Gospodine Đuriću, ja sam nekih sedam, osam godina radila u školi sa uzrastom treća i četvrta godina usmerenog obrazovanja i verujte da sam umela sa njima da se lepo razjasnim, ali vaš način zaključivanja, pitanja koja postavljate, garancije koje tražite, teme koje otvarate, prevazilaze moje iskustvo i sposobnosti i ja više neću odgovarati na vaša pitanja ove vrste.

Ne bih mnogo toga komentarisala, ali zaista moram ove kriterijume za smenjivanje ili, da kažem, način za sklanjanje ljudi, kako to gospodin Đelić kaže. Mnogo je novca uloženo, kaže, za školovanje nekih. Pitam njega – na kojem je to on javnom konkursu ili kvalifikaciji došao da bude ministar ovde i to je trajalo dugo? Dugo je on nas učio onoj maksimi – ako si pametan, zašto nisi bogat. To je jedna od njegovih izjava koja najviše vređa, a jedan od zakona koji je donet kada se gospodin Đelić vratio posle osnivanja "Alpis kapitala" i "Alpis investmenta", koje je lažno predstavljao bankom za ulaganje i konsalting kućom, koji nisu imali otvorene ni žiro račune kada je naplaćivao savetovanje u privredi Srbije, govori o tome da ste vi tada doneli Zakon o Vladi prilikom osnovanja Vlade, gde ste rekli da član Vlade ne može da obavlja posao koji je u sukobu interesa sa njegovom osnovnom funkcijom. To je bilo smejanje u lice javnosti Srbije i izigravanje člana 162, klauzule o zabrani konkurencije, gde prodavac boje i lakova ne može da ode i da se zaposli u roku od šest meseci u drugu prodavnicu boja, ako sa sobom ponese spisak onih koji su kupovali boje i lakove u toj radnji, zato što zloupotrebljava povlašćene informacije.

Danas, kada uz formiranje nove vlade donosimo zakon o Vladi, gde broj agencija i drugih organizacija, za koji i ne znamo koliki je, ne samo mi kao neko ko je do juče bio opozicija, nego ne znaju ni državni organi koliko je tih i takvih organa i organizacija, i koje pokušavamo da stavimo pod kapu države, republičkog budžeta i svih ostalih, vi se usuđujete da govorite o članu koji predviđa da se visoki državni službenik na položaju, koji nije ostvarivao svoj posao, koji može da bude smenjen, dovodi sada u ne znam kakav položaj.

Ko je doneo, gospodine Đeliću, odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje? Jednom takvom odlukom, odnosno nazvali ste je zakonom, a nije bio detaljan ni koliko jedna uredba, rekli ste – ukoliko ministar proceni, pa takođe nije bilo kriterijuma. Otpuštali ste ljude iz republičke uprave i na lokalnom nivou. Lokalnim samoupravama ste stavili ovakav uslov – ukoliko ne smanje broj zaposlenih obustaviće se prenos sredstava transfernih sa republičkog nivoa na opštine. Šta ste vama ostavili kao republičkom organu obavezu? Da donesete sistematizaciju do 31. decembra te godine. Recite mi, gde vam je tu, ne mogu da kažem moral, gde vam je svest o sećanju građana koji su otpušteni? Hajde da su drugi zaboravili, ali ljudi koji su otpušteni iz te vlade na osnovu takvih ocena, bez ikakvih kriterijuma. Nemojte molim vas, stvarno imajte mere.

U vreme tehničke vlade, rekoh danas, doneli ste odluku da primite još 40 ljudi u Ministarstvo finansija i povećali ste broj sa 347 na 387. Da li je to tih koji su se usavršavali, putovali ili ne znam šta? Šta ste još uradili? Agencija za restituciju, ustanovljeno Zakonom o restituciji, je trebala da počne da funkcioniše 1. decembra 2012. godine, ali da se ukine ona ranija Direkcija za restituciju koja, kako čujemo, broji 200 ljudi. Nije ukinuta, a nova je počela da funkcioniše. Kome vi stavljate primedbe?

Ovo o čemu govorim, govorim na osnovu "Službenog glasnika" gde je objavljena ova odluka o kojoj govorim. Da li su sve objavljene? Da li je objavljena ona inovirana Miloševićeva uredba o nagrađivanju zaposlenih u organima i organizacijama koje su doprinele rastu državne administracije, gde ste radili pravno pokrivanje nezakonitih isplata saveta, komisije i svega ostalog? Aktivirali ste uredbu iz 1997. godine da bi mogli da povećate te naknade sa tri prosečne plate na pet. Za koju vrstu inoviranja? Tamo gde držite ogroman broj ljudi po ugovorima o privremenom radnom angažovanju, koji rade najteži deo posla, dok najveći broj ostale gospode tek telefonski da saglasnost na neku odluku Vlade. Možda je i ova tako doneta, na takav način doneta.

Zaista vas molim, imajte mere i budite spremni da shvatite, 20. maj je prošao, izborni rezultati su objavljeni. Vladajuća većina je stvorena, priprema se da donese vladu. Zadužili ste ovaj narod i nas kao poslanike mnogo čime. Da li vi mislite da se mnogi od nas ne sećaju da su stradali samo zato što su bili radno sposobni od 2000. godine do juče, do danas, da su mnogi ljudi mobingovani samo zato što su bili iz drugih partija? Uzmite i vidite koliko je takvih pritužbi i bolesti onih koji idu obično uz to, uz stresnu situaciju. Kažite koliko je kadrova ostalo bez posla. Ja ću vam doneti fasciklu onih koji su slali svoje dosijee gde su bili naterani da odu, jer su sedeli u odeljenjima koja se zovu "kaznione". Ili ste ih opterećivali sistemom pretrpanog stola, ili ste ih kažnjavali ne davanjem posla.

Nemojte da govorite na taj način o nečemu što tek počinje. Zaista treba da imate mere i reda. Ne očekujem da verujete u nas. Mi ne pravimo ovu vladu zbog prošle vlade kojoj je istekao rok trajanja, koja je na silu četiri godine trajala. Mi želimo da građanima Srbije bude bolje. Vi morate da budete svesni šta vas je dovde dovelo, upravo taj nedostatak osećaja za stvarnost, da je postojalo nejednako pristupanje uslovima, od one pravosudne akademije, gde su neki mogli da uđu i da se usavršavaju, a drugi nisu mogli nigde. Koliko je takvih pristupa za zapošljavanje bilo bez ikakvih kriterijuma? Sada vam smeta što ovde piše da će neko u roku od 45 dana što nije ostvarivao. Znači, merljivo je, treba da se dokaže. Vi mislite da smo mi toliko neprijatelji građanima Srbije da napravimo još jednu tzv. uspešnu reformu u kojoj dve godine sudije ne rade, a primaju platu, potpuno nezakonito, da bi sada dobili nalog da ih sve vratite? Da li vi mislite da smo mi toliko neprijatelji sebi i svojim građanima da to uradimo i ponovimo, jednu neustavnu odluku donesemo? Ili postoje kriterijumi za merenje i ocenu uspešnosti?

Morate da shvatite da postoje ljudi koji znaju i hoće da rade, koji se pošteno odnose, ne prema svojim stranačkim kolegama samo, nego prema svim građanima. Zato, kada optužujete, unapred optužujete, imajte na umu da iza vas postoji brdo materijala koji nam je dostupan i da je neko ko je zloupotrebljavao informacije o dugu Srbije u pregovorima, da će jednog dana moći da bude procesuiran. Makar vas to molim, lično vas molim da imate na umu. Izvinjavam se što sam bila preduga.

Upitila bih kolegu Milisavljevića, koga izuzetno uvažavam, da pita kolegu koji je bio ministar poljoprivrede – kako je on uspeo da zaposli dve hiljade ljudi u Ministarstvu za poljoprivredu od vremena kada se najaviše izbori, koji su bili savetnici, a njima je to bilo prvo radno mesto? Koliko nam je poznato ni jedna edukacija, ni seminar nije napravljen. Znači, ti koji su završili tako težak i uvažen fakultet sa desetkom, ne ponižavajući poljoprivredni fakultet, u svrhu partijske promocije nađoše posao, bogami beše i reklama sa njima na TV, a ti i takvi ljudi nastave da rade politički posao, partijski, a ne stručni. Zato se suočavamo, kao društvo, danas sa činjenicom da moramo da rešavamo višak birokratije, jer nas sve kredibilne svetske institucije proglašavaju neatraktivnom zemljom za ulaganje, jer imamo visoki broj zaposlenih koji nemaju nikakve efekte.

Očekujem od ove vlade da će te i takve studente, koje nije uspela u roku od tri godine da zaposle, verovatno im naći posao i gospođa Slavica Đukić Dejanović i gospodin Žarko, ali u jednom zdravstvu u kojem će zaista moći da se plaćaju doprinosi, gde neće biti zaštićenih i gde će poreska uprava da radi svoj posao, a ne da se žuta i ostala štampa bavi spiskom zaštićenih poreskih obveznika, koji ne plaćaju porez. Znači, celina sistema u kojem želimo da podstaknemo ne samo najbolje, ni jedna država ne živi samo od najboljih, nego i od prosečnih na kojima stabilno stoji svaka država, ali tako da ih ne finansiramo ni na kredit, ni da roditelji uzimaju zajmove i keš kredite da im plaćaju školarine, nego da finansiramo kadrove koji su potrebni. Kadrovi kod kojih će moći kada ode bolesnik da se pregleda ne da čeka tri godine na neki pregled, što je samo deo problema koji sam nabrojala, koji čeka Vladu koju ćemo izabrati ovih dana. Sve u svemu, ne kažem da ćemo moći sve i odjednom, ali zaista je ostalo mnogo problema koje ova sledeća vlada treba da rešava. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, da li ste izlazili pa niste čuli kako su nastupali poslanici, više nije ni bitno. Pitala sam kolege šta ste po obrazovanju, kažu – pravnik i tim pre sam iznenađena delom vaše diskusije. Bojite se da li će pod imaocima javnih ovlašćenja čiji će rad biti kontrolisan biti podvedena Narodna banka, zaštitnik građana ili ombudsman? Četiri puta sam vam rekla da u Ustavu to jeste nešto što ne potpada pod Zakon o vladi, a sad moram da vam pročitam. Zakon o državnoj upravi član 46. kaže, gde se govori o nosiocima i imaocima javnih ovlašćenja i kaže da se nadzor nad radom sastoji od nadzora nad zakonitošću rada organa državne uprave i imalaca javnih ovlašćenja i da taj nadzor vrše ministarstva. Koje ministarstvo vrši nadzor nad Narodnom bankom? Koje ministarstvo vrši nadzor nad ombudsmanom, nad zaštitnikom građana? Direktno su podređeni samo Narodnoj skupštini i vi bi kao pravnik morali da pravite tu razliku i ja sam vam rekla - naveli smo imaoce javnih ovlašćenja na republičkom nivo. Odvojili smo čak lokalne organe samouprave i sad nije ni važno da li vi pravite tu razliku i poznajete tu oblast, važno je to što unosite kod građana nejasnoću da će se ova vlada baviti onim za šta nije nadležna po zakonu, a kamoli po Ustavu.

Molim vas da više niko od vas ne pominje takve stvari, jer to nije predmet nedoumice. O tome vrlo jasno govori zakon o državnoj upravi.

Upravo sam poslušala predsednika poslaničke grupe da se javim na kraju, da više građane ne nerviramo ovom raspravom, ali evo, kad Bog hoće, ono i vreme pomogne, a i predsednik Skupštine.

Gospodine Konstantinoviću, zaista ne razumem vas kao pravnika. Jedino čime mogu da objasnim tu ekstenzivnost vašeg tumačenja imaoca javnih ovlašćenja je sledeće – zaboravili ste da razgovarate, zaboravili ste da slušate, ne samo narod, nego i sagovornika. Sve vreme vam tvrdim da smo vodili računa o nosiocima javnih ovlašćenja, imaocima, kako ih definiše Ustav, nad kojima nadzor vrši ministarstvo i donose propise, kao i ministarstva. Ne vrši ministarstvo nadzor ni nad jednim od tih organa koje ste pominjali.

Zakon o državnoj upravi, rekli smo vam, biće i sledeća faza, kao i Zakon o državnim službenicima, gde ćemo, čim se steknu uslovi, urediti i primanja, ne da taj pomoćnik koga ste malopre pominjali ima pet plata predsednika Skupštine ili predsednika države, kako god se on zvao, da uredimo hijerarhiju i da vratimo značaj institucijama. Ako vi ne razumete zakon koji ste vi pisali, onda ću ja vama da kažem. To što vi vraćate nas samo na agencije, nije to slučajno. Ne radite vi to samo zato što ste zaboravili da razgovarate, nego zato što postoji, ne šuma, nego džungla institucija koje naplaćuju od građana razne vrste naknada, parafiskalnih nameta za monopol u vršenju posla koji im je dala država, od dozvola za pecaroše, do dozvola za neke helikoptere, do potvrda da li ljudi i koliko imaju akcija u Centralnom registru, do možda i one agencije koja naplaćuje izveštaj da ste imali udes na moru, jer imamo i Agenciju za udese u pomorskoj plovidbi. Koliko se njih zovu posebni organi, neki se zovu ustanove, a da to, u stvari, nisu i vrlo preciznu razliku, po njihovom značaju u uključenosti u sistem državne uprave i nadzor Vlade koja je odgovorna građanima, vraćam se na početak, odgovor je na građanima, jer građani biraju Vladu i ministre. Ova vlada je rešena da stavi na uvid građanima – ko je dužan da nad tim koji njoj naplaćuju, nezakonito ili previše, stavi ne šapu, pa da ne znate, nego kontrolu i proveri i visinu troškova, da bi svaki od građana mogao da živi bolje, a da državni činovnici, koji rade svoj posao kako treba, primaju pristojnu platu i da to ne bude ozloglašeni posao birokrate koji je, zahvaljujući vama u velikoj meri, unazad 10 godina sveden na ponižavajući pežorativni termin, a ne bi smeo da bude. Za vraćanje dostojanstva i građaninu i radniku državne uprave borimo se ovim prvim zakonima, što ne znači da nismo spremni da prihvatimo svaku sugestiju, jer nisu svi najbolji na trenutno pobedničkoj strani. Ima dobrih ljudi, saradnika, pametnih i među vama i mi ćemo rado da prihvatimo sugestije.

Ja se više neću javljati.

Pre svega želim da podržim izbor gospodina Nebojše Stefanovića svog stranačkog kolege koji je kandidaturu za ovo mesto dobio od najviših stranačkih organa, zaslužio je svojim načinom rada, saradnjom, ali i negovanjem tog duha tolerancije i načina ophođenja sa kolegama u stranci, svim ostalim političkim prijateljima i onima koji sebe doživljavaju drugačije, a mi ih sve smatramo samo političkom konkurencijom.

Porodičan je čovek, brižan otac i nije to nebitno za ovu funkciju. Samo oni koji se sa odgovornošću odnose prema budućnosti svoje dece, ako imaju sreću da ih imaju lično, ili prema deci svojih prijatelja ili rođaka, znaju da pokažu odgovornost prema čitavom društvu i budućnosti. Ovo mi nije bila stranačka obaveza da kažem, jer je gospodin Vučić rekao dovoljno.

Ali, imam obavezu da zbog građana Srbije, zbog svih članova SNS, zbog svih onih koji su glasali za nas reaguje na obmanu koja je izneta ovde u Skupštini gde je zaista dobra volja koalicije koja je stvorena kao parlamentarna većina, koja će tvoriti Vladu, da pokaže duh tolerancije i saradnju sa opozicijom, donela odluku da određeni broj odbora dodeli na rukovođenje opoziciji i da to jeste dobra volja, a ne ni zakonska obaveza. Pokazaću taj član 23. Poslovnika, svog Poslovnika iz prošlog saziva koji je išaran sa nekoliko rečenica koje sam dužna da pročitam zbog istine.

Amandman gospođe Nade Kolundžije, podmetnut, nema druge reči kad neko podmetne amandman o kome se nije razgovaralo u proceduri, 27. septembra 2010. godine i glasio je – da u sastavu odbora prilikom utvrđivanja srazmernog učešća poslaničkih grupa u ukupnom broju članova i zamenika članova odbora obezbeđuje se većina onih stranaka koje čine parlamentarnu većinu. Da, to je rekao i Aleksandar Vučić.

Ali, moram da ponovim jer sam zapisala i danas pitam, i uverena sam da ova koalicija nikada neće doći u takvu opasnost, da li je dovoljno da budete vlast i da li je dovoljno samo da imate toliko mnogo drskosti da predložite mehanizme koji poništavaju osnovne postulate parlamentarne demokratije. I da danas vi koji ste bili dovoljno drski i verovali da nikada nećete sići sa vlasti zamerate nekom ko želi da bude tolerantan i daje uverljive dokaze za to, govorite nije reč o vašoj dobroj volji, nego to je procedura. Čemu srazmerna mogućnost uopšte upisana tada u Poslovnik, pitala sam, ako je vi ovde brišete? Da li je sila, neobuzdana moć koju je vlast pokazivala u ono vreme razlog da se danas ovako razgovara, ne pitam jer ne želim da se ona nastavi. Mi nećemo ničim doprineti da onaj koji ima većinu dovodi u pitanje demokratiji, jer želimo da sarađujemo sa svima onima za koje je glasao narod.

Želim koleginici Gordani Čomić, koja je na prvim konsultacijama pokazala taj duh tolerantnosti, da zahvalim i nadam se da će u duhu razgovora gospodina Antića, i gospodina Vučića, i svih ostalih iz koalicije taj duh saradnje u ovom visokom domu zaista da bude i postignut.

Ne postoji ta vrsta dovitljivosti i glume demokratije koja može da zavara građane da ste zaista za demokratiju i da zaista niste prigovorili našoj dobroj nameri da opoziciji prepustimo stvarno i na rukovođenju jedan deo odbora.

Čemu služi pravo da neko ima predsednika odbora iz opozicije ako vi to pravo poništavate ovakvom odredbom? Nećemo da glumimo demokratiju, hoćemo da ona stvarno postoji. Sve vaše argumentacije ovde su suviše i više se neću javljati za reč.

Hvala. Dnevni red koji danas imamo pred sobom je izraz krajnje nužde vlasti jer je reč o potpisanim ugovorima Vlade za koje nećete dobiti novac ako se ne ratifikuju u ovom domu ovde i jedini razlog zbog kojeg mi danas sedimo i razgovaramo o ovim zakonima i razlog zbog kojeg ste pristali da otrpite sve ono što ćemo vam argumentovano reći jeste novac i želja da opstanete zadužujući se još malo. Kad kažem još malo to u novčanom smislu nije ni malo-malo, ali u vremenskom smislu jeste zadnja prilika.
Po dnevnom redu koji ste nam danas dostavili što kredita, što garancija gde ste primarni dužnici, ova vlada će samo na ovoj sednici koštati građane Srbije, otprilike milijardu i 350 miliona evra. Sve smo valute konvertovali u evro plus minus 3% razlike u kursu, ali današnja sednica i sutrašnja možda, sutrašnji rad, ali ovih 27 tačaka, zaduženje i sporazumi, vrednosno iznose milijardu 350 miliona evra.
Ali, nisu svi jednake težine. Japanski kredit niko neće osporvati, čak i kredite kojima se ulaže u Elektroprivredu Srbije, pretpostavljam da neće osporaviti u punoj meri.
Mnogi od nas se pitaju zašto se nije našao i kredit za Agenciju za borbu protiv korupcije, za kupovinu one famozne zgrade čiji je vlasnik bila ova država, prodala je za milion i 200 hiljada evra, a kupila je, ili namerava da je kupi za Agenciju za borbu protiv korupcije u kojoj ona sada sedi u zakupu za 4,5 miliona evra i to od suvlasnika nekog ko se danas naziva supruga gospodina "Limuna" o čemu je štampa pisala.
Da li smo bili dovoljno jasni u javnosti pa se taj kredit nije našao na dnevnom redu, to ne znam, ali samo tih 4,5 miliona nema u okviru ovih milijardu i 350 miliona, ali ima mnogih kredita koji otvaraju principijelno pitanje. Mene ovde u ovom trenutku mnogo ne zanima, mada ne mogu da ne prenebegnem činjenicu da Galeniku vodi SPS, da neko drugi vodi JAT, pa o njemu ne govorimo, ali principijelno mi imamo kao država problem neuređenog odnosa prema preduzećima čiji smo osnivač. Izvinjavam se gospodi socijalistima, njima će biti najneprijatnije, ali je principijelan primer upravo – Galenika. Ona za koju mi danas treba da damo garanciju i to od 70 miliona evra za refininasiranje postojećih kratkoročnih obaveza jeste preduzeće za koje ste nam u obrazloženju rekli da je zapalo u tešku situaciju prouzrokovanu, citiram – padom prodaje lekova, ali nemogućnošću naplate potraživanja koje zajmoprimac ima prema veletrgovcima lekova, a što je ugrozilo sposobnost preduzeća da u roku servisira svoje obaveze.
Ali, kada vam je 2009. godine u ovom istom domu postavljeno pitanje da li je tačno da je 9. decembra zaključen ugovor između Galenike i Velefarma, po kome Galenika treba Velefarmu da proda lekove za milijardu i 100 miliona evra, da li je tačno da je ovaj ugovor zaključen dan uoči poskupljenja lekova? I da li je tačno da je rok plaćanja tih lekova 210 dana od dana isporuke?
Postavljeno vam je i pitanje 19. marta 2009. godine, blagovremeno, zašto je ovakav ugovor zaključen, znači onaj koga ga postavlja već ima dokument u ruci, samo traži potvrdu od Vlade i kaže zašto je takav ugovor zaključen i kolika je to proizvodnja lekova Galenike za milijardu i 100 miliona evra? Da li je to uopšte neki ugovor koji ima realnu osnovu u interesu siromašnih građana Srbije da se snabdevaju jeftinim lekovima ili je po sredi nešto drugo? To je bilo pitanje. Odgovor je potpisao potpredsednik, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika, gospodin Dačić koji je rekao da je u skladu sa Zakonom o lekovima, itd, itd. Niti Ministarstvo trgovine i usluga, ni Ministarstvo zdravlja nemaju nadležnosti nad onim što je poslovna politika Galenike, niti citiram – mogu imati informacije koje se tiču ugovorenih odnosa samostalnih privrednih subjekata, odnosno oni ne znaju da li je zaključen i kakav sadržaj ugovora o prodaji lekova između A.D. Galenike i A.D. Velefarma, s obzirom da za to ne postoji pravni osnov ni obaveza proizvođača lekova i veledrogerija da navedenim ministarstvima dostavljaju zaključene ugovore.
Ako Vlada ne zna da je njen osnivač zaključio ugovor u vrednosti od milijardu i stotinu miliona evra dan uoči poskupljenja, po kojem plaćanje lekova treba da bude 210 dana dugo. Otkud pravo Vladi kao osnivaču da građanima Srbije ispostavlja račun za garanciju za tu istu "Galeniku"? Možete li da budete kao Vlada osnivač samo u trenutku kada "Galenika" ima problem i kada ima određene obaveza prema isporučiocima a niste osnivači i nemate nikakva prava kao Vlada nad "Galenikom" čiji ste osnivač u trenutku kada ona preuzima obaveze.
To me je tako podsetilo na rečenicu koju sam čule juče-prekjuče gde se jedan gradonačelnik brani, kada su ga optužili u izveštaju DRI da je napravio zakonski prekršaj i citiram ga: "I zamislite oni od nas traže da dokažemo da nismo krivi?" Pa to pravilo ste uveli u ovoj skupštini u svim postupcima, ali vam smeta kada vi kao vlast to treba da poštujete. Ovde se ravan obaveza i odgovornosti mnogo jasno vidi i ne može da se prenebregne. Imate li upravni odbor u "Galenici"? Vlada jel ima svoje predstavnike? Jel imate nadzorni odbor?
Da li su oni dužni da vam dostavljaju izveštaj o tome kuda srlja "Galenika"? Kakve komercijalne i poslovne ugovore sklapa? Ili je bitno da se u 570 javnih preduzeća nađe 11800 uglavnom, partijskih kadrova koji godišnje koštaju državu, po proračunima nekih ekonomista, 155 miliona evra? Čemu služe ti upravni odbori? Čemu služi trošenje ovog novca iz budžeta za njihove naknade ako Ministarstvo trgovine i usluga i zdravlja nije bilo obavešteno šta se u "Galenici" dešava i ako jedan ovakav odgovor dobije poslanik koji je postavio pitanje od ove Vlade, iste ove Vlade, sa kojom danas razgovaramo o ovom kreditu? To je ono što kažemo, sada pričamo priču da je partizacija države.
Ne može država da se povuče iz oblasti u kojima treba i mora da ima nadležnosti. Srbiji treba "Galenika". "Galeniku" treba sačuvati, ali ne treba dozvoliti da "Galenika" dođe na ove grane ovakvim ponašanjem za koje je neko bio još 2009. godine javno upozoren da se dešava sve i svašta.
Ne može se država izvući iz oblasti gde mora da vodi računa o bezbednosti građana, o zdravlju građana, pa u jednom delu i obezbeđivanju uslova za stanogradnju, ali i u postojanju domaće avio-kompanije, ali ne tako da JAT-u date kredit, mi ovde garantujemo, a on to potroši na dospele obaveze i sada se pojavljuju spasitelji koji su opet prečicama i rentiranjem političkih prijateljstva došli do novca, umesto da otvoriti JAT na berzi i da kupuju ljudi.
Ima jedan sloj ljudi u Srbiji koji je legalno došao do nekog iznosa novca i koji bi možda kupio akcije jedne takve kompanije. Zašto da država Srbija nema svoju kompaniju? Zašto bacate u burad bez dna i u burad koja imaju probušeno dno? I znate gde bacate taj novac.
Ovde gde se upozoravate da ne radite to vi se pravite da ne čujete da ne razumete i kažete – nemamo nadležnosti, ni jednim zakonom to nije dozvoljeno, ali vam zakon, sada ću da vam kažem i koji, kažete ovako – ustavni osnov da garantujemo za "Galeniku" Republika može da da garanciju za izmirenje duga pravnih lica čiji je osnivač po članu 16. Zakona o javnom dugu.
Da li vas taj član 16. Zakona o javnom dugu ili neki drugi zakon o javnom dugu obavezuje da vodite računa o mogućnosti privrede i građana Srbije da servisiraju dugove u koje ulazimo zbog toga što država ne kontroliše preduzeća u kojima je osnivač a za to ima mehanizme i za to ima imenovane ljude i za to trošimo novac iz budžeta, rekoh 155 miliona evra za blizu 12000 ljudi u upravnim i nadzornim odborima.
Kažete došli su u lošu situaciju zato što im veledrogerije nisu plaćale. Čija je obaveza da razmišlja o donošenju zakona o rokovima plaćanja? Ko je ponovo napravio u Srbiji takav dužnički čvor koji se neće moći razvezati lako i koji jeste Damoklov mač koji visi ovoj privredi i državi nad glavom? Kako je moguće da jedno javno preduzeće duguje izvođačima radova kao što "Galenici" duguju veletrgovine a da to isto javno preduzeće ili lokalna samouprava sebe predstavlja uspešnim i to grandiozno uspešnim preduzećem, a sada ću preći na taj sledeći kredit.
Znači, ne mogu da glasam za garanciju za "Galeniku", jer niste na vreme reagovali znajući šta se u "Galenici" dešava.
Nas ne zanima da li vi držite telefonske sednice, da li možete međusobno da se gledate, nas zanima da sačuvate ono što državi Srbiji treba, jer kada nam treba lek za srce, pa ne možemo da ga nađemo, jer ne može da se uveze, kažu, proizvodi ga "Galenika", ali se dobija samo ispod ruke. Gde su to one crne, burne 90-te godine, ponovo se pojavljuju, na ulici i u apoteci.
Čime ste se vi u međuvremenu bavili? Opstajanjem koalicije i isterivanjem mandata do kraja. Neka to građani cene, mene brine "Galenika" koja mora da opstane, "Galenika" koja ima preveliki broj zaposlenih, ali isto onako kako su u Vladi po onome što sam pratila na sajtu uprave za upravljanje kadrovima, koja je raspisala konkurs za 163 novozaposlena radnika, a da u isto vreme kaže da je svaki treći zaposleni u upravi, da ne radi ništa.
Dakle, 163 novozaposlena ima Vlada po evidenciji koje su javno dostupne. To je isto radila i "Galenika", ovo nije izuzetak. Ovo je pravilo ponašanja i ono mora da se promeni. Odgovornost države prema građanima kao osnivača, pogotovu za ova i ovakva preduzeća.
Dozvolili ste čak da u jedan od ovakvih kredita, a reč je o kreditu za Grad Beograd, most i prilaznice da ne detaljišem mnogo tehnički, da se garancija pretvori u direktan kredit.
Dobili smo Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji gde je u stvari u obrazloženju napisano – biće rezervisana sredstva. Ne, biće, sredstva za ovaj zakon će biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije, čak se ne kaže, ako padne na teret rata kredita Gradu Beogradu, pa je ne izmiri, budžet Republike Srbije ima rezervisana sredstva pa će od toga da upotrebi za vraćanje po garanciji tog dospelog kredita. Ne, čak piše u članu 2. garant u svojstvu primarnog dužnika, znači prvog dužnika, a što se ovo zove garancija, jer ovo je ugovor o kreditu, ljudi. Ovo bi vam profesor sa ekonomije dao peticu i rekao, ne pojavite mi se na ispitu za sledećih godinu dana.
I to kaže, ne samo u svojstvu jemca, neopozivo i bezuslovno na prvi poziv mora država da plati, čak po zahtevu član 3. za prevremenu otplatu, čak ne kada dospe kredit, rata, nego prevremena otplata, pa kaže – garant, država Srbija se ovim putem neopozivo odriče prava na bilo kakav prigovor, a težina ovog papira je 90 plus 70 miliona u dva kredita koja su po ovoj nameni uzeta za Grad Beograd.
Šta je interesantno, ugovor potpisao sekretar, grad koji ima da plaća nezakonito vaspitačice, pa se krije iza njih, a u stvari ima mnoga nezakonita trošenja kada nabavi ugalj, pa nema nikakve dokaze da se taj ugalj za škole zaista našao u nekom skladištu. Nema papira, jer to radi neka agencija, ali se krije iza vaspitačica, troši potpuno nezakonito i kaže, ja to mogu, ja sam dobrodušan, normalno, lako je biti galantan kad drugi plaća o tuđem trošku.
Ovde se nakačio na budžet, lepo sa navodnom garancijom, gde smo primarni dužnici, ništa ne smemo da pitamo, sve odmah treba da platimo i to možda i ne bi bilo tako sporno, da vas pitam - od kada je to državni sekretar ovlašćen da potpisuje u ime Republike Srbije ugovor? Potpisano treba ovde samo ratifikovati. Šta je sporno? Sporan je izveštaj revizora koji je u svom izveštaju za 2010. godinu u vezi sa ovim kreditom i gradnjom mosta sa prilaznicama napisao sledeće: "Poštovani građani Srbije", odavno nisam pročitala nešto ovako zanimljivo, "plaćanja konsultantu iz kredita za koji mi garantujemo", u stvari smo primarni dužnici, znači, kreditni dužnici, "direktno se vrši iz kredita, koje daju međunarodne organizacije, u ovom slučaju Evropska banka za obnovu i razvoj, a direkcija vrši prenos obračunskog naloga u korist i na teret", samo da prođe preko naših računa.
Direkcija grada Beograda je u 2010. godine na ime ispostavljenih faktura konsultantima koje su plaćane po odabiru, tamo nekoga uopšte ne znamo zašta i kako obračunala i platila obaveze po osnovu PDV u vrednosti od 46,7 miliona dinara, samo PDV. Šta je zanimljivo? Vi verujete, građani Srbije, da je mimo Ustava Srbije tenderska dokumentacija za ove usluge, za upravljanje i kordinaciju aktivnosti i upravljanje projektom samo na engleskom jeziku. U državi Srbiji sastavljena je samo na engleskom jeziku. Evidenciju o ostvarenim satima rada za konsultante ne potpisuju ovlašćena lica direkcije, već to čini sam konsultant.
Pitam gospodina sekretara – da li mogu da podignem trošak svog putovanja, da mi neko od vas tu ne dostavi spisak gde ja treba da potpišem, da me vide fizički vaši ljudi da bi mogla da podignem trošak za dolazak. To je jedino što primam u Skupštini. Gde to ima da neko sam, da li vaši radnici mogu sami sebi da potpišu prekovremene sate? Da li postoji ovo negde u nekom preduzeću u Srbiji, po nekom kreditu? Konsultant sam sebi potpisuje i to sve vredi 450.563.557 evra, ne 160, ne 420. Sa onim što ste molili Ministarstvo finansija da vam otpišu PDV i onim što su obračunati, strana od 118 do 129 ne osporene dokumentacije koji je državni revizor utvrdio. Most sa prilaznicama košta 450 miliona evra koji se troše na ovakav način. Za ovo da vam garantuju građani Srbije da bi dobijali poklon za Novu Godinu lepo osvetljen u vrhu, a da se dole ne vidi blato. Izvinite i od odlazeće vlade je mnogo. O ostalom, u nastavku diskusije.

Zahvaljujem gospođo Čomić. Naši bi rekli, ako koza laže, rog ne laže. Ako imate pred sobom dnevni red onda ćete videti da je od 13 projekata o zaduživanju ili garancijama, njih 11 iz 2012. godine, a samo 2 o Galenici, i o unapređenju objekata pravosudnih organa Republike Srbije i Evropske investicione banke nose datum jedan 27. decembar 2011. i drugi projekat nosi datum 26. decembar 2011. godine. Svi su u vrlo kratkom roku od Vlade stigli do Skupštine i svi su iz 2012. godine, a taj o mostu na Adi je potpisan kao ugovor 25. januara 2012.

Lično, apsolutno ne pristupan politički razmatranju ove teme i trudila sam se da principijelno govorim o problemima finansiranja nekih preduzeća gde se država kao osnivač ne ponaša dovoljno odgovorno, ne prihvatam da se kaže, da su to stari krediti koji su čekali, stare ratifikacije. Još jednom, garancija gde ste primarni dužnik, gde se od zajmoprimca uopšte ne traži ni tri dana da izvrši obavezu, nego direktno od vas, se ne može tretirati drugačije nego kreditom gde piše i niko nije rekao da ne piše, naprotiv piše da su u budžetu Republike Srbije obezbeđena sredstva i da će ova garancija nemati svojstvo garancije, nego kredita koji će se klasično izmirivati iz budžeta Republike Srbije. Hvala vam gospođo Čomić.

Zahvaljujem se gospođo Čomić.
Nastaviću priču o ovih 13 zakona o zaduživanju i posebno ću da posvetim pažnju JAT-u, kao vrlo neracionalnom načinu da se potroše pare gde se presipa iz šupljeg u prepuno i tamo gde se preliva a niko se ne trudi da zadihtuje sve one prozore gde ulazi hladan vazduh, a pričamo o energetskoj efikasnosti i pričamo o gradnji zelenih kuća, ali ne pričamo o načinu kako da budžet zaštitimo od suvišnog curenja novca tamo gde to ne treba. Neću da kažem, neću govoriti ni politički, a kamoli politikantski, ali neka to procene oni koji me slušaju.
Žao nam je "Galenike", što je zapala u dužnički čvor. Postavljam pitanje – da li građanin može da dođe u apoteku i da kupi lek a da ga ne plati bez recepta? Ne može. Mi smo se kao država Srbija pretvorili iz prosjaka sa štapom u prosjaka sa šeširom, nažalost svih nas, ali ne možete da isprosite lek u apoteci. Ne možete ni ako ste bolesni i zdravstveni ste osiguranik, nažalost imam iskustvo iz porodice da dobijete čak i pravo na lek koji kontinuirano treba da se dobije ili injekciju koja se prima ako nemate specifičnu vrstu bolesti koje su neki stručnjaci procenili da možete da dobijate na recept pa da taj lek, na primer vrlo skup, plaćate umanjeno. Kako to da se desi da bude rupa u naplati u "Galenici" u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje ja imam samo dva moguća odgovora. Dva odgovora koja su stvarnost. To je da afere kojima se sada bave istražni organi, policija, sudstvo a jedna je iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u toku procesuiranja, kako se to kaže, to su vakcine, jeste samo jedno od otkrivenih. U ovom domu pred vama sam otvarala problem novih zdravstvenih legitimacija, nenormalno visokih cena gde je opet neko trebao da bude dobar i da dobije proviziju, što da ne kažemo srpski, a na teret sredstva koja se prikupljaju iz doprinosa za zdravstveno osiguranje i iz Republičkog budžeta. A ko ne plaća doprinose za zdravstveno osiguranje? Pa danas smo čuli. Ovih dana saznajemo, onima kojima ne mogu da se overe zdravstvene knjižice, navodno se zakon poštuje, a to su neka preduzeća koja navodno država neguje, forsira a sve prebacujući teret nekom ranije, da je morao to da radi sa železnicama, sa "Zastavom" ili ne znam kime.
Da li postoji jedan dan kada ćemo shvatiti da od tog dana mora da se poštuje zakon i da porez moraju da plaćaju svi i da niko ne može da dobije robu a da je ne plati ili se pravimo toliko naivni da ne znamo da se dužnički čvor u dobrom delu raspliće ako u Zakonu o PDV-u unesemo jednu jednostavnu prosto-proširenu rečenicu – pravo na povraćaj PDV-a po odbitku ima samo onaj ko je platio fakturu. Nemoj da mi kaže, gospoda iz poreske uprave, da ne znaju kako im fantom firme naplaćuju povraćaj PDV za fakture koje nikada nisu platili. Kao iz one dečije pričice koja se zove "menjaža", onaj fantastičan reklamni spotić sa B 92 – neko za ništa dobije nešto. Znači, za neplaćenu fakturu fantom firma dobije povraćaj 18% PDV zato što joj to zakon omogućava. Ko te zakone pravi? Ko ih predlaže? Ko drži ruke na očima i ne vidi kako se ti zakoni primenjuju? Vlast. Ne vi, gospođo, ne ja, to radi onaj ko odlično zna gde su pukotine u zakonu, gde su rupe i gde su zloupotrebe i kome može da se zažmuri na jedno oko i da se to lepo naplati. Ne bi veledrogerije dugovale "Galenici", niti bi bio taj dužnički čvor tako veliki, ako bi se samo ta rečenica ubacila u Zakon o PDV. Ali neko to ne želi ni da vidi ni da zna.
Šta je dalje naš problem? Zašto mi danas pričamo o tome da se MMF naljutio na državu Srbiju zato što hoćemo da dokapitalizujemo jedinu preostalu Komercijalnu banku, a pričamo o njoj jer njoj dajemo garanciju za kredit JAT-u. O tom kreditu želim da govorim, ali hoću o banci od koje smo uzeli kredit da kupimo zgradu u Briselu, banci za koju se hvalimo da je naša, gde 25% imaju međunarodni neki finansijski fondovi. Sad kažemo – MMF je ljut na nas zato što hoćemo da dokapitalizujemo Komercijalnu banku i da sačuvamo svoje učešće. Nije tačno. niko nama ne kaže na koji način treba da dostignemo neke standarde koji se zovu budžetski deficit, privreda na određenom nivou, ali nas gledaju popreko i neće sa nama da pričaju ako to radimo kreditima i budžetskim deficitom, jer nam je to najlakše, jedino moguće i to je sva inventivnost i kreacija naših ekonomista i Vlade. Najlakše je reći – ispod crte se ne računa, uzeo sam pare dok sam bio kreditno sposoban napolju, u inostranstvu, sa deviznim predznakom, ali ja to čuvam kad mi bude zatrebalo, čuvam da isplatim penzije, a to što ide kamata i što su te penzije sve manje i manje za taj iznos kamate koji se plaća na novac koji je unapred uzeo naš vrli premijer, to on misli da neki ljudi ne razumeju. Međutim, Komercijalna banka nije problematična danas. Ona je problematična od 2009. godine, kada se omogućilo da se pod pričom da je kriza tu negde i da treba da sačuvamo jaku banku, potrebno dokapitalizovati inače najjaču domaću banku koja ima i najveću štednju i onda 2009. godine je ušao u dokapitalizaciju Komercijalne banke, Međunarodna finansijska korporacija, Banka za obnovu i razvoj, Nemački investicioni fond, Švedski investicioni fond i mi smo uzeli obavezu da u sledeće tri godine dostignemo taj njihov nivo.
Znate šta je zanimljivo? Da je te iste godine ukinut porez na primanja preko 40.000 dinara koji je trebalo, na neki način, da stvori Vladi rezervu kojom će da izravna neprilike koje finansijska svetska kriza koja se prelila kod nas stvara ljudima sa manjim primanjima. Tu nismo priznali. Tu smo rekli – kriza više ne postoji, pa smo ukinuli taj porez, pa se više i ne kontrolišu primanja u upravnim odborima, ali smo ovde prihvatili obavezu da mi dostignemo nivo dokapitalizacije inače jake banke i danas se pravimo nacionalno osvešćeni, ekonomski osvešćeni, da mi ne damo tu našu komercijalnu banku.
To je priča za one koji žele da poveruju. Svi ostali znaju da smo zabrinuti zbog ovolikih kredita zato što se u Srbiji povećavaju krediti i iznos kredita i kreditna zaduženost, ali se ne povećava sposobnost države Srbije da se ti krediti otplaćuju. To je problem. To je ono što smeta svakom poštenom profesionalcu i verujem da 99% poslanika će vam upravo tu primedbu izneti. Ne smeta nama što se zadužujemo za infrastrukturne projekte, ali nešto ih ne vidimo gde su. Kao NIP, klaviri i krečenje i šta sve ne beše, ali nešto nismo videli velike projekte od NIP. Od čega ćemo da vraćamo? U 2011. je tri milijarde obaveza, po vašem priznanju iz Vlade. Kad kažem vaše, mislim na vladajuću koaliciju, ukupni izdaci za otplatu javnog duga u 2011. godini iznose 3.122.000.000 evra. Znate da nam je budžet blizu devet milijardi. Znači, trećina budžeta je u 2011. godini išla samo na otplatu kamata i glavnica.
Da li su tu svi krediti koji su uzeti u zemlji? Šta tretiramo domaćim, a šta starim kreditom? Da li kredit koji uzmemo u zemlji, ali ga uzmemo u evrima? To više niko ne zna. Tu se ni Narodna banka ni Ministarstvo finansija ne slažu kada nam daju podatke o tome. Kad dodate koliki minus stvaramo svakog meseca isplaćujući penzije, koje su prilikom formiranja Vlade podignute na nivo koji nije mogla da otrpi privreda, nije čudo što smo zabrinuti i ne paničimo, nego govorimo osnovano.
Da li je u Srbiji povećana sposobnost otplate tih kredita, time što neko radi, nešto proizvodi, pa plaća radnike, pa ti ranici imaju plate koji nakupuju robe, plaćaju poreze, doprinose, pa se to sliva u taj prazan fond Republičkog zdravstvenog osiguranja ili u ovaj budžet iz kojeg otiče gde god može i kako god može da ne kažem prvo sa 137 ili više agencija i da kažem najdirektnije gde se ne štedi nijedan dinar, jer ne bi imali aferu ovu o kojoj danas govorimo u Republičkom zavodu, da je neko hteo da sasluša izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama koje je predlagala jedna opoziciona stranaka i onaj ko kaže nemojte politikanskim, morao je isto tako uzvratno da se ponaša. Da prihvati zakon koji omogućava da država uštedi. I šta se dešava?
Mi ovde imamo sad primedbe u javnosti koje su jednom delu, šta ja znam Vlada nije dala izveštaj, sada mogu da kažem o jednom delu su i osnovane. Znate, neko kaže najbolji prijatelji vam daju najskuplje kredite. Kažu, da dobili ste kredit od Kineza, ali ti krediti podrazumevaju 0,75%, troška i na onaj deo koji ne potrošite, pa dovode svoje radnike, troše svoju robu ništa naše ne koriste, pa zapošljavaju svoje radnike drže ih u barakama. Gde je tu neki posredni efekat tog infrastrukturnog ulaganja. Čak i otvoreno, na primer, gospodin Vesand Dežer kaže – oni su vam evropski krediti nego ove koje dobijate od Kine, Rusije ili ne znam koga, jer su oni uslovljeni, a ja kažem i španski kredit za tramvaje je bio takođe uslovljen ako neko da se seća, a papiri svedoče.
Svako ko je u iznodici kao što je Srbija u iznodici, a sebe je svesno dovela u ovu iznudicu, prinuđen je da koristi takve nepovoljne kredite. Koliko su nepovoljni? Koliko ne zapošljavaju naše ljude Vlada se ne izjašnjava, jer joj nije stalo šta će građani o tome da misle? Šta želim da vam kažem – Zakon o javnim nabavkama ni direktive koje tretiraju javne nabavke ne uslovljavaju nijednu zemlju koja koristi strani kredit da angažuje samo njihove firme. To nije jednostavno tačno. I zakon koji je SNS predložila o javnim nabavkama tu direktivu je potpuno preuzelo iz zakonodavstva EU i čak je dozvoljeno pozitivna diskriminacija sopstvenih proizvođača.
Ali, je na to pitanje Vlada mora ovde morala da izađe sa odgovorom, koliko god da je zauzeta telefoniranjem i dogovaranjem oko vladinih poslova ili oko izbora možda bi se mogla odbiti ona primedba da se ova vlada nalazi u poziciji zatvorenika koji udara glavom u zid i nova zaduženja bez ikakve suštinske kontrole jesu, nadam se da ti ljudi greše put u dvoranu kažu – gde se igra sirtaki. Rečeno je duhovito, ali zaista nije vreme za duhovitost i u vreme kad sam počinjala da se bavim poslaničkim poslom 1992. godine stečaj za državu je bio nemoguć.
Danas, sa ovakvim načinom zaduživanja stečaj za državu postaje izvestan. Ne bih želela da se ovoj Srbiji desi da jednog dana neko kaže zgrada u kojoj treba kao narodni predstavnici da govorite, izvinite više ne služi toj nameni. Odlučili smo da bude turistički objekat za prikazivanje i da nam donosi prihod da bi vi mogli da izmirujete kredite koje ste uzeli, a niste osposobili privredu Srbije da te kredite vraća. Kako ću da vam dokažem da nismo osposobili privredu da te kredite vraća.
Mi po treći put unazad osam meseci dajemo JAT-u, novac koji nas je uverio da taj novac koji dobija jednostavno ne troši za namene koje su predviđene, nego da vraća svoje stare dugove i izvesno je da i ovaj kredit koji je sada od Komercijalne banke planiran, pošto je onaj prethodni potrošen za svega desetak dana i to potpuno nenamenski, a kažemo – treba da vodimo računa o namenskom trošenju kredita, da imamo neku razvojnu banku koja će se time baviti itd. Vlada je čula šta se desilo za desetak dana su sve potrošili novine su o tome pisale, dva, tri teksta i svi su se ućutali i ponovo su stali na šalter i tražili novi kredit.
Da podsetimo da je iz budžeta davana pozajmica JAT-u koja takođe neće biti vraćena. Da li je neko zaboravio da je JAT prodao upravnu zgradu, jedinoj uspešnoj kompaniji u ovoj državi, jednoj od retko uspešnih, Telekomu Srbija. A šta je uradio sa pilotskom školom i avionima i aerodromom u Vršcu? Predao je Agenciji za kontrolu letenja na ime prebijanja dugova. To je ona agencija koja je i danas naplaćuje monopol ove države i stavlja novac u sopstvenu kasu, mimoilazeći budžet onako kako su agencije, koja zove krivi toranj Pizi, prema kojem se svi upravljaju, nastavile da troše pare od građana, na monopolskoj poziciji, a mimoilazeći budžet.
To što je poznato da se JAT godinama nalazi u lošem stanju i da je u velikim gubicima, moramo da je rezultat lošeg rukovođenja od strane nestručnih, neprijatno reći, partijski kadrova. To može da se vidi iz izveštaja revizora svake godine, jer da li vi verujete, postojao je izveštaj u kome kaže da revizor uopšte nije mogao da zauzme stav jer su podaci haotični, protivrečni i nepotpuni. I kad bi taj JAT mogao da dobije negde kredit, da mu ova država ne daje garanciju ili se nezauzme za njega svojim leđima. A šta su leđa ove države? Džep građana i budžet koji oni pune.
JAT ima prilično i sporova sa otpuštenim radnicima koji dobijaju sporove zbog ne zakonitih otkaza. U NBS je to prošlo prilično nezapaženo jer je NBS imala para sa jedne strane, a sa druge strane Jelašiću ste omogućili da preuzme nadležnost nad svim sudskim sporovima koji se tiču posla NBS, pa čak i zaposleni nisu mogli da ostvaruju svoja prava zbog nezakonitih otkaza kao svi ostali, nego u okviru NBS, u JAT-u se i za to troši. Njima je isplaćena otpremnina za koju su obezbeđena sredstva iz budžeta, ali je postupak vođen tako nestručno pa su od strane suda rešenja poništavana. Nakon što su stotine radnika otpuštene kao ekonomski višak o trošku budžeta, rukovodstvo JAT-a je primilo stotine novih partijskih kolega u velikoj meri, rođaka, prijatelja, tako da danas po procenama JAT ima tri puta više radnika nego što mu je potrebno. A plate su, plate su preko dva puta veće od republičkog proseka. Neka me neko demantuje ako ne govorim istinu.
Da li je neko odgovarao za ove propuste? Ili će odgovarati, makar zato što se ovde zalažemo za njih kao država i stajemo nekom garancijom za njih, videćemo.
Ministar Mrkonjić je davno najavio da će pitanje JAT-a biti rešeno tako što će biti uzeti avioni od JAT-a, piloti i manji deo radnika, kao i linije i druga prava i da ta nova kompanija ne bi imala nikakvih obaveza za vraćanje dugova i kredita JAT-a. U ostatku JAT-a ostali bi samo suvišni radnici i svi dugovi i krediti. To je jedna Dinkićeva izmišljotina koja nigde ne može da prođe samo u Srbiji. Osnivanje nove kompanije, kako je tada najavljeno, u koju bi se preneli poslovi, avioni i deo radnika, a dosadašnjoj ostavili dugovi i višak radnika bez posla, to ne da nije u skladu sa zakonom nego nije u skladu sa obavezama koje imamo prema poveriocima, zato što oni neće da dozvole da budu tako oštećeni. Ko će na kraju da namiruje sve obaveze? Država i prema višku radnika i prema oštećenim poveriocima, što bi je koštalo po procenama negde oko dvesta i trista miliona evra. Ponavljam, da preciznog iznosa o stanju dugova u JAT-u nema. Postavlja se pitanje šta u opšte dobijamo ulaganjem državnog novca u jednu ovakvu kompaniju. Mislim da se otvara pitanje važenja dozvola za rad i prava na linije, jer suz dozvole i prava neprenosivi. To izgleda neko smeo sa uma.
Izvesno da novi akt ne bi mogao da nastavi obavljanje prevoza na postojećim linijama i korišćenja slotova, dok se ne razreši pitanje njenog pravnog preuzimanja od stare kompanije, kod stranih vazduhoplovnih vlasti, dok se ne isplate sve te obaveze, tako da bi novi akt morao da pribavi sopstvene dozvole da bi mogao da vrši tu delatnost.
Završiću deo priče o bacanju državnog novca u JAT još sa nekoliko rečenica. Stanje u JAT-u je odraz ukupnog haosa koje vlada u vazduhoplovstvu. Jedanaest godina unazad temeljito i temeljno i sistematski je uništavano sve što je u vezi sa vazduhoplovstvom. Smenjuju se rukovodioci na čelu najodgovornijih vazduhoplovnih organa koji sa delatnošću u kojoj se nađu sticajem okolnosti nemaju apsolutno nikakve veze u smislu obrazovanja ili iskustva. O dobronamernosti neću da govorim, reč je o rukovođenju kompanijama. Pokušaj da se ishitreno primene neki propisi Evropske unije izazvali su ogromne probleme, velike štete za domaće avio kompanije i vlasnike aviona, mnogi su brisani iz registra, srpskih registara aviona i upisali su se u registre drugih država i mislim da to Srbiji nikako ne može da bude i da joj služi na čast.
Već punih pet godina u ovoj oblasti nema ni stranih ni domaćih investicija zato što postoje problematični propisi i nezakoniti rad i Ministarstva i Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Dokaz je i da se primenjuje negde oko 50 propisa koji su zakonom stavljeni van snage, a u ovom domu sam vam pokazivala da je na osnovu nadležnosti Ministarstva za dijasporu nađen navodno osnov da se formira Direktorat civilnog vazduhoplovstva. U ovakvu kompaniju ne treba ulagati, jer država Srbija i da ima mnogo više od onog što ima, ne bi smela da ovako razbacuje novac. Hvala.

Zahvaljujem se kolegi. Zaista je bilo u redu da prvo meni date reč, s obzirom da ste objavili, izjavili da po prvi put nije moguće ovako amandmanski intervenisati, a objasniću građanima ono što deluje malo komplikovano i rogobatno.

Kada Vlada predloži da se amandmanski interveniše na određeni član zakona, to znači da po ovom izuzetnom slučaju, kao što je gospođa Malović i Ministarstvo pravde sa vama to dogovorilo, da možete da intervenišete samo na ne taj član, nego samo na taj tekst koji je u članu, da li se on suštinski odnosi na neki drugi deo, na širi deo zakona, sem tog člana, to vi procenjujete kao nemoguće. I samo ono što ste vi rekli da stoji u članu tom i tom koji menjate može da bude ugao našeg posmatranja. Nedopustivo.

Ako prekoračujemo meru intervenisanja u smislu poboljšavanja zakona, izvolite, odbranite se argumentima. Nemojte da se branite tehničkim razlozima.

Volela bih da gospodin Cvetković koji je sinoć nakon rasprave koju je pratio budno, i kao što je zaključio da su neki branili svoje amandmane toliko zdušno da je on neke usvojio, rekla da je usvojio amandman SNS koji samo proširuje raspon za kazne za one koji ne plate porez i usvojio je amandman o kaznenim merama zato što smo ga uverili da za jedan prekršaj neko kaznom koju plati može da ode bukvalno u stečaj, a za nekoga je to jedna bruto plata.

Ali, gospođa Malović, kao predstavnik Ministarstva pravde, čak i kada direktno intervenišemo na član koji je u Zakonu o sudskim taksama, a pošto je objedinjena rasprava govoriću o svemu, odbija amandman gde mi tražimo da se sudske takse oslobode onih koji su predmet nasilja i diskriminacije sledećim obrazloženjem – amandman se ne prihvata zato što je iz pravno-tehničkih razloga nepodoban za prihvatanje, s obzirom na to da se ispred člana 1. Predloga zakona predlaže dodavanje novog stava, pa je nejasno da li je taj novi stav koji se amandmanom predlaže predviđen da bude novi prvi stav ili stav nekog drugog člana.

Gospođo Malović, jezička igra, igra reči ne može da prikrije suštinu. Znači, ne želite kao Vlada da se nađete na usluzi žrtvama nasilja i onima koji su predmet diskriminacije time što ćete ih osloboditi plaćanja takse i to pravdate pravno-tehničkim razlozima, kao što ste odbili i rekli da ovi amandmani ne mogu biti predmet glasanja. Ali, nije smetalo predsedniku Vlade da usvoji amandman kojim se raspon kazne za neplaćanje poreza usvaja.

O čemu to govori? Ne možete formom da prikrijete suštinu. Ostala bih možda da branim svaki amandman da nemam obavezu zakazanu u 12,00 časova, koja nije važnija od ovog, ali je važna, ali danas će u 12,00 časova biti održana konferencija DRI koja je mene kao građanina, kao poslanika zaista ostavila bez teksta, daha i da se nisam jednog trenutka pribrala zaista bih doživela infarkt po srazmerama i meri nezakonitosti koje ova vlada koja se brani pravno-tehničkim razlozima u odbijanju amandmana u ovom domu govori o tome koliko poštuje formu. Bilioni, milijarde, hektari, stotine stanova neevidentiranog, nepotpisanog, neću ekskluzivitet DRI da ovim uništavam, ali je neprimereno da vi kao Ministarstvo pravde sve podnete amandmane, imate dva načina da ih odbijete. Kažete – odbija se i ne prihvata se. Fantastična širina izražavanja.

Ni jedan jedini amandman niste hteli da prihvatite, čak ni onaj gde vas upozoravamo da omogućavate nekom da se lažno predstavi i da mu to lekarska potvrda omogući trajno duševno bolesnim, da nekoga ubije, da za to bude osuđen 10 godina života i da ga ti isti lekari puste sutra na slobodu i da on u povratku izvrši zločin.

Vi dozvoljavate da pravno-tehničkim razlozima odbijete amandman kojim se sprečava da neko 40 godina zatvora zameni sa nekoliko godina boravka u bolnici za duševne bolesnike. Neka to građani procenjuju i prosuđuju da li je u redu.

Vi ste izašli ovde sa izmenom zakona kojim želite da se posao osoblja koje radi u tužilaštvu, sudovima i ostalom, odvoji tako da njihove plate uređuje izvršna vlast. Vi zakone koje ste vi ovde predložili ne poštujete, ne čitate i nećete građanima da kažete da vi dovodite ugled Vrhovnog saveta u pitanje.

On je jedini nadležan da uređuje pravila isplate plata tim ljudima. Vi ih prepuštate izvršnoj vlasti, Vladi, samovolji onima koji će danas biti predmet tog državnog revizorskog izveštaja i poštovanja zakona i zakonitosti, da o njihovim platama odlučuju kao o platama ostalih državnih službenika. Kao da je tom osoblju prvo i jedino bitno plata, a ne kvalitet i jedinstvo u radu tog organa koji treba da nam deli pravdu.

Zaista nije mogao da se desi gori dan za raspravu o Ministarstvu pravosuđa koje je izašlo sa odbijanjem svih amandmana koji su podneti i Izveštajem Državne revizorske institucije, koji će danas biti predstavljen.

Mnogi ljudi imaju ambiciju da budu veći od bogova i veći od kraljeva. Znate šta je bitno? Da budu samo ljudi. Upravo onako kako je čestitajući Božić onima koji ga slave 25. decembra rekao njihov crkveni velikodostojnik – čovek mora da bude samo čovek i ne može da uzima ulogu Boga. Mi to ne radimo bilo gde drugo, nego ovde gde je naš posao, a vi zaista ne želite da budete ni minimum čoveka onog trenutka kada iz pravno-tehničkih razloga odbijate da oslobodite plaćanja sudske takse, one koji su žrtve nasilja i diskriminacije.

Vi odbijate da čujete argument da ne može osoblje u Skupštini da služi bilo kome, nego treba da služi predsedniku Skupštine, potpredsednicima, kako god da se zovu, iz koje god stranke da dolaze i poslanicima. A mi smo ovde u dva ranga, i potpredsednici važniji i manje važni i poslanici važniji i manje važni, po načinu kad im se i kako dostavljaju materijali, koliko su upoznati sa nekim stvarima, koliko se o njihovom radu zna, piše, izveštava itd. Tu vrstu nejednakosti može da trpi neka druga institucija, ali onaj ko deli pravdu i onaj kome je simbol povez na licu, ko ne vidi, ko ne treba da gleda kome sudi, to je nedopustivo.

Prosto sam rezignirana. Znate šta znači rezigniran? Kad vi imate toliku borbu i želju i strast da se borite da onome ko vlada, nešto pomognete da bude bolje. Ali, kad vi vidite da se argumentima koji nipodaštavaju elementarnu logiku i neko ko se brani razlozima koji su tehničke prirode i ko se brani prethodno donetim zakonom, kao vi što ste rekli da fizičko lice nema svojstvo stranke, pa, kako ga nema? Vi ste ga ukinuli lošim zakonom. Ne možemo sad sve zakone da usklađujemo sa lošim Zakonom o javnim agencijama koji razdiru tkivo ove privrede i da se branimo da svaki treba da bude tako loš. To vi radite u ovom zakonu, obrazlažući.

Sva ukinuta prava u postupku, vi sad uzimate na nivo aksioma. Šta, zakon ne može da se menja? Šta mi ovde radimo svakodnevno? Šta nam vi predlažete svakodnevno, nego izmenu zakona. Šta je svrha zakona? Da ono što je dobro, pravilno, ali razumno pravilno i pravilno za najveći broj ljudi, što omogućava pravdu najvećem broju ljudi, bude ovde prihvaćeno, izglasano, argumentovano, izdiskutovano i vi se branite time, kažete – ne, nema svojstvo stranke u postupku, a kada ga ima, ima ga isto kao i javni tužilac, pa mu to ne onemogućava žalbu.

Sreća da je kraj godine. Nisam umorna, ali vaš način obrazlaganja dovodi u pitanje smislenost postojanja opozicije u jednom ovakvom parlamentarnom domu, gde treba učiniti da se zakoni poboljšaju.

Takođe iz vašeg ministarstva je došao zahtev, gde je podmićivanje građana na izborima, nerealnim obećanjima, gde smo danas došli, jeste i podmićivanje Ustavnog suda privilegijama da ne rade ono što je njihov posao. I tu ste odbili lepo sve amandmane. Glasaćete i završićete posao, a dokle ćemo stići sa takvim pristupom? Kada će narod potpuno prestati da veruje da je zakon zakon koji štiti pravdu i poredak, pa onda kada mu onemogućite da ostvari osnovno pravo, onda kada mu kažete da ima pravo da se žali samo na visinu troškova?

Da li se sve u ovoj državi svodi na novac? Kažete da se svodi. Nećete da oslobodite takse, a hoćete da naplatite kaznu. Hoćete da uvek bude novac u prvom planu onda kada treba neki organ da radi posao, odnosno kada odbija da ga radi, vi opet novcem ispravljate sve neravnine u onom što se zove – pravda, pravosuđe, pravednost i pravedno društvo.

Mislim da je put kojim ste krenuli vrlo loš. Način na koji ste uzeli u razmatranje sve ono što je u ovom Domu predloženo, zaista ne ide u prilog nekome ko se kvalifikuje za drugu stranu za razgovor, u bilo kom svojstvu – da li kao vlast, da li kao ministar, da li kao opozicija, da li kao čovek, da li kao sugrađanin. To nije dobar put.

Sklona sam da u izuzetke u tom pristupu zaista poštujem. Ponoviću rečenicu svoje koleginice iz DS koja je pre neki dan rekla – ovde nisu važni naši privatni odnosi i naše lične stvari, ni bilo šta drugo, ovde smo svi da radimo neki važan posao za građane Srbije, a ne shvatamo ga svi isto. Neko ga radi baveći se pošalicama, neko ozbiljno razmatrajući. To je stvar izbora i različitosti. Kažu – neka cveta 1.000 cvetova. To je uvek bilo. Ali, ovde smo svi da uradimo nešto dobro. Zašto vi mislite da ste pozvani da to dobro proglasite dobrom i kad činite čoveku zlo i onemogućite mu da se bori za svoje pravo i kada kažete – moraš prvo da platiš taksu, troškove postupka, a onda u parničnom postupku koji traje bezgranično dugo, možeš da dobiješ odštetu, a da li ćeš ti da uzmeš kredit, da li ćeš ti da prodaš nešto pa da platiš troškove postupka, to ovu državu ne zanima?

Od koga se finansira ova država? Ko puni ovaj budžet? Ko daje ocenu vama kao predstavniku neke političke partije u parlamentarnoj demokratiji koja je dostignuće civilizacije u predstavljanju naroda? Ti isti građani. Vi mislite da ti građani koji se sude, one koje mi predstavljamo i drugi, jesu sa neke druge planete? Ili mislite da je zaista ovo što govorimo ovde i što vi predstavljate nešto što niko ne čuje? Vi smislite da će nekažnjeno proći to što devet zakona dođe uz budžet, pa ne može da se sazna istina? Za njih će ubitačnija biti ona istina koju će danas čuti o nezakonitom trošenju i ponašanju Vlade. Biće im jasno zašto pričamo da su ovi zakoni koji se ovde donose nepravedni.

Neću više braniti ni jedan amandman. Ovim mojim izlaganjem ću reći da SNS neće izgubiti ni volju, ni želju da ukazuje na ono što vi radite. Ali, odbrana pravno-tehničkim razlozima nije dobra, pogotovo onda kada su razlozi da preduzimate reklamne kampanje, da ih finansirate mimo poslova koji neki organi treba da rade, da promovišete ljude, da im dodeljujete nagrade "Vitez profesije" za onog ko je iole profesionalan, samo dokazujete da smo mi postali društvo koje se ne može pohvaliti normalnošću. Jer onaj ko ispravno radi svoj posao, ima minimum profesionalnosti, taj dobija nagradu "Vitez profesije".

Kada Ministarstvo zdravlja ne radi svoj posao, nego neko ko nije platio porez, radi kampanju Ministarstvo zdravlja, nabavljajući uređaje za bebe, opremajući bolnice, to se promoviše. Ali, ovaj Dom treba uniziti da se ne vidi sa kakvim zakonskim predlozima izlazite i kako se odnosite prema poslaničkim amandmanima. Na sreću, ima i časnih izuzetaka i među vama kao ministrima, koji su spremni da slušaju, da kažu, da prihvate i da urade nešto što je u interesu građana. Na sreću, niste opšte pravilo za ponašanje svih ministara u ovoj Vladi. Hvala vam.

Gospodine Ratkoviću, uz svo dužno poštovanje funkcije koju vršite u ovoj skupštini, ja sam poslanik od januara 1993. godine, odlično poznajem proceduru, a vas ću da podsetim da parlamentarna demokratija u Srbiji ne počinje od onog trenutka kada smo ovde počeli na vrlo neobičan način da menjamo i procedure i uslove za razmatranje zakona. Uverite nekoga da je dobra procedura, da na dan rasprave o budžetu, mimo najavljenog dnevnog reda i jedne jedine tačke koja zaista ima veze sa njim, a to je Zakon o budžetskom sistemu, dodate Zakon o bezbednosti saobraćaja, na prevaru unesete Zakon o izmeni poreskog postupka i administracije, gde naplatu poreza i doprinosa uz plate želite ne zakonito da prebacite na banke i koliko još takvih primera, neću o tome da govorim.

Svi mi znamo kako se procedura zloupotrebljava. Objasnite novinarima da demokratija košta i koliko košta ovde dan, ali ću reći nešto što me najviše boli. Nemojte ovu skupštinu nazivati kozačkom, jer dovodite u nezgodnu situaciju i kozake koji su za pohvalu, ali i ovu skupštinu i to se ne može mešati. Ali nemojte reći da je ovo patetika.

Svaki zakon koji donesete tiče se konkretnog života i građanina Srbije, onog o kome gledamo reklamu da je pretučen, kada kažete – ne žmuri na nepravdu i ne pravi se da ne čuješ. Kada nećete da ga oslobodite ovde plaćanja sudske takse, da li je to patetika ili stvarnost?

Mislim da način na koji ste reagovali, želeći da zaštitite nekog ko je ovde predstavnik od mene, nema potrebe. Nemam vrstu lične ostrašćenosti ni prema kome pojedinačno. Napadam principijelno pojave. Čak mi je žao što je gospođa Malović, kao neko ko je bio dobar student i ko je inteligentna osoba, doveden u situaciju da nečije principe, drske brani ovde i da treba da crveni zbog bilo koga. Neću ja ni nju da branim, ali nemate potrebe ni vi. Ovo je neodbranjivo…

(Predsednik: Vreme.)

… to je moja zadnja reč.

Tražili smo brisanje klasifikacije u funkciji 410, 451 i 454, to su sredstva namenjena za subvencionisanje javnih nefinansijskih preduzeća i organizacija i subvencija privatnim preduzećima. Osvrnuću se samo na ovih 10 milijardi 450 miliona namenjenih "Fijatu".
S obzirom na to da ste vi u obrazloženju na strani 549 napisali datume ugovora i brojeve akata, ali ni jednu jedinu cifru koliko je do sada Vlada uložila u "Fijat", niti koji su efekti toga, dugujem javnosti obaveštenje koje ste trebali vi da im date. Od potpisivanja ugovora kojim je trebalo da "Fijat" automobili ulože kao "Fijat grupa" iz Torina iznos od 700 miliona evra, a država Srbija iznos od 200 miliona evra i 50 miliona evra kroz poreske olakšice "Fijatu" i da Srbija ima 33% akcijskog udela, a "Fijat" 67, stvar se svela u praksi na sledeće – "Fijat" je uložio po našim saznanjima, odnosno po registraciji u Agenciji za privredne registre 99,4 miliona, a preostalih 600 miliona evra će biti izgleda obezbeđeno iz kreditnih izvora. To se tada nije znalo, a da je činjenica govori i garancija Republike Srbije data 2. juna 2011. godine, gde smo za kredit Evropske investicione banke postali garanti na 200 miliona evra.
Nismo znali da će "Fijat automobili Srbija" biti kreditno opterećen i to pre otpočinjanja proizvodnje novog modela. To ću u velikoj meri da utiče na smanjenje profita "Fijat automobili Srbija", ako uopšte nekad dođe jednog trenutka do toga, a smanjenje dividendi koje bi trebali da stignu u budžet Srbije po osnovu 33%. Uslovi, koji nije dobio nijedan investitor nigde u svetu, dobio je "Fijat". Pored poklonjenih pogona "Zastave Fijat", 67 hektara zemljišta uz obavezno da im se obezbedi dodatnih 70, date su državne subvencije za novo zaposlene radnike. Subvencije pri prodaji automobila "Punto" izmenjeni uslovi ugovora oko daljeg ulaganja, a javnost nema o tome pojma, a vi i dalje u budžetu planirate 10 milijardi i 450 miliona evra. Pa da ima pravde i nekog reda u ovoj državi, samo bi vas "Fijat" koštao raspisivanja novih izbora i nemanja prava ikada išta u javnosti da saopštite kao obećanje sa kredibilitetom.

Član 17. kaže da Vlada izuzetno može da odluči o otpisu, odnosno pretvaranju pojedinih i dospelih potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu pozajmica iz Budžeta u kapital dužnika pravnog lica, a na osnovu kriterijuma koje utvrđuje ministarstvo finansija i nakon pribavljene saglasnosti Narodne skupštine. A, kad ste pribavili saglasnost od nas? Ovo je amandmanom, koji smo pre dve godine uložili, usvojeno od strane Vlade. Nikada niste tražili saglasnost od Skupštine za ovako ponašanje.
Ovo je član koji je vaša najvernija slika. Izvršna vlast uredbama kao zupčanicima premošćava vlast sa zakonodavnog organa na sebe. Daje sebi pravo da otpisuje pozajmice koje daje bez kriterijuma poznatih Skupštini, da radi reprivatizaciju preduzeća, onako kako joj odgovara, da preduzećima u restrukturiranju otpisuje dugove, zabranjuje poveriocima da se naplaćuju i da bude vlasnik svega onog što ne može biti ni po jednoj ekonomskoj teoriji.
Ovaj član dokazuje da ste, gospodine Cvetkoviću, ovaj budžet pisali ne po pravilima ekonomske struke, nego po pravilima teorije vladanja koja kaže – pohvalite zajmove, nađite nove postupke za uzimanje zajmova, nađite druge načine da se namaknu sredstva, državne obveznice, uzimajte zajmove kod državnih banaka i gradskih uprava, dajte u najam opštinska i državna imanja, prodajte nacionalna dobra. Vodite računa samo o kreditnim ustanovama i osiguravajućim društvima. Način da se raspolaže čitavim javnim bogatstvom i sudbinom građana, nađite kao način da vežete za vaš sopstveni opstanak, jer ste vi uspostavljena vlast. Kako se plaća, povećajte porez.
Kako se podržavaju državni krediti? Velike kreditne ustanove upotrebljavajte tako da prividni cilj bude pružanje kredita industriji, a da to u stvari bude skrivena podrška tečaju državnih dionica. Treba li nešto da dodam? Kao da je Makijaveli pisao ovaj budžet, a ne ekonomska struka. Čestitam gospodine Cvetkoviću.

U članu 1. Predloga zakona tražili smo da se posebno prate i evidentiraju namenski prihod zato što ih korisnici budžetskih sredstava, a i vi koji neko ko taj budžet planira, prati, kontroliše i izvršava, držite zbirno i sopstvene i namenske prihode. Apsolutno nije moguće da se precizno, pogotovo prilikom kontrole da se utvrdi da li su namenski prihodi, kao posebno evidentirani, tako i utvrđeni, naplaćeni i trošeni.
Ovo je zahtev koji je DRI podnela Odboru za finansije još prilikom prethodnih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu. Ako je nekom ko je ovlašćen da kontroliše, u praksi se pokazalo, da nije u stanju da prati tok sredstava koje imaju posebnu prirodu, u stvaranju i u trošenju.
Zaista ne razumem razlog da vi odbijete ovakav amandman, a sve vreme se zalažete za javno, jasno i kontrolisano trošenje budžetskih sredstava. Ali mi objašnjenje daje Fiskalni savet koji kaže, da se preko sopstvenih prihoda zaobilaze ograničenja u planiranju budžeta, pa se izuzetno ne može shvatiti odakle 5 milijardi kod Ministarstva poljoprivrede kod njenih uprava, budžetskog Fonda za vode, Uprave za poljoprivredno zemljište.
Taj prihod porastao na 15 milijardi dinara i ako još ovde dodate ova namenska sredstva koja se neevidentiraju posebno, moguće je da u ovoj izbornoj godini radite ono što ste počeli. Zapošljavate ljude mimo ograničenja koristeći upravo ova sredstva. Znači, ovaj amandman nije odbijen slučajno već omogućava Vladi upotrebu budžeta u svrhu potkupljivanja glasača sredstvima iz budžeta.