Zahvaljujem.
Moje parlamentarno iskustvo mi dozvoljava da vam kažem ono što je činjenica, da je bilo i ovakvog i onakvog postupanja i da nije bilo diskrecionog prava da se dozvoli da nešto bude, što vi kažete, šire napadnuto ili uže, nego su o tome odlučivali razlozi.
Zadovoljna sam što je Ustavni odbor usvojio ovakav predlog. Radi javnosti, nemojte da kažemo da se proširuje nešto u odnosu na izmene zakona, jer član 6, koji jeste predmet izmena, ima takva rešenja kojima se predviđa da se obezbedi kontinuitet u radu Izvršnog odbora i Saveta, tako što se njihovi mandati kaskadno obezbeđuju, pet, četiri, tri godine.
Članovi Izvršnog odbora su, ne samo viceguverneri, na koje su se izmene odnosile, nego i direktor Uprave, onaj za koga su se neki bojali da će biti guverner broj dva ili da će staviti guvernera u džep, i vi bi iz tog razloga trebali da podržite ovo, zato što je Odbor za ustavna pitanja podržao i što je to suštinski isto rešenje koje izdvaja guvernera kao prvog, a članove Izvršnog odbora obezbeđuje u kontinuiranom radu, gde se njihovi mandati kaskadno smenjuju.
Ova dopuna koju je dao Odbor za finansije, baš zato sam im se i zahvalila, bukvalno funkcionere stavlja u isti rang i to jeste, ne proširenje ovim amandmanom problematike, nego dosledno sprovođenje istog principa za funkcionere, tj. članove Izvršnog odbora Narodne banke. Nemojte da stvarate lažni strah da to može da otvori praksu da se podnesu amandmani na sto drugih članova, a ne onih koji su predmet izmene i dopune zakona. Da, oni mogu da se podnesu, ali Odbor za ustavna pitanja ih može odbiti ili prihvatiti ako smatra da su celishodna za ukupno rešenje.
Vi ste pravnik i nije u redu da ja kao ekonomista, ali iz svoje duge parlamentarne prakse ponovim vrlo važnu maksimu – gledajmo, čitajmo duh zakona, a ne samo slovo zakona. Ovo je u duhu izmena koje su predložene i od vas kao od pravnika, kao vrlo konstruktivnog kolege, očekujem podršku u ovome.

Sačekala sam da komentarišemo ovaj vaš sledeći amandman i nisam očekivala da ponovite činjenicu koja ne stoji – obezbeđivanje kontinuiteta u Statutu Evropske centralne banke, član 14. tačka 2. se odnosi samo na guvernera, na kontinuitet njegove funkcije, a ne na viceguvernere i ne na ovaj način na članove Saveta. Upravo uvažavajući stav, ne pritisak, ne zahtev, već stav Evropske centralne banke, guverner je ostao izvan ove konsekutivnosti prilikom izbora. To je jedina prava činjenica.

Najkraće moguće. Upravni spor na akte parlamenta? Postoji li pravnik koji će se složiti sa vašim rešenjem, da se na akte parlamenta, jer su to funkcioneri koji se biraju u parlamentu? Pa, na njih se ne može primenjivati pravilo niti voditi pravni spor. Drugačija je situacija u EU, oni imaju sud pravde i Evropska centralna banka upućuje na sud pravde. Kod nas je taj najviši organ upravo Ustavni sud.
Savetovali su stručnjaci, koji se bave tom materijom, u koje imamo poverenje, diskutovali su sa stručnjacima iz drugih zemalja i iz uporednog prava predložili da je to jedino rešenje u ovoj situaciji. Smatram da je primereno. Zato je amandman i odbijen.

Dali ste mi šlagvort da kažem jednu meni vrlo važnu stvar i Narodnoj banci Srbije, kao predlagaču zakona. Nijedan jedini član kojim se predviđa izmena nije donet pred vas reda radi i formalno i da bude mrtvo slovo na papiru. Znači, radimo samo ono što zaista smatramo potrebnim, korisnim, ne za bilo koga unutar Narodne banke, nego najšire moguće, za državu pre svega, ali i primenljivim.
Da li će izazvati nedoumice i kako će to ići na Ustavnom sudu, videćemo. U tome nemamo iskustva. Ali, da se Upravni sud oglasio nenadležnim kada je jedan funkcioner koga bira Skupština, razrešila, to imamo kao iskustvo i kao istoriju iz koje treba da učimo. Kada je razrešena gospođa Bajalović kao predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, koja se obratila Upravnom sudu, sud se oglasio nenadležnim. Znači, ne mogu da ostavim taj pravni lek kao predlagač kad on u praksi ne funkcioniše, ali smo ostavili onaj koji je maksimalno, da kažem, po analogiji primenljiv i sprovodljiv u postojećim uslovima.
Volela bih da to imate na umu kada ocenjujete predloge koje smo dali. Hvala.

Vi ste gospođo Čomić meni uvek od koristi. Sada shvatam u čemu je problem kod poslanika.
Ne, ovo je izuzetak u kojem bi Ustavni sud odlučivao, ne da li je poštovana procedura, već o suštini. Da li je član 28. Zakona o NBS, koji propisuje razloge za razrešenje, da li su zaista nastupili ti uslovi iz člana 28. Znači, ne da li je poštovana procedura u kom postupku i kako. Da li su nastupili zaista razlozi? Zato smo došli do ovakvog rešenja, jer u razgovorima koji su bili da li Ustavni sud treba ili ne treba da bude nadležan, postavilo se pitanje da ukoliko bi razrešeni funkcioner podneo pomenutu žalbu, koji pominju neki poslanici. Kaže se ne bi imao pravo da podnese i ustavnu žalbu. Razlog je sasvim jasan. Ne postoji opravdanje da Ustavni sud dva puta odlučuje o istoj stvari. To morate da priznate.
Postavlja se pitanje u postupku po ovoj žalbi. Sud je utvrđivao da li je razrešenje sprovedeno, ne samo po propisanom postupku, ali pre svega da li su nastupili razlozi za razrešenje. Govorila sam u načelnoj raspravi o tome. Ne da li je otišao u penziju ili da li je poslovno nesposoban, nego da li je prekršio nešto od uslova koje ne bi smeo i koje neko mora da ceni. Znači, to utvrđivanje, da li su nastupili razlozi za razrešenje su ono što se ceni na Ustavnom sudu.
Dakle, jedini preduslov da se koristi ovo pravno sredstvo jeste da funkcioner bude razrešen pre isteka roka na koji je biran. To nije praksa koja se otvara za ne znam koliko i stotinu, nego za maksimalno četiri vice guvernera, koliko po zakonu postoji. Mi smo odlučili da ih je tri dovoljno.
Znači, zaista jedini uslov da se o ovome razgovara jeste razrešenje pre isteka, ali se ceni ispunjenost uslova iz člana 28. Reč je o tome da ukoliko postoji povreda zakona u smislu nastupanja uslova, ali i procedura, ne samo procedure kao kod sudija i tužioca, sud bi takvu žalbu mogao da usvoji i da poništi odluku o razrešenju. Govorim, uslovno bi mogao, jer je to praksa koju sada stvaramo.
Želeći da sa najboljim namerama i usklađujući se sa onim što je praksa zemalja koje imaju taj sud pravde, a mi ga kao takvog nemamo pokušamo da stvorimo analogiju zaštite funkcionera institucija za čiju se nezavisnost svi na ovaj način zalažemo. Hvala.

Razlozi zbog kojih se ta analogija primenjuje, a i ne primenjuje, su isti oni kojima se rukovode kritičari, nezavisnost, samostalnost ili posebnosti Narodne banke. Jednom je hoćemo, drugi put je nećemo. Moram otvoreno da kažem svima vama ono što vi ne želite da vidite. Nije primereno, ali moram da kažem. Svojevremeno su agencije napravljene kao nezavisna regulatorna tela da bi se izvuklo političko uticanje i biranje organa koji njima rukovode, da bi se stvori privid nezavisnosti, morate da se složite sa time, imamo dokaza.
Danas kada želimo da izbegnemo stvaranje privida da postoji nezavisna institucija koja neće biti pod političkim uticajem i kada za to obezbeđujemo mehanizam, nama se ne sviđa i zato ću otvoreno reći – traži se da postoji ovakva vrsta zaštite da ne bi većina, bilo koja, ova danas, ona sutra, mogla da ceni ispunjenost uslova za razrešenje, rukovođena političkim stavom. Uvek se ide na dvostepenost odlučivanja, u kojem jedan organ može da pogreši, a onaj iznad može da vrati na preispitivanje ili da odluči drugačije.
Ustavni sud bi po prirodi stvari morao da bude neko ko nije rukovođen političkim interesima i samim tim da potvrdi ili ospori odluku. Verujem da se i vi sećate, gospođo Čomić, kada smo ovde imali jedno od predavanja profesora koji se bavi parlamentarnom praksom i podeljenošću poslanika između onoga što se zove opšti interes građana i podeljenošću sebe kao člana političke partije koji ipak zavisi od onoga ko ga u parlament šalje, pa mora da glasa onako kako mu se, a to se najmanje na vas lično odnosi, ali jeste praksa koja postoji, da postoji to političko uticanje jer su svi na neki način, u većoj ili manjoj meri, poslušni u smislu stava koji partija ima. Da bi se izbeglo političko razmišljanje i procenjivanje razloga za razrešenje, traži se sistem duplog ključa za ovu vrstu nezavisnih funkcionera.
To je zahtev, to je praksa. Pokušavamo ovde da je stvorimo, sa najboljim namerama. Na vama je da to kritikujte, ali ja vam kažem koji su to razlozi koji su doveli do jedinog mogućeg rešenja u ovom trenutku u Srbiji.

Ne bih želela da ostanemo na zaključku koji ste izvukli, da Skupština ne ume, da poslanici ne umeju, da su zamračeni stavom svoje političke stranke itd, jer mnogo je više on ih koji zaista razmišljaju svojom glavom i sama se, čemu se neki čude, ne mnogi, ponosim time da  politički stav i najdobronamerniji građanski stav i profesionalan stav mogu da imaju znak jednakosti između te tri stvari. Postoje mnogi koje lično poštujem i cenim zbog toga i trudim se da i sama budem takva. Ali, ne možemo da budemo, kako ono kažete, u Evropi malo da budemo, a da mi postavljamo uslove. To je upravo taj razlog gde se traži povećana zaštita za ovu instituciju i mi pokušavamo da ne budemo predmet spora da bi se otvarale druge stvari i da ne bi Zakon o Narodnoj banci bio deo o kojem se priča, a da druge bitnije i važnije stvari ostavljamo zapostavljenima.
Znači, da bi svi išli napred i kao parlament i kao institucija i kao društvo i kao pojedinci, mi ćemo se truditi da naučimo sva ta pravila iz velikog sveta, u kojima i sami priznaju nesavršenost izbora organa nezavisnih institucija, jer ih predlažu političke partije, pa se kaže – nezavistan stručnjak, uvažen. Ko mu je dao licencu da bude uvažen, kada ovde treba da ga predlaže politička partija? U tom smislu, vi i ja volela bih da smo reprezenti najširi i da smo onaj uzorak koji zaista može da bude u Srbiji uzet kao najširi, da mi kažemo – taj je čovek uvažen i nije važno što je iz ove ili one političke stranke.
To nije slučaj ni u kojoj zemlji, u punoj meri. Svako od nas se trudi da ga i lično, a i zakonskim projektima, onemogući da politički stav bude važniji od ovog građanskog, zakonskog, da kažem opšte-evropskog.
Vi i ja znamo da odužimo diskusiju. Drugima je možda dosadno, ali stvarno mislim da smo rekli bitnu stvar građanima. Pokušaj da primedbe koje s pravom, ali ne svo, pravosuđe nosi i da pravednost koja ne može da se obezbedi samo u jednom nivou npr. sudske vlasti, jedan sud presudi i ne možete nikom više da se žalite. Od Turaka ostalo – kadija te tuži, kadija ti sudi, da to ne može da radi isti organ. Ide neki viši.
Prosto, mislim da je to izvođenje želje da se ovde obezbedi ne namerna političkih partija, ne neznanje, taman posla, ja bih na sebe samu bacila kamen ako bih prihvatila da je to razlog. Ali, izgleda da još mnogo toga treba Srbiji da se dokazuje da je na putu promena ka EU činila greške i da ih neće činiti. Uvek kada dođete u poziciju da odgovarate i za ono što niste uradili, od vas traže da uradite dvostruko više. Prosto, shvatite to kao napor i kao potrebu da pokažemo da greške više neće da pravi niko u Srbiji, bez obzira na to koja je to vlast, koja je to politička partija, ne zalažući se za jednopartijski sistem ili za komunizam ili bilo kako, prosto da kao ljudi ne grešimo i da ne činimo nepravde u najvećoj meri koliko je to moguće.

Dve rečenice. Nikoga nisam smenila, niti smenjujem. Neki su otišli dobrovoljno. Koliko je za to bilo razloga, videćete u vremenu i danima koji dolaze. Koliko je dobro što je tamo neko ko zaista nema problem sa svojim obrazom, sa svojim računom, sa svojom zloupotrebom političkog stava, sa rentiranjem političke pozicije, poput nekih, videće građani Srbije u najkraćem mogućem roku.
Svim zabrinutima, pre svega vama, mogu da kažem – dani pred nama će pokazati zašto i kontrola bankarskog sistema nije bila kako valja i šta sve ne valja, ali ne da bi se reklo šta ne valja, nego zato da se popravi i da bude bolje. Nadam se da ćete biti u Srbiji da to dočekate. Hvala.

Izvinjavam se što malo širimo raspravu, ali mislim da je kolega ovoga puta govorio o suštini stvari. Imamo li mi prava ovim zakonom da namećemo Ustavnom sudu obavezu koju inače nema? Svesni smo ograničenog prostora, i o tome sam prvog dana govorila, kako da ispunimo uslov a da ne narušimo ničiju unutar našeg pravnog sistema nadležnost, nezavisnost, ograničenost koju zakon dozvoljava. Ostavimo Ustavnom sudu da proceni to jer moramo da stvaramo neku novu praksu i ovo je možda početak, niko nije predložio bolji, ali priznajem da su sva pitanja koja ste otvorili, koja je kolega potpuno na mestu, svesni smo i bili, sagledali i zaista nije se moglo pronaći u ovom trenutku bolje rešenje.
Imajte na umu da ovo ne zadire ni u čija druga prava. Pokušaćemo da zaštitimo prava, a to se od nas očekuje. Koliko će to biti moguće, zavisi i od svih ostalih, a računam da smo na istom poslu kao i mi ovde u ovoj sali, tako u čitavoj državi. Hvala posebno.

Mislim da odgovor na vaše pitanje nije u mom domenu.

Rado ću vam odgovoriti na to pitanje, ali posredno odgovarajući. U ovom domu mora da bude donet jedan poseban zakon koji rešava problem vredan na stotine miliona evra napravljenih problema koji će se, na kraju krajeva, prelamati preko države i leđa građana u tom savršenom funkcionisanju nepolitičkog guvernera, nezavisne Narodne banke i savršeno harmonizovanog pravnog sistema u kojem su kontrola i nadzor funkcionisali savršeno. Kada se budem tim problemom pozabavila i kada na red dođe nekad neki razrešeni funkcioner, koji treba po ovom zakonu, eventualno, ako se uopšte desi, da utvrđuje povređenost njegovih prava, tada ćemo pričati o tome. Danas imamo prečih, nasleđenih problema koje treba da rešavamo i o kojima će uskoro biti reči.

Znate, kada bi neki drugi ljudi, kao vi i ja, mogli da sede u malo neudobnim, ali ipak udobnom prostoru i mogli da pričaju dugo pravnički o ekonomiji, uporednom pravu, svetskim iskustvima, možda bi i njih zanimala pravna perfekcija. Možda bi i ja bila na istom stanovištu da dođem do pravne perfekcije kako možda, a možda nikada, a možda nekada, rešavamo problem, kao Skupština, država, razrešenog funkcionera. Ponavljam, imamo nametljivijih problema, evidentnijih, činjeničnih koji su predmet loše procene ili različitog viđenja vas i mene. Ti problemi su se stvorili u dobrom pravnom sistemu, u dobrom ranijem rešenju po Zakonu o Narodnoj banci i po Zakonu o bankama i sve je bilo lepo napisano, nacrtano, ali su se pojavili prilični problemi koji uslovljavaju nelikvidnost privrede i različite zloupotrebe i povrede zakona, povrede prava i mnogo toga što ne valja.
Znam da zakon mora da se poštuje. Poštujemo ga. Ono što nije dobro promenili smo. Ne možemo da budemo savršeni, ali izvinite, molim vas, vaš i moj posao je da radimo ono što je u najboljem interesu građana. Ostavimo raspravu za taj slučaj kada se bude desio i da radimo zajedno na stvaranju te prakse. Danas, verujte, da je motiv za taj poseban zakon koji je ovde usvojen, to je bila krajnja nužda, to su iznuđena rešenja, ne nečinjenjem nas, koji vam sada to predlažemo, ne ni vašim lično, što ni mene, ni vas ne oslobađa obaveze da te probleme rešavamo da građani Srbije zadrže poverenje u institucije, da zadrže poverenje u Narodnu banku, da zadrže poverenje u to da postoji kontrola i da neko vodi računa o onome što se zove bankarski sistem, sigurnost štednje, vrednost valute. Zbog toga donosimo ova i ovakva rešenja.
Vreme pred nama će pokazati, vrlo brzo, koliko govorim istinu i koliko sam u pravu. Ne dugo, imaćete priliku da se uverite.

Gospodine Đeliću, vi niste DS, vi ste član DS i nemojte da svaku reč koja vam se uputi doživljavate pretnjom. Upravo zato sam rekla da to nije u domenu moje nadležnosti. Zašto vi doživljavate pretnjom kada kažem – nadam se da ćete biti u Srbiji i da ćete videti rezultate rada u Narodnoj banci?
Vi ste čovek koji je došao iz francuskog krila "Mekinzija" 2001. godine. Bili ste savetnik po mnogim zemljama. Otišli ste u "Credit Agricole Bank", vratili se. Jednostavno, šetate, odlazite, dolazite. Samo u tom smislu očekujem da podelite sa mnom radost uspeha koji će se pokazati u ispravnom radu i zaustavljanju negativnih pojava.
Zaista vas molim, nikada nemojte moju reč da doživite kao pretnju, jer sam ja osoba koja ne preti. Taman posla, zašto bih ja pretila? Zar obećanje da ćemo uraditi najbolje može za bilo koga da bude pretnja? Ne znam zašto to tako razumete.

Ako vas je iko slušao pažljivo kao ja, onda je jasno zašto vaš amandman nije usvojen. Rekli ste da ste ga podneli u jednom tekstu, pa ste posle brisali. Pitam da li je to bila ispravka? Onda kažete – identičan je, samo nedostaje rok od 30 dana. Čekajte, da li je isti, pa samo neko nije hteo da kaže da je i vaš amandman, ili se ipak razlikuje od konačnog rešenja koje je usvojeno? Znam da su vaše primedbe uvek bile dobrodošle, da smo se uvek odlično razumeli, ali ono što je usvojio Odbor za finansije i vaš predlog nisu identični.
Drugo, koliko sam informisana, kolega iz Odbora za ustavna pitanja je izašao, vi ste imali nešto nedostajuće u samom tehničkom uređenju amandmana i mislim da je to bilo problem. Kao što vidite, konačno rešenje se razlikuje od vašeg podnetog amandmana i mogu da kažem da ste vi imali dobru nameru koja je u obrazloženju definisana, ali da je ona u amandmanu definisana ispravno samo onako kako je to dao Odbor za finansije.

Prihvatam amandman koji je podneo Odbor za finansije.