,2%. Kraj 2012. godine on je bio 80% i od tada počinje da pada. Godine 2013. 74,8%, 2014. godine 77% se povećava malo, da bi i taj dug 2017. godine bio 69% i korespondirao sa ovim opadajućim trendom javnog duga koji svi komuniciramo kao taj neki nivo opšte zaduženosti, čiju strukturu moramo da gledamo, ali i trend te putanje o kojoj govorimo kao uravnotežavnje bilansa da trošimo onoliko koliko zarađujemo, da vraćamo skupe kredite i da ih ne vraćamo iz novih.
Zašto je važno da govorimo o ovoj strukturi? Govorimo o deviznim rezervama, kažete da vam ne pominjem deviznu strukturu deviznih rezervi, ali ja moram. Zato što su devizne rezerve u 2012. godini, koju vi pominjete, u bruto iznosu iznosile 12,1, 2011. godine, a znate šta je struktura. Neto devizne rezerve su bile samo 6,7 milijardi. Obaveze prema MMF bile su 1,6 milijardi, pa da li se hvalimo ono što nam je neko dao i na šta smo platili? Na ovaj dug, rekla sam, 90 miliona evra nas je koštalo korišćenje ovih sredstava, gde su svi pokazatelji bili u minusu i nazadovanje, i 3,6 milijardi su bile obaveze prema bankama, to država ne može da smatra svojim deviznim rezervama, zato se i prikazuju kao u strukturi, obaveze prema bankama, obaveze prema MMF-u i neto devizne rezerve. Znači, ja govorim iz podataka koji su na sajtu Narodne banke, nisu se menjali ni retuširali, niti se menjala metodologija i nosim sa sobom uvek podatke od 2008. do 2017. godine zato što ih celovito imamo od te godine.
Znači, podatak o kojem govorite da je 2011. godine bio najviši nivo bruto deviznih rezervi, da, ali je 3,6 milijardi bilo obavezne rezerve koju je ova Narodna banka vratila bankama da bi finansirali projekte privrede, finansirali građane i snizila obaveznu rezervu u tri navrata blizu 9%.
Znači, kad god zapitate i začeprkate o strukturi, ja ću uvek imati podatke da u stvari još detaljnije rasvetlim našu sistematičnost i temeljnost u merama koje smo preduzimali.
Evo, sad samo da uporedim tu 2011. godinu, koja je bila rekordna – 10,4 milijarde su devizne rezerve bruto, od čega su neto devizne rezerve, znači ono što je stvarno državno, 8,6 milijardi, obaveze prema MMF-u nula i obaveze prema bankama 1,8. U ovom periodu, 2011, odnosno 2012. i 2017, odnosno 2018, o kojoj pričam, vratili smo ovih 1,6 milijardi MMF-ovih, koštalo nas je to 90 miliona evra, korišćenje tih sredstava, pokazatelji od rasta pa nadalje bili su negativni, veći suficit, inflacija, sve ću naći podatke, imam kod sebe, da bi u februaru završen trogodišnji stend baj aranžman bio aranžman iz predostrožnosti, bez povlačenja novca, koštao nas je onaj commitment fee za rezervaciju sredstava za te tri godine četiri miliona evra, jer je neko rezervisao, ako nam treba. I to su svi troškove koje smo imali u vezi sa tim aranžmanom.
Uz ovakvu fiskalnu konsolidaciju koju smo imali, Srbija je ipak imala rast i iz tog deficita prešla u suficit i vraćala svoje dugove, ne zadužujući se, najznačajnije, koncentrisane kod, neću da upotrebim neku kvalifikaciju jer kad vam neko da novac kad vam treba, ne možete reći da je nekvalitetan investitor, ali ta nužda da se deficit finansira spoljnim zaduženjem, koje je bilo koncentrisano kod jednog poverioca, koji je mogao, i nije baš da nije, da nas nije ljuljao u kritičnim trenucima, kada su se požari dešavali, uslovno kažem požari, u okruženju, zamenili smo potpuno strukturu novim, kvalitetnim investitorima. Onima koji ulažu dugoročno i idu sa malim profitima, zato što veruju da je Srbija u pravom smislu zemlja koja raste stabilno i održivo.
Svaki od podataka koji sam iznela, javno je dostupan, nije nikakva kombinacija. Znači, priča o javnom spoljnom dugu, priča o ukupnom obuhvatu, bez prikrivanja dugova ispod tepiha, ne znam, lokalna samouprava, ovaj ili onaj nivo, to je ta korist od aranžmana koji smo imali, da ništa ne ostane sakriveno, da nema ispod crte knjiženja, da nema vanbilansno pa da se ne vidi, sve je transparentno i jasno i ovo što govorim proverljivo.
Otvorili ste vrlo zanimljivu temu – FATF-a. Nemojte, molim vas, da grešite. Siva i crna boja se strašno razlikuju. Crna lista i siva su katastrofa u razlici, kao nebo i zemlja. Znači, to što se Srbija našla na sivoj listi, želim da čujem i da znaju svi građani, ako me neko kritikuje što sam rekla ono što nije, prihvatam odgovornost, što nije vreme da kažem javno, najveći problem državi Srbiji je za stavljanje na sivu listu predstavljalo u stvari kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca, u određenim bankarskim aferama, a prvenstveno u slučaju Šarića. Najveći broj slučajeva, izveštaji Manivala o Srbiji odnosi se na period 2012. i posebno naglašava sporne privatizacije, kao i slučaj Šarić. Čitam iz Izveštaja. Ovome naročito doprinosi činjenica da je naš sistem bio, jeste bankocentričan finansijski i da je najveći broj transakcija upravo prolazio kroz banke, a da je kontrola bankarskog sistema od strane NBS, znači do 2012. godine, u ovom izveštaju bio targetiran kao visoko rizičan.
Jel da povežemo priču sa delicencirane četiri banke, koliko nas je to koštalo materijalno i ispraznilo fond Agencije za osiguranje depozita, a evo i koliko nas košta u izveštaju Manivala.
Danas kada FATF, kao jedan organ regionalno zadužen za našu zemlju, koji se bavi sprečavanjem pranja novca, ocenjuje rad bankarskih kontrola i nadzor NBS, to ja ne izmišljam, niti sebe uveravam, piše u izveštajima da NBS jedne ocenjena vrlo visokim ocenama za vrstu i kvalitet kontrola koje radi. I da povežem sa tim – ta vrsta zaštićenosti ljudi koji rade kontrolu, nije naš zahtev, neću ni da se branim, nasleđena je u prethodnom zakonu, to je standard za kontrolu službenika koji odlaze kod mnogo jače strane, kod strane koja može da njihov predan i posvećen rad tretira zloupotrebom, pa zato postoji odrednica da su oni zaštićeni, da bi mogli da rade svoju kontrolu časno i pošteno, a da se samo krajnja nužda i zla namera kod njih dokazuju u postupku.
Danas se u Parizu održava sastanak na kojem se podnosi izveštaj o tome da je Srbija i te sitne, stvarno ću reći sitne, jer je reč o administrativnim procedurama koje su se u praksi primenjivale, govorim o Narodnoj banci i pominjala sam to danas, bez vašeg prozivanja, o licenciranju ljudi koji ulaze u finansijski sektor, od lizinga osiguravajućih društava, penzionih, dobrovoljnih fondova, pa i banaka, upravni i nadzorni odbori. Mi smo tu proceduru radili, bila je na sajtu Narodne banke, svima jasna i vidljiva, ali neke detalje, one koje sam pominjala u slučaju banaka, šta je neko ko je ovlašćeno lice, šta je njegov saradnik, njegov dalji rođak, pa nemate pojma, to do petog kolena ide. Ali smo sproveli kroz dokumentaciju i zahteve naše i to.
I šta je bio problem? Nekontrolisani priređivači igara na sreću, neobuhvaćeni notari i advokati koji uvek nađu neki način da izbegnu tu vrstu kontrole koju zahteva FATF. Advokati su obveznici tek od 2005. godine i nismo imali dokaz da je kod njih vršena kontrola, kao što nije bilo ni dokaza da je vršena kontrola kod nekih priređivača igara na sreću.
Šta je važno da kažem? Još u februaru, kad je bio taj sastanak, na strani Srbije je bila i Evropska komisija i gotovo sve zemlje, neću da imenujem samo dve, koje su snagom svoje moći, stavile Srbiju na sivu listu. I Srbija je od februara do danas, odnosno do tog odlaska tamo, ispunila apsolutno sve te administrativne nedostatke, koji nisu bili suštinski, ali trpimo što su prijave za slučajeve iz 2012. godine kasno podnete, dugo stajale u fioci. Da li to otvara problem pravosuđa i svega ostalog što u vezi sa tim ide i onog instituta, nema mladog kolege da mu kažem, koji mene najviše boli po pitanju onih koji nemaju čiste tragove, a radili su mnogo toga u finansijskom sektoru, jeste što neki njihovi prijatelji i dan danas koriste ono – zastarelost, kao jednu vrstu fioke u kojoj neko misli da zločin može da bude savršen i da se nikad ne procesuira? Ja sam ipak uverena i da ta vrsta zastarelosti, govorim o nekim drugim procesima, neće biti zaštita za one koji su radili na štetu države Srbije. Znači, ja sam spremna i svi članovi koji na bilo koji način predstavljaju Vladu da u okviru svojih nadležnosti urade maksimalan napor da to što je ne sticajem okolnosti, ali sticajem geopolitičkih okolnosti i snagom sile, okarakterisano kao siva lista, za razliku od nekih zemalja koje su daleko ispod nas, bude razrešeno na način da Srbija ne bude ni na sivoj listi, a kamoli na crnoj.
Sada da sve to dovedem u vezu sa članom 9. Zakona o međubankarskim naknadama. U stvari, rezultat prvo pa ćemo član 9. koji je vama najzanimljiviji.
Ovako stoji stvar sa rezultatima. Ono što je u NBS bio dobitak u 2012. godini, 2,97 milijardi, preneto je 2013. i to jeste u najvećem delu rezultat onih pre mene. Ali, moram da vam kažem, pitanje je po koju cenu je Narodna banka uspešna.
Narodna banka nije profitna ustanova. Cilj je da Narodna banka obezbedi uslove da dobit ostvare privreda, građani i svi oni koji posluju na ovom prostoru, a ona se ostvaruje kroz stabilne uslove poslovanja, sprovođenjem takve monetarne politike koja inflaciju drži u granicama cilja i koja obezbeđuje uslove za stabilno planiranje i poslovanje. I, pored toga, 2016. godine, NBS je ostvarila dobit i da preciziram za one koji su zaboravili da NBS po članu 77. stav 6. ako se dobro sećam prenosi samo dobit ostvarenu iz operativnog poslovanja.
Znači, ne ono što su kursne razlike i tu smo mi u prednosti na drugim pravnim licima. Znači, kad preduzeća ostvari zbog negativnih kursnih razlika gubitaka, ono mora da ga prikaže i ono je u gubitku. Ali, kada Narodna banka ostvari gubitak zbog negativnih kursnih razlika i kretanja na međunarodnom tržištu kapitala gde se njene hartije od vrednosti, koje su po prirodi rezerva i ne mogu da budu uložene nigde, ostvari negativne efekte, a vi znate da negativne kamatne stope i uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i Narodna banka nije umanjila vrednost hartije koju nije prodala. Narodna banka Srbije nije umanjila vrednost zlata, a povećala je količine zlata za gotovo pet tona. Mi sada raspolažemo količinom 19,5 tona zlata, koja zbog oscilacija cena na tržištu se samo evidentiraju, zato NBS prenosi državi samo dobit ostvarenu iz operativnog poslovanja i u 2016. godini, ono što država Srbija naplati od Narodne banke, kao porez, a plaćamo za razliku od drugih međunarodnih kartičnih šema, PDV, čak i na prihode koje ostvarimo po osnovu tog dela poslovanja i po osnovu dobiti koju smo ostvarili, preneli smo državi Srbiji 9,6 iz operativne dobiti milijardi i 404 miliona poreza iz redovnog poslovanja na komercijalnom tržištu.
Znači, to što je naplaćeno, što je isplaćeno kao nasleđe od prethodnika, od tri milijardi, NBS je prošle godine uplatila svojoj državi put tri, 10 milijardi. Zato što smo u nekim postupcima gde je Narodna banka dobila pravo da vodi stečajeve, uradila to efikasno i imovinu na kojoj su neki mnogo lepo živeli, decenijama, uspela je da naplati i da prenese državi pripadajući deo. To je kada smo kod dobiti.
Kada govorimo vama zanimljivom članu 9, gospodine Ćiriću, da li da govorim ili da ne govorim? Šta mislite? Pa, svi me pitaju što nismo ranije, samo vi pitate, a što član 9. i podneli ste amandman da se briše, već sam ga videla, ili da ponovimo, od 97% domaćih platnih transakcija koji naš građanin plaća trgovcu ili podiže gotovinu na bankomatu domaće banke, su domaće transakcije, samo tri su međunarodne. Vrednost tih transakcija je 95% domaće i 5% strane. Od svega toga 80% se procesuira, obračunava u inostranstvu. Od strane dve međunarodne kartične šeme koje u Srbiji ne plaćaju ni dinar poreza, oslobođene su i PDV-a, zato što se bave posredovanjem i ne bih da saopštim cifre do kojih smo došli posrednim putem, zato što će me neko još glasnije pitati, a zašto to niste saznali ranije dok država Srbija gleda da uštedi svaki dinar, svaki evro i da ga uloži u neku delatnost koja će doprineti rastu BDP-a.
Niko ne brani, biću kratka, jer imamo priliku da pričamo i u raspravi u pojedinostima. Niko ne brani kartičkim šemama iz inostranstva, naprotiv Zakon o platnim uslugama im je dao pravo od 2014. godine, stupio na snagu zakon kao i sada, devet meseci posle donošenja da se pripreme. Znači, oktobar 2015. godine da registruju platni sistem. Nije to diskriminatorska odrednica da ne mogu oni da budu kartica prvog izvora, nego država Srbija mora da obezbedi preko onog ko je za to zadužen, bezbednost platnog sistema i zato oni moraju, ako žele da budu kartica prvog izbora da se licenciraju u Srbiji za tu vrstu posla, da tih 80% napolju koji rade za domaće transkacije, rade u Srbiji. Jedan Bugarska je članica EU, pa ima sistem borika gde se poravnjanje za tu vrstu transakcija obavlja pri Bugarskoj centralnoj banci. I, nema zemlje koja ne radi tako, i Slovenija, i Francuska, i Nemačka, i Danska. Ako me pitate koja ne radi? Ja ovog trenutka ne znam da vam kažem.
Toliko o članu 9. i o tome šta to znači za bezbednost platnog sistema i za mogućnost onih koji su imali priliku od 2015. godine da registruju platni sistem i da rade ovu vrstu posla koju radi Centralna banka kao neki, eto da kažem, generalni operater za sve. Ne bi bili prvi, već postoje platni sistemi u Srbiji koje je NBS licencirala.
Nastavićemo u detaljima. Ja se izvinjavam, kad razgovaram sa nekim, okrenem se, pa samo vama, ali u stvari biće prilike za raspravu i dalje, ako budete imali pitanja, ja sam tu.

Da.