Neću sad da vas dovedem u neprijatnu situaciju da srpska javnost vidi datum na tom dokumentu koji ste čitali. I vi i ja znamo koji bi datum videli. Bilo bi to previše za vas. Dovoljno je i ovo što ću reći.
Tvrdite da su Savetu smanjene ingerencije. Vi niste čitali zakon. Vi čitate staro mišljenje, koje nema veze sa aktuelnim izmenama i dopunama, nego sa pričom koja je u najvećoj meri razjašnjena, iz avgusta meseca 2012. godine, i obmanjujete javnost, potpuno odgovorno tvrdim.
Savet ima povećane nadležnosti, među kojima je jedna od osnovnih da donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama. Investicioni komitet predlaže Izvršnom odboru. Izvršni odbor Savetu, a Savet odobrava. To je jedna od novih značajnih nadležnosti Saveta. Ako vi navedete i jedan jedini deo nadležnosti Saveta koji je ukinute ili smanjen, izvolite i izgovorite ga za govornicom.
Tvrdite da postoji dvovlašće. Zar nije bilo vredno da u pripremi za ovu sednicu makar pročitate zakon? Član 13. i član 18, i jednom i drugom mogu da se obratim, pošto mu pomažete, Izvršni odbor čine guverner, direktor Uprave za nadzor i vice guverneri NBS. Ko je predsedavajući Izvršnog odbora, toliko znate, od 2000. godine do danas? Kakvo je to dvovlašće ako je predsedavajući Izvršnog odbora guverner i taj koji predstavlja Narodnu banku potpisuje i donosi konačne odluke u njeno ime? O kakvom dvovlašću je reč?
Zaista ne razumem da za tri meseca niste uspeli da shvatite poziciju opozicionog poslanika. Istinom se borite, i istinom i činjenicama. Član 18. u članu 63. stav 1. se menja, to je taj sporni zakon o kojem govorite, NBS izdaje i oduzima dozvole za rad i preko Uprave za nadzor vrši nadzor nad finansijskim institucijama, a preduzima i druge mere u skladu sa zakonom. Ko predstavlja NBS? Ne direktor Uprave, nego guverner. Uprava za nadzor vrši nadzor koji nije vršen nekoliko godina unazad, između ostalog, i u jednoj banci gde ste vi imali savetničke usluge. Mislim da bi bilo bolje da ne proširujemo temu, ali nije u najmanju ruku umesno očekivati da oćutim na neistine koje iznosite, u vezi sa konkretnim zakonskim rešenjima i dok meni zamerate što se konsultujem sa onima od kojih Srbija zavisi, vi ne kritički čitate jedan zastareli tekst mišljenja, želeći da ovde umanjite i značaj onoga što Narodna banka trenutno radi i sve ono dobro što nastavlja i ljudi koji su izabrani itd, i tome slično.
Molim vas, i kada ste u opoziciji, treba imati meru. Hvala.

Vi ste neverovatni. Član 81a. važećeg zakona koji je promenjen 4. avgusta, citiram – NBS ima organizacionu jedinicu koja obavlja poslove interne revizije. Izbor rukovodioca interne revizije vrši Savet, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Šta ste rekli – nema više te nadležnosti? Strašno. Interna revizija se vrši na osnovu plana koji usvaja Savet, a može se sprovoditi i vanredno, na osnovu zahteva, opet, Saveta, izvršnog odbora, guvernera ili direktora Uprave za nadzor.
Hoćete li da vam kažem u čemu je problem, ili bi bilo bezbednije da oćutim, da to ne bi doživeli pretnjom? U ovoj će državi svi raditi svoj posao, a ova odredba o tome da se bira na ovakav način i da ostanu nadležnosti Saveta, ali da se precizira da u vanrednim okolnostima mogu da predlože internu reviziju i drugi organi, vi odlično znate zbog čega je ovakva odredba usvojena. Ona dovodi do mnogo bolje kontrole, koja je pretila zbog nedostatka kontrole i određenih zamišljenih i propalih projekata, poput "Agrobanke", da se uruši finansijski sistem Srbije.
Mene nećete isprovocirati da i jednu reč viška o tome kažem, bez obzira na pokušaj da mene pitate – s kim smo se dopisivali, prepisivali, jer sam i suviše odgovorna osoba da bih se sa vama upustila u raspravu na temu neistina i na temu provokacija.
Molim vas da zaista neinformišete javnost pogrešno i da to što Savet više ne bira direktno viceguvernere na predlog guvernera, nego to radi Skupština. Vi ste to podveli pod smanjene nadležnosti, prećutali konkretno, a kada kažem da su ostale sve nadležnosti, sem što je dobio da upravlja strategijom upravljanja deviznih rezervi, da preporučuje tu strategiju, vi se vraćate na izbor viceguvernera, kao da su građani Srbije prespavali izbor, kao da ne znaju da se to dešava. To više nije problem, ni primedba nijedne organizacije. To doprinosi ne održavanju nezavisnosti NBS, nego unapređivanju odlučivanja u NBS.
Jer, ako isti čovek predlaže viceguvernere, onima kojima isplaćuje naknade, ti viceguverneri su i mogli da ne vrše kontrolu u "Agrobanci" četiri godine, o čemu postoje podaci i dokazi. Zato je neumesno da vi koji ste bili deo vlasti, koja nije mogla da ne zna šta se dešava u takvoj banci, gde znamo ko je davao da se potpiše saglasnost na imenovanje članova upravnog odbora, koji po zakonu nisu smeli da dobiju saglasnost za to zato što su imali presude koje su ih diskvalifikovale da budu članovi upravnog odbora i koji su znali na vreme da izađu iz upravnog odbora, da ne budu sa tom mrljom, jer zakon kaže da treba makar šest meseci pre toga da izađu da bi mogli da budu u nekoj drugoj banci. Taj politički projekat je prekinut promenom vlasti, ali i promenom rukovodstva u NBS, je očigledan razlog za vašu nervozu je upravo taj.
Kažem da ono što jesu uočeni propusti, ne idu na ruku ni jednom zaposlenom u NBS, nego rukovodstvu, odnosno onom ko im je nalagao da zaustavljaju kontrole, ili ko je ne potpisane papire o saglasnosti za članove upravnog odbora, ipak potpisivao. O kakvoj političkoj zavisnosti guvernera vi govorite, kao mene ili nekog ranije? To neka građani Srbije procenjuju.

Zahvaljujem se kolegama iz DSS na vrlo konstruktivnom pristupu i očekujem da sutra na Odboru za finansije zajednički definišemo šta je najbolje rešenje. Potpuno brisanje ovog člana, jer nedopustivo je da ostavimo da se isključuje ustavna žalba, ali moram da upozorim da ostatak Upravnog suda, kao nadležnog za ovo, je prosto nedopustivo, jer o onom o čemu odlučuje Skupština ne može naknadno Upravni sud da odlučuje. Budite uvereni da ćemo sutra zajednički, ako se dogovorimo da je to rešenje, brisati potpuno član 10. jer, kao što ste i vi rekli, a i sama sam govorila, sutra to može ministar finansija da traži, bilo koji drugi predstavnik ili funkcioner neke agencije. Drago mi je da moju sumnju iznetu u prvoj diskusiji vi obrazlažete pravnički onako kako to i činite. 
Iskoristila bih sada priliku, pošto pominjete taj dokument, da obavestim srpsku javnost da nisam bila potpuno sigurna dok nisam dobila dokument, ali sam izrazila sumnju da gospodin Đelić iznosi neistinitu informaciju govoreći da ima dokument od juče, a dobila sam sad i potvrdu iz Kancelarije za evropske integracije, iz koje su me obavestili da je Evropska komisija poslala juče, nezvanično, Kancelariji za evropske integracije upravo ona četiri komentara o kojima sam polemisala sa gospođom Aleksandrom Jerkov, gde se stavljaju četiri stavke, od kojih je jedna potvrda da se dobro uradilo, a tri su komentari. Zadnje mišljenje koje je Evropska komisija dostavila bilo je 29. oktobra, a odnosilo se na prošlo rešenje, a ne na ovaj zakon. Mislim da nije korektno na takav način diskutovati u parlamentu.
Vama se zaista najlepše zahvaljujem i sutra ćemo na odboru dogovoriti kako da isključimo ovu nezakonitost i zadiranje u ustavni sistem.

Suština je u tome čime ste vi pokušali da se poslužite, da iznesete mišljenje Komisije koje je potpuno javno okačeno na sajtu Evropske komisije i da tvrdite da je to komentar na najnoviji tekst zakona, a on to nije, odnosno izmene i dopune koje su danas na raspravi. To je suština, na koji način se borimo i kakve istine, odnosno neistine koristimo u iznošenju svojih stavova. 
To što je Evropska komisija iznela kao svoje rezerve, sumnje i strahove da li će se pojaviti mogućnost da postoji dvovlašće, budite mirni, mirno spavajte, član 13. i 18. niko nema nameru da prekrši, jer su to ovlašćenja guvernera da predstavlja Narodnu banku, pa i u poslovima kontrole, supervizije i nadzora, a da će statutom koji će usvajati Savet Narodne banke, kada se ove izmene i dopune usvoje, biti preciznije definisane nadležnosti između guvernera i direktora uprave, koje ni na koji način nisu prejudicirane, kako ste vi to hteli da predstavite tim dvovlašćem.
Rizikovaću sada da se zamerim i nekima jer ću najšire reći šta se obično dešava, ali ćete vi znati na koga mislim. Vrlo često se dešava da mišljenje koje dođe sa strane bude u stvari napisano odavde, ali ne pišu ga oni koji znaju materiju, nego ga pišu oni kojima su se probušili džepovi sa neke strane, kojima se rašila postava i koji se osećaju oštećenim donošenjem ovakvog zakona. Za ovu svoju tvrdnju imam i dokaze, ali to nije predmet ove rasprave.
Mislim da bi zaista bilo primereno i ozbiljno da se oni koji se razumeju u finansije ne koriste ovakvim metodama jer znaju da bankarstvo počiva na poverenju, kao i religija. Ako na neprimeren način, koristeći neistinite podatke, unosite uznemirenje i stvarate krizu nepoverenja, vi doprinosite urušavanju finansijskog sistema.
Imate mnogo dokaza, ponašam se potpuno drugačije, a nezavisno od toga o kojoj je poslovnoj banci reč, o kojem je rukovodstvu reč i o kakvim je dešavanjima ili zapisnicima reč, trudim se da budem vrlo objektivna i da ne govorim o onome o čemu se javno ne govori, pogotovo ne iznoseći i služeći se podacima koji nisu ni relevantni, koji su zastareli. Vi svesno govorite – stigao juče dokumenat, a taj dokumenat koji ste vi juče dobili, a znate na intervenciju i koje vaše koleginice, datira od 9. oktobra i napravili ste zabunu i na samom Odboru za finansije, želeći da urušite ugled i same Narodne banke, i ovo nije pretnja, vi ste hteli da kažete da smo mi neinformisani. Verujući vama kao ozbiljnom čoveku, ja se potrudim da dobijem dokumenat od svojih iz kabineta i dobijem da je to u stvari mišljenje od 9. oktobra a zavedeno 11-og, po kojem smo mi zauzeli stavove, pisali odgovore, a vi to saopštavate kao novost.
Možete vi mene da volite ili da ne volite, možda vam se ne sviđa ova vlast ili ne, ali postoji nešto što je iznad svakog od nas pojedinačno. To je država, to je sigurnost sistema. Opet ću da ponovim, svojevremeno kada je mene gospodin Jovanović optužio da brinem za svoj mandat poslanika, kada sam 2008. godine molila da se ne unosi nemir nad dolazećom krizom, jer to nije dobro za finansijski sistem, smatrao je da sam lično motivisana da zaštitim vlast.
Ni tada, ni danas, niko od nas ko se bavi ovim poslom i čija javna reč ima ozbiljnu težinu, ne bi smeo da stavlja sebe u prvi plan jer smo svi mi i građani. To ponavljam, a i vi i ja smo, gospodine Đeliću, i građani i nas će da ugrozi finansijska nestabilnost koja može biti inflatorno očekivanje ili unošenje nemira u ono što treba da bude stabilno. Hvala.

Gospodine Đeliću, znate kakvu ja kondiciju imam kao poslanik. Slobodno, samo nastavite, a ja ću vaše stavove da demantujem onako kako i zaslužujete. Kada ste uhvaćeni u govorenju neistine, onda kažete – nije bitna forma, bitna je suština. Šta je suština? Da je zastareli dokumenat od 9. oktobra na zahtev gospođe Milice Delević, sekretara Odbora kojeg pominjete, dostavljen vama 31-og, a razgovarate kao da se ništa nije desilo, kao da se ništa nije promenilo i tvrdite sledeće.
Zamislimo da neko ko je sa zamrznutom političkom funkcijom dobio, to je meni najdraži orden zasluga za moje političko delovanje, to što su me izabrali iako znaju da svoju funkciju ne mogu da obavljam u stranci jer sam guverner, ponosna sam što sam izabrana za zamenika predsednika stranke, iako znaju da je ostalo gospodinu Vučiću da vrši najteži posao. Znate šta je nezamislivo dok padate u vatru slušajući ovo što govorim? Što vi i mnogi oko vas kažu – zamislite da neko reaguje na politički nalog. Ja vama kažem, ne, građani Srbije, ja nemam razloga da zamišljam, ja nalazim dokaze u Narodnoj banci za političko delovanje i zloupotrebu sredstava nekoga ko se formalno predstavljao nezavisnim, a u stvari radio po političkim nalozima, praveći od banaka sa državnim kapitalom nešto što se zove privatno vlasništvo.
Dokaz političkog nesamostalnog delovanja ja posedujem i građani su ga dobili kroz pripajanje "Agrobanke" "Poštanskoj štedionici", kroz nuždu da se donese zakon i sačuva štednja, depoziti, osigurani i neosigurani, malih i srednjih preduzeća. To su evidentne štete i koštanje po državu. Vi se usuđujete da upozoravate, da nudite nešto i da kažete, a zamislimo da, ja vam tvrdim da ono o čemu vi govorite ovde je zaista nedostatak argumenata za ono što jeste poboljšana supervizija i kontrola nad finansijskim sistemom koja će biti obavljena.
Dvovlašće je takođe neosnovan strah, tvrdim. Čitate valjda toliko. Možete toliko da napravite napora. Izvršni odbor odlučuje a predsedavajući izvršnog odbora je guverner. Ne može se statut koji će se donositi u Narodnoj banci doneti tako da bude suprotstavljen Zakonu o kojem ovde pričamo. Vi meni kažete da donosimo neki zakon zato što smo se sa nekim konsultovali, a sve vreme nećete da čitate Zakon ni njegove izmene, nego čitate mišljenja.
Imam ja energije da istražim sve što treba da se istraži, a ne da se zbog toga preganjam ovde sa vama, nego da stvorimo instituciju koja će zaista da bude nezavisna i koja će omogućiti da se novac građana Srbije ne koristi na pokrivanje rupa koje su ostale za onima koji su navodno nepolitični. Da je ta supervizija funkcionisala kako treba, da je dostavljala izveštaje koji vama sada smetaju što će biti dostavljeni svaka tri meseca, da li bi imali ovu situaciju koju imamo danas u bankarskom sistemu? Možete li na to da odgovorite? To su činjenice a ne zamisli i pretpostavke.

Nema ništa spornog u tome, gospođo Delević. Ista mi je praksa bila. Ni anonimna pisma kada sam bila predsednik Odbora za finansije nisam zadržavala za sebe, članovima Odbora sam delila.
Niste bili tu da čujete šta je sporno. Sporno je to što je kolega Đelić pokušao da ih upotrebi kao sveže, nove i komentare na postojeći zakon.
Nije tačno, da nema izmena, ne bi o njima danas pričali. Ali, šta je sporno? Neću se upustiti da na ovaj način pričamo o razlozima o visini inflacije. Mislim da će Odbor za finansije da zakaže sednicu i posebnu raspravu koju zaslužuju ti takvi razlozi.
Vrlo je zanimljivo da ste vi našli da komentarišete visinu inflacije, a znate da je posledica rasta cene poljoprivrednih proizvoda zbog nezapamćene suše, znate da je to povećana potrošnja države ili fiskalna ekspanzija, koja je rezultat izbora i predizbornog trošenja. Da ne kažem ništa više, samo one jedne milijarde dolara obveznica, odnosno hartija koje su kupljene unapred i trebale da se troše do polovine iduće godine, a ove, tekuće, kupljene u jedanaestom mesecu prošle godine, a potrošene u prva tri meseca za izbore, u tome je problem. Ta fiskalna ekspanzija je pogurala inflaciju. Da, u jednom delu i cene poljoprivrednih proizvoda, ali u jednoj značajnoj meri i to što niste kao vlast dozvolili da se regulisanjem cene povećavaju uobičajenom dinamikom, jer ste hteli da budete fini pred izbore. Podaci o tome su potpuno javni. Stoje u mesečnim izveštajima o inflaciji na sajtu Narodne banke.
Ne možete prelivene efekte od prošle Vlade stavljati na teret ni ovoj Narodnoj banci, ni ovoj Vladi.
Molim vas, vi ste ozbiljan čovek i znate sa kojim odloženim efektom može da deluje i referentna kamatna stopa. Znate i koji je domet obaveznih rezervi, ali odlično znate i šta znači trošenje u vreme izborne godine. Zato mislim da bi bilo bolje da se vratimo temi i da koristimo samo argumente.

Reći ću samo jednu rečenicu koju smatram neophodnom na ukupnu diskusiju gospođe Nade Kolundžije – pad rejtinga.
Kako objašnjavate da se ova vlada zadužila po nižoj stopi i imala četiri puta veće interesovanje za prodaju hartija od vrednosti, uz pad rejtinga? Vi znate da je pad rejtinga značajan samo u meri, jer povećava troškove zaduživanja zemlje. To je neko morao da vam kaže i to jedno s drugim ne ide, makar ne na način kako ste vi to hteli da objasnite.

Poštovani kolega Petkoviću, izuzetno vas cenim. Ako niste slušali mene, mogli ste makar kolegu Radeta Obradovića, ovlašćenog predstavnika vaše poslaničke grupe. Apsolutno sve što ste rekli, izrekao je kao dogovor da postignemo novo rešenje za član 10, odnosno da brišemo mogućnost da neko nema pravo na ustavnu žalbu, da je povučen predlog odluke o izboru članova Saveta, po starom zakonu, da ćemo naći rešenje utemeljeno i po Poslovniku da izvršimo izbor članova Saveta u skladu sa ovim zakonom. Mogu samo da pomislim da ste vi bili na nekom važnijem sastanku ili obavezi, jer je i kolega Palalić, i kolega Obradović, sve rekao što ste vi izneli. Dali smo im za pravo, iako ste mislili da treba još jednom da ponovite, verujte meni, meni jednom kažete, ja zapamtim. Nije problem.
Imate i vi malo nekonzistentnosti u nastupu. Ili da budemo kao sav normalan svet ili da ne budemo kao sav normalan svet. Trudimo se da u najvećoj mogućoj meri budemo kompatibilni, uporedivi sa onim što je Evropa, ali kao, ponavljam po ko zna koji put, institucionalno uređena država u kojoj se znaju pravila. U takvom državi sigurno neće Zakon o Narodnoj banci primenjivati neki mali privrednik koji vodi str, neku trgovinsku organizaciju, pa da neće razumeti na koga se odnosi član 12, odnosno da ne zadiremo u pravnu sigurnost već izabranih viceguvernera i da njihov mandat ostaje isti, ali da postižemo onu postepenost mandata u sledećem izboru, gde se primenjuje ono što će se sada primeniti na članove Saveta.
Meni nije teško da slušam kritike na račun toga, ali vas uveravam u jednu stvar. Postoji li čovek koji može da živi sam bez okruženja komšiluka, a da živi u nekoj ulici? Može li neko da živi u nekom gradu, a da bude sam? Može li Srbija da živi sama, a da se ne upoređuje sa tom Evropskom unijom sa kojom sarađuje i lepo rade i Rusija, i Kina, i Latinska Amerika, Brazil i Meksiko?
Prosto, hoću da kažem da potreba da budemo uporedivi, da neko može da izmeri naše rezultate, našu inflaciju i rast bruto društvenog proizvoda, da nas prihvati kao investitore, moramo da pričamo jezikom koji on razume. To je jezik koji je prihvaćen u čitavom svetu. Na tom jeziku se trudimo da govorimo, ali poštujući i vaš savet, ali i dilemu koju sam i sama iznela oko člana 10. Najviše poštujem vas poslanike i kao što smo se dogovorili sa gospodinom Obradovićem, koji je prvi izneo tu ideju, član 10. nije u redu, u smislu remećenja ustavnog prava da se nekome ospori žalba. Mislim da ćemo naći zajedničko rešenje i rešiti nekim drugima koji se malo podsmevaju za to uvažavanje mišljenja Evropske komisije. Da su neki na vreme prihvatili primedbu da reforma pravosuđa nije urađena kako treba, na šta smo ih upozoravali, mislim da bi makar budžetski deficit bio manji. Neću da procenjujem za koliko, ali u velikoj meri. Nije mi nimalo neprijatno što posle tri meseca, dva detalja koja nisu bitna Narodnoj banci, ali jesu nekome sa kim želimo da radimo i sarađujemo i ko nam ih je saopštio, ne naredbodavno, nego savetodavno, rado ćemo prihvatiti. Pre svih njih, vaše mišljenje. Zahvaljujem se.

Hvala vam, gospođo Čomić, na vrlo konstruktivnoj diskusiji.
Kao prvo, član 10. koji su i drugi pominjali, dogovorili smo se, videćemo na Odboru za finansije da li da ga izbrišemo, da ne stvorimo problem na koji su mnogi ukazivali.
Za član 14. proverićemo sa onima koji se bolje razumeju u ovaj deo pravnog problema da li ćemo brisanjem stvoriti izvesnu nedoumicu oko toga kada se biraju i u kom je statusu trenutno izabrano rukovodstvo. Tvrdim, obećavam da ćemo zaista ozbiljno razmotriti da li postoji problem ako se to izbriše ili ne.
Ljutili se ostali ili ne, vi ste jedini postavili pravo i suštinsko pitanje – zašto tek sada razgovaramo o ovome? Tvrdim, a možete saznati u Narodnoj banci, nije više tako zatvorena institucija, vrlo je otvorena i transparentna za ono što može javnost da zna i što ne ugrožava privatnost banaka, ovo privatnost po znacima navoda mogu da kažem, ne da smo uradili na vreme ono što je trebalo, čak smo i statut pripremili poštujući zakon i bili bi u rokovima.
Pošto su započeti razgovori sa onima koje uvažavamo, a to su, najšire moguće rečeno, Međunarodna zajednica i oni sa kojima želimo da radimo, bilo bi krajnje neozbiljno sa naše strane da, poštujući rok, usvojimo i prihvatimo novi savet koji je izabran po zakonu čiji se deo nestepenovanog mandata spori. To bi bilo kao – pričam sa vama da uvažavam vaše mišljenje, ali u stvari radim po svom, jer kako ću posle da stvaram pravnu nesigurnost i da te ljude, kao što vi nećete ni da ih pomenete sa punim pravom, da ih nepotrebno ne dovodimo u nezgodnu situaciju, izlažemo bilo kojoj vrsti neprijatnosti, neću reći grublju reč.
Dok nismo dobili saglasnost onih koje smatramo dobronamernim, relevantnim i važnim za Srbiju, nismo vam kao Narodna banka poslali Predlog zakona. To je razlog zašto je ovako kasno i po hitnom postupku dostavljen Predlog zakona. Vrlo sam iskrena i poštena osoba, nismo počeli ni obrazloženje da pišemo dok nismo dobili saglasnost bitnih institucija koje su htele da pomognu da ovo bude u ovom trenutku prihvatljivo i za Srbiju i za Evropsku komisiju i za sve ostale institucije.
Zašto smo čekali njih? Savet, za koji vi sa pravom kažete da je u nadležnosti Odbora za finansije, kao izbor članova donosi tromesečni izveštaj i podnosi ovoj skupštini i mi smo u Narodnoj banci, sa starim savetom još uvek radimo, imali dilemu da li da podnosimo izveštaj Narodnoj banci kao stari organi. Svi ljudi sarađuju, od gospodina Živkovića, zaista, moram da se pohvalim i da kažem koliko dobro sa tim ljudima još uvek radimo, kao i gospodinom Milojkom Arsićem, i Josifidisom, i Nikolom Martinovićem, svim ljudima koji su u Narodnoj banci bili u Savetu, još uvek ih tretiramo članovima Saveta, dostavljamo sve izveštaje, sve podatke, sve informacije, jer dok ne izaberemo nov savet, kad kažem izaberemo mislim na sve nas, oni funkcionišu. Imali smo dilemu da li da izveštaj podnose i potpisuju oni ili će to biti nov savet. S obzirom da je Savet prošao intervju, verujte da sam i sama vršila pritisak da dobijemo saglasnost na ove izmene, da bi vi mogli da dobijete potpisan izveštaj koji je pripremio stari savet, a potpisa će ga novi.
Ovo doživljavam kao prednost koju smo uspeli svi zajedno u Narodnoj banci da ostvarimo, zahvaljujući i onima koji su ranije bili, a i ovima koji će doći kao savet, kao i nama koji tu radimo, jer smo uspostavili onu liniju kontinuiteta saradnje onih pre i ovih sada.
Zbog svih njih i zbog vas, zaista očekujem, a imamo poslovničku mogućnost, da povučemo odluku o članovima Saveta koji će opet, po onome što znam iz Odbora za finansije, biti isti. Samo da se odredi broj godina, a zakon predviđa da predsednik bude na pet, da uspemo da i direktora Uprave za nadzor, koji je obavio intervju, da obavimo u najkraćem mogućem roku i da ne uđemo u kašnjenje, ali i da sačuvamo autoritet ovog doma i da uvažimo mišljenje svih vas i da okončamo konstituisanje svih organa i nastavimo da radimo svoj posao.
U tom smislu, vrlo sam zahvalna na svakoj sugestiji koju ste dali. Hvala.

Molim vas da mi ne zamerite na ličnom tonu jer posebno ste mi simpatični što ste tako radni i vredni i pri tom ako dozvoljavate da kažem u očekivanju još jednog novog života, ja ću zaista kao što umem da učim od mladih, sa zadovoljstvom da saslušam i ono što vi govorite, jer imam i ja odraslu decu i od njih rado učim. Međutim, nisam ni mlada, ni neuka i nijedan od mojih poteza nije početnička greška.
Ovo su komplikovane okolnosti u kojima Srbija pokušava da napravi put, da napravi svaki dobar korak u dobrom smeru. Ali, da li mislite da je vreme da se od priče o institucionalnoj nezavisnosti okrenemo priči o demokratskoj odgovornosti. Neka vam starije kolege kažu koliko je mnogo novca rasuto negde po strani u raznovrsnim nezavisnim institucijama, zbog kojih danas na primer Svetska banka savetuje da radimo korporatizaciju javnih preduzeća gde privatizacija nije nužno rešenje, ne promena vlasnika, nego bolje poslovanje gde plan, realizacija, odgovornost za uspeh ili odgovornost za neuspeh.
U takvim okolnostima, draga moja mlada koleginice, želim da vi dočekate da vrlo brzo ta korporatizacija bude shvatljiva strancima i onima koji dolaze u Srbiju i jasnija mnogo više nego što im je nerazumna društvena svojina koju nisu mogli da razumeju na primer u Fondu za razvoj i to su knjižili kao vrlo spornu imovinu, ili sporno knjigovodstveno vođenje nečega što oni ne mogu da shvate. Oni žive u sistemu koji je oduvek bio privatna svojina ili državna svojina.
Ono što je društvena svojina za njih je bilo vrlo sporno. Isto tako je, odgovaram na vaše pitanje – šta je ostalo sporno u Zakonu, mnogo spornog je raščišćeno na upoređivanju dva pravno različita sistema u kojem oni potpuno prihvataju princip odgovornosti na kojoj insistiramo svi a posebno mi koji govorimo o ovom zakonu kao demokratskoj odgovornosti. Ali, kao polaganju računa kada trošite državni novac ili dobijete javno ovlašćenje, a ne samo kao kontrola i nadzor u smislu nadzora istraživanja policijskog.
Zato nam je bilo potrebno ovoliko vremena i zato smo ušli u cajtnot jer smo razmenjivali pisma sa svima koji su hteli da nas čuju, objašnjavajući, a ne prihvatajući, oni traže a mi prihvatimo i mirni smo, hteli smo da im pokažemo koliko jeste posledica nerazumevanja između nas i njih više razlog za nesporazum, nego što postoje zaista različita rešenja. Znate li šta je ostalo različito rešenje? Sudska zaštita. Ne znam, iz koje ste vi oblasti u smislu pravo, ekonomija, ali Evropska centralna banka i sudska zaštita kada imaju problem sa razrešenim funkcionerima, oni ne mogu da shvate da mi imamo sudove kakve smo imali, da mi nemamo specijalizovane sudove, da smo juče uveli notare, da mi imamo probleme koje imamo. Oni smatraju jednostavno da treba da postoji sudska zaštita i sve probleme koje su kolege sa pravom iznosili, o tome da Upravni sud, ne može da rešava o onome što je nadležnost ove skupštine, kao što je i izbor funkcionera, oni jednostavno ne mogu da se prepakuju, a i nemaju potrebe, jer ne zavise od nas, da to razumeju.
Kada mi njima objasnimo da mi dolazimo u sukob ustavnosti ili dolazimo u zastoj funkcionisanja institucije ili u izbor četiri guvernera odjednom, a imali smo praksu, da vas ne podsećam na to, onda se oni zamisle i kažu da ne znaju ni sami šta uraditi. Sami smo se našli u takvom problemu da smo rekli – da li neko ume da definiše kako da poštujemo dve krajnosti, a da rešimo problem, da se ne pojavljujemo sa izmenama izmena.
Nije meni želja, nije meni ovo izgubljen dan. Naprotiv, nije mi ni bio težak dan. Zaista mi je stalo da vas uverim, ne samo da imamo najbolje namere, nego da činimo sve najbolje, da smo uključili i onda i danas najbolje stručnjake i svetske, i domaće da ovo raščistimo. Samo je taj problem ostao. Taj problem sudske zaštite koji oni imaju kao EU i kao Evropska centralna banka, a mi u Srbiji nemamo ni vrstu suda, ni tu nadležnost koja bi mogla da pokrije ove situacije. U nekim ranijim izmenama Zakona o Narodnoj banci mnogi su se od nas bunili kada je NBS preuzela sudska ovlašćenja za radne sporove sa svojim zaposlenima. Ostalo je otvoreno i to je snagom zakona definisano kao da ne postoji problem.
Nedavno je prošle godine u julu mesecu prebačeno 18 ljudi iz Narodne banke u Ministarstvo finansija. Evo, gospodin Cvetković to zna. Dogovorom, gospodin Šoškić, gospodin Cvetković kao guverner i ministar finansija, odnosno premijer, preuzeli su 18 ljudi, a da način definisanja njihovog radnog angažovanja u Narodnoj banci i prebacivanje u Ministarstvo finansija nije bilo zakonito, jer radni odnos ljudi zaposlenih u Narodnoj banci nije ni samo po zakonu koji definiše državne službenike, ni samo po zakonu koji definiše ugovor o radu i Zakon o radu, ali ni nešto što su funkcioneri. Ti ljudi se osećaju vrlo zloupotrebljenim, jer su bukvalno bez ikakvog obrazloženja poslati u Ministarstvo finansija, a da to nije bilo po zakonu.
Gospodin Cvetković to može da potvrdi i ne može da kaže da nije tačno ovo što govori. Njihova su prava dovedena u pitanje. Nema savršenosti.
Borim se, kao i vi, za pravdu, makar i savršenu i nesavršenu. U tome zaista očekujem vašu podršku. Bez podrške ili sama sa svojom ekipom, ja ću nastaviti to da radim.
Hvala na doprinosu. Nadam se da sam vam odgovorila na pitanje.

Rekla sam, ponoviću. Sudska zaštita, član 10, način zaštite razrešenih funkcionera zbog specifičnosti sudske vlasti kako je kod nas uređena i različitosti u odnosu na ono u EU.
Nemam ovlašćenje da vam dostavim zato što je to za internu komunikaciju pismo ni od jedne od tih međunarodnih institucija. To je jedina stvar koja je ostala neraščišćena u ovom zakonu, odnosno do kraja ne izvedeno, a ostaje nam da to uredimo. U ostalom, uverićete se.

Hvala vam što ste mi dali šlagvort da kažem jednu vrlo važnu stvar, a to je da će Narodna banka odmah po okončanju ovih poslova ovde započeti sastanke ne samo sa bankama, nego sa svim organizacijama koje se bave zaštitom korisnika finansijskih usluga razne potrošačke organizacije zato što neću da otvaram probleme zaduženosti u švajcarskim francima, u obećanjima koje banke daju, a onda ne ispunjavaju, ali ne bih da na ovaj način o tome razgovaram, jer smo sa Udruženjem banaka u pripremi sastanka koji treba sa onima koji pružaju tu uslugu da otvorimo sve sistematizovane primedbe koje dobijamo od korisnika i da ih prvo otvorimo pred bankama i tim finansijskim organizacijama i ako tu ne nađemo rešenje, onda ići sa onim što je javno posramljivanje tih koji se ne ponašaju u sistemu u skladu sa tim šta je zaštita, naprotiv, već kršenje prava korisnika finansijskih usluga.
Kada je reč o direktoru Uprave za nadzor, tek Statutom će se sistemski rešiti njegov položaj. Apsolutno nema razloga da bilo ko brine da je neko toliko neuk ili kratkovid da stvori dvovlašće u kojem će, kao što znate, kad dvoje odgovaraju, ne odgovara niko. Mora tačno da se zna ko je za šta nadležan, ali da se na neki način obezbedi već u samoj kući izbegavanje diskrecionih prava da neko oduzme dozvolu iz bilo kojih razloga.
Znam koji je značaj finansijskog sistema u ovom našem bankocentričnom sistemu i upravo iz razloga podizanja odgovornosti na viši nivo u samoj Narodnoj banci želimo da taj deo uredimo na najbolji mogući način i u skladu sa najboljom praksom koja postoji u okruženju.
Vi ste istakli onaj deo koji govori o tome, a što se često zaboravlja, da svi postojimo zbog građana, banke i NBS i ovaj parlament. Ako ne vidi ljude i njihove probleme koji proizilaze iz bahatog ponašanja bilo koga od nas, onda smo svi promašili temu.
Hvala vam što ste sve nas podsetili šta je u stvari tema, zaštita korisnika finansijskih usluga.

Zahvaljujem. Čast mi je da se danas nalazim u ulozi predlagača pred svojim kolegama poslanicima i da u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o NBS, predlažem viceguvernere o kojima ću vam danas govoriti onoliko koliko je to neophodno.
Iako je za mnoge, način na koji je izmenjen Zakon o NBS, bio u najmanju ruku neobičan i poslužio mnogima da neka druga svoja nezadovoljstva izraze tim povodom, hoću da vam kažem da je sve ono što su tendencije u razvoju centralnih banaka od Evropske Centralne banke preko Narodne banke Velike Britanije, primenjuju ili već pripremaju primenu istih rešenja, koja će primeniti i NBS.
To znači da će deo koji se bavi nadzorom nad ukupnim finansijskim sistemom, biti posebno osvetljen pod lupom javnosti i biti tako organizovan da njegov rad ne bude tajna i da se rezultatima u finsijskom sistemu, koji ponekad znaju da budu ne baš pozitivni, ne iznenađujete. Tog direktora Uprave za nadzor koji će biti u rangu viceguvernera ćemo birati kasnije, kada budemo izabrali nov savet i kada ti novi organi budu usvojili izmene statuta NBS, koji će ovde u Narodnoj skupštini biti overen, potvrđen i izglasan.
Svi oni koji kažu da je to umanjenje nezavisnosti NBS, moraju da imaju na umu jednu jedinu stvar. Samostalnost NBS, koja je Ustavom definisana, se ne može namerno zamenjivati, navodnom nezavisnošću od zakonodavnog organa, ove skupštine, Parlamenta koji je jedini nadzorni organ NBS. Čitav svet poznaje sistem odgovornosti i javnosti za ono što jeste državni posao, stabilnost finansijskog sistema, ciljana inflacija i upotreba javnih sredstava, na kraju krajeva. U tom smislu, viceguverner se danas bira u Narodnoj skupštini na način kako je 2010. godine predstavnik misije MMF, gospodin Albert Jeger i predlagao. Ne zato što je on predlagao, nego zato što je logično da član izvršnog odbora, čiji je predsedavajući viceguverner, bude sa jednakom snagom da glasa o određenim odlukama, kao i sam guverner koji se takođe bira ovde.
Najveća moguća nezavisnost o odlučivanju se postiže upravo na način da imate izvornu snagu izbora i da ta snaga izbora i vaše odluke ne zavise od onoga ko vas plaća. U tom smislu, zaista smatram naprednijim rešenjem da viceguvernere bira parlament, na predlog guvernera, a ne sam guverner. Ta finansijska nezavisnost Narodne banke je zadržana, kao i institucionalna, kao i ona koja se tiče funkcionalne nezavisnosti u smislu izbora ciljeva, ali i mera instrumenata za primenu i ostvarivanje tih ciljeva.
Kao guverner vam predlažem da za viceguvernere izaberete Anu Gligorijević, Dianu Dragutinović i Veselina Pješčića. Svi oni su zaposleni u Narodnoj banci, rade dugi niz godina. Ana Gligorijević je, iako je dama, nije to problem, vrlo mladoliko i energično izgleda, 1961. je godište, filolog po osnovnom obrazovanju, a na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je odbranila magistarsku tezu – Restrukturiranje državnog spoljnog duga i ponovno uspostavljanje održivog nivoa spoljne zaduženosti. Njeno obrazovanje od 2007. godine na završetku postdiplomskih studija u inostranstvu, u Francuskoj, je nešto što se zove kontinuirano učenje, koje Narodna banka primenjuje i danas. Ona je od 1996. godine zaposlena u Narodnoj banci Srbije na mestima specijalnog savetnika, direktora, generalnog direktora, viceguvernera, na kom je položaju i danas.
Ono što želim da naglasim, da je mene opredelilo baš za ovo troje ljudi, jeste ne samo njihovo obrazovanje i to što jesu iz kuće kojoj su privrženi, nego i ljudske osobine da znaju da okupe najbolji tim i da od svojih saradnika zaista izvuku ono najbolje u njima. Školu može da završi svako. Vaspitanje u smislu obrazovanja i vaspitanja, jedno stičete u kući, obrazovanje na visokim školama, ali ljudskost, donošenje zajedničkih odluka i poštovanje ljudi u kući koja treba da bude simbol za mnoge u ovoj državi nije nešto što može da se nauči. To jednostavno čovek poseduje i to se, verujte, prepoznaje, a ja želim da ovim izborom i negujemo takve osobine.
Gospođa Diana Dragutinović vam je poznata kao nestranačka ličnost, koja je bila ministar finansija, a jeste došla iz Narodne banke sa mesta viceguvernera. Mnogi od nas su imali prilike ovde da sa njom razmenjuju argumente na stručne teme i o tome kako smo sa njom sarađivali, ne verujem da ima različitih iskustava. Bila je otvorena za primedbe, bila je vrlo odana struci, profesiji i posle boravka u Vladi, ponovo je imala svoje mesto u Narodnoj banci, gde je nastavila da se bavi svojim istraživačkim radom.
Kao što ste videli, njen CV je jedan od najdužih jer se ona bavi naučenim radom. Trenutno se bavi finansijskom stabilnošću. Ali, kod Diane postoji jedna posebna crta koju svi mi ističemo, ali retko ko na njoj praktično radi, a to je stvaranje mladih kadrova koji treba da zamene one koji sada rade u NBS. Davanje podstreka mladim istraživačima, ekonomistima, ekonometričarima da se školuju u inostranstvu, da ovde u kući primene svoje znanje i da budu neko ko je spreman da tu svoju kreativnost zadrži, da ne pravi od sebe klona svog šefa od koga mu zavisi potpisivanje puta u inostranstvo ili povišica ili način napredovanja.
Samostalni mladi ljudi, koji jesu članovi tima i koji treba da zadrže kreativnost jesu jedan od bitnih kvaliteta u delu posla koji radi Diana Dragutinović i radi to veoma uspešno.
Kolega Veselin Pješčić je do juna 2012. godine bio direktor direkcije koja se bavila monetarnim operacijama i sa tog mesta je sam sklonjen u trenutku kada su počele neke turbulencije o kojima ne želim da govorim, jer ne želim ni na jedan način da unesem bilo koju vrstu rasprave ili teme koja će da umanji značaj predlaganja po prvi put viceguvernera ovde u Narodnoj banci i ne želim da ličnosti, struka, ljudskost i profesionalnost ovo troje ljudi bude u drugom planu.
On je 1971. godište, Diana je 1958. godište. Generacijski smo slično. Ja sam 1960. godište, vrlo se lepo razumemo kao tim. Gospodin Veselin Pješčić je neko ko radi u Narodnoj banci od kada je završio fakultet, svega šest meseci je radio na Ekonomskom fakultetu. Diplomirao je sa ocenom 10, prosečna ocena 9,72 na fakultetu. Uglavnom se bavio finansijama, bankarstvom i osiguranjem. Magistrirao je 2001. godine na temu – Nezavisnost Centralne banke i makroekonomska stabilnost. Usavršavao se u zemlji i inostranstvu, u Švajcarskoj, Americi, Engleskoj. Bavi se istraživačkim radom. Član je redakcije stručnog časopisa "Mesečene analize i prognoza". Otac je dva sina. Diana je majka sina i ćerke. Ljudi koji su međusobno i zajedno sa mnom za ovih mesec i po dana zaista uspeli da ostvare jedno jedinstvo na odlukama koje donosimo zajednički, ne želeći da u uzdizanju mladih kadrova i jednog trenutka prepustimo odluku o bitnim pitanjima koje se tiču finansijske stabilnosti ove zemlje, stručnim timovima i stručnim ekipama.
Vrlo često pojava u Srbiji jeste da ministri jesu prezenteri odluka srednjeg nivoa upravljanja koji menja ministre, sloj ispod, ali oni ostaju večiti i tako se ministri često kriju i sa pravom što su dobili da predstave kao odluku srednjeg sloja kadra u ministarstvima. Verujte da je vrlo čest slučaj da se to dešava i u Narodnoj banci, ali uvažavajući njih, kada dobijete odluku gde piše – 58 eksperata je predložilo određenu visinu referentne kamatne stope, mi smo se složili da tih 58 eksperata zaslužuje svako uvažavanje, ali da odluke donose imenom i prezimenom ljudi koje birate vi ovde i koje ste izabrali i da oni za to moraju da snose ličnu odgovornost, procenjujući u kojoj su meri preporuke i odluke stručnih timova primenjive danas u Srbiji, u kojoj Narodna banka nije izolovano ostrvo, koja ne sme da živi u sopstvenoj samozaljubljenosti i samozadovoljnosti, koja ne sme ni jednu kritiku, savet i primedbu da primi kao napad na svoju nezavisnost, koja mora da bude otvorena, da razgovara sa bankarima, privrednicima, sa građanima, jer postoji međuzavisnost između građana i banaka, Narodne banke i banaka, kao i ona između lekara i pacijenta. Da nema jednih, ne bi bilo ni drugih.
Narodna banka zavisi ne samo od uspeha bankarskog sistema, nego i realnog sektora, nego i od ljudi koji rade u Srbiji i u prilici su da plaćaju svoje kreditne obaveze, ako ih imaju. Mislim da ovi ljudi zaslužuju ne samo ocene koje su dobili na fakultetu, ne samo da su zaslužili da ih ja predložim sa ovako malo reči, imajući razumevanja za to da ste vi do kasno sinoć radili i da će najbolje moguće ocene tek dobiti posle izbora u njihovom praktičnom radu.
Bićete u prilici da kao parlament svoju ulogu, nekoga ko vrši nadzor nad Narodnom bankom, realizujete na najbolji mogući način, ne samo preko Odbora za finansije, nego i na svaki drugi način koji budete smatrali za potrebnim i u tom smislu ćemo vam stajati na usluzi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolegi Đuriću.
Baš zbog tona i načina na koji ste diskutovali, obavezujete me da vam odgovorim na svako od pitanja, dajući, normalno, pozitivnu konotaciju vašoj diskusiji, pa ću početi od poslednjih pitanja, pa ću ići ka prvima.
Kao prvo, slažem se sa vama da nije bitno samo koliko ima javnih nabavki, nego da li su one celishodne. Da, u opisu DRI jeste obaveza da se razmatra pre svega celishodnost nabavki, kao što smo i mi kao Skupština često govorili da nije da neko potpiše kredit o zaduženju i da kod nas dođe samo na overu i da tako i prođe, nego da vidimo da li, zašto, kako i ja sam, eto, danas, kada sam u prilici da svoj potpis kao guverner stavljam na jedan međunarodni kredit, gde se daju sredstva za mikrofinansiranje, ali idu preko NBS kao svojevrsnog agenta, ja kažem – da, ja ću potpisivati tehnički taj deo, ali bi bilo najmanje potrebno da dobijemo izveštaj kako su se do sada slično sredstva koristila, da li je bilo zloupotrebe, kontrole, da bih mogla da nastavim posao sa međunarodnom institucijom i da stojim iza toga autoritetom Narodne banke, koju predstavljam svojim potpisom.
Često puta smo i vi i ja tu primedbu stavljali DRI. Odbrana je bila da nisu u punom kapacitetu, da nemaju dovoljan broj ljudi da to rade. Isto kao i vi, očekujem da se, pre svega, stavi do znanja građanima Srbije ne da li je nabavljeno deset tonera u nekoj firmi, odnosno štampača ili kopira po tržišnoj i najnižoj ceni, da li je uopšte trebalo kupiti toliko tonera, štampača i da li procedure tako treba da idu. Taj nivo razmišljanja imam i ovde. Znači, ukupna preglednost za situaciju, a ne samo za delić koji vam je dat u nadležnost.
Kada smo kod duga, znate i sami, to i dan danas tvrdim, NBS ima najbolju metodologiju praćenja ukupnog spoljnog duga po kreditorima, po onome šta su privatni dužnici, šta su komercijalni dužnici itd. Spor je uvek bio sa Ministarstvom finansija, da se razlikuju njihove međusobne tabele i podaci i danas se trudim da to dovedem u sklad. Kako je moguće? Ko zna koliko je novaca dato za nabavku softvera, za umnožavanje, za elektronsko opremanje svih organa, a NBS i Trezor, gde NBS vodi sredstva Ministarstva finansija, oni daju naloge za plaćanje, a nisu umreženi na takav način da mogu da podatke preuzimaju jedni od drugih direktno da se ne bi razlikovali podaci.
Praksa da se nešto prikrije je kratkoročna i mi smo to u Ministarstvu finansija više puta diskutovali, ali ne samo ja, i Dijana Dragutinović, danas kandidat za vice guvernera, tada kao odlazeći kao ministar finansija je rekla da se podaci razlikuju i da vrlo svesno Vlada neke rashode umanjuje, neke prihode precenjuje da bi sebe učinila uspešnijom.
Uverena sam da ću sa ove pozicije na kojoj se nalazim, ne dugujući nikome ništa, sem onima koji su za mene glasali, a kada kažem oni koju su za mene glasali, ja u predstavnicima političkih stranaka vidim građane, me obavezuju da nikome dužna ni jednu kafu, ni jedno nameštenje, ni jedno promovisanje, ni jedan napredak u životu. Mogu da radim, tražim i od drugih da radimo samo u skladu samo sa interesima i mogućnostima.
Kažete da ste protiv načina da političke stranke predlažu članove DRI, Saveta, ali i Agencije za borbu protiv korupcije, RATEL i svih nezavisnih tela, da, ali to nije slučaj samo kod nas. Na jednom od prvih odlazaka u Brisel postavila sam pitanje kako da prevaziđemo kao civilizacija tu nesavršenost demokratije, da neko predloži nezavisnog čoveka, šta čoveka čini nezavisnim. Čini ga zavisnim ako ga neko plaća. Znači, dugujete svakom ko vam je učinio neku uslugu u životu ako smatrate da treba da je vratite pozicijom na kojoj se nalazite. Način predlaganja je svuda sličan našem i nije dobar. Kako ćemo ga izmeniti, valjda će neko naći bolji način, ali nema ko drugi da dođe i da predloži ili da licencu čoveku da je nezavistan i da nikom ništa politički ne duguje. Ne govorim samo o materijalnim dugovima. Vi znate da su oni nematerijalni dugovi uvek mnogo veće težine za promovisanje neke usluge koje ne mogu da se negde evidentiraju ili izmere.
U ovoj skupštini sam postavila poslaničko pitanje na koje nikad nisam dobila odgovor direktori Agencije za privatizaciju šta su imali i šta imaju posle napuštanja svojih funkcija, koliko plaćaju porez danas, koliko su plaćali nekada. Znači, svako onaj ko nije u stanju da dokaže poreklo imovine regularnim načinima verovatno da je nešto stekao nezakonito. Kako ja to na mestu guvernera gledam? Kao i uvek, vrlo neformalno, odgovoriću vam najdirektnije.
Dobijam pitanje od novinarke "Novosti" jutros, kaže – rekli ste da upućeni trguju informacijama i ja kažem – da, upućeni uopšte u tokove i u kreiranje informacija vrlo to mogu da zloupotrebe. Kaže – tragom tog što ste vi rekli došli smo do informacije, citiram novinarku "Novosti", da neka firma iz Novog sada četiri puta mesečno objavljuje podatke o tome kako će se kretati kurs da bi menjačnice znale šta da rade, tu informaciju plaćaju 50 evra.
Odgovorila sam joj na sledeći način i vama i javnosti Srbije - tom vašom informacijom moraju da se bave nadležni organi. Ne bavim se izvršiocima sitnih operacija na ulici, ni uličnim dilerima, želim da se bavim kreatorima tih informacija, onima koji stvarju uslove da se može predviđati i trgovati upućenošću u informacije. Da li ima malog i početnog uspeha koji mi daje za pravo od vas da tražim poverenje u tome šta se dešava sa kursom unazad mesec dana, reći ću – možda, vi ćete reći – ne znam, a ja ću reći – mi kreiramo u Narodnoj banci likvidnost u skladu sa potrebama tržišta, a ne u skladu sa potrebama bilo koje interesne grupe i uverena sam da ćemo u tome uspeti i ja ću na taj način raditi, pa koliko god trajala.
Znači, nemojmo da ikoga zavaravamo bacanjem prašine u oči time što ćemo se baviti sitnim izvođačima radova, a praviti se da ne znamo da u stvari potpuno neko drugi, veliki važan, možda, verovatno i u dogovorom sa nekim u Narodnoj banci to radi. Mehanizme da to kontrolišemo imamo neki su nesavršeni, usavršićemo ih. Nesavršeni su u delu kontrole, nisu baš idealni u delu osiguranja, a u delu kontrole banaka nema potrebe da pričam koliko je taj deo posla ostao u zapećku, promovisanja Narodne banke samo u sektoru kursa i monetarnih operacija. Tome mora da se posveti dužna pažnja gde obećavam Skupštini, javnosti i građanima Srbije da ćete u skladu sa značajem informacija i potrebom da se zaštiti tajnost imati, po vašem zahtevu zatvorenu sednicu ili otvorenu sednicu Odbora za finansije, gde ćete dobiti sve neophodne podatke.
Savet ima pet članova, po zakonu četiri su predložena i razgovarano sa njima, dobijene su izjave o saglasnosti, imamo biografije, ponosna sam na sva četiri kandidata koja će biti uskoro usvajana u ovom domu. Ne želim ničije ime da saopštim. Taj peti koji će biti umesto gospodina Jelašića, sačekaćemo njega i nismo to uradili na ovoj sednici, jer sa onim savetom koji je podneo ostavke, sarađujem najljudskije, imamo sednice, donosimo odluke, iako su podneli ostavke i mogu da vam kažem da postoji izuzetno ljudsko razumevanje i saradnja. Nismo hteli da vršimo pritisak da se na brzinu predloži peti član, izuzetno važnog tela koje će sada donositi strategiju upravljanja deviznim rezervama. Ali, primedba koja je došla iz inostranstva odavde generisana da će operativne poslove vođenja deviznih rezervi da vrši savet, koga bira Skupština je besmislena, zato što strategija i operativne mere su dve različite stvari. Operativne mere će raditi i donositi izvršni odbor, a njegovi članovi su oni viceguverneri koje danas biramo.
Šta su primedbe bile MMF a šta je na kraju ostalo? Zbog istinitosti informisanja obavestite srpsku javnost ko nije pročitao završnu izjavu. Od mnogih primedbi ostala je jedna za koju nije bilo dokaza. Podrška vođenju monetarne politike je definisana precizno, sve dileme oko uprave za nadzor nad bankama su eliminisane i zato nisu ni pomenute u toj izjavi MMF i ostala je jedna rečenica da je način donošenja zakona ugrozio nezavisnost.
Pitala sam gospođu Zuzanu Morgasovu, dajte mi makar jedan dokaz da je u Srbiji ovo jedini zakon koji se primenjuje, i već je naneo štetu. Toliko ih je doneto i imate primedbu da se ne primenjuju, dajte mi praktično dokaz gde je nastala šteta. Reći ću i to kako se računa rejting. Imam utisak da toliko ljudi odavde generisalo negativnu informaciju da je prosto, radi očuvanja ugleda nekih koji su takvu informaciju plasirali, ostala ta formulacija kao jedina primedba, ali bez dokaza.
Raščistili smo u tri dana razgovora i u vrlo otvorenoj i, moram da pohvalim gospođu koja je vodila tu tehničku misiju, njenu detaljnost, privrženost da čuje svaki argument i da iznese svoju sumnju i na kraju da kaže razjasnili smo mnogo toga.
Na brzinu donet zakon ne znači da su rešenja koja zakon sadrži na brzinu i definisana. U izradi tog zakona radilo je nekoliko ljudi od kojih se dvoje bave kontrolom i nadzorom nad bankarskim sistemom, kao životnim opredeljenjem. Gospođa Zuzana Margasova iz MMF je imala priliku da upozna, vidi i čuje argumente i zato nema primedbi na ovaj deo, odnosno na ukupne izmene koje je zakon sadržao. Brzina donošenja ne znači loš kvaliteta naprotiv. Koliko je bilo potrebno izmeniti taj deo kontrole govori priča, da ne govorim dalje o "Agrobanci" gde zaista ima problema i da tu nešto nije baš najbolje funkcionisalo u kontroli bankarskog sistema.
Da li je po ranijem zakonu bilo moguće smeniti guvernera, to vi iz Odbora za finansije i neko ko se vrlo studiozno bavi svojim poslom, znate najbolje da je gotovo bilo nemoguće. Čak je ostavka, koja je ovde podneta, nije bila data na znanje Savetu guvernera, pa kao takva za Narodnu skupštinu nije ni bila dokumenta za raspravu, nego smo izbor vršili po novom zakonu. Nisam srećna što sam došla u takvim okolnostima na mesto guvernera, jer sam čovek kome nije stalo da dođe na bilo koju funkciju po ceni koja jeste sumnja, a ne nekoj drugoj. Međutim, sigurna sam da će vrlo brzo sve ono što je meni u tom trenutku trebalo da bude opterećenje, biti u stvari prednost zato što smo vrlo otvoreno sve zaribale fioke u Narodnoj banci Srbije, od kojih su neke i pod ključem, počeli da otvaramo i da o njima ozbiljno razgovaramo.
Ta velika i uzvišena institucija je bila isuviše zatvorena, muzej koji je bio otvoren za građane, u drugim delovima je ona bila prilično zatvorena, gde se sa svesnom namerom stvarao privid prevelike stručnosti o temama koje se na kraju svode na to koliko danas iznosi rata onog ko je uzeo kredit u švajcarcima i koliko će danas neko od svoje plate moći da plati svoju ratu i da neko danas kaže – pa čekajte, nisam ja nikog primoravao da uzme ratu u švajcarcima, kao da je neko išao na kockanje.
Ne bih rekla da tako može da se govori o stvarima koje se tiču kao krajnjih posledica i monetarne politike i našeg rada ovde, jer sam u ovom domu naučila da sagledavam svaki potez u njegovoj krajnjoj primeni u stvarnom životu građana Srbije. Pomoć u tome, rasprava o tome kao ova npr. da li neke banke jesu zamenile švajcarce u dinare i mi forsiramo dinarsko zaduživanje. Zašto to neke nisu i da li će se Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je ovde donet primenjivati dosledno, kako se primenjuje i kako se ponašaju učesnici u finansijskom sistemu. Potrudiću se da uvedem praksu da vi o tome budete obavešteni a za početak sam zamolila udruženje banaka da njima dostavljamo informacije i da prvo unutar kuće banke vide na šta se najviše građani Srbije žale u ovom sistemu koji za njih nije Narodna banka koja se druži samo sa međunarodnim finansijskim institucijama, koja ima poduži spisak međunarodnih putovanja, predavanja, dolazaka, odlazaka, ali građani Srbije koji trpe gubitak kada ga ima Narodna banka, čija Vlada treba da ima dobitak od te Narodne banke, moraju da znaju takođe gde je otišao svaki dinar potrošen u Narodnoj banci, da li su i zašto morale da budu potrošene devizne rezerve. Ja ću onako kako sam to tražila od ranijih guvernera sada biti u prilici da vama kao kolegama i uvek ću se u toj koži najlagodnije osećati, promenjeno mesto rada me neće promeniti, dostavljaću informacije o svemu onome što ne zadire u zakon kao državna i službena tajna.
Šta još da vam kažem? Sve ono što je odavde kreirano kao snižavanje rejtinga jeste u domenu očekivanja kako će se odvijati neke aktivnosti.
Znači, vi ne možete da kažete – postoji merljiva kategorija na osnovu koje se snižava rejting. I mi smo kao Narodna banka zbog Blumberga kao jedine institucije koja ovde kreira javno mnjenje, a time i pad rejtinga, zatražili da npr. i Iposos agencija, koja je time počela da se bavi, da upoređujemo njihove podatke i da vidimo da li smemo da dozvolimo da budemo predmet upotrebe, da ne upotrebim jednu jaču reč, bilo koje agencije koja kreira javno mnjenje, na isti onakav način kao što javnost pokušava da oteža rad Vladi koja je došla na prilično nasleđene dugove, koja ne ume, ne može da se snađe sada sa ovoliko neprikazanih minusa.
Kao guverner odlazim na svaku Vladu, jer me pozivaju, jer mi je tamo mesto, jer tamo imam o čemu da razgovaram i raspravljam. Neću da omalovažavam ni ovaj parlament, ni svoju vladu, jer to jeste međuzavisnost svega. Ali, ako ja tamo mogu da postignem saglasnost sa gospodinom Dinkićem, da skinemo sa dnevnog reda Vlade izveštaj Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka zbog "Agrobanke", ne vidim zašto "Blic" treba da izmišlja temu da se mi ne slažemo i da se njihova novinarka meni direktno izvinjava da ona to nije rekla. To ne komentarišem, zato što su naši odnosi više nego profesionalni.
Da završim, zašto je ovo sada na dnevnom redu, a ne onda kada je najavljeno? Iz razloga štednje i tehničkih razloga, da ne bude samo jedna tačka na dnevnom redu, nego uz ovih 35, jer mi i inače funkcionišemo već kao tim i sa bivšim viceguvernerima i sa bivšim Savetom i sa onima koji jesu i koji će biti. Kao što vidite, isti su kandidati i u tome nemojte tražiti nikakav razlog za nesporazume unutar Vlade ili Narodne banke, što ne znači da ćemo mi isto misliti po pitanju nekih rešenja, ali ćemo kao ljudi, ozbiljni i zreli, sve nesporazume rešavati, ne nesporazume lične prirode, nego nesporazume koncepcijske, ako postoje, na Vladi, na razgovorima u Narodnoj banci, zato što jesmo Narodna banka Srbije, Narodna banka građana Srbije, kao i Vlada Republike Srbije.
U tom smislu, zaista ćemo biti, ja ću biti, kao neko ko predstavlja tu kuću, ali ko svoje kolege smatra sebi ravnim, u smislu funkcije, u smislu odlučivanja, baš onako kako ste i vi sami rekli, bićemo i u toj funkciji i u ulozi da doprinesemo u najtežem trenutku da ova država krene da se razvija, da krene da se razvija na štednji, da to promovišemo i da promovišemo dinarska zaduživanja. Sigurna sam da ćemo u tome, uz podršku vas ovde i Vlade Republike Srbije, uspeti. Hvala.

Najkraće moguće. Vi meni zamerate ono čime se ponosim, a to je da sam čovek i da profesionalnost ne isključuje iskrenost i odmerenost, gde se kaže – istina nije za svačije uši. Ali, ja odlično znam da odmerim koji se deo može saopštiti i da li kontrola jeste tajna kada već u neku banku odete. Kao što su neki ovde imali dilemu da postoje tajne odluke koje mogu da budu primenjivane tajno. Nijedna odluka, nijedna kontrola ne može da se primeni tajno. Ona ide javno i najave o kojima govorite ne možete da pripišete meni.
Maločas rekoh, ali niste razumeli. Religija počiva na veri. Bankarstvo počiva na poverenju i na veri, ali nemojte, kao što mešate samostalnost i nezavisnost, da mešate poverenje i tajno. Nemojte da pod velom potrebe da nešto bude tajno i skriveno mešate sa poverenjem koje znači ozbiljnost i držanje reči.
Ovako kako sam nastupila, nastupiću uvek, jer sam osoba koja u svojoj 52. godini, koja je u politici uvek nastupala kao ekonomista i neko ko je dugo godina bio bankar i ko je srećan što se vratio svome poslu, odlično znam koji od vaših saveta ili primedbi treba da primim, a koji pokušavate da mi nametnete kao zamenu teza. Ja sam neko ko i dan-danas uči i prima dobre osobine od svih ljudi, ali me niko ne može uveriti da ću sad sedeti kao mnogi ljudi ispred ogledala i ubeđivati sebe da je jedan bog na zemlji, a da je drugi suveren u Narodnoj banci. To nas je i dovelo dovde.
Ostala sam vam dužna za podatak o inflaciji. Ono što jeste iznad ciljane inflacije 4 + 1,5 minus je rezultat boga i izbora, boga kao izuzetno hladan period u februaru i suša do pre neki dan, što niko živ ne može da demantuje, a ovo drugo je volja nekih drugih bogova da u izborima potroše ogroman novac i da nasleđene regulisane cene koje sada treba podići i svi ti troškovi koji moraju da budu prikazani jesu rezultat inflacije koja je tu negde oko 10%, a ja ne mogu da predvidim zato što ponekad tržište vrlo neočekivano reaguje, koliko god imali najbolje ekonometrijske modele da to projektujete na budući period. Jer, ekonomija, hteli mi to da priznamo ili ne, ponoviću, jeste mešavina istorije i meteorologije. Koliko se istorijske okolnosti ponavljaju na isti način, znaju i ostali ljudi.
Kad smo kod politike, svoju političku funkciju sam zamrzla i još ako vam se ne sviđa to što imam plave oči, vi onda stvarno imate problem sa ukusom.