Rado ću vam odgovoriti na to pitanje, ali posredno odgovarajući. U ovom domu mora da bude donet jedan poseban zakon koji rešava problem vredan na stotine miliona evra napravljenih problema koji će se, na kraju krajeva, prelamati preko države i leđa građana u tom savršenom funkcionisanju nepolitičkog guvernera, nezavisne Narodne banke i savršeno harmonizovanog pravnog sistema u kojem su kontrola i nadzor funkcionisali savršeno. Kada se budem tim problemom pozabavila i kada na red dođe nekad neki razrešeni funkcioner, koji treba po ovom zakonu, eventualno, ako se uopšte desi, da utvrđuje povređenost njegovih prava, tada ćemo pričati o tome. Danas imamo prečih, nasleđenih problema koje treba da rešavamo i o kojima će uskoro biti reči.

Znate, kada bi neki drugi ljudi, kao vi i ja, mogli da sede u malo neudobnim, ali ipak udobnom prostoru i mogli da pričaju dugo pravnički o ekonomiji, uporednom pravu, svetskim iskustvima, možda bi i njih zanimala pravna perfekcija. Možda bi i ja bila na istom stanovištu da dođem do pravne perfekcije kako možda, a možda nikada, a možda nekada, rešavamo problem, kao Skupština, država, razrešenog funkcionera. Ponavljam, imamo nametljivijih problema, evidentnijih, činjeničnih koji su predmet loše procene ili različitog viđenja vas i mene. Ti problemi su se stvorili u dobrom pravnom sistemu, u dobrom ranijem rešenju po Zakonu o Narodnoj banci i po Zakonu o bankama i sve je bilo lepo napisano, nacrtano, ali su se pojavili prilični problemi koji uslovljavaju nelikvidnost privrede i različite zloupotrebe i povrede zakona, povrede prava i mnogo toga što ne valja.
Znam da zakon mora da se poštuje. Poštujemo ga. Ono što nije dobro promenili smo. Ne možemo da budemo savršeni, ali izvinite, molim vas, vaš i moj posao je da radimo ono što je u najboljem interesu građana. Ostavimo raspravu za taj slučaj kada se bude desio i da radimo zajedno na stvaranju te prakse. Danas, verujte, da je motiv za taj poseban zakon koji je ovde usvojen, to je bila krajnja nužda, to su iznuđena rešenja, ne nečinjenjem nas, koji vam sada to predlažemo, ne ni vašim lično, što ni mene, ni vas ne oslobađa obaveze da te probleme rešavamo da građani Srbije zadrže poverenje u institucije, da zadrže poverenje u Narodnu banku, da zadrže poverenje u to da postoji kontrola i da neko vodi računa o onome što se zove bankarski sistem, sigurnost štednje, vrednost valute. Zbog toga donosimo ova i ovakva rešenja.
Vreme pred nama će pokazati, vrlo brzo, koliko govorim istinu i koliko sam u pravu. Ne dugo, imaćete priliku da se uverite.

Gospodine Đeliću, vi niste DS, vi ste član DS i nemojte da svaku reč koja vam se uputi doživljavate pretnjom. Upravo zato sam rekla da to nije u domenu moje nadležnosti. Zašto vi doživljavate pretnjom kada kažem – nadam se da ćete biti u Srbiji i da ćete videti rezultate rada u Narodnoj banci?
Vi ste čovek koji je došao iz francuskog krila "Mekinzija" 2001. godine. Bili ste savetnik po mnogim zemljama. Otišli ste u "Credit Agricole Bank", vratili se. Jednostavno, šetate, odlazite, dolazite. Samo u tom smislu očekujem da podelite sa mnom radost uspeha koji će se pokazati u ispravnom radu i zaustavljanju negativnih pojava.
Zaista vas molim, nikada nemojte moju reč da doživite kao pretnju, jer sam ja osoba koja ne preti. Taman posla, zašto bih ja pretila? Zar obećanje da ćemo uraditi najbolje može za bilo koga da bude pretnja? Ne znam zašto to tako razumete.

Ako vas je iko slušao pažljivo kao ja, onda je jasno zašto vaš amandman nije usvojen. Rekli ste da ste ga podneli u jednom tekstu, pa ste posle brisali. Pitam da li je to bila ispravka? Onda kažete – identičan je, samo nedostaje rok od 30 dana. Čekajte, da li je isti, pa samo neko nije hteo da kaže da je i vaš amandman, ili se ipak razlikuje od konačnog rešenja koje je usvojeno? Znam da su vaše primedbe uvek bile dobrodošle, da smo se uvek odlično razumeli, ali ono što je usvojio Odbor za finansije i vaš predlog nisu identični.
Drugo, koliko sam informisana, kolega iz Odbora za ustavna pitanja je izašao, vi ste imali nešto nedostajuće u samom tehničkom uređenju amandmana i mislim da je to bilo problem. Kao što vidite, konačno rešenje se razlikuje od vašeg podnetog amandmana i mogu da kažem da ste vi imali dobru nameru koja je u obrazloženju definisana, ali da je ona u amandmanu definisana ispravno samo onako kako je to dao Odbor za finansije.

Prihvatam amandman koji je podneo Odbor za finansije.

Htela sam da promentarišem samo kada je gospodin Čikiriz otvorio raspravu na temu koju sada pominjete, ali kritikom postojećeg stanja, htela da kažem da sam srećna što predsednik parlamenta nije promenio praksu i održao je svoje obećanje, da je pokazao posebnu blagonaklonost prema poslanicima opozicije, jer je gospodinu Čikirizu dozvolio da naknadno preda zahtev da je ovlašćeni predstavnik, čime mu je omogućio vreme. Ja sam prisustvovala tu. Moja mi je praksa to omogućila.
On je lepo o tome govorio kratko. Tada sam htela da kažem da smo raniju praksu razgovora sa guvernerom i njegovim saradnicima, ostvarivanu na Odboru za finansije, prosto zanemarili danas, ali to nije tema. Narodnu banku očekuje izveštaj o tromesečnom radu. Sa zadovoljstvom tu nasleđenu praksu nastavljamo.
Ukoliko poslovnička mogućnost dozvoljava, zašto da ne i ovako kako ste predložili, rekla sam da nijedna odluka u Narodnoj banci neće biti donešena iza zavese i sve ono što nije predmet uznemirenja i uznemiravanja javnosti, sigurno je da će biti i da može biti predmet rasprave. Onaj koga ovaj parlament bira mora da bude odgovoran prema tom parlamentu, upravo polažući račune za plan, ali i za rezultate koje ostvaruje. Hvala.

Uz svo poštovanje gospodina Radojka Obradovića koji je inženjer i gospođe Čomić koja je sa dugom parlamentarnom praksom, ali stručnjak za fiziku i mnogo čega i mene koja sam ekonomista, niko od nas troje nije pravnik. Pravnici tvrde da ovakva odredba treba da postoji, jer u pravu ne važi ono što se ne napiše da se podrazumeva, tako da sam verovali ili ne, pristala na njihovo tumačenje da ovo nije suvišna odredba. Već da treba da postoji a ima i određenu poruku, s obzirom da se čitava rasprava o izmenama zakona vodila u jednoj malo napetoj političkoj atmosferi, gde je želelo da se ostavi utisak da su problem same ličnosti koje su izabrane, što je na ovaj način demantovano.

Sujeta nije svojstvena samo pravnicima i hvala Bogu nije svojstvena svim pravnicima.
Sve ovo što smo pričali o zakonu, moglo bi što se mene tiče da padne u vodu i u zaborav, ako bih oćutala da sujeta i pravnici idu neizostavno jedno s drugim. Zbog Marina Papadakis, Dejana Devića, gospođe Svetlane Kozarev, gospođe Tanje Jovanić i tima koji je na ovome radio, jer se svaki njihov mejl u razmeni komunikacije na ove stavove, završava rečenicom – sugestije su dobrodošle.
Otvorenost za učenje i za primanje tuđeg stava, volela bih da postane praksa i među pravnicima. Na ovaj način im zaista izražavam zahvalnost na način na koji su sarađivali, radeći na ovom zakonu svih ovih 90 dana. Ponavljam, bili smo u roku i bili smo u prilici da ispoštujemo zakon, da uradimo zakonske rokove i da oformimo sve organe koje je zakon nalagao ne želeći da ostanemo ni tvrdoglavi, ni gluvi na primedbe koje se neke osnovano, neke neosnovano pojavljuju u javnosti. Mi smo dan, dva van roka, ali je svako od njih uradio svoj posao i još jednom da zaključim. Kada mi nešto ode sa uma, kada treba da zaboravim, gospođa Čomić me podseti, da ne ostanem dužna svojim saradnicima jednu ovakvu pohvalu. Još jednom hvala.

Mislila sam na kraju samo da kažem jedno hvala kolegama koje su učestvovale u rasprave, ali moram zbog kolege Obradovića i trenutno odsutne Gordane Čomić da pitam – da li sam bila konfuzna kada sam rekla da imamo svoj stav. Znate da sam vrlo često sukobljavala svoje stavove s pravničkim, ali u ovakvoj stvari koja je zaista čisto pravnička – da li jedna odredba treba da stoji ili ne, kao višak ili dodatno ojačanje, prosto sam pristala da kao neko ko se razume u tu materiju, dam prednost pravnicima iz jednog prostog razloga. Kada god nam se desi problem u životu, ili kada u tome da li smo u pravu ili ne, koga angažujemo i koga pitamo da razreši stvar? Pravnike koji su završili pravosudni ispit. Prosto, iz poštovanja prema struci, a ni slučajno zbog razloga da nekada može da se desi da ja na bilo kom organu raspravljam o razlozima za svoje razrešenje. To pred ukupnom javnošću kažem i obećavam, iz poštovanja prema pravničkoj struci.
Ako nisam bila dovoljno jasna, verovatno nisam, izuzetno cenim rad svih poslanika ovde, pa i mnogih od nas koji se rado upuštaju, sigurna sam, i vrlo opravdano u razmatranje pravnih i pravničkih problema.
Takođe, zahvaljujem se i vama, gospodine Đeliću, na konstruktivnom zaključku. Mogu da vam kažem da inflacija koja se delom prenosi, preliva, nasleđuje, kontroliše, biće još u većoj meri predmet transparentne ocene, izveštaja i procene od sajta NBS do komunikacija sa ovim parlamentom i nijednog trenutka neće biti prebacivanja odgovornosti, ni na ono što se ne može prebaciti, niti neko ima tendenciju da kaže – mi samo evidentiramo ili posmatramo ono što se dešava. Upravo je to način na koji želim da se u NBS radi - ne da budemo prosti evidentičari nadolazećih visokih cena, nego da možemo matematičkim modelima, kreativnim mladim ljudima, koji treba da misle svojom glavom, a ima ih u NBS, da predviđamo događaje i da predupređujemo negativne situacije i, ono što je najvažnije, da nikada ne lažemo sebe u kakvoj se situaciji nalazimo, da ostvarimo jednu maksimalnu otvorenost prema parlamentu, prema javnosti i da iznosimo najtačnije i najpreciznije moguće podatke, ali samo one i samo onda kada to ne škodi ukupnoj finansijskoj stabilnosti.
Na mene u tom pogledu možete računati i moj kapacitet kao guvernera ničim nije ugrožen, ni zamrznutom političkom funkcijom. Naprotiv, ojačan je iskustvom u ovom parlamentarnom radu. Moj kapacitet nije umanjen nijednim problemom, jer nemam ni minus po tekućem računu i ne dugujem nikome ni jednu kafu neplaćenu. To je kredibilitet koji imam i želim da ga u NBS promovišem i među svojim kolegama. Volela bih da kažem da ono što je trenutno zadovoljstvo saradnjom rezultira ciljanom inflacijom od 4%, plus-minus 1,5%. Ali, kao što ste javno čuli, tek pred kraj iduće godine je moguće vratiti se u te okvir, a da ne podlegnemo pritiscima onih koji bi da potroše tuđ novac. Tu je bio prošli put moj nekadašnji kolega iz Odbora, gospodin Kasalović, koji mi je dao za to podršku i ona mi i znači. Verujte, čak i da nemam ni od koga podršku, radiću ono što je najbolje za stabilnost u Srbiji, pa dok budu hteli da me slušaju i podnose, ja sam tamo. Kada ne budu hteli, zdravlje Bože, kaže naš narod, niko se nije rodio ni kao guverner, ni kao predsednik partije, ni kao poslanik, ni kao advokat, ni kao bilo šta. Smenjivost i polaganje računa biće osnov i za našu dalju saradnju. Zahvaljujem se i nadam se da ste mi oprostili moju veliku pričljivost.

Hvala gospodine predsedniče.
Uvek se rado vratim u ovaj dom kao predstavnik NB koji predlaže izmene i dopune Zakona o NBS, koji je kao predlog poslaničkih grupa u ovom parlamentu usvojen početkom avgusta meseca.
Pre nego što krenem na obrazlaganje zakona, želim da vam uputim izvinjenje što se ove izmene razmatraju po hitnom postupku, ali i da vam obrazložim razloge zašto je do toga došlo.
S obzirom da je na ovom dnevnom redu sednice parlamenta i izbor članova Saveta, koji smo dužni zajedno vi kao poslanici, Odbor za finansije i NB da okončamo izbor svih organa koji su potrebni za rad NBS u punom kapacitetu, s obzirom na to da je bilo primedbi u javnosti od onih sa kojima želimo da sarađujemo, mislim na međunarodnu javnost, mislim na Evropsku centralnu banku, na MMF, na Evropsku komisiju i da su se te primedbe u velikoj meri predimenzionirale u javnosti, a da su se svele na nekoliko stvari koje mi takođe smatramo da su i mogle da ostanu u zakonu, ali želimo da pokažemo da oni koji su opredeljeni za evropski put i saradnju sa svetom nisu neko ko misli da je najpametniji na svetu ili da ne treba da prihvati savet onih sa kojima želi da sarađuje i da se upoređuje, i iako nas kao državu ne obavezuju još uvek u punoj meri pravila koja važe u EU odlučili smo da pred vas izađemo sa nekoliko izmena i dopuna ovog zakona i da to uradimo pre izbora članova Saveta NBS, da bi oni bili izabrani u skladu sa ovim izmenama i dopunama, jer uslov da svi članovi Saveta ne budu izabrani istovremeno na isti rok i da se ne menjaju svi odjednom, već da se menjaju, kako se to kaže, konsekutivno, ili da kažem stepenasto, da bi se obezbedio kontinuitet rada i da se ne pojave odjednom u Savetu svi novi ljudi, bili smo prinuđeni da koristimo institut hitnog postupka, ali i da koristimo poslovnička prava koja ste izglasali vi koji ste danas opozicija, iako se sama kao poslanik nisam sa tim slagala, desi se situacija u kojoj je neophodno primeniti taj institut.
Uz ovo izvinjenje i zahvalnost rukovodstvu Skupštine, što su imali razumevanja i dozvolili da se ovo stavi na dnevni red, na ovakav način, hoću da kažem da nismo koristili institut predviđen Poslovnikom, da se odmah posle ove rasprave u načelu otvori rasprava u pojedinostima, iako je to moguće, jer je predsednik parlamenta, i zahvaljujem mu se na tome, rekao da ne bi ovim povodom bio prvi koji taj institut koristi, iako on postoji po Poslovniku. Nadam se da će vreme koje je bilo kratko za raspravu, u načelu, biti nadomešteno vremenom koje ćete imati za raspravu po amandmanima, za koje ćemo biti potpuno otvoreni, da saslušamo argumente. Kako sam obaveštena, prema planu predsednika, rasprava o amandmanima neće biti pre ponedeljka. Što znači da ćemo imati dovoljno vremena da razmotrimo par izmena koje smo u ovom predlogu izneli.
Razlog zašto smo izašli sa ovim izmenama jeste da odredbe Zakona o Narodnoj banci približimo odredbama ugovora o EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i same Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Srbije, a to je pristupanje Srbije EU.
Moje zadovoljstvo je da smo najviše razumevanja imali u razjašnjavanju nesporazuma, nedoumica sa Evropskom centralnom bankom, jer u organima te banke sede ljudi koji su autori teorijskih radova na bazi kojih je rađen prethodni deo zakona o izmenama. Bez obzira na to što je on donet relativno brzo, on nije pisan brzo, jer su ga radili ljudi koji se bave ovom materijom godinama unazad, izučavajući pozitivna i uporedna iskustva onoga što se zove najbolja praksa u EU.
Iskoristili smo priliku da izvršimo tehničku redakciju zakona. Upravo sa tim izmenama počinje član 1. gde smo ono što su poslovi lizinga nazvali precizno poslovima finansijskog lizinga. Ono što građane najviše zanima jeste da smo precizno definisali da Narodna banka, koju javnost sa pravom percipira kao nekoga ko je zadužen da kontroliše banke u smislu primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sada obavlja po ovom zakonu precizno i poslove zaštite prava, interesa korisnika usluga koje pružaju, ne samo banke i davaoci finansijskog lizinga, već i društva za osiguranje i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Ono što je najzanimljivije za javnost ili za one koji hoće da kažu da smo u kratkom roku došli ponovo na popravni, moram da dam dve informacije koje jesu činjenica. Ovoga puta je predlagač izmena i dopuna Narodna banka, a zakona koji je bio početkom avgusta poslanička većina. Da bi rekli popravni morali bi da budu isti predlagači, a kako nisu volela bih da se taj argument ne koristi i ne upotrebljava u raspravi o ovom zakonu.
Šta se najviše osporavalo? Zašto se statut Narodne banke ovoga puta usvaja po tom predlogu zakona, odnosno odobrava u Narodnoj skupštini. Tu dolazimo do stvari koja je bila kamen spoticanja i koja se ovim otklanja. Nezavisne institucije, među kojima je Narodna banka, ta prva nezavisna, da kažem najnezavisnija moguća, je u zakonodavstvima EU tretirana kao nezavisna, ali i odgovorna. Godinama unazad prepisujući zakone, u želji da se brzo dostignu izgubljene godine unazad, reč odgovornost se prevodila rečju responsibility, koja je podrazumevala stavljanje pod kontrolu i nadzor kao odgovornost, a ne odgovornost u smislu polaganja računa koju ima svaka nezavisna institucija u svetu. Ta reč se u engleskom jeziku prevodi kao accountability, kao polaganje računa, ali nije korišćenja u našem jeziku i stvarala je nedoumice kod onih koji su čitali ovaj jezik, preveden od onih koji nisu bili u punoj meri u materiji, već je za njih jezik odgovornosti bio nešto što se moglo prevesti potpuno pogrešnom rečju.
Kada kažem razumevanje Evropske centralne banke, na koje smo naišli, upravo je bila ta rečenica na kojoj smo se odmah razumeli. Što neko ima veću nezavisnost, ima i veću odgovornost prema onome kome polaže račune. Kome Narodna banka polaže račun? Jedino i isključivo ovom domu, parlamentu, i to ne u napred tražeći saglasnost za bilo šta, već ex-post naknadno, kada već donese odluke, kada napiše statut. Međutim, argument, zaista dobronamernih i onih sa kojima želimo da sarađujemo bio je sledeći: ako guvernera bira Narodna skupština, ako izvršni odbor koji čine viceguverneri takođe bira Skupština, nema potrebe da statut koji Izvršni odbor predlaže savetu, a savet Republičkoj Skupštini, bude usvojen sa trećom vrstom obezbeđenja da građani preko parlamenta imaju taj instrument odgovornosti Narodne banke koja im polaže račun.
Znači, savet bira Odbor za finansije, takođe predstavnici Republičke Skupštine. Uz izbor vice guvernera, direktora Uprave za nadzor za kontrolu banaka, takođe Skupština. To je argument pred kojim se svako mora povinovati i doći, kao što sam ja ovde došla, da ne mora statut da usvaja, odobrava Skupština, koja ga ni do sada nije menjala. Kada kažem do sada, mislim na 2007. godinu od kada je ta praksa uvedena. Znači, ta praksa je postojala, ali tek od 2007. godine kada Skupština nije menjala statut, nego je jednostavno primala na znanje statut koji je predlagao Izvršni odbor, usvajao savet i podnosio na uvid Narodnoj skupštini.
Šta je u čitavoj ovoj stvari zanimljivo? Narodna banka Srbije nije imala statut od 2003. do 2007. godine, niti je usvojen u samoj Narodnoj banci, ni od saveta, niti od parlamenta, niti od bilo koje druge institucije. Danom usvajanja izmena Zakona o Narodnoj banci 2010. godine, mnogi od nas smo ovde zajedno učestvovali u raspravi o tom zakonu, promaklo je mnogima, čak i meni, da je jednim članom zakona tada ukinut Zakon o Narodnoj banci tj. statut Narodne banke usvojen je 2001. godine i to Narodne banke Jugoslavije.
Godine 2010. je tek ta praksa ustanovljena i uvedena u neki zakonski okvir, da statut koji posle Zakona o Narodnoj banci reguliše pravila poslovanja Narodne banke, ponovo postoji kao jedan od vrlo važnih zakonskih akata. Podizanje isuviše velike buke oko samog statuta opet je uslovljeno pogrešnim razumevanjem reči – statut, kako ga mi razumemo u Srbiji i statut kako ga razumeju u svetu. Za MMF postoji npr. Statut MMF i za njih je statut Narodne banke ustvari zbir odluka i rešenja guvernera Narodne banke.
Verovali vi ili ne, trebali smo da se objašnjavamo oko toga da to nisu odluke guvernera i rešenja i akti koje on donosi kao pojedinačne akte i da on ne traži za to saglasnost od Narodne banke, pogotovo ne unapred, nego po već donetim odlukama, već je to jedan zakonski akt nižeg nivoa koji nije Poslovnik, a u tim nekompatibilnim pravnim sistemima nije bilo lako između nas i njih razjasniti da statut nije Poslovnik o radu. Poslovnik o radu izvršnog odbora ili saveta je nešto mnogo drugačije. Ili da približim onima kojima ova materija nije bliska, bilo bi jednako kao kad bi neko Zakon o Narodnoj skupštini izjednačavao sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Pošto smo eliminisali tu dilemu, prihvatili smo i član 6. koji sada glasi da Narodna banka Srbije ima statut koji se objavljuje u "Službenom glasniku" Republike Srbije.
Od bitnih izmena koje još u ovim izmenama i dopunama iznosimo pred vas je da smo jedno komplikovano rešenje povezanih lica, a poučeni iskustvom i želeći da sprečimo zloupotrebe kojih jeste bilo u praksi unazad, malo rogobatno, moram da priznam, definisali šta je to povezano lice i šta ne sme da bude povezano lice u smislu funkcionera koje bira Skupština i preuzeli smo, ovim izmenama, ono rešenje koje se uređuje i koje je utvrđeno zakonom koji uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. To je ta druga izmena.
Treća stvar o kojoj se i danas prilično raspravlja je ta nejednovremena zamena članova saveta. Ona je zaista postojala, uvodimo je ponovo, ali se insistira da takva vrsta izbora bude primenjena i na izbor viceguvernera. Odgovorno tvrdim i vi verovatno znate da nigde u svetu ne postoji praksa izbora viceguvernera u tom prvom mandatu na pet, četiri, tri, dve ili niže godina, ali je ona u Srbiji bila faktički iskustvo koje nije loše. Faktički ono i danas postoji, jer su dva viceguvernera od tri izabrana takođe prethodno bili viceguverneri. Iskreno da vam kažem, imam utisak da je neko hteo da testira dobru volju Narodne banke ili guvernera, da li želi da dođe pred vas sa izmenama. Za tim apsolutno nije bilo potrebe. Ne samo da imam dobru volju da dođem sa izmenom, nego neznanje nikoga ne opravdava i to nikada sebi neću dozvoliti, ali greška onoga koji radi ili prethodnog predlagača ili ovog, apsolutno nije nešto o čemu ne može da se razgovara.
Mislim da smo svi zajedno na jednom istom poslu institucionalizovanja države Srbije i davanja maksimalnog ličnog doprinosa da u izboru ljudi, da u donošenju odluka ne budemo rukovođeni ni strašću, ni lošim iskustvom, ni slučajno ličnim odnosom prema bilo kome i moja želja da dođem i da u Skupštini branim ova rešenja jeste upravo time rukovođena.
Prihvatamo predlog onih sa kojima želimo da sarađujemo, koji nijednog trenutka nisu vršili pritisak za sve one koji bi hteli da kažu – to moramo zato što je tražio MMF ili Svetska banka ili Evropska komisija ili bilo ko. Apsolutno nije bilo pritiska. Izlazimo pred vas sa predlogom da se ne zadire u pravnu sigurnost već izabranih viceguvernera, ali da se u sledećem izboru ta višestepenost obezbedi kako bi se obezbedila i zakonom formulisana postepenost izbora i da ne bude smene svih viceguvernera odjednom. Vi ćete o tome dati svoj sud i izneti svoje argumente. Ja smatram da je moguće i jedno i drugo rešenje, da jesmo faktički sproveli da u Narodnoj banci promena guvernera i saveta i viceguvernera nije bila ni potres, ni bilo koja vrsta uznemirenja javnosti, o čemu govori i ono što se dešava na finansijskom tržištu, odnosno ono na šta Narodna banka može da utiče svojim pažljivim radom, a to je, koliko je to moguće, držanje stabilnosti posledično kao osnovnog cilja inflacije, držanje i kursa koje dovoljno govori o tome.
Svi ljudi su izabrani iz same kuće, iz Narodne banke, čak je i Odbor za finansije predložio čoveka za Upravu za nadzor, takođe iz same Narodne banke i nijedno od predloženih lica nema, kao kvalifikaciju, političku pripadnost. Lično sam ponosna na izbor takvih kadrova i volela bih da se taj izbor okonča što pre i da ne trošimo suvišnu energiju na pravdanje, jer sada moramo i da radimo svoj posao i da razgovaramo o ovim izmenama.
Svi oni koji su mislili da će nam primedbama na zakon i tim nesporazumima otežati rad ili učiniti odnose komplikovanijim sa međunarodnom zajednicom, želim javno da se zahvalim, zato što su nam omogućili da sa mnogima od tih finansijskih institucija, ne samo pravnih odeljenja, nego prvim ljudima tih institucija uspostavimo odličan odnos saradnje, razumevanja i razgovora i verujte mi na reč, nijedna od njihovih primedbi nije bila ni zlonamerna, ni otežavajuća, već vrlo konstruktivna, dobronamerna i dobrodošla za razmatranje. Kad god neko misli da može da vas malo prikoči u poslu, ako ste neko ko želi da ima dobar učinak, onda ste spremni da to iskoristite na najbolji način, a mi u Narodnoj banci to jesmo iskoristili na najbolji način i imamo gotovo vrlo visok nivo usklađenosti, što ste videli i u prilogu izmene zakona koja vam je dostavljena, da naša usklađenost, koja u ovom trenutku čak i nije nužna, jeste u velikoj meri postignuta sa primarnim izvorima prava EU i to sa Ugovorom o funkcionisanju EU, naslov 7. Ekonomska i monetarna politika, poglavlje 2) Monetarna politika, kao i Protokol broj četiri o Statutu evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, gde imamo delimičnu usklađenost koju ću vam sada obrazložiti, zašto je delimična i zašto je ta delimična usklađenost u stvari posledica naših ustavnih rešenja, gde nijedan funkcioner sem sudija i tužioca ne može da ima tu vrstu zaštite kakva se očekuje kod razrešenja funkcionera koji su u Narodnoj banci imenovani na određene funkcije.
U želji da se obezbedi nezavisnost Centralne banke i u želji da dokažemo da ta nezavisnost postoji, došli smo u jednom trenutku do faze da se od nas očekuje da obezbedimo sudsku zaštitu unapred, a pre razrešenja, za funkcionera koji bi eventualno po članu 28. zakona trebao da bude razrešen. Mi imamo našim Ustavom rešenje da su članovima 148. i 161. propisana prava na ovo pravno sredstvo samo za razrešene sudije, javne tužioce i njihove zamenike.
Naime, znate da članom 148. jeste propisano da Visoki savet sudstva donosi odluku o razrešenju, ali i da razrešeni sudija ima pravo da protiv takve odluke uloži žalbu Ustavnom sudu. U slučaju podnošenja ove žalbe Ustavnom sudu ne može se izjaviti ustavna žalba. Identično rešenje je i za javne tužioce, odnosno zamenike.
Ne smatrajući da je zaista neophodno da obezbedimo takvu vrstu zaštite za funkcionere Narodne banke, jer smo uvereni da niko ne bi preduzeo razrešenje da za to zaista nisu nastupili uslovi, imajući takođe na umu da mi nemamo iskustvo specijalizovanih sudskih organa koji znaju da presuđuju u oblastima medicine, informatičkog i tehnološkog kriminala, u poslovima Narodne banke, odnosno monetarne politike, i držeći se ovoga da nezavisna institucija zaista ima jedinu istancu Narodnu skupštinu koja jeste vlasna da odluči o tom razrešenju, ipak smo izašli sa sličnim rešenjem da, poput sudija, funkcioneri Narodne banke imaju tu mogućnost da se na isti način obrate Ustavnom sudu.
Na odboru sam čula primedbe na ovo rešenje. Biću otvorena da o tome razgovaramo po amandmanima. Ne mislim i nisam promenila svoje mišljenje kada kažem da ne treba da budu zaštićeni funkcioneri, pa i zaposleni Narodne banke koji, sećate se kada smo usvajali izmene zakona, mogu da budu odgovorni samo ako neko drugi dokaže da su oni učinili grešku krajnjom namerom ili nepažnjom. Ovaj nivo zaštite bi bio, ne nezavisnost, nego jedan viši nivo zaštite koji, moram da priznam, ne mislim da je potreban, ali moje lično mišljenje je da jeste jedno od mišljenja, jer izvršni odbor čine vice guverneri i budući direktor uprave za nadzor. Nikada sebi neću dati pravo da moje lično mišljenje bude iznad mišljenja onih koji jesu ovlašćeni od vas, na jednak način izabrani, kao i članovi saveta takođe, pa i vi, svako od vas pojedinačno kao poslanik, dok ovde ne usaglasimo svoj stav o tome i da poštujemo Ustav, da poštujemo nezavisnost Narodne banke, ali da isto tako ne usvojimo rešenje koje je puka forma poštovanja nečijih saveta, a da bude neprimenjivo u smislu prolaska kroz te nadležne organe i zaista da zakonska odredba bude sprovodiva i primenjiva.
O tim dilemama, kažem, razgovaraćemo i u načelu i u pojedinostima. To je sve što se tiče izmena koje su u zakonu sadržane. Postoji još jedna gde guverner odlučuje samo o otuđenju imovine koja je pokretna, a o otuđenju imovine kao nepokretnosti ipak ne može da ima ta ovlašćenja. Smatram da jedan pojedinac, koliko god bio odgovoran i savestan, ipak mora da, podrazumevajući da je reč o visokim vrednostima, ima neku vrstu odgovornosti nad tim, jer imamo prilično nasleđenih problema od sudskih postupaka za nezakonite otkaze u samoj Narodnoj banci godinama unazad, na šta su otišli milionski iznosi evra, do praznih fondova restitucije, koje kao država treba da rešavamo na neki poseban način. Nisam spremna da bilo kome, ko god to bio, ostavimo takvo pravo da odlučuje o imovini svih nas po sopstvenom nahođenju.
Ostale odredbe su pravno-tehnička redakcija i moja je želja bila da budem što detaljnija. Nisam se zaželela priče, verujte, zaželela sam se ovog doma i svojih kolega, ali sam želela da pružim sva ona obaveštenja i informacije o ovom zakonu u prvom obraćanju kako bi sve moguće nesporazume razjasnili već u ovom trenutku, ali biću, uz zahvalnost što ste me saslušali, spremna da odgovorim i na vaša pitanja koja se tiču Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Hvala.

Pošto je tema bio zakon gde je upotrebljena formulacija da je donošenjem zakona uneta nesigurnost i da je došlo do smena. One koje nisu u toku ili su zaboravili da podsetim. Nije smenjen niko. Gospodin, bivši guverner Šoškić je podneo ostavku i podneo je ostavku viceguverner Bojan Marković koji je ostao i sarađivali smo do izbora novih viceguvernera od kojih su bili viceguverneri i ponovo izabrane, predložene izabrane gospođe Diane Dragutinović i Ane Gligorijević, a umesto Bojana Markovića koji je podneo ostavku izabran je Veselin Pješčić.
Znači, niko nije smenjen, nego oni koji su podneli ostavku jesu u proceduri predlaganja koju je zakon predviđao zamenjeni novim viceguvernerima. O kakvoj nesigurnosti je reč? Ova vlada kojoj je ostao deficit budžetski od 6,8% je neviđen i nečuven do sada. Ova vlada je uspela da proda evro obveznice po ceni čitav procenat nižoj, odnosno zadužila za jedan procenat jeftinije 6,625% u odnosu na prethodnu vladu koja je bila "sigurna i stabilna". Toliko o činjenicama koje govore o nesigurnosti koju je zakon uneo i o smenama o kojima dezinformišete javnost.
Takođe, oscilacija je kursa prodaje deviznih rezervi za reagovanje i održavanje kursa govore o tome da je posle donošenja tog zakona i rada novog rukovodstva jedan jedini put intervenisano iz deviznih rezervi i to sa minimalnom količinom deviza za razliku od prethodnog perioda u kojem je 1,3 milijarde evra potrošeno na održavanje stabilnosti. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Vargi na diskusiji. Mogla bih da krenem od ovog poslednjeg što ste govorili, da bi mogli da prate svi koji nas pažljivo slušaju.
Kao prvo, ako prihvatimo da funkcioneri Narodne banke imaju sudsku zaštitu, još ni vi ni ja ne znamo šta je najbolje da ne poremetimo Ustav, tražićemo zajednički rešenje ovih dana. U kojoj meri oni imaju veće pravo da budu sudski zaštićeni kao funkcioneri, od državnog revizora ili nekog od tih funkcionera? Zar nije Državna revizorska, takođe neko ko je vrlo važan ili zašto je važniji državni revizor od nekog ko vodi Agenciju za borbu protiv korupcije, neko ko je u RATEL-u ili u Agenciji kao nezavisno regulatorno telo, pa čak i da dođemo do ministra.
Zaista nisam spremna da zatvorim oči pred različitošću tih funkcionera ako mi vi ne ukažete koji su. Smatramo svi da je sudska grana vlasti između ove tri ravnopravne, malo ravnopravnija. Po čemu bi neko ko je razrešen u skladu sa članom 28, trebao jedini da ima tu vrstu sudske zaštite i koju zamerate, što prošli put nije, kao sadržana bila u zakonu. Vrlo pažljivo vas slušam, lično vas cenim, vas i svakog poslanika, jer znam koliko truda svi ulažemo u ovo, ali nisam spremna da to prihvatim kao krivicu. Verujte mi, pre sam spremna da što vi nekome, bilo kome želite da pripišete kao krivicu, poput toga da Vlada žmuri. Nije tačno, Vlada ne sme da daje ni savete ni uputstva. Može da da svoje mišljenje koje Narodnu banku ne obavezuje.
Znam da mi verujete na reč, jer mi verujete i na dela, da mene takva mišljenja neće ni obavezivati. Ono što sam rekla prvog dana svojim kolegama, to mogu i sa ove govornice da ponovim, vrlo rado, tri meseca, četiri, apsolutno mi nije važno. Biću pravi guverner NBS, koji se rukovodi činjenicama i interesom građana Srbije. Ne bilo čijim nalogom. Znate koliko vremena mi treba ako dođe nalog na kojem neko insistira da ga posluša? Dva sata, da pokupim lične papire iz kabineta, samo to.
Uostalom, vreme je pred nama. Pokazaće se. Pre sam spremna da izrazim zahvalnost onima koji su prebrzim koracima sprečili neke velike štete onih koji nisu dobro radili svoj posao, a ako se sećate, svi smo sada sveli priču na to da li se statut usvaja ovde ili u samoj NBS, a razlozi za donošenje novog zakona su bili jačanje Uprave za nadzor i kontrolu banaka i ostalih finansijskih institucija.
Tu ima problema. Jedan je saniran u tišini. Nemam nameru kada kažem, u tišini, mislim na Narodnu banku, odgovaram za sebe i za svoje saradnike. Sve ostale probleme koji se pojavljuju u svetu, možda i kod nas, Narodna banka će tako rešavati bez želje da uključuje nepozvane u rešavanje tih problema i bez namere da podiže neopravdanu buku ili da unosi nemir bilo koje vrste.
To je naš posao, ali verujte mi, da nije urađeno to što je urađeno, možda se čak nije ni znalo šta će se zateći, ali dobro je što je ispalo ovako. Zato mi apsolutno nije teško da pristanem na nekoliko, ponavljam, vi recite hiljadu puta pritisak, ja ću hiljadu jednom puta reći – ne dobronamerni savet. Verujte da nisam stigla ni vesti da pogledam i da čujem da su dve uvažene gospođe tu, jer nivo moje komunikacije i mojih saradnika je sa onima koji se bave poslom, koji je kompatibilan našem. Znači, koji vode finansijske institucije, na njihovom su čelu i mi sa njima razgovaramo o ovome, ne sa političarima. Dobro došli su da dođu i da odu.
Čak i sa Evropskom komisijom, ljubaznošću moje uvek dobre koleginice Gordane Čomić, sam dobila jutros nešto iz Evropske komisije, evo sada, jedan papir. Nešto se slažu, nešto se ne slažu. Možda je jutros to stiglo na Narodnu banku, jer smo mi vrlo otvoreni za komunikaciju. Ali, mi sa nivoom političkih primedbi kao Narodna banka ne korespondiramo, ne razgovaramo. Slušamo svakog, ali su mene moji stari davno naučili – svačiju slušaj, svoju smatraj, što znači, ono što Narodna banka sa svojim timom odluči i smatra da je propust koji treba ispraviti, ispravićemo rado, ali uvek ćemo radije da popustimo pred snagom argumenata, nego pred nekom drugom snagom.
Izražavam zadovoljstvo što je snaga argumenata dovela mene ovde da branim ove izmene, a i vaše argumente ću vrlo rado prihvatiti u amandmanima i zaista sam otvorena da do rasprave u pojedinostima sve što je moguće usaglasimo, da budemo na najboljem putu za EU i zaista na najboljem putu za jačanje nezavisnosti NB, koja mora da bude faktor stabilnosti ukupnog finansijskog sistema, ne samo monetarnih odluka, nego i održavanja bankarskog sistema zdravim i svoje kontrolne funkcije, gde Narodna banka mora da bude neko ko preventivno deluje, a ne policajac koji zatvara banke. Hvala.

Primedbe o kojima govorite, i ispravno su vam rekli i istinu su vam rekli članovi na Odboru iz zakonodavnog organa NB, kao što sam vam ja rekla, možda su stavljeni na dostavu i nama ali nisu stigli u NB. Informisana sam da su stigli u Kancelariju za evropske integracije, nama nisu prosleđeni. Zbog ispravnog informisanja javnosti evo primedbe Evropsko centralne banke, o kojima govorite da su brojne, kao jedne od primedbi, pored mišljenja Evropske komisije i Evropske centralne banke, imaju i četiri stava, gde se u stavu 1. pozdravlja izmena da se statut usvaja u banci, a ne u Skupštini, a ostale tri se odnose na to da bi nov viceguverner trebao da bude biran na pun mandat, a ne na stepenovan. Kada bi neko umeo da mi objasni kako da poštujete zahtev da birate viceguvernere tako konsekutivno i istovremeno na pun mandat, volela bih da napišete amandman i da to primenimo.
Ima samo tri primedbe. U drugoj primedbi, a odnosi se na član 73, već sam ga pomenula u diskusiji o raspolaganju o pokretnoj i nepokretnoj imovini, oni to obrazlažu primenom punog principa finansijske nezavisnosti, a obrazložila sam zašto ne smatram da to treba da bude. Broj četiri je komentar na povezana lica, koji nije izričito protivljenje. Ostavlja određenu rezervu. Rekla sam da smo prihvatili iz naše zakonske regulative – oni koji se bave sukobom interesa, baš tu formulaciju.
Znači, od tih mnogobrojnih primedbi postoji jedna saglasnost, jedno nemoguće ispoštovati zato što oni do koji nam je takođe stalo, a to jeste aranžman sa MMF kao kontrolorom i savetnikom i nekim ko jeste pomoćnik da se snađemo i preživimo ove godine sa ostavljenim visokim budžetskim deficitom kada pritiču nove i nove otplate za kredite koji su imali duge rokove grejs perioda, koji upravo sada pristižu, jedan je zahteva ovakav, a drugi onakav. Ako znate kako da se primene dve suprotne strane savetujte i primenićemo, ali takvih izričitih primedbi, zabrinutosti zaista nema. To mogu da razumem kao vid političke borbe kada ne kažete celu rečenicu nego kod zareza koji vama odgovara stavite tačku, i ja to tako mogu da prihvatim. Ne bih ni komentarisala da nije u pitanju javnost Srbije koja, lično verujem, da je zadovoljna onim što je NB počela da radi, a i da nije mora da zna da NB ima odličnu saradnju sa svim institucijama.
Zašto je došlo do zastoja u ovom mišljenju Evropske komisije? Ne znam. Ne bih čak htela da tumačim zlonamerno ni ovo. Budite slobodni da pošaljete relevantnim osobama ove primedbe koje su izneli. Šta su relevantne osobe koje su dobile, a one koje nisu možda to nije ni važno, a za mene ste vi kao poslanici najvažniji i najvažniji mi je vaš stav, odnosno građana koje predstavljate.
U svakom slučaju, hvala na diskusiju.
Samo da dodam nešto. Pomenuli ste gospodina Dinkića i zakon koji je bio po istom postupku usvajan ovde. Nije rađen bez saglasnosti NB. Kao što ste videli u rešenjima, na naše mišljenje o izvršenoj kontroli Ministarstvo finansija kao osnivač, odnosno vlasnik akcija donosi predlog Vladi RS koja kao vlasnik u ime RS donosi odluku o preuzimanju dela banke ili čitave banke. Narodna banka je učestvovala u čitavom poslu i pripremila ga i bili smo i subotu i nedelju svi na nogama i koliko znam nema posebnih problema u postupku preuzimanja "Agrobanke" od strane Poštanske štedionice. Moj princip i princip kolega sa kojima radim je tuđe neću, a svoje ne dam. U tuđe nadležnosti se ne mešam, svoje nadležnosti ne prepuštam.
Budite sigurni da to što NB ne priča znači da posao guvernera, tako volim da me zovu jer nisam udata za guvernera da bi bila guvernerka, a Ustav poznaje samo guvernera NBS, dala sam jedan jedini intervju, jer smatram da je moj posao da vrlo pažljivo komuniciram sa javnošću i da o tome ne govorim mnogo, ali da vrlo mnogo radimo unutar kuće pažljivo birajući reči zbog stabilnosti finansijskog sistema, zbog razvoja, zbog dolaska investitora i zbog stvaranja povoljne klime za rad u Srbiji. Bili smo u toku, ali se ne oglašavamo jer je naš posao i da tim načinom obraćanja umirimo javnost da ne dođe do bilo koje nepotrebne nervoze. Samo u tom smislu želim da vam kažem da smo učestvovali u radu oko tog zakona.

Između razmišljanja da li da uopšte komentarišem fasciniranost, ko je najpametniji, tako neke atribute, stidljivost, ipak sam odlučila da komentarišem samo ono što zaslužuje komentar, a to je fokusiranje na zaštitu smenjenog funkcionera, o čemu je najveći deo već rekao moj kolega Veroljub. Ne znam da li je on bio nejasan ili vi niste uspeli da ga razumete, ali možda ću ja da vam približim stvari kada kažem – nije jednak odnos odgovornosti čoveka koji potpisuje ugovor o radu, koji ima rešenje o postavljenju ili imenovanju i sledstveno tome način zaštite njegovih prava u slučaju razrešenja, ili raskida radnog odnosa.
To dovoljno govori o onome o čemu ste vi hteli da diskutujete kao vrlo stručno. Čak ste pokušali da unesete zabunu da sam ja, a ne Veroljub, bila neko ko je predstavnik poslaničke grupe u to vreme.
Moramo nešto da vas pitam – kako možete da zamerate nekome ono što je danas kriterijum za razlikovanje nas po nekim nijansama u smislu političkog angažovanja, da ste pripadnik političke partije i da to zamerate meni, kao da vama, meni sigurno ne, ali vama možda, političko opredeljenje zamagljuje ekonomsku profesionalnu svest?
Mislim da je takav način prihvatanja časti kakvu sam ja doživela, da u zamrznutoj funkciji, zbog prihvatanja ove obaveze, doživim da me u odsustvu glavni odbor predloži, izabere i ponovo pristane na zamrzavanje moje funkcije, znajući da ne mogu da je obavljam, jeste nešto što je kruna mog dvadesetogodišnjeg rada u najboljem interesu svih građana Srbije, bez i jedne jedine greške ili afere, čak i kad sam bila ministar u vrlo teško vreme.
Ako ste nešto ružno izrekli, to je bilo – kada ste se zalagali za sankcije, za zatvorenost zemlje ili tako nešto. Ako imate nešto da prigovorite guverneru Narodne banke Srbije, odnosno meni koja trenutno obavljam tu funkciju, u smislu zakona, postupanja, tu je Odbor za finansije i tu su zakonski predviđene metode i sredstva za to.
Ovakvi opisni pridevi, čak iznošenje neistine da je zakon podnet, odnosno predlog za izbor viceguvernera, pa povučen, govorili ste tada – zbog neslaganja oko imena, i kada vas je demantovala stvarnost, kada sam ista imena iznela, branila i izglasani ljudi, vi se usuđujete da to ponavljate i danas. To govori da vi zaista, možda vam to ne znači ništa, ne zaslužujete da ja sa vama argumentovano raspravljam, jer vi ne govorite o zakonu, ne govorite o rešenjima, vi govorite o ponovnom ponavljanju neistina koje su se već dokazale kao takve.
Ako kažete da je najviše bilo primedbi na to gde se statut usvaja, jednostavno ne govorite istinu. Statut je kao forma prihvatanja u ovom domu način za podnošenje računopolagačke odgovornosti Narodne banke, jer je ovo jedini dom, jedini nivo kome ona odgovara. Vi znate kako se Narodna banka registruje, da li se registruje u APR, da li plaća porez i kakav poseban tretman ima nad svima drugima.
Da li postoji iko u nekom pravnom sistemu, a da baš nikome ne polaže račun? Ne kontrola, ne nadzor, time sam počela svoju diskusiju i nazvala sam to nedoumicama i nesporazumima, a vi ste to raširili na 1945. godinu i otišli u neku digresiju vrlo nerazumnu, ali Narodna skupština je vlasna da nezavisno instituciji pregleda račune koji su već napravljeni.
Član ste Odbora za finansije. Zar vam se ne dostavlja, sad će se dostaviti novi tromesečni izveštaj, plan finansijske politike, završni račun? Kome bi to Narodna banka, ako ne ovoj skupštini? Ako danas kažem, ni stidljivo, ni u pola glasa, nego uvek jednako, vrlo predano, radeći svoj posao, da je nepotrebna treća vrsta obezbeđenja za taj računopolagački odnos NBS prema Narodnoj skupštini kada se statut donosi, jer bira Narodna skupština i odbor savet, jer Narodna skupština u plenumu bira viceguvernere i bira guvernera, prihvatam argument da ne treba i statut da bude predmet rasprave u plenumu. Vi od toga gradite sebi poziciju pobednika koji je govorio da je u pravu.
Razumem za one koji nisu u temi ili koji žele da vam veruju, to može da bude način obraćanja, ali mojih komentara dalje ne. Kada budete govorili o argumentima koji se odnose na zakon, reći ću vam – ne, nije Narodna banka bila u subotu i nedelju na nogama zbog ovog zakona, nego zbog zaostalih problema zapostavljene kontrole bankarskog sistema, zbog saniranja problema i primene posebnog zakona o preuzimanju "Agrobanke" od strane Poštanske štedionice, gde je država vlasnik i učesnik, a Narodna banka ta koja, ne nezakonito, nego zakonito izveštaj o kontroli dostavlja njenom osnivaču, kao što revizor dostavlja izveštaj o kontroli onom ko upravlja jednom organizacijom, makar to bilo i najobičnije preduzeće.
Čudim se da vi kao ekonomista nemate taj pogled, uvid u stvari i osnov zašto su neka od rešenja ovakva. Na bilo koja buduća vaša komentarisanja rešenja i zakona rado ću da se upustim, ali u ovakve, poput najvećeg dela prethodnog izlaganja, zaista neću. Hvala.

Ako sam napravila lapsus i rekla – nerazumno, umesto – nerazumljivo, imate moje javno izvinjenje. Lapsus, taman posla da kažem tako nešto. Ali, s obzirom na to da ste pravnik, a niste ekonomista, zaista vam opraštam ono što ste izneli u diskusiji na temu zakona.