Moram repliku u ime poslaničkog kluba. Nisam mislila da odgovaram, ali gospodin Petrović, agronomi, pa agronomi. Samo ću dve rečenice iz pisma, koje kruži u štampi ovih dana da 1600 agronoma koje ste jesenas zaposlili kao asistente, savetodavce, pišu da imaju ljudi problem da su svi, citiram, nasamareni beskrupuloznim namerama DS izbornog štaba, jer ne da im niste platili naknade, nego duguju i za put i smeštaj, jer polovina asistenata nije dobila plate tri meseca. Iz dela pisma tih koje ste zaposlili, čitam original, objavljeno je i u štampi i nije u redu da se hvalite onim što je potpuno drugačije u stvarnosti.

Poštovani predsedniče Skupštine, potpredsednici, poštovane kolege, građani Srbije, imam čast da u ime koalicije i skupštinske većine koja će nadam se u najkraćem mogućem roku izglasati novu Vladu, obrazlažem tri zakonska predloga koja su preduslov da se nova vlada formira.

Pred vama se nalaze tri zakonska predloga, jedan govori o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, jedan je nov Predlog zakona o ministarstvima i treći Predlog koji je vrlo kratak i govori o jednom drugačijem tehničkom rešenju o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.

Govoriću o ovim zakonskim predlozima onoliko koliko je nužno da vas uverim da za ove predloge zakona glasate, a da nijednog trenutka ekspoze premijera, koji očekujemo, ne izgubi ekskluzivnost u smislu navođenja zadataka koje nova vlada ima nameru da realizuje, sprovodeći Sporazum o programskoj koaliciji.

Počeću od Zakona o dopunama Zakona o Vladi gde smo u svega četiri člana učinili napor da građane Srbije uverimo da ćemo svako obećanje dato u izbornoj kampanji ispuniti i prvo od tih obećanja se tiče konstatacije koju su iznele sve stranke bez obzira na opredeljenje, levičarsko, desničarsko, centralističko, bilo kakvo, jer su se sve stranke koje su učestvovale u izbornoj kampanji složile da imamo veliki broj organizacija, agencija, tela, organa uprave koja nisu pod kontrolom Vlade, osnovana su na tri različita načina, a neki od njih su osnovani posebnim zakonima koji su definisali njihovo osnivanje. Neki od tih organa su osnovani zakonom i odlukama Vlade, a neki su i osnivali sami sebe.

Da vas uverim koliko smo u pravu reći ću vam da Vlada, nijedno ministarstvo ili organ zadužen da evidentira te organizacije i organe nije mogao da izađe sa preciznim brojem organizacija koje kao imaoci javnih ovlašćenja vrše određene poslove za građane u ime Vlade i ministarstava koja se biraju.

Građani biraju između političkih stranaka na izborima i njihovih programa. Za građane Srbije su političke stranke i njihovi predstavnici u Vladi, od ministara do onog sloja činovnika za koje oni odlučuju i postavljaju ih, bez obzira na način i položaj koji oni imaju po Zakonu o državnim službenicima, za građane je odgovorna Vlada, političke stranke koje tvore Vladu i ministri koji preuzimaju pred građanima obaveze da obave jedan deo posla u ime i na korist građana, a u ime Vlade kojoj pripadaju.

Ta prekinuta veza između ministara za koje glasa Narodna skupština gde sede njeni predstavnici i te organizacije i organi i agencije, koje nisu nikome odgovorne, nad kojima niko na vrši nadzor, čije finansijske tokove gotovo niko ne kontroliše, su ovim zakonom stavljene na uvid i pod kontrolu Vlade, a do donošenja akta kojim će se to nabujalo rastinje i korov, koji mnogo novca građana troši, svesti na meru koju može da podnese privreda Srbije i građani Srbije koji ih finansiraju. Tako je, pored te kontrole koja je ustanovljena već postojećim zakonima, gde Vlada ima nadležnost nad propisima i odlukama koje donose organi uprave, prošireno ima te imaoce javnih ovlašćenja, ali na nivou Republike.

Znači, da se ne stvori zabuna da sada Vlada stavlja neopravdano kontrolu nad onim što se zove lokalna samouprava, definisali smo da je reč o imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike, ali da odmah kažemo onima koji se brinu da se ti i takvi organi i organizacije, odnosno imaoci javnih ovlašćenja ne tiču slučajno, na primer Zaštitnika građana, ja moram da kažem da pogledaju član 138. Ustava koji ne spada u kategoriju tih imalaca javnih ovlašćenja. Znači, u dobru praksu koja jeste u ovom trenutku postojeća u Srbiji, niko ne zadire niti želi dobru praksu regulatornih nezavisnih tela koja su opravdala svoju ulogu i funkciju, niti da ih ograniči, niti da ih na posredan ili neposredan način stavi pod kontrolu.

Ali, član 137. Ustava, koji daje pravo da se povere javna ovlašćenja i javnim službama da se poveri određeni deo posla, se jednim Zakonom o javnim agencijama pretvorio u izvor zloupotrebe monopola vršenja državnog posla. Država osnuje jednu agenciju sa najboljom namerom, daje joj sredstva za poslovanje, a onda ta agencija kada dovoljno ojača polako se izvuče iz jedinstvenog računa republičkog budžeta, izvuče se ispod kontrole ministra koji je za nju nadležan i živi neki svoj poseban život kao nešto jeste korov u državnoj organizaciji i, što je najgore, na finansijsku štetu republičkog budžeta i ukupnih sredstava koje građani plaćaju.

Ovim zakonom smo predvideli da Vlada preduzme mere, znači ne da mora obavezno, da poništi akt koji nije u saglasnosti. Znači, da niko ne misli da je ovo neka vrsta prekog suda, jer se već postojeća praksa, gde po Zakonu o državnoj upravi po članu 57. postoji mogućnosti da se ti i takvi akti preispitaju, da je rok za njihovo preispitivanje i ponovno donošenje preuzet u ovom zakonu, jer imate veliki broj agencija koje najčešće istovremeno donose propise, primenjuju iste, odlučuju o pravima i obavezama i fizičkih lica, ali i pravnih, znači i privrede i pri tom te usluge naplaćuju, čime jednostavno dolaze u sukob interesa i krše ustavni princip podele vlasti.

Vlada dolazi u Skupštinu sa zahtevom da joj se odobri uvođenje nekog poreza. To je uobičajena praksa u demokratskom društvu, gde imamo podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ove agencije same sebi određuju naknade, same sebi propisuju poslove i vrlo često visina tih naknada za dokumentaciju koju izdaju, neka uverenja koja su, kažem, monopol i javno ovlašćenje koje im je država predala, da uopšte nije cena te usluge u srazmeri sa poslom, naporom koji ulažu da bi izdali jednu takvu potvrdu. Do čega je to dovelo? Dovelo je to toga da imamo društvo u kojem

imate neuobičajene nesrazmere između plata onih koji su po rangu, funkciji i značaju i vrednosti najviše funkcije u državi, a da sa druge strane imate neke iza zavese sakrivena nepoznata lica i imena koja primaju 10 plata jednog predsednika Republike, jednog predsednika Skupštine ili nekih od najodgovornijih funkcija.

Da se ti više ne bi dešavalo, mi smo doneli izmene i dopune Zakona o Vladi, odnosno samo dopune Zakona o Vladi, gde smo stavili obavezu Vlade, koja je inače odgovorna da odgovara u ovakvim slučajevima, da ima uvida i nad ovim organima i organizacijama.

Imamo još jednu malu izmenu u članu 8. koji definiše te organe državne uprave, gde dodajemo i ove imaoce javnih ovlašćenja. Propisali smo isti postupak kako se akti koje oni donose, a nisu u korist građana, mogu poništavati na način i u predviđenim rokovima. To sve u Zakonu o Vladi, a jeste početak ono što rekoh da će biti ekskluzivno pravo premijera da najavi kao nov pristup u trošenju javnih sredstava i održavanju broja neophodnih i korisnih organa uprave.

Sledeći zakon o kojem želim da govorim je Zakon o ministarstvima. Ovaj zakon nije u velikoj meri inoviran. Preuzeo je ranija rešenja u smislu nadležnosti ministarstava i reč je samo o jednoj drugačijoj kompoziciji nekih ministarstava i u osnivanju posebnih kancelarija, ali postoji jedna bitna novina koja je vezana za zakon o kojem sam maločas govorila i zato ću početi od kraja ovog zakona o ministarstvima, gde smo po pravu koji je prethodni ministar uveo, to smatramo dobrom praksom, to pravo dali i ministru da u članu 38. može u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da predloži Vladi razrešenje državnog službenika na položaju ukoliko nije ostvarivao rezultate u svom radu. Vlada će utvrđivati prestanak rada na položaju rešenjem, gde će biti sadržani i razlozi zbog kojih je rad na položaju prestao. Da se ne bi ovo pravo slučajno tumačilo šire ili zloupotrebljavalo tamo gde mi kao predlagači nismo imali nameru da se zloupotrebi, mi smo stavom 4. ovog člana definisali da će Vlada na predlog ministra, ali samo u ovom slučaju iz stava 2, da predloži vršioca dužnosti državnog službenika na položaju koji će do postavljenja novog da obavlja te poslove.

Novina je da smo uveli četiri kancelarije od kojih će se jedna baviti pitanjima AP Kosova i Metohije, ljudskim i manjinskim pravima, crkvama i verskim zajednicama i dijasporama. Molim vas da niko od vas ne pomisli da je formulacija službe bilo koji nivo snižavanja ovlašćenja ovih organizacionih oblika, nego smo vodili računa o tome da ne stvorimo situaciju da ukidanjem ministarstava, koja su radila ovaj posao, dobijemo sada ogroman posao za nekog koji će pisati rešenja o prekidu radnog odnosa neraspoređenih lica i da ne unosimo nepotreban nemir kod ljudi koji će biti raspoređeni u ove kancelarije. Mi smo iskoristili zakonsku formulaciju u članu 37. da će Vlada osnovati posebne službe, jer zakonodavni dom, Skupština i mi ovde poslanici dajemo Vladi pravo da za ove poslove svojim aktima organizuje te organizacione oblike koji ovde jesu nazvani službama, ali oni ne znače da će se ti organizacioni delovi zvati službe, jer želimo da javnosti damo do znanja da ne da nećemo umanjiti značaj poslova koji se ovde rade, čak naprotiv, na primer, predlog kolega iz URS-a je bio da dijasporu ne ostavimo u okviru Ministarstva kulture i informisanja, jer će to značiti dosadašnji pristup, makar to bilo i u verbalnom smislu, da dijasporu smatramo kulturno-umetničkim društvima i objavljivanjem časopisa na jezicima ili biltenima za našu dijasporu.

Znači, želja da uvažimo specifičnost dijaspore, ljudskih i manjinskih prava, ali i Kosova i Metohije gde ne treba da postoji posebno ministarstvo za deo teritorije države Srbije, već da jedna kancelarija objedinjava sve te poslove, znači da će Vlada imati pravo da izvrši detaljan opis poslova koje će ove kancelarije raditi i molim sve one koji sumnjaju da će, ne daj Bože, biti smanjena nadležnost onih koji se bave pravima manjina ili onog što jeste intencija svih zemalja u Evropi, a i naša na tom evropskom putu, jednostavno da ne brinu, jer će poseban opis poslova biti jedan od prvih poslova Vlade.

Ono o čemu bih želela da kažem reč-dve, a to je da imamo 17 ministarstava i jednostavno molim za razumevanje. Nikome od nas nije, a verujem ni vama, bilo posebno teško da neke predloge od 12 – 15 ministarstava proširimo na ovaj broj, jer uključiti najširu moguću, onako kako je to gospodin mandatar rekao, koaliciju imati preko 140 poslanika u ovom domu kao predstavnika građana, koji će biti zainteresovani za uspeh tima koji će biti Vlada, mi smo u tom smislu taj broj proširili na 17. Uštede koje će biti ostvarene stavljanjem pod kontrolu ovih organa i organizacija, gde imate 2700 računa takvih organizacija koje ministar finansija, iako sam ga godinama molila, nije uspeo da stavi u konsolidovani račun Trezora, da prati njihovo finansijsko kretanje, da se ne bi istovremeno zaduživao i plaćao kamate je dovoljan razlog koji daje nama za pravo, koji danas ovo predlažemo, da vas uverimo da ovih 17 ministarstava neće biti veliki trošak, s obzirom na ono što mislimo da uštedimo.

Nešto od poslova koje ministarstvo finansija i privrede po već uobičajenoj praksi zauzme najveći broj stranica u opisu poslova govori o tome da je to ministarstvo sada popisalo i poslove koje je, u međuvremenu, uspelo da dobije zaslugom onih koji su mu to predali. Uveravam vas da će Vlada na čelu sa mandatarom, gospodinom Dačićem, i očekujem prvim potpredsednikom, gospodinom Vučićem, učiniti sve da nijedno ministarstvo ne bude tvrđava za sebe, ne samo feud za sebe, nego da organi koji moraju da vrše poslove za ukupnu vladu. Počev od onog što se zove Zavod za statistiku, kao posebna organizacija, da sva ona slična tela poput – Sekretarijata za zakonodavstvo moraju da budu kadrovski ojačana i da im bude dat značaj koji je neophodan da bi se Ustavni sud bavio nekim drugim poslovima, a ne procenom neustavnih zakona koji su otišli u ustavni sud i tamo tako ocenjeni, da će Republički

zavod za statistiku, Direkcija za imovinu, Zavod za intelektualnu svojinu, Zavod za socijalno osiguranje, Geodetski i još neki doživeti u kasnijem radu i dogovoru Vlade izvesne izmene, gde će jedini motiv biti objedinjavanje tih organa uprave u okviru ministarstava radi što bolje kontrole i ne preklapanja poslova između pojedinih ministarstava.

Ne bih da više govorim o ovom zakonu. Ono što smo uneli, moram zbog koleginice, koja sedi do mene i koja će sigurno biti ministar za energetiku, da kažem da smo po prvi put uneli ono što jeste obaveza države Srbije, a to je da posebno brine o energetskoj bezbednosti države i da ono što jeste danas praksa, a vezano i za priču o agencijama, nemamo slučaj da država ima obavezu da o nečemu brine. Na primer o bezbednosti neba nad Srbijom, a da novac od tog neba prihoduje, troši neko drugi, a da Vlada Srbije nad time nema apsolutno nikakvu kontrolu, ali kad ima štete i kada treba sanirati neku katastrofu, onda opet zavuci ruku u budžet. Srazmera ovlašćenja mora da bude srazmerna odgovornosti. Pravo da neko prihoduje sredstva mora da bude ujednačeno sa pravom da o tim prihodima podnosi izveštaj i nikada više nijednoj vladi ne sme da se desi da član Vlade ne zna šta se dešava sa punjenjem budžeta i da ne zna o finansijskim tokovima, a da bude član Vlade i da sedi za stolom koji se zove Vlada Republike Srbije, koja je tim, jer je njen uspeh uspeh svih, a pre svega građana Srbije.

Još samo reč-dve o zakonu o izmeni Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, gde smo izmenu oko načina imenovanja sekretara Saveta učinili tako da to ne bude šef kabineta predsednika Republike, kao sekretara Saveta po položaju, već da njega imenuje i razrešava predsednik Republike. Da pohvalim kolege iz opozicije, koji su bili na Odboru za kontrolu službe bezbednosti, koji su u diskusiji bili vrlo konstruktivni, najavili su amandmane. Moram da podsetim, vrlo smo svesni da svako ko vlada službama bezbednosti, onaj ko vlada tajnom, autoritetom, koji ne proističe iz same ličnosti, pre ili kasnije izgubi moć i vlast i da jeste prava snaga, onih koji će ovim poslovima baviti, u odgovornom odnosu prema informacijama koje poseduju i da se te i takve informacije nikada ne zloupotrebljavaju u političkim obračunima.

Zamoliću sve ovom prilikom da se nikada ne ponovi praksa, da kada vam Ustavni sud ukine Odluku o prisluškivanju, da se neka Vlada snađe Zakonom o elektronskim komunikacijama, pa nastavi kontrolu nad građanima praćenjem, snimanjem, slušanjem itd, jer u ovoj državi građani moraju Vladu da dožive svojom. Doživeće je svojom ako ona bude radila u njihovom interesu. Uverena sam da će ova Vlada Republike Srbije raditi pre svega u interesu svih građana Srbije. Očekujem da i ostali poslanici u ovom parlamentu podrže izmene i dopune i jedan potpuno nov zakon. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče. Čujem se ja i kada me ne vidite.

Baš zbog ovako, što bi rekli, prilježnog analiziranja Zakona o ministarstvu, sa zadovoljstvom ću da vam, ne odgovorim, nego da vas razuverim, bez očekivanja da mi verujete na reč, jer je tu neko ko će ovaj zakon, u delu koji nije potpuno definisan danas, da definiše na najbolji način sutra, mislim na mandatara, a kada bude sagledao sa svojim saradnicima, najbolji organizacioni oblik koji je, ponavljam i želim da to više u raspravi ne koristimo ni kao argument, ni kao odgovor na pitanje, služba je formulacija koja postoji u Zakonu o vladi, da se ne bi ljudi i poslovi našli u vakumu u smislu radnog odnosa, u pravnoj praznini i u smislu posla. Znači, nismo ostavili vladi pravo da uredbom osnuje kancelariju, da ne bi, od trenutka od izbora vlade, do faktički tog dana, iko osećao nesigurnost u vezi sa tim.

Moram da vas uverim da nam nije bio cilj, čak smo i o tome vodili računa, da npr. naziv Ministarstvo omladine i sporta ne izmenimo tako, pa da samo treba da menjamo pločice na vratima ili memorandume ministarstava, jer smo namerni, odnosno, vlada je namerna da o svakom dinaru vodi računa i da se ne izlaže ni jednom nepotrebnom trošku. Ali ono na čemu vi insistirate, to da za Republiku Srbiju manjinska prava jesu nešto što je prilično dobro ocenjivano i do sada i da to jeste sastavni deo ukupne demokratizacije našeg društva, da mi o tome vrlo mnogo vodimo računa i da će u toj kancelariji koja će se baviti ovim poslovima, krajnjom obazrivošću biti definisan njen nivo organizovanja, da bi mogla da odgovori svim izazovima koji se, upravo u smislu monitoringa, prava manjinskih i svih tih drugih marginalnih grupa, prati, kontroliše, sprovodi i sve ostalo što jeste u vezi sa tim.

Samo ću da navedem jednu konkretnu meru o kojoj smo pričali dok smo na ovom zakonu radili. To je da će zajednički rad Vlade Republike Srbije i Izvršnog veća AP Vojvodine biti izrada i ostvarivanje nacionalne strategije demokratske manjinske politike u Republici Srbiji. Znači, Vlada će sa svojim nižim nivoom oblika organizovanja raditi na ovoj strategiji, kako bi utvrdili prioritete i ciljeve svih, a posebno državnih organa, političkih stranaka, ali i civilnog društva u ovoj oblasti.

Nadam se da ćemo biti u prilici da ovde jednog dana pozdravimo i osnivanje jednog kompetentnog radnog tela, koje će na ovoj strategiji moći da uradi mnogo i koje će biti pohvaljeno, kao što su od vas pohvaljeni, ovako kako jesu, delovi koji to zaslužuju. Znači, u jednom celovitom zakonu koji će u ovoj oblasti da bude donet biće kodifikovana kompletna materija koja se tiče ove oblasti, a mi smo, kao što ste i sami rekli, u Ministarstvu državne uprave ostavili samo vođenje registara, crkava, verskih zajednica, političkih i ostalih organizacija, ali i Saveta nacionalnih manjina i samo donošenje propisa.

Na primer, pominjete Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu. Vrlo smo vodili računa o tome da, na primer, lokalna samouprava, koja ima veze sa regionalnim razvojem, ne samo time što su regioni, onakvi kakvi jesu, nešto što će biti direktna komunikacija u budućoj Evropi bez granica, ali bez i jednog trenutka da vršimo decentralizacija na nivou koji će značiti da, na primer, ministarstvo ove uprave vrši donošenje propisa o izborima, ali da čak nemamo ni jezičku nedoumicu da se sprovođenje lokalnih izbora tiče ovog ministarstva, jer ga se zaista ne tiče.

Čak sam bila prijatno iznenađena, na primer, ministrom unutrašnjih poslova, koji je, kada smo razgovarali o spoljnoj trgovini i o mestu trgovine naoružanjem i robom dvostruke namene, koja je u jednom trenutku po prirodi stvari trebala da bude u Ministarstvu odbrane, onda smo ipak shvatili da je najbolje da bude u tim poslovima koji se bave spoljnom trgovinom, gospodin Dačić, na primedbu nekog manje informisanog člana tima, je rekao da bi to trebalo npr. u Ministarstvu unutrašnjih poslova da se nađe, vodeći se analogijom da je reč o brizi Ministarstva unutrašnjih poslova o prevozu robe i prometu robe posebne namene, a misli se na zapaljive.

Gospodin Dačić, nema veze što je on uvek bio dobar đak, ali je mene prijatno iznenadio poznavanjem svakog detalja, smejući se takvoj primedbi, rekavši - to nema veze sa trgovinom oružjem, jer promet kao reč u ovom smislu znači kod Ministarstva unutrašnjih poslova samo prevoz. Ne znam da li ću vas ovim uveriti da smo vrlo vodili računa i kad smo unutrašnju i spoljnu trgovinu odvojili, jer vi kao ekonomista sigurno znate da spoljna trgovina, strana sredstva plaćanja, devizni inspektorat, devizna kontrola, evidentiranje spoljne trgovine nije najsrećnije rešeno i nije najcelovitije rešeno na mestima gde treba. Upravo zato smo odvojili unutrašnju trgovinu i spoljnu, gde će to ministarstvo da se bavi i bilateralnim ugovorima i multilateralnim i CEFTOM i mnogim sličnim poslovima koja su u okviru tog ministarstva.

Kada kažete Ministarstvo energetike i prirodnih resursa, apsolutno odvajanje onih resursa koji su već u funkciji proizvodnje energije, toplotne u smislu onog što je rudarstvo kao već napravljeni kop i nešto što se već koristi, i gasovod i proizvodnja energije na osnovu gasovoda koji postoji je nešto potpuno odvojeno od prirodnih resursa, što je danas najšira oblast, od snage vetra, reka i svih ostalih prirodnih resursa, nad kojima svaka zemlja pokušava da vodi posebno računa. Do sada, verujte, prirodni resursi su bili pomenuti samo kao pravo Ministarstva finansija da uvodi taksu na tim prirodnim resursima.

Ne može da bude briga Srbije samo kako će neki prirodni resurs da naplati u smislu eksploatacije, ni lekovitog faktora, ni peska, ni vode, a kamoli onog što je danas najatraktivnije u svetu. Otvorite današnje novine i videćete šta je danas najatraktivnije. Pronalaženje ovog minerala, one rude itd. Mi kao država moramo najozbiljnije da otvorimo ovaj prostor za investitore, garantujući im proceduru jasnu, predvidivu, da mogu da se bave onim što se zove otvaranje mineralnih polja, ali i eksploatacije u kojoj će, pre svega, država Srbija imati koristi.

Verovatno neću ovako detaljno odgovarati na sve ostale primedbe, ali digitalna agenda, informatičko društvo, telekomunikacije, koje su pridodate unutrašnjoj i spoljnoj trgovini, nisu svuda imale funkcionalnu vezu. Ali, jesu imale, znate ono kada hoćete svakog da opteretite jednakim količnikom težine, odnosno snage ministarstva? E, mi to ovde nismo radili prema broju ljudi nad kojima se ima moć kao zaposlenih, nismo radili prema tome da neko ima veći količnik inteligencije, nego jednostavno, i to nije sramota priznati, koliko je moguće realnije i primerenije snazi onog dela koalicije koja učestvuje u jednom ovakvom sporazumu. Molim vas da ne brinete jer će najbolji kadrovi iz svih stranaka biti u onom drugom ministarstvu da pomognu da se stvar uradi na najbolji način, a ako treba, a treba, jer kad vam vrate kusur u prodavnici nije sramota da ga prebrojite, da koalicioni partneri među sobom jedan drugom budu i kontrola i da se, ja bih volela, nikada više ne desi da se prljavi veš bivših koalicija pere.

Molim vas da ovo ne izazove ni jednu repliku, jer jeste kritika svima nama. Svi smo nekad učestvovali u vlasti, ali da se nesporazumi iz ranijih koalicija nikada ne peru pred građanima i u kampanjama, nego da u onom što se zove borba protiv korupcije, protiv nezakonitog korišćenja javnih sredstava, zloupotrebe funkcije, sukoba interesa itd, radi tamo gde je tome mesto i da na tome rade organi koji su za to zaduženi.

Vaša konstruktivnost će sigurno biti uvažena u amandmanima koje budete podneli. Kažem, mi jesmo formalni predlagači, ali će oni koji budu i formalno članovi Vlade Republike Srbije biti u stvari ljudi koji odlučuju o amandmanima koje ćemo ovde usvajati i o kojima ćemo razgovarati. Obećavam da ćemo svaki od njih najpažljivije razmotriti, jer ovo jeste osnova na kojoj ćemo raditi zajedno. Zahvaljujem vam se na diskusiji.

Svako od nas poslanika bira pristup u zavisnosti od toga kakav utisak želi da ostavi kod građana – da li je to duhovitost, ozbiljnost, želja da nekog zaplašite, ali mene najviše brine to sa čime ste pokušali da završite, a to je zaplašivanje građana da će doći do seče zaposlenih u državnoj administraciji.

Šta vi mislite koliko ima državnih službenika na položaju koji, ukoliko ne izvršavaju u periodu, čak je dat i rok, svoje zadatke, može da potpadne pod ovu odredbu o odgovornosti? Kao pravo, ne znam koliko je vama poznato ali u javnoj upravi, u javnim preduzećima postoje planovi rada koji se unose u elektronsku bazu podataka. Postoji ocena uspešnosti koja se tromesečno popunjava, daje radniku na uvid i upoznaje se on sa njom. Na osnovu te i takve ocene koja stoji i u štampanom obliku u bazi podataka, ceni se nečija uspešnost poslovanja. Reći da će to da radi štapom i kanapom nova Vlada, više govori o vašem pravu da ne verujete, da sumnjate unapred i to nije sporno. Ali da iznosite na ovakvom mestu da će doći do seče kadrova, do otpuštanja ljudi, jednostavno ne odgovara istini.

Ne bih da procenjujem zašto se to radi. Možete nekog da ne volite, možete da se ne slažete sa njegovom opcijom, ali vam nikada u životu ne sme zasmetati dobar duh saradnje drugih, kao što vam je zasmetalo što sam pohvalila gospodina Dačića. Jer savremena dostignuća u ekonomiji i merenju resursa kažu da ne postoji dovoljno resursa na Zemlji planeti, da bi se kompetencijom i konkurencijom stvarale dve druge, dve ogromne telekomunikacione kompanije sa infrastrukturom, već da se koordinacijom i saradnjom, svi resursi koji su neobnovljivi, a za Srbiju to su vreme i ljudi, upotrebe na najbolji način, a ne da se međusobno sukobljavaju, ili u svađi dok sarađuju, ili u trenutku kada donose nov zakon o ministarstvima i treba da prave Vladu za građane Srbije, a ne vladajuću koaliciju, da vi podstičete neki duh koji nije baš duh saradnje, nego to smeta jer su lične impresije.

Da, svako od nas je vrlo ličan jer su svi ljudi. Onaj ko sakriva emocije u politici za mene nije dobar političar. Možda ja nisam merilo toga, ali u politici su, gospodine Đuriću, nedopustivi gnev, mržnja, zavist i osvetoljubivost, ali ne samo u politici. Nigde te osobine nisu poželjne ni u kom poslu i ni u kom timu. Saradnja, tolerancija, želja da pohvalite onog drugog, da podstičete da to bude iskreno, to je nešto što nam je preko potrebno.

Nisam to htela da komentarišem, ali mi je žao što je gospođa Elvira, zaključila svoje izlaganje time - ima stvari koje kritikujem, ima one koje bih pohvalila, ali sam opozicija i, znate, moram da glasam protiv. Isto takvu definiciju sam mnogo često morala i takav odgovor da dajem onima koji mi kažu – zašto vi glasate protiv za svaki zakon koji je možda i dobar u Skupštini? Kažem – zato što su u državi Srbiji iskopani rovovi između opozicije i vlasti kao da nismo jedan te isti narod i kao da ne živimo u jednoj državi Srbiji.

Nama treba kritika, trebaju nam i zvizdaši, trebaju nam i navijači, i vama i nama, ali nam trebaju i građani Srbije koji će čuti istinu, koja se može samo u nijansama razlikovati od vašeg ili mog pristupa kako to saopštavate. Vi ne možete da kažete da se sada na drugi način bira sekretar tog tela za nacionalnu bezbednost, ako ga je predsednik imenovao i kao šefa kabineta, a sada ga zovemo sekretarom. To jednostavno ne odgovara istini.

Znate, pročitala sam jedan tekst koji je bio vrlo zanimljiv – predsednika nema ko da kontroliše. Desio se, možda, posle sedam, osam dana od izbora novog predsednika, odnosno od proglašavanja rezultata. Jedan pametan čovek, koji je taj tekst napisao, na jednom elektronskom sajtu je rekao – da li ko ima ili nema da kontroliše predsednika nije pitanje danas, to je pitanje onog ko je stvorio takve okolnosti. To jeste pitanje za nas koji ćemo menjati ono što nije dobro, da ne bi bilo nigde koncentracije vlasti, ali ne možete u formulaciji šefa kabineta, ili sekretara, da izvodite suštinski i drugačiji način izbora tog čoveka koji se bavi nacionalnom bezbednošću i da to nazivate dobijanjem ne znam kakvih neustavnih ovlašćenja za novo izabranog predsednika.

Kolega Đuriću mislim da se vi sećate da sam ovde rekla da se neki organi plaćaju da ne rade svoj posao. Kada smo govorili o Ustavnom sudu i drugačijem načinu plaćanja Ustavnog suda, i njihovih saradnika koje plaća Vlada, a Ustavni sud se finansira, mislim na sudije, na drugi način, rekli smo da to nije dobro, zato što se Ustavni sud finansira i daje mu se privilegija da ne bi ocenjivao ustavnost i zakonitost.

Prečuli ste jedan deo moje diskusije. Naša želja da ojačamo Sekretarijat za zakonodavstvo, gde će konzistentnost pravnog sistema i ustavnost zakona biti obezbeđena još u zgradi u Nemanjinoj. Dok ne dođe ovde, ovo je predlog poslanika. Ovo nije rađeno u tom sekretarijatu za zakonodavstvo, pa ipak sam uverena da onaj ko ne želi da pročita član 138. Ustava, pa još sumnja da li je zaštitnik građana u ovoj kategoriji imalaca prenetih ovlašćenja, taj neće to da pročita. Zaštitnik građanina je nezavisni državni organ i on ne potpada pod ove imaoce koje Vlada stavlja u red.

Otvoreni smo za saradnju, za vaš sud, za kritiku.

Možda smo mi nešto dobro mislili, a loše formulisali. Spremni smo da ovde to učinimo poboljšanim, da zakon bude inoviran i bude najbolji, ali nismo zaista spremni da pristanemo na to da nešto što apsolutno ne menja suštinu jednog Zakona o službama bezbednosti, nazivate neustavnim ovlašćenjima predsednika ili da nazivate veštačkim stvaranjem ministarstava koja postoje u ovom obliku godinama unazad.

Ono što dugujemo sebi i drugima je, pre svega, činjenica i istina. Hvala vam u svakom slučaju.

Zadržaću za sebe ocenu, samo ću još jednom da vas pitam. Da li zaista niste razumeli šta znači naslov teksta – predsednika nema ko da kontroliše u trenutku kada je izabran gospodin Nikolić, a nije promenjen nijedan zakon koji se tiče tajne službe, čuvanja podataka, načina na koji funkcioniše Nacionalni savet za bezbednost. Hajde da ja objasnim, pošto to gospodin nije razumeo.

Znači, zakonska regulativa koja tretira tu oblast kao zatečena, kao nepromenjena, doneta u prethodnom periodu, govori o tome da neko misli da predsednika nema ko da kontroliše. Sve ostalo što ste govorili je u domenu pošalice, možda duhovite strane, vicevi, gde se već to objavljuje, ja nemam vremena to da čitam.

Gospodinu Šoškiću sam vrlo otvoreno davala podršku za nešto što se zove izbegavanje evroizacije, gospodin Đelić je svedok, nešto što znači dinarizacija, da Srbija nema dovoljno deviza da može da vraća kredite u evrima i da vraća kamate u evrima i sve ostalo, ako nema izvoza i zarađuje u dinarima i da njene mere i instrumenti monetarne politike nisu vidljive jer se odnose na dinare, a mi imamo državu sa evroizacijom. Svaku dobru meru svakog, i vas i bilo kog državnog službenika, ću vrlo javno i konkretno i decidno podržati. Znate šta je razlog za ovu moju sreću da to mogu da kažem? Što sam pripadnik stranke u kojoj mogu da kažem otvoreno svoje mišljenje, jer se moja stručnost i pravo da to kažem ne dovodi u pitanje iz političkih razloga.

Međutim, nemojte plašiti narod da će biti otpuštanja. Službenici na položaju, ako ne budu radili kako valja, moći će da potpadnu, rekla sam vam sistem kojim se to ocenjuje, ali za višak državnih službenika na svim nivoima će postojati kancelarije za brzi odgovor koje će one službenike, koji ne rade ili nemaju pravi posao, konačno dobiti posao da sve ono što je obaveza, da se evidentira javna svojina, da se skrate procedure u dovođenju investitora koji će tu na šalteru završavati svoje poslove, a ne negde iza nekih zatvorenih vrata i mi obećavamo da će građani Srbije imati posla i da će plate koje primaju zaista i zarađivati. Nemojte na taj način da razgovarate o zakonu koji ovde predlažemo, bez obzira na to koliko se razlikujemo politički.

Gospodine Đuriću, ja sam nekih sedam, osam godina radila u školi sa uzrastom treća i četvrta godina usmerenog obrazovanja i verujte da sam umela sa njima da se lepo razjasnim, ali vaš način zaključivanja, pitanja koja postavljate, garancije koje tražite, teme koje otvarate, prevazilaze moje iskustvo i sposobnosti i ja više neću odgovarati na vaša pitanja ove vrste.

Ne bih mnogo toga komentarisala, ali zaista moram ove kriterijume za smenjivanje ili, da kažem, način za sklanjanje ljudi, kako to gospodin Đelić kaže. Mnogo je novca uloženo, kaže, za školovanje nekih. Pitam njega – na kojem je to on javnom konkursu ili kvalifikaciji došao da bude ministar ovde i to je trajalo dugo? Dugo je on nas učio onoj maksimi – ako si pametan, zašto nisi bogat. To je jedna od njegovih izjava koja najviše vređa, a jedan od zakona koji je donet kada se gospodin Đelić vratio posle osnivanja "Alpis kapitala" i "Alpis investmenta", koje je lažno predstavljao bankom za ulaganje i konsalting kućom, koji nisu imali otvorene ni žiro račune kada je naplaćivao savetovanje u privredi Srbije, govori o tome da ste vi tada doneli Zakon o Vladi prilikom osnovanja Vlade, gde ste rekli da član Vlade ne može da obavlja posao koji je u sukobu interesa sa njegovom osnovnom funkcijom. To je bilo smejanje u lice javnosti Srbije i izigravanje člana 162, klauzule o zabrani konkurencije, gde prodavac boje i lakova ne može da ode i da se zaposli u roku od šest meseci u drugu prodavnicu boja, ako sa sobom ponese spisak onih koji su kupovali boje i lakove u toj radnji, zato što zloupotrebljava povlašćene informacije.

Danas, kada uz formiranje nove vlade donosimo zakon o Vladi, gde broj agencija i drugih organizacija, za koji i ne znamo koliki je, ne samo mi kao neko ko je do juče bio opozicija, nego ne znaju ni državni organi koliko je tih i takvih organa i organizacija, i koje pokušavamo da stavimo pod kapu države, republičkog budžeta i svih ostalih, vi se usuđujete da govorite o članu koji predviđa da se visoki državni službenik na položaju, koji nije ostvarivao svoj posao, koji može da bude smenjen, dovodi sada u ne znam kakav položaj.

Ko je doneo, gospodine Đeliću, odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje? Jednom takvom odlukom, odnosno nazvali ste je zakonom, a nije bio detaljan ni koliko jedna uredba, rekli ste – ukoliko ministar proceni, pa takođe nije bilo kriterijuma. Otpuštali ste ljude iz republičke uprave i na lokalnom nivou. Lokalnim samoupravama ste stavili ovakav uslov – ukoliko ne smanje broj zaposlenih obustaviće se prenos sredstava transfernih sa republičkog nivoa na opštine. Šta ste vama ostavili kao republičkom organu obavezu? Da donesete sistematizaciju do 31. decembra te godine. Recite mi, gde vam je tu, ne mogu da kažem moral, gde vam je svest o sećanju građana koji su otpušteni? Hajde da su drugi zaboravili, ali ljudi koji su otpušteni iz te vlade na osnovu takvih ocena, bez ikakvih kriterijuma. Nemojte molim vas, stvarno imajte mere.

U vreme tehničke vlade, rekoh danas, doneli ste odluku da primite još 40 ljudi u Ministarstvo finansija i povećali ste broj sa 347 na 387. Da li je to tih koji su se usavršavali, putovali ili ne znam šta? Šta ste još uradili? Agencija za restituciju, ustanovljeno Zakonom o restituciji, je trebala da počne da funkcioniše 1. decembra 2012. godine, ali da se ukine ona ranija Direkcija za restituciju koja, kako čujemo, broji 200 ljudi. Nije ukinuta, a nova je počela da funkcioniše. Kome vi stavljate primedbe?

Ovo o čemu govorim, govorim na osnovu "Službenog glasnika" gde je objavljena ova odluka o kojoj govorim. Da li su sve objavljene? Da li je objavljena ona inovirana Miloševićeva uredba o nagrađivanju zaposlenih u organima i organizacijama koje su doprinele rastu državne administracije, gde ste radili pravno pokrivanje nezakonitih isplata saveta, komisije i svega ostalog? Aktivirali ste uredbu iz 1997. godine da bi mogli da povećate te naknade sa tri prosečne plate na pet. Za koju vrstu inoviranja? Tamo gde držite ogroman broj ljudi po ugovorima o privremenom radnom angažovanju, koji rade najteži deo posla, dok najveći broj ostale gospode tek telefonski da saglasnost na neku odluku Vlade. Možda je i ova tako doneta, na takav način doneta.

Zaista vas molim, imajte mere i budite spremni da shvatite, 20. maj je prošao, izborni rezultati su objavljeni. Vladajuća većina je stvorena, priprema se da donese vladu. Zadužili ste ovaj narod i nas kao poslanike mnogo čime. Da li vi mislite da se mnogi od nas ne sećaju da su stradali samo zato što su bili radno sposobni od 2000. godine do juče, do danas, da su mnogi ljudi mobingovani samo zato što su bili iz drugih partija? Uzmite i vidite koliko je takvih pritužbi i bolesti onih koji idu obično uz to, uz stresnu situaciju. Kažite koliko je kadrova ostalo bez posla. Ja ću vam doneti fasciklu onih koji su slali svoje dosijee gde su bili naterani da odu, jer su sedeli u odeljenjima koja se zovu "kaznione". Ili ste ih opterećivali sistemom pretrpanog stola, ili ste ih kažnjavali ne davanjem posla.

Nemojte da govorite na taj način o nečemu što tek počinje. Zaista treba da imate mere i reda. Ne očekujem da verujete u nas. Mi ne pravimo ovu vladu zbog prošle vlade kojoj je istekao rok trajanja, koja je na silu četiri godine trajala. Mi želimo da građanima Srbije bude bolje. Vi morate da budete svesni šta vas je dovde dovelo, upravo taj nedostatak osećaja za stvarnost, da je postojalo nejednako pristupanje uslovima, od one pravosudne akademije, gde su neki mogli da uđu i da se usavršavaju, a drugi nisu mogli nigde. Koliko je takvih pristupa za zapošljavanje bilo bez ikakvih kriterijuma? Sada vam smeta što ovde piše da će neko u roku od 45 dana što nije ostvarivao. Znači, merljivo je, treba da se dokaže. Vi mislite da smo mi toliko neprijatelji građanima Srbije da napravimo još jednu tzv. uspešnu reformu u kojoj dve godine sudije ne rade, a primaju platu, potpuno nezakonito, da bi sada dobili nalog da ih sve vratite? Da li vi mislite da smo mi toliko neprijatelji sebi i svojim građanima da to uradimo i ponovimo, jednu neustavnu odluku donesemo? Ili postoje kriterijumi za merenje i ocenu uspešnosti?

Morate da shvatite da postoje ljudi koji znaju i hoće da rade, koji se pošteno odnose, ne prema svojim stranačkim kolegama samo, nego prema svim građanima. Zato, kada optužujete, unapred optužujete, imajte na umu da iza vas postoji brdo materijala koji nam je dostupan i da je neko ko je zloupotrebljavao informacije o dugu Srbije u pregovorima, da će jednog dana moći da bude procesuiran. Makar vas to molim, lično vas molim da imate na umu. Izvinjavam se što sam bila preduga.

Upitila bih kolegu Milisavljevića, koga izuzetno uvažavam, da pita kolegu koji je bio ministar poljoprivrede – kako je on uspeo da zaposli dve hiljade ljudi u Ministarstvu za poljoprivredu od vremena kada se najaviše izbori, koji su bili savetnici, a njima je to bilo prvo radno mesto? Koliko nam je poznato ni jedna edukacija, ni seminar nije napravljen. Znači, ti koji su završili tako težak i uvažen fakultet sa desetkom, ne ponižavajući poljoprivredni fakultet, u svrhu partijske promocije nađoše posao, bogami beše i reklama sa njima na TV, a ti i takvi ljudi nastave da rade politički posao, partijski, a ne stručni. Zato se suočavamo, kao društvo, danas sa činjenicom da moramo da rešavamo višak birokratije, jer nas sve kredibilne svetske institucije proglašavaju neatraktivnom zemljom za ulaganje, jer imamo visoki broj zaposlenih koji nemaju nikakve efekte.

Očekujem od ove vlade da će te i takve studente, koje nije uspela u roku od tri godine da zaposle, verovatno im naći posao i gospođa Slavica Đukić Dejanović i gospodin Žarko, ali u jednom zdravstvu u kojem će zaista moći da se plaćaju doprinosi, gde neće biti zaštićenih i gde će poreska uprava da radi svoj posao, a ne da se žuta i ostala štampa bavi spiskom zaštićenih poreskih obveznika, koji ne plaćaju porez. Znači, celina sistema u kojem želimo da podstaknemo ne samo najbolje, ni jedna država ne živi samo od najboljih, nego i od prosečnih na kojima stabilno stoji svaka država, ali tako da ih ne finansiramo ni na kredit, ni da roditelji uzimaju zajmove i keš kredite da im plaćaju školarine, nego da finansiramo kadrove koji su potrebni. Kadrovi kod kojih će moći kada ode bolesnik da se pregleda ne da čeka tri godine na neki pregled, što je samo deo problema koji sam nabrojala, koji čeka Vladu koju ćemo izabrati ovih dana. Sve u svemu, ne kažem da ćemo moći sve i odjednom, ali zaista je ostalo mnogo problema koje ova sledeća vlada treba da rešava. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, da li ste izlazili pa niste čuli kako su nastupali poslanici, više nije ni bitno. Pitala sam kolege šta ste po obrazovanju, kažu – pravnik i tim pre sam iznenađena delom vaše diskusije. Bojite se da li će pod imaocima javnih ovlašćenja čiji će rad biti kontrolisan biti podvedena Narodna banka, zaštitnik građana ili ombudsman? Četiri puta sam vam rekla da u Ustavu to jeste nešto što ne potpada pod Zakon o vladi, a sad moram da vam pročitam. Zakon o državnoj upravi član 46. kaže, gde se govori o nosiocima i imaocima javnih ovlašćenja i kaže da se nadzor nad radom sastoji od nadzora nad zakonitošću rada organa državne uprave i imalaca javnih ovlašćenja i da taj nadzor vrše ministarstva. Koje ministarstvo vrši nadzor nad Narodnom bankom? Koje ministarstvo vrši nadzor nad ombudsmanom, nad zaštitnikom građana? Direktno su podređeni samo Narodnoj skupštini i vi bi kao pravnik morali da pravite tu razliku i ja sam vam rekla - naveli smo imaoce javnih ovlašćenja na republičkom nivo. Odvojili smo čak lokalne organe samouprave i sad nije ni važno da li vi pravite tu razliku i poznajete tu oblast, važno je to što unosite kod građana nejasnoću da će se ova vlada baviti onim za šta nije nadležna po zakonu, a kamoli po Ustavu.

Molim vas da više niko od vas ne pominje takve stvari, jer to nije predmet nedoumice. O tome vrlo jasno govori zakon o državnoj upravi.

Upravo sam poslušala predsednika poslaničke grupe da se javim na kraju, da više građane ne nerviramo ovom raspravom, ali evo, kad Bog hoće, ono i vreme pomogne, a i predsednik Skupštine.

Gospodine Konstantinoviću, zaista ne razumem vas kao pravnika. Jedino čime mogu da objasnim tu ekstenzivnost vašeg tumačenja imaoca javnih ovlašćenja je sledeće – zaboravili ste da razgovarate, zaboravili ste da slušate, ne samo narod, nego i sagovornika. Sve vreme vam tvrdim da smo vodili računa o nosiocima javnih ovlašćenja, imaocima, kako ih definiše Ustav, nad kojima nadzor vrši ministarstvo i donose propise, kao i ministarstva. Ne vrši ministarstvo nadzor ni nad jednim od tih organa koje ste pominjali.

Zakon o državnoj upravi, rekli smo vam, biće i sledeća faza, kao i Zakon o državnim službenicima, gde ćemo, čim se steknu uslovi, urediti i primanja, ne da taj pomoćnik koga ste malopre pominjali ima pet plata predsednika Skupštine ili predsednika države, kako god se on zvao, da uredimo hijerarhiju i da vratimo značaj institucijama. Ako vi ne razumete zakon koji ste vi pisali, onda ću ja vama da kažem. To što vi vraćate nas samo na agencije, nije to slučajno. Ne radite vi to samo zato što ste zaboravili da razgovarate, nego zato što postoji, ne šuma, nego džungla institucija koje naplaćuju od građana razne vrste naknada, parafiskalnih nameta za monopol u vršenju posla koji im je dala država, od dozvola za pecaroše, do dozvola za neke helikoptere, do potvrda da li ljudi i koliko imaju akcija u Centralnom registru, do možda i one agencije koja naplaćuje izveštaj da ste imali udes na moru, jer imamo i Agenciju za udese u pomorskoj plovidbi. Koliko se njih zovu posebni organi, neki se zovu ustanove, a da to, u stvari, nisu i vrlo preciznu razliku, po njihovom značaju u uključenosti u sistem državne uprave i nadzor Vlade koja je odgovorna građanima, vraćam se na početak, odgovor je na građanima, jer građani biraju Vladu i ministre. Ova vlada je rešena da stavi na uvid građanima – ko je dužan da nad tim koji njoj naplaćuju, nezakonito ili previše, stavi ne šapu, pa da ne znate, nego kontrolu i proveri i visinu troškova, da bi svaki od građana mogao da živi bolje, a da državni činovnici, koji rade svoj posao kako treba, primaju pristojnu platu i da to ne bude ozloglašeni posao birokrate koji je, zahvaljujući vama u velikoj meri, unazad 10 godina sveden na ponižavajući pežorativni termin, a ne bi smeo da bude. Za vraćanje dostojanstva i građaninu i radniku državne uprave borimo se ovim prvim zakonima, što ne znači da nismo spremni da prihvatimo svaku sugestiju, jer nisu svi najbolji na trenutno pobedničkoj strani. Ima dobrih ljudi, saradnika, pametnih i među vama i mi ćemo rado da prihvatimo sugestije.

Ja se više neću javljati.

Pre svega želim da podržim izbor gospodina Nebojše Stefanovića svog stranačkog kolege koji je kandidaturu za ovo mesto dobio od najviših stranačkih organa, zaslužio je svojim načinom rada, saradnjom, ali i negovanjem tog duha tolerancije i načina ophođenja sa kolegama u stranci, svim ostalim političkim prijateljima i onima koji sebe doživljavaju drugačije, a mi ih sve smatramo samo političkom konkurencijom.

Porodičan je čovek, brižan otac i nije to nebitno za ovu funkciju. Samo oni koji se sa odgovornošću odnose prema budućnosti svoje dece, ako imaju sreću da ih imaju lično, ili prema deci svojih prijatelja ili rođaka, znaju da pokažu odgovornost prema čitavom društvu i budućnosti. Ovo mi nije bila stranačka obaveza da kažem, jer je gospodin Vučić rekao dovoljno.

Ali, imam obavezu da zbog građana Srbije, zbog svih članova SNS, zbog svih onih koji su glasali za nas reaguje na obmanu koja je izneta ovde u Skupštini gde je zaista dobra volja koalicije koja je stvorena kao parlamentarna većina, koja će tvoriti Vladu, da pokaže duh tolerancije i saradnju sa opozicijom, donela odluku da određeni broj odbora dodeli na rukovođenje opoziciji i da to jeste dobra volja, a ne ni zakonska obaveza. Pokazaću taj član 23. Poslovnika, svog Poslovnika iz prošlog saziva koji je išaran sa nekoliko rečenica koje sam dužna da pročitam zbog istine.

Amandman gospođe Nade Kolundžije, podmetnut, nema druge reči kad neko podmetne amandman o kome se nije razgovaralo u proceduri, 27. septembra 2010. godine i glasio je – da u sastavu odbora prilikom utvrđivanja srazmernog učešća poslaničkih grupa u ukupnom broju članova i zamenika članova odbora obezbeđuje se većina onih stranaka koje čine parlamentarnu većinu. Da, to je rekao i Aleksandar Vučić.

Ali, moram da ponovim jer sam zapisala i danas pitam, i uverena sam da ova koalicija nikada neće doći u takvu opasnost, da li je dovoljno da budete vlast i da li je dovoljno samo da imate toliko mnogo drskosti da predložite mehanizme koji poništavaju osnovne postulate parlamentarne demokratije. I da danas vi koji ste bili dovoljno drski i verovali da nikada nećete sići sa vlasti zamerate nekom ko želi da bude tolerantan i daje uverljive dokaze za to, govorite nije reč o vašoj dobroj volji, nego to je procedura. Čemu srazmerna mogućnost uopšte upisana tada u Poslovnik, pitala sam, ako je vi ovde brišete? Da li je sila, neobuzdana moć koju je vlast pokazivala u ono vreme razlog da se danas ovako razgovara, ne pitam jer ne želim da se ona nastavi. Mi nećemo ničim doprineti da onaj koji ima većinu dovodi u pitanje demokratiji, jer želimo da sarađujemo sa svima onima za koje je glasao narod.

Želim koleginici Gordani Čomić, koja je na prvim konsultacijama pokazala taj duh tolerantnosti, da zahvalim i nadam se da će u duhu razgovora gospodina Antića, i gospodina Vučića, i svih ostalih iz koalicije taj duh saradnje u ovom visokom domu zaista da bude i postignut.

Ne postoji ta vrsta dovitljivosti i glume demokratije koja može da zavara građane da ste zaista za demokratiju i da zaista niste prigovorili našoj dobroj nameri da opoziciji prepustimo stvarno i na rukovođenju jedan deo odbora.

Čemu služi pravo da neko ima predsednika odbora iz opozicije ako vi to pravo poništavate ovakvom odredbom? Nećemo da glumimo demokratiju, hoćemo da ona stvarno postoji. Sve vaše argumentacije ovde su suviše i više se neću javljati za reč.

Hvala. Dnevni red koji danas imamo pred sobom je izraz krajnje nužde vlasti jer je reč o potpisanim ugovorima Vlade za koje nećete dobiti novac ako se ne ratifikuju u ovom domu ovde i jedini razlog zbog kojeg mi danas sedimo i razgovaramo o ovim zakonima i razlog zbog kojeg ste pristali da otrpite sve ono što ćemo vam argumentovano reći jeste novac i želja da opstanete zadužujući se još malo. Kad kažem još malo to u novčanom smislu nije ni malo-malo, ali u vremenskom smislu jeste zadnja prilika.
Po dnevnom redu koji ste nam danas dostavili što kredita, što garancija gde ste primarni dužnici, ova vlada će samo na ovoj sednici koštati građane Srbije, otprilike milijardu i 350 miliona evra. Sve smo valute konvertovali u evro plus minus 3% razlike u kursu, ali današnja sednica i sutrašnja možda, sutrašnji rad, ali ovih 27 tačaka, zaduženje i sporazumi, vrednosno iznose milijardu 350 miliona evra.
Ali, nisu svi jednake težine. Japanski kredit niko neće osporvati, čak i kredite kojima se ulaže u Elektroprivredu Srbije, pretpostavljam da neće osporaviti u punoj meri.
Mnogi od nas se pitaju zašto se nije našao i kredit za Agenciju za borbu protiv korupcije, za kupovinu one famozne zgrade čiji je vlasnik bila ova država, prodala je za milion i 200 hiljada evra, a kupila je, ili namerava da je kupi za Agenciju za borbu protiv korupcije u kojoj ona sada sedi u zakupu za 4,5 miliona evra i to od suvlasnika nekog ko se danas naziva supruga gospodina "Limuna" o čemu je štampa pisala.
Da li smo bili dovoljno jasni u javnosti pa se taj kredit nije našao na dnevnom redu, to ne znam, ali samo tih 4,5 miliona nema u okviru ovih milijardu i 350 miliona, ali ima mnogih kredita koji otvaraju principijelno pitanje. Mene ovde u ovom trenutku mnogo ne zanima, mada ne mogu da ne prenebegnem činjenicu da Galeniku vodi SPS, da neko drugi vodi JAT, pa o njemu ne govorimo, ali principijelno mi imamo kao država problem neuređenog odnosa prema preduzećima čiji smo osnivač. Izvinjavam se gospodi socijalistima, njima će biti najneprijatnije, ali je principijelan primer upravo – Galenika. Ona za koju mi danas treba da damo garanciju i to od 70 miliona evra za refininasiranje postojećih kratkoročnih obaveza jeste preduzeće za koje ste nam u obrazloženju rekli da je zapalo u tešku situaciju prouzrokovanu, citiram – padom prodaje lekova, ali nemogućnošću naplate potraživanja koje zajmoprimac ima prema veletrgovcima lekova, a što je ugrozilo sposobnost preduzeća da u roku servisira svoje obaveze.
Ali, kada vam je 2009. godine u ovom istom domu postavljeno pitanje da li je tačno da je 9. decembra zaključen ugovor između Galenike i Velefarma, po kome Galenika treba Velefarmu da proda lekove za milijardu i 100 miliona evra, da li je tačno da je ovaj ugovor zaključen dan uoči poskupljenja lekova? I da li je tačno da je rok plaćanja tih lekova 210 dana od dana isporuke?
Postavljeno vam je i pitanje 19. marta 2009. godine, blagovremeno, zašto je ovakav ugovor zaključen, znači onaj koga ga postavlja već ima dokument u ruci, samo traži potvrdu od Vlade i kaže zašto je takav ugovor zaključen i kolika je to proizvodnja lekova Galenike za milijardu i 100 miliona evra? Da li je to uopšte neki ugovor koji ima realnu osnovu u interesu siromašnih građana Srbije da se snabdevaju jeftinim lekovima ili je po sredi nešto drugo? To je bilo pitanje. Odgovor je potpisao potpredsednik, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika, gospodin Dačić koji je rekao da je u skladu sa Zakonom o lekovima, itd, itd. Niti Ministarstvo trgovine i usluga, ni Ministarstvo zdravlja nemaju nadležnosti nad onim što je poslovna politika Galenike, niti citiram – mogu imati informacije koje se tiču ugovorenih odnosa samostalnih privrednih subjekata, odnosno oni ne znaju da li je zaključen i kakav sadržaj ugovora o prodaji lekova između A.D. Galenike i A.D. Velefarma, s obzirom da za to ne postoji pravni osnov ni obaveza proizvođača lekova i veledrogerija da navedenim ministarstvima dostavljaju zaključene ugovore.
Ako Vlada ne zna da je njen osnivač zaključio ugovor u vrednosti od milijardu i stotinu miliona evra dan uoči poskupljenja, po kojem plaćanje lekova treba da bude 210 dana dugo. Otkud pravo Vladi kao osnivaču da građanima Srbije ispostavlja račun za garanciju za tu istu "Galeniku"? Možete li da budete kao Vlada osnivač samo u trenutku kada "Galenika" ima problem i kada ima određene obaveza prema isporučiocima a niste osnivači i nemate nikakva prava kao Vlada nad "Galenikom" čiji ste osnivač u trenutku kada ona preuzima obaveze.
To me je tako podsetilo na rečenicu koju sam čule juče-prekjuče gde se jedan gradonačelnik brani, kada su ga optužili u izveštaju DRI da je napravio zakonski prekršaj i citiram ga: "I zamislite oni od nas traže da dokažemo da nismo krivi?" Pa to pravilo ste uveli u ovoj skupštini u svim postupcima, ali vam smeta kada vi kao vlast to treba da poštujete. Ovde se ravan obaveza i odgovornosti mnogo jasno vidi i ne može da se prenebregne. Imate li upravni odbor u "Galenici"? Vlada jel ima svoje predstavnike? Jel imate nadzorni odbor?
Da li su oni dužni da vam dostavljaju izveštaj o tome kuda srlja "Galenika"? Kakve komercijalne i poslovne ugovore sklapa? Ili je bitno da se u 570 javnih preduzeća nađe 11800 uglavnom, partijskih kadrova koji godišnje koštaju državu, po proračunima nekih ekonomista, 155 miliona evra? Čemu služe ti upravni odbori? Čemu služi trošenje ovog novca iz budžeta za njihove naknade ako Ministarstvo trgovine i usluga i zdravlja nije bilo obavešteno šta se u "Galenici" dešava i ako jedan ovakav odgovor dobije poslanik koji je postavio pitanje od ove Vlade, iste ove Vlade, sa kojom danas razgovaramo o ovom kreditu? To je ono što kažemo, sada pričamo priču da je partizacija države.
Ne može država da se povuče iz oblasti u kojima treba i mora da ima nadležnosti. Srbiji treba "Galenika". "Galeniku" treba sačuvati, ali ne treba dozvoliti da "Galenika" dođe na ove grane ovakvim ponašanjem za koje je neko bio još 2009. godine javno upozoren da se dešava sve i svašta.
Ne može se država izvući iz oblasti gde mora da vodi računa o bezbednosti građana, o zdravlju građana, pa u jednom delu i obezbeđivanju uslova za stanogradnju, ali i u postojanju domaće avio-kompanije, ali ne tako da JAT-u date kredit, mi ovde garantujemo, a on to potroši na dospele obaveze i sada se pojavljuju spasitelji koji su opet prečicama i rentiranjem političkih prijateljstva došli do novca, umesto da otvoriti JAT na berzi i da kupuju ljudi.
Ima jedan sloj ljudi u Srbiji koji je legalno došao do nekog iznosa novca i koji bi možda kupio akcije jedne takve kompanije. Zašto da država Srbija nema svoju kompaniju? Zašto bacate u burad bez dna i u burad koja imaju probušeno dno? I znate gde bacate taj novac.
Ovde gde se upozoravate da ne radite to vi se pravite da ne čujete da ne razumete i kažete – nemamo nadležnosti, ni jednim zakonom to nije dozvoljeno, ali vam zakon, sada ću da vam kažem i koji, kažete ovako – ustavni osnov da garantujemo za "Galeniku" Republika može da da garanciju za izmirenje duga pravnih lica čiji je osnivač po članu 16. Zakona o javnom dugu.
Da li vas taj član 16. Zakona o javnom dugu ili neki drugi zakon o javnom dugu obavezuje da vodite računa o mogućnosti privrede i građana Srbije da servisiraju dugove u koje ulazimo zbog toga što država ne kontroliše preduzeća u kojima je osnivač a za to ima mehanizme i za to ima imenovane ljude i za to trošimo novac iz budžeta, rekoh 155 miliona evra za blizu 12000 ljudi u upravnim i nadzornim odborima.
Kažete došli su u lošu situaciju zato što im veledrogerije nisu plaćale. Čija je obaveza da razmišlja o donošenju zakona o rokovima plaćanja? Ko je ponovo napravio u Srbiji takav dužnički čvor koji se neće moći razvezati lako i koji jeste Damoklov mač koji visi ovoj privredi i državi nad glavom? Kako je moguće da jedno javno preduzeće duguje izvođačima radova kao što "Galenici" duguju veletrgovine a da to isto javno preduzeće ili lokalna samouprava sebe predstavlja uspešnim i to grandiozno uspešnim preduzećem, a sada ću preći na taj sledeći kredit.
Znači, ne mogu da glasam za garanciju za "Galeniku", jer niste na vreme reagovali znajući šta se u "Galenici" dešava.
Nas ne zanima da li vi držite telefonske sednice, da li možete međusobno da se gledate, nas zanima da sačuvate ono što državi Srbiji treba, jer kada nam treba lek za srce, pa ne možemo da ga nađemo, jer ne može da se uveze, kažu, proizvodi ga "Galenika", ali se dobija samo ispod ruke. Gde su to one crne, burne 90-te godine, ponovo se pojavljuju, na ulici i u apoteci.
Čime ste se vi u međuvremenu bavili? Opstajanjem koalicije i isterivanjem mandata do kraja. Neka to građani cene, mene brine "Galenika" koja mora da opstane, "Galenika" koja ima preveliki broj zaposlenih, ali isto onako kako su u Vladi po onome što sam pratila na sajtu uprave za upravljanje kadrovima, koja je raspisala konkurs za 163 novozaposlena radnika, a da u isto vreme kaže da je svaki treći zaposleni u upravi, da ne radi ništa.
Dakle, 163 novozaposlena ima Vlada po evidenciji koje su javno dostupne. To je isto radila i "Galenika", ovo nije izuzetak. Ovo je pravilo ponašanja i ono mora da se promeni. Odgovornost države prema građanima kao osnivača, pogotovu za ova i ovakva preduzeća.
Dozvolili ste čak da u jedan od ovakvih kredita, a reč je o kreditu za Grad Beograd, most i prilaznice da ne detaljišem mnogo tehnički, da se garancija pretvori u direktan kredit.
Dobili smo Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji gde je u stvari u obrazloženju napisano – biće rezervisana sredstva. Ne, biće, sredstva za ovaj zakon će biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije, čak se ne kaže, ako padne na teret rata kredita Gradu Beogradu, pa je ne izmiri, budžet Republike Srbije ima rezervisana sredstva pa će od toga da upotrebi za vraćanje po garanciji tog dospelog kredita. Ne, čak piše u članu 2. garant u svojstvu primarnog dužnika, znači prvog dužnika, a što se ovo zove garancija, jer ovo je ugovor o kreditu, ljudi. Ovo bi vam profesor sa ekonomije dao peticu i rekao, ne pojavite mi se na ispitu za sledećih godinu dana.
I to kaže, ne samo u svojstvu jemca, neopozivo i bezuslovno na prvi poziv mora država da plati, čak po zahtevu član 3. za prevremenu otplatu, čak ne kada dospe kredit, rata, nego prevremena otplata, pa kaže – garant, država Srbija se ovim putem neopozivo odriče prava na bilo kakav prigovor, a težina ovog papira je 90 plus 70 miliona u dva kredita koja su po ovoj nameni uzeta za Grad Beograd.
Šta je interesantno, ugovor potpisao sekretar, grad koji ima da plaća nezakonito vaspitačice, pa se krije iza njih, a u stvari ima mnoga nezakonita trošenja kada nabavi ugalj, pa nema nikakve dokaze da se taj ugalj za škole zaista našao u nekom skladištu. Nema papira, jer to radi neka agencija, ali se krije iza vaspitačica, troši potpuno nezakonito i kaže, ja to mogu, ja sam dobrodušan, normalno, lako je biti galantan kad drugi plaća o tuđem trošku.
Ovde se nakačio na budžet, lepo sa navodnom garancijom, gde smo primarni dužnici, ništa ne smemo da pitamo, sve odmah treba da platimo i to možda i ne bi bilo tako sporno, da vas pitam - od kada je to državni sekretar ovlašćen da potpisuje u ime Republike Srbije ugovor? Potpisano treba ovde samo ratifikovati. Šta je sporno? Sporan je izveštaj revizora koji je u svom izveštaju za 2010. godinu u vezi sa ovim kreditom i gradnjom mosta sa prilaznicama napisao sledeće: "Poštovani građani Srbije", odavno nisam pročitala nešto ovako zanimljivo, "plaćanja konsultantu iz kredita za koji mi garantujemo", u stvari smo primarni dužnici, znači, kreditni dužnici, "direktno se vrši iz kredita, koje daju međunarodne organizacije, u ovom slučaju Evropska banka za obnovu i razvoj, a direkcija vrši prenos obračunskog naloga u korist i na teret", samo da prođe preko naših računa.
Direkcija grada Beograda je u 2010. godine na ime ispostavljenih faktura konsultantima koje su plaćane po odabiru, tamo nekoga uopšte ne znamo zašta i kako obračunala i platila obaveze po osnovu PDV u vrednosti od 46,7 miliona dinara, samo PDV. Šta je zanimljivo? Vi verujete, građani Srbije, da je mimo Ustava Srbije tenderska dokumentacija za ove usluge, za upravljanje i kordinaciju aktivnosti i upravljanje projektom samo na engleskom jeziku. U državi Srbiji sastavljena je samo na engleskom jeziku. Evidenciju o ostvarenim satima rada za konsultante ne potpisuju ovlašćena lica direkcije, već to čini sam konsultant.
Pitam gospodina sekretara – da li mogu da podignem trošak svog putovanja, da mi neko od vas tu ne dostavi spisak gde ja treba da potpišem, da me vide fizički vaši ljudi da bi mogla da podignem trošak za dolazak. To je jedino što primam u Skupštini. Gde to ima da neko sam, da li vaši radnici mogu sami sebi da potpišu prekovremene sate? Da li postoji ovo negde u nekom preduzeću u Srbiji, po nekom kreditu? Konsultant sam sebi potpisuje i to sve vredi 450.563.557 evra, ne 160, ne 420. Sa onim što ste molili Ministarstvo finansija da vam otpišu PDV i onim što su obračunati, strana od 118 do 129 ne osporene dokumentacije koji je državni revizor utvrdio. Most sa prilaznicama košta 450 miliona evra koji se troše na ovakav način. Za ovo da vam garantuju građani Srbije da bi dobijali poklon za Novu Godinu lepo osvetljen u vrhu, a da se dole ne vidi blato. Izvinite i od odlazeće vlade je mnogo. O ostalom, u nastavku diskusije.

Zahvaljujem gospođo Čomić. Naši bi rekli, ako koza laže, rog ne laže. Ako imate pred sobom dnevni red onda ćete videti da je od 13 projekata o zaduživanju ili garancijama, njih 11 iz 2012. godine, a samo 2 o Galenici, i o unapređenju objekata pravosudnih organa Republike Srbije i Evropske investicione banke nose datum jedan 27. decembar 2011. i drugi projekat nosi datum 26. decembar 2011. godine. Svi su u vrlo kratkom roku od Vlade stigli do Skupštine i svi su iz 2012. godine, a taj o mostu na Adi je potpisan kao ugovor 25. januara 2012.

Lično, apsolutno ne pristupan politički razmatranju ove teme i trudila sam se da principijelno govorim o problemima finansiranja nekih preduzeća gde se država kao osnivač ne ponaša dovoljno odgovorno, ne prihvatam da se kaže, da su to stari krediti koji su čekali, stare ratifikacije. Još jednom, garancija gde ste primarni dužnik, gde se od zajmoprimca uopšte ne traži ni tri dana da izvrši obavezu, nego direktno od vas, se ne može tretirati drugačije nego kreditom gde piše i niko nije rekao da ne piše, naprotiv piše da su u budžetu Republike Srbije obezbeđena sredstva i da će ova garancija nemati svojstvo garancije, nego kredita koji će se klasično izmirivati iz budžeta Republike Srbije. Hvala vam gospođo Čomić.

Zahvaljujem se gospođo Čomić.
Nastaviću priču o ovih 13 zakona o zaduživanju i posebno ću da posvetim pažnju JAT-u, kao vrlo neracionalnom načinu da se potroše pare gde se presipa iz šupljeg u prepuno i tamo gde se preliva a niko se ne trudi da zadihtuje sve one prozore gde ulazi hladan vazduh, a pričamo o energetskoj efikasnosti i pričamo o gradnji zelenih kuća, ali ne pričamo o načinu kako da budžet zaštitimo od suvišnog curenja novca tamo gde to ne treba. Neću da kažem, neću govoriti ni politički, a kamoli politikantski, ali neka to procene oni koji me slušaju.
Žao nam je "Galenike", što je zapala u dužnički čvor. Postavljam pitanje – da li građanin može da dođe u apoteku i da kupi lek a da ga ne plati bez recepta? Ne može. Mi smo se kao država Srbija pretvorili iz prosjaka sa štapom u prosjaka sa šeširom, nažalost svih nas, ali ne možete da isprosite lek u apoteci. Ne možete ni ako ste bolesni i zdravstveni ste osiguranik, nažalost imam iskustvo iz porodice da dobijete čak i pravo na lek koji kontinuirano treba da se dobije ili injekciju koja se prima ako nemate specifičnu vrstu bolesti koje su neki stručnjaci procenili da možete da dobijate na recept pa da taj lek, na primer vrlo skup, plaćate umanjeno. Kako to da se desi da bude rupa u naplati u "Galenici" u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje ja imam samo dva moguća odgovora. Dva odgovora koja su stvarnost. To je da afere kojima se sada bave istražni organi, policija, sudstvo a jedna je iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u toku procesuiranja, kako se to kaže, to su vakcine, jeste samo jedno od otkrivenih. U ovom domu pred vama sam otvarala problem novih zdravstvenih legitimacija, nenormalno visokih cena gde je opet neko trebao da bude dobar i da dobije proviziju, što da ne kažemo srpski, a na teret sredstva koja se prikupljaju iz doprinosa za zdravstveno osiguranje i iz Republičkog budžeta. A ko ne plaća doprinose za zdravstveno osiguranje? Pa danas smo čuli. Ovih dana saznajemo, onima kojima ne mogu da se overe zdravstvene knjižice, navodno se zakon poštuje, a to su neka preduzeća koja navodno država neguje, forsira a sve prebacujući teret nekom ranije, da je morao to da radi sa železnicama, sa "Zastavom" ili ne znam kime.
Da li postoji jedan dan kada ćemo shvatiti da od tog dana mora da se poštuje zakon i da porez moraju da plaćaju svi i da niko ne može da dobije robu a da je ne plati ili se pravimo toliko naivni da ne znamo da se dužnički čvor u dobrom delu raspliće ako u Zakonu o PDV-u unesemo jednu jednostavnu prosto-proširenu rečenicu – pravo na povraćaj PDV-a po odbitku ima samo onaj ko je platio fakturu. Nemoj da mi kaže, gospoda iz poreske uprave, da ne znaju kako im fantom firme naplaćuju povraćaj PDV za fakture koje nikada nisu platili. Kao iz one dečije pričice koja se zove "menjaža", onaj fantastičan reklamni spotić sa B 92 – neko za ništa dobije nešto. Znači, za neplaćenu fakturu fantom firma dobije povraćaj 18% PDV zato što joj to zakon omogućava. Ko te zakone pravi? Ko ih predlaže? Ko drži ruke na očima i ne vidi kako se ti zakoni primenjuju? Vlast. Ne vi, gospođo, ne ja, to radi onaj ko odlično zna gde su pukotine u zakonu, gde su rupe i gde su zloupotrebe i kome može da se zažmuri na jedno oko i da se to lepo naplati. Ne bi veledrogerije dugovale "Galenici", niti bi bio taj dužnički čvor tako veliki, ako bi se samo ta rečenica ubacila u Zakon o PDV. Ali neko to ne želi ni da vidi ni da zna.
Šta je dalje naš problem? Zašto mi danas pričamo o tome da se MMF naljutio na državu Srbiju zato što hoćemo da dokapitalizujemo jedinu preostalu Komercijalnu banku, a pričamo o njoj jer njoj dajemo garanciju za kredit JAT-u. O tom kreditu želim da govorim, ali hoću o banci od koje smo uzeli kredit da kupimo zgradu u Briselu, banci za koju se hvalimo da je naša, gde 25% imaju međunarodni neki finansijski fondovi. Sad kažemo – MMF je ljut na nas zato što hoćemo da dokapitalizujemo Komercijalnu banku i da sačuvamo svoje učešće. Nije tačno. niko nama ne kaže na koji način treba da dostignemo neke standarde koji se zovu budžetski deficit, privreda na određenom nivou, ali nas gledaju popreko i neće sa nama da pričaju ako to radimo kreditima i budžetskim deficitom, jer nam je to najlakše, jedino moguće i to je sva inventivnost i kreacija naših ekonomista i Vlade. Najlakše je reći – ispod crte se ne računa, uzeo sam pare dok sam bio kreditno sposoban napolju, u inostranstvu, sa deviznim predznakom, ali ja to čuvam kad mi bude zatrebalo, čuvam da isplatim penzije, a to što ide kamata i što su te penzije sve manje i manje za taj iznos kamate koji se plaća na novac koji je unapred uzeo naš vrli premijer, to on misli da neki ljudi ne razumeju. Međutim, Komercijalna banka nije problematična danas. Ona je problematična od 2009. godine, kada se omogućilo da se pod pričom da je kriza tu negde i da treba da sačuvamo jaku banku, potrebno dokapitalizovati inače najjaču domaću banku koja ima i najveću štednju i onda 2009. godine je ušao u dokapitalizaciju Komercijalne banke, Međunarodna finansijska korporacija, Banka za obnovu i razvoj, Nemački investicioni fond, Švedski investicioni fond i mi smo uzeli obavezu da u sledeće tri godine dostignemo taj njihov nivo.
Znate šta je zanimljivo? Da je te iste godine ukinut porez na primanja preko 40.000 dinara koji je trebalo, na neki način, da stvori Vladi rezervu kojom će da izravna neprilike koje finansijska svetska kriza koja se prelila kod nas stvara ljudima sa manjim primanjima. Tu nismo priznali. Tu smo rekli – kriza više ne postoji, pa smo ukinuli taj porez, pa se više i ne kontrolišu primanja u upravnim odborima, ali smo ovde prihvatili obavezu da mi dostignemo nivo dokapitalizacije inače jake banke i danas se pravimo nacionalno osvešćeni, ekonomski osvešćeni, da mi ne damo tu našu komercijalnu banku.
To je priča za one koji žele da poveruju. Svi ostali znaju da smo zabrinuti zbog ovolikih kredita zato što se u Srbiji povećavaju krediti i iznos kredita i kreditna zaduženost, ali se ne povećava sposobnost države Srbije da se ti krediti otplaćuju. To je problem. To je ono što smeta svakom poštenom profesionalcu i verujem da 99% poslanika će vam upravo tu primedbu izneti. Ne smeta nama što se zadužujemo za infrastrukturne projekte, ali nešto ih ne vidimo gde su. Kao NIP, klaviri i krečenje i šta sve ne beše, ali nešto nismo videli velike projekte od NIP. Od čega ćemo da vraćamo? U 2011. je tri milijarde obaveza, po vašem priznanju iz Vlade. Kad kažem vaše, mislim na vladajuću koaliciju, ukupni izdaci za otplatu javnog duga u 2011. godini iznose 3.122.000.000 evra. Znate da nam je budžet blizu devet milijardi. Znači, trećina budžeta je u 2011. godini išla samo na otplatu kamata i glavnica.
Da li su tu svi krediti koji su uzeti u zemlji? Šta tretiramo domaćim, a šta starim kreditom? Da li kredit koji uzmemo u zemlji, ali ga uzmemo u evrima? To više niko ne zna. Tu se ni Narodna banka ni Ministarstvo finansija ne slažu kada nam daju podatke o tome. Kad dodate koliki minus stvaramo svakog meseca isplaćujući penzije, koje su prilikom formiranja Vlade podignute na nivo koji nije mogla da otrpi privreda, nije čudo što smo zabrinuti i ne paničimo, nego govorimo osnovano.
Da li je u Srbiji povećana sposobnost otplate tih kredita, time što neko radi, nešto proizvodi, pa plaća radnike, pa ti ranici imaju plate koji nakupuju robe, plaćaju poreze, doprinose, pa se to sliva u taj prazan fond Republičkog zdravstvenog osiguranja ili u ovaj budžet iz kojeg otiče gde god može i kako god može da ne kažem prvo sa 137 ili više agencija i da kažem najdirektnije gde se ne štedi nijedan dinar, jer ne bi imali aferu ovu o kojoj danas govorimo u Republičkom zavodu, da je neko hteo da sasluša izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama koje je predlagala jedna opoziciona stranaka i onaj ko kaže nemojte politikanskim, morao je isto tako uzvratno da se ponaša. Da prihvati zakon koji omogućava da država uštedi. I šta se dešava?
Mi ovde imamo sad primedbe u javnosti koje su jednom delu, šta ja znam Vlada nije dala izveštaj, sada mogu da kažem o jednom delu su i osnovane. Znate, neko kaže najbolji prijatelji vam daju najskuplje kredite. Kažu, da dobili ste kredit od Kineza, ali ti krediti podrazumevaju 0,75%, troška i na onaj deo koji ne potrošite, pa dovode svoje radnike, troše svoju robu ništa naše ne koriste, pa zapošljavaju svoje radnike drže ih u barakama. Gde je tu neki posredni efekat tog infrastrukturnog ulaganja. Čak i otvoreno, na primer, gospodin Vesand Dežer kaže – oni su vam evropski krediti nego ove koje dobijate od Kine, Rusije ili ne znam koga, jer su oni uslovljeni, a ja kažem i španski kredit za tramvaje je bio takođe uslovljen ako neko da se seća, a papiri svedoče.
Svako ko je u iznodici kao što je Srbija u iznodici, a sebe je svesno dovela u ovu iznudicu, prinuđen je da koristi takve nepovoljne kredite. Koliko su nepovoljni? Koliko ne zapošljavaju naše ljude Vlada se ne izjašnjava, jer joj nije stalo šta će građani o tome da misle? Šta želim da vam kažem – Zakon o javnim nabavkama ni direktive koje tretiraju javne nabavke ne uslovljavaju nijednu zemlju koja koristi strani kredit da angažuje samo njihove firme. To nije jednostavno tačno. I zakon koji je SNS predložila o javnim nabavkama tu direktivu je potpuno preuzelo iz zakonodavstva EU i čak je dozvoljeno pozitivna diskriminacija sopstvenih proizvođača.
Ali, je na to pitanje Vlada mora ovde morala da izađe sa odgovorom, koliko god da je zauzeta telefoniranjem i dogovaranjem oko vladinih poslova ili oko izbora možda bi se mogla odbiti ona primedba da se ova vlada nalazi u poziciji zatvorenika koji udara glavom u zid i nova zaduženja bez ikakve suštinske kontrole jesu, nadam se da ti ljudi greše put u dvoranu kažu – gde se igra sirtaki. Rečeno je duhovito, ali zaista nije vreme za duhovitost i u vreme kad sam počinjala da se bavim poslaničkim poslom 1992. godine stečaj za državu je bio nemoguć.
Danas, sa ovakvim načinom zaduživanja stečaj za državu postaje izvestan. Ne bih želela da se ovoj Srbiji desi da jednog dana neko kaže zgrada u kojoj treba kao narodni predstavnici da govorite, izvinite više ne služi toj nameni. Odlučili smo da bude turistički objekat za prikazivanje i da nam donosi prihod da bi vi mogli da izmirujete kredite koje ste uzeli, a niste osposobili privredu Srbije da te kredite vraća. Kako ću da vam dokažem da nismo osposobili privredu da te kredite vraća.
Mi po treći put unazad osam meseci dajemo JAT-u, novac koji nas je uverio da taj novac koji dobija jednostavno ne troši za namene koje su predviđene, nego da vraća svoje stare dugove i izvesno je da i ovaj kredit koji je sada od Komercijalne banke planiran, pošto je onaj prethodni potrošen za svega desetak dana i to potpuno nenamenski, a kažemo – treba da vodimo računa o namenskom trošenju kredita, da imamo neku razvojnu banku koja će se time baviti itd. Vlada je čula šta se desilo za desetak dana su sve potrošili novine su o tome pisale, dva, tri teksta i svi su se ućutali i ponovo su stali na šalter i tražili novi kredit.
Da podsetimo da je iz budžeta davana pozajmica JAT-u koja takođe neće biti vraćena. Da li je neko zaboravio da je JAT prodao upravnu zgradu, jedinoj uspešnoj kompaniji u ovoj državi, jednoj od retko uspešnih, Telekomu Srbija. A šta je uradio sa pilotskom školom i avionima i aerodromom u Vršcu? Predao je Agenciji za kontrolu letenja na ime prebijanja dugova. To je ona agencija koja je i danas naplaćuje monopol ove države i stavlja novac u sopstvenu kasu, mimoilazeći budžet onako kako su agencije, koja zove krivi toranj Pizi, prema kojem se svi upravljaju, nastavile da troše pare od građana, na monopolskoj poziciji, a mimoilazeći budžet.
To što je poznato da se JAT godinama nalazi u lošem stanju i da je u velikim gubicima, moramo da je rezultat lošeg rukovođenja od strane nestručnih, neprijatno reći, partijski kadrova. To može da se vidi iz izveštaja revizora svake godine, jer da li vi verujete, postojao je izveštaj u kome kaže da revizor uopšte nije mogao da zauzme stav jer su podaci haotični, protivrečni i nepotpuni. I kad bi taj JAT mogao da dobije negde kredit, da mu ova država ne daje garanciju ili se nezauzme za njega svojim leđima. A šta su leđa ove države? Džep građana i budžet koji oni pune.
JAT ima prilično i sporova sa otpuštenim radnicima koji dobijaju sporove zbog ne zakonitih otkaza. U NBS je to prošlo prilično nezapaženo jer je NBS imala para sa jedne strane, a sa druge strane Jelašiću ste omogućili da preuzme nadležnost nad svim sudskim sporovima koji se tiču posla NBS, pa čak i zaposleni nisu mogli da ostvaruju svoja prava zbog nezakonitih otkaza kao svi ostali, nego u okviru NBS, u JAT-u se i za to troši. Njima je isplaćena otpremnina za koju su obezbeđena sredstva iz budžeta, ali je postupak vođen tako nestručno pa su od strane suda rešenja poništavana. Nakon što su stotine radnika otpuštene kao ekonomski višak o trošku budžeta, rukovodstvo JAT-a je primilo stotine novih partijskih kolega u velikoj meri, rođaka, prijatelja, tako da danas po procenama JAT ima tri puta više radnika nego što mu je potrebno. A plate su, plate su preko dva puta veće od republičkog proseka. Neka me neko demantuje ako ne govorim istinu.
Da li je neko odgovarao za ove propuste? Ili će odgovarati, makar zato što se ovde zalažemo za njih kao država i stajemo nekom garancijom za njih, videćemo.
Ministar Mrkonjić je davno najavio da će pitanje JAT-a biti rešeno tako što će biti uzeti avioni od JAT-a, piloti i manji deo radnika, kao i linije i druga prava i da ta nova kompanija ne bi imala nikakvih obaveza za vraćanje dugova i kredita JAT-a. U ostatku JAT-a ostali bi samo suvišni radnici i svi dugovi i krediti. To je jedna Dinkićeva izmišljotina koja nigde ne može da prođe samo u Srbiji. Osnivanje nove kompanije, kako je tada najavljeno, u koju bi se preneli poslovi, avioni i deo radnika, a dosadašnjoj ostavili dugovi i višak radnika bez posla, to ne da nije u skladu sa zakonom nego nije u skladu sa obavezama koje imamo prema poveriocima, zato što oni neće da dozvole da budu tako oštećeni. Ko će na kraju da namiruje sve obaveze? Država i prema višku radnika i prema oštećenim poveriocima, što bi je koštalo po procenama negde oko dvesta i trista miliona evra. Ponavljam, da preciznog iznosa o stanju dugova u JAT-u nema. Postavlja se pitanje šta u opšte dobijamo ulaganjem državnog novca u jednu ovakvu kompaniju. Mislim da se otvara pitanje važenja dozvola za rad i prava na linije, jer suz dozvole i prava neprenosivi. To izgleda neko smeo sa uma.
Izvesno da novi akt ne bi mogao da nastavi obavljanje prevoza na postojećim linijama i korišćenja slotova, dok se ne razreši pitanje njenog pravnog preuzimanja od stare kompanije, kod stranih vazduhoplovnih vlasti, dok se ne isplate sve te obaveze, tako da bi novi akt morao da pribavi sopstvene dozvole da bi mogao da vrši tu delatnost.
Završiću deo priče o bacanju državnog novca u JAT još sa nekoliko rečenica. Stanje u JAT-u je odraz ukupnog haosa koje vlada u vazduhoplovstvu. Jedanaest godina unazad temeljito i temeljno i sistematski je uništavano sve što je u vezi sa vazduhoplovstvom. Smenjuju se rukovodioci na čelu najodgovornijih vazduhoplovnih organa koji sa delatnošću u kojoj se nađu sticajem okolnosti nemaju apsolutno nikakve veze u smislu obrazovanja ili iskustva. O dobronamernosti neću da govorim, reč je o rukovođenju kompanijama. Pokušaj da se ishitreno primene neki propisi Evropske unije izazvali su ogromne probleme, velike štete za domaće avio kompanije i vlasnike aviona, mnogi su brisani iz registra, srpskih registara aviona i upisali su se u registre drugih država i mislim da to Srbiji nikako ne može da bude i da joj služi na čast.
Već punih pet godina u ovoj oblasti nema ni stranih ni domaćih investicija zato što postoje problematični propisi i nezakoniti rad i Ministarstva i Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Dokaz je i da se primenjuje negde oko 50 propisa koji su zakonom stavljeni van snage, a u ovom domu sam vam pokazivala da je na osnovu nadležnosti Ministarstva za dijasporu nađen navodno osnov da se formira Direktorat civilnog vazduhoplovstva. U ovakvu kompaniju ne treba ulagati, jer država Srbija i da ima mnogo više od onog što ima, ne bi smela da ovako razbacuje novac. Hvala.