Zahvaljujem se kolegi. Zaista je bilo u redu da prvo meni date reč, s obzirom da ste objavili, izjavili da po prvi put nije moguće ovako amandmanski intervenisati, a objasniću građanima ono što deluje malo komplikovano i rogobatno.

Kada Vlada predloži da se amandmanski interveniše na određeni član zakona, to znači da po ovom izuzetnom slučaju, kao što je gospođa Malović i Ministarstvo pravde sa vama to dogovorilo, da možete da intervenišete samo na ne taj član, nego samo na taj tekst koji je u članu, da li se on suštinski odnosi na neki drugi deo, na širi deo zakona, sem tog člana, to vi procenjujete kao nemoguće. I samo ono što ste vi rekli da stoji u članu tom i tom koji menjate može da bude ugao našeg posmatranja. Nedopustivo.

Ako prekoračujemo meru intervenisanja u smislu poboljšavanja zakona, izvolite, odbranite se argumentima. Nemojte da se branite tehničkim razlozima.

Volela bih da gospodin Cvetković koji je sinoć nakon rasprave koju je pratio budno, i kao što je zaključio da su neki branili svoje amandmane toliko zdušno da je on neke usvojio, rekla da je usvojio amandman SNS koji samo proširuje raspon za kazne za one koji ne plate porez i usvojio je amandman o kaznenim merama zato što smo ga uverili da za jedan prekršaj neko kaznom koju plati može da ode bukvalno u stečaj, a za nekoga je to jedna bruto plata.

Ali, gospođa Malović, kao predstavnik Ministarstva pravde, čak i kada direktno intervenišemo na član koji je u Zakonu o sudskim taksama, a pošto je objedinjena rasprava govoriću o svemu, odbija amandman gde mi tražimo da se sudske takse oslobode onih koji su predmet nasilja i diskriminacije sledećim obrazloženjem – amandman se ne prihvata zato što je iz pravno-tehničkih razloga nepodoban za prihvatanje, s obzirom na to da se ispred člana 1. Predloga zakona predlaže dodavanje novog stava, pa je nejasno da li je taj novi stav koji se amandmanom predlaže predviđen da bude novi prvi stav ili stav nekog drugog člana.

Gospođo Malović, jezička igra, igra reči ne može da prikrije suštinu. Znači, ne želite kao Vlada da se nađete na usluzi žrtvama nasilja i onima koji su predmet diskriminacije time što ćete ih osloboditi plaćanja takse i to pravdate pravno-tehničkim razlozima, kao što ste odbili i rekli da ovi amandmani ne mogu biti predmet glasanja. Ali, nije smetalo predsedniku Vlade da usvoji amandman kojim se raspon kazne za neplaćanje poreza usvaja.

O čemu to govori? Ne možete formom da prikrijete suštinu. Ostala bih možda da branim svaki amandman da nemam obavezu zakazanu u 12,00 časova, koja nije važnija od ovog, ali je važna, ali danas će u 12,00 časova biti održana konferencija DRI koja je mene kao građanina, kao poslanika zaista ostavila bez teksta, daha i da se nisam jednog trenutka pribrala zaista bih doživela infarkt po srazmerama i meri nezakonitosti koje ova vlada koja se brani pravno-tehničkim razlozima u odbijanju amandmana u ovom domu govori o tome koliko poštuje formu. Bilioni, milijarde, hektari, stotine stanova neevidentiranog, nepotpisanog, neću ekskluzivitet DRI da ovim uništavam, ali je neprimereno da vi kao Ministarstvo pravde sve podnete amandmane, imate dva načina da ih odbijete. Kažete – odbija se i ne prihvata se. Fantastična širina izražavanja.

Ni jedan jedini amandman niste hteli da prihvatite, čak ni onaj gde vas upozoravamo da omogućavate nekom da se lažno predstavi i da mu to lekarska potvrda omogući trajno duševno bolesnim, da nekoga ubije, da za to bude osuđen 10 godina života i da ga ti isti lekari puste sutra na slobodu i da on u povratku izvrši zločin.

Vi dozvoljavate da pravno-tehničkim razlozima odbijete amandman kojim se sprečava da neko 40 godina zatvora zameni sa nekoliko godina boravka u bolnici za duševne bolesnike. Neka to građani procenjuju i prosuđuju da li je u redu.

Vi ste izašli ovde sa izmenom zakona kojim želite da se posao osoblja koje radi u tužilaštvu, sudovima i ostalom, odvoji tako da njihove plate uređuje izvršna vlast. Vi zakone koje ste vi ovde predložili ne poštujete, ne čitate i nećete građanima da kažete da vi dovodite ugled Vrhovnog saveta u pitanje.

On je jedini nadležan da uređuje pravila isplate plata tim ljudima. Vi ih prepuštate izvršnoj vlasti, Vladi, samovolji onima koji će danas biti predmet tog državnog revizorskog izveštaja i poštovanja zakona i zakonitosti, da o njihovim platama odlučuju kao o platama ostalih državnih službenika. Kao da je tom osoblju prvo i jedino bitno plata, a ne kvalitet i jedinstvo u radu tog organa koji treba da nam deli pravdu.

Zaista nije mogao da se desi gori dan za raspravu o Ministarstvu pravosuđa koje je izašlo sa odbijanjem svih amandmana koji su podneti i Izveštajem Državne revizorske institucije, koji će danas biti predstavljen.

Mnogi ljudi imaju ambiciju da budu veći od bogova i veći od kraljeva. Znate šta je bitno? Da budu samo ljudi. Upravo onako kako je čestitajući Božić onima koji ga slave 25. decembra rekao njihov crkveni velikodostojnik – čovek mora da bude samo čovek i ne može da uzima ulogu Boga. Mi to ne radimo bilo gde drugo, nego ovde gde je naš posao, a vi zaista ne želite da budete ni minimum čoveka onog trenutka kada iz pravno-tehničkih razloga odbijate da oslobodite plaćanja sudske takse, one koji su žrtve nasilja i diskriminacije.

Vi odbijate da čujete argument da ne može osoblje u Skupštini da služi bilo kome, nego treba da služi predsedniku Skupštine, potpredsednicima, kako god da se zovu, iz koje god stranke da dolaze i poslanicima. A mi smo ovde u dva ranga, i potpredsednici važniji i manje važni i poslanici važniji i manje važni, po načinu kad im se i kako dostavljaju materijali, koliko su upoznati sa nekim stvarima, koliko se o njihovom radu zna, piše, izveštava itd. Tu vrstu nejednakosti može da trpi neka druga institucija, ali onaj ko deli pravdu i onaj kome je simbol povez na licu, ko ne vidi, ko ne treba da gleda kome sudi, to je nedopustivo.

Prosto sam rezignirana. Znate šta znači rezigniran? Kad vi imate toliku borbu i želju i strast da se borite da onome ko vlada, nešto pomognete da bude bolje. Ali, kad vi vidite da se argumentima koji nipodaštavaju elementarnu logiku i neko ko se brani razlozima koji su tehničke prirode i ko se brani prethodno donetim zakonom, kao vi što ste rekli da fizičko lice nema svojstvo stranke, pa, kako ga nema? Vi ste ga ukinuli lošim zakonom. Ne možemo sad sve zakone da usklađujemo sa lošim Zakonom o javnim agencijama koji razdiru tkivo ove privrede i da se branimo da svaki treba da bude tako loš. To vi radite u ovom zakonu, obrazlažući.

Sva ukinuta prava u postupku, vi sad uzimate na nivo aksioma. Šta, zakon ne može da se menja? Šta mi ovde radimo svakodnevno? Šta nam vi predlažete svakodnevno, nego izmenu zakona. Šta je svrha zakona? Da ono što je dobro, pravilno, ali razumno pravilno i pravilno za najveći broj ljudi, što omogućava pravdu najvećem broju ljudi, bude ovde prihvaćeno, izglasano, argumentovano, izdiskutovano i vi se branite time, kažete – ne, nema svojstvo stranke u postupku, a kada ga ima, ima ga isto kao i javni tužilac, pa mu to ne onemogućava žalbu.

Sreća da je kraj godine. Nisam umorna, ali vaš način obrazlaganja dovodi u pitanje smislenost postojanja opozicije u jednom ovakvom parlamentarnom domu, gde treba učiniti da se zakoni poboljšaju.

Takođe iz vašeg ministarstva je došao zahtev, gde je podmićivanje građana na izborima, nerealnim obećanjima, gde smo danas došli, jeste i podmićivanje Ustavnog suda privilegijama da ne rade ono što je njihov posao. I tu ste odbili lepo sve amandmane. Glasaćete i završićete posao, a dokle ćemo stići sa takvim pristupom? Kada će narod potpuno prestati da veruje da je zakon zakon koji štiti pravdu i poredak, pa onda kada mu onemogućite da ostvari osnovno pravo, onda kada mu kažete da ima pravo da se žali samo na visinu troškova?

Da li se sve u ovoj državi svodi na novac? Kažete da se svodi. Nećete da oslobodite takse, a hoćete da naplatite kaznu. Hoćete da uvek bude novac u prvom planu onda kada treba neki organ da radi posao, odnosno kada odbija da ga radi, vi opet novcem ispravljate sve neravnine u onom što se zove – pravda, pravosuđe, pravednost i pravedno društvo.

Mislim da je put kojim ste krenuli vrlo loš. Način na koji ste uzeli u razmatranje sve ono što je u ovom Domu predloženo, zaista ne ide u prilog nekome ko se kvalifikuje za drugu stranu za razgovor, u bilo kom svojstvu – da li kao vlast, da li kao ministar, da li kao opozicija, da li kao čovek, da li kao sugrađanin. To nije dobar put.

Sklona sam da u izuzetke u tom pristupu zaista poštujem. Ponoviću rečenicu svoje koleginice iz DS koja je pre neki dan rekla – ovde nisu važni naši privatni odnosi i naše lične stvari, ni bilo šta drugo, ovde smo svi da radimo neki važan posao za građane Srbije, a ne shvatamo ga svi isto. Neko ga radi baveći se pošalicama, neko ozbiljno razmatrajući. To je stvar izbora i različitosti. Kažu – neka cveta 1.000 cvetova. To je uvek bilo. Ali, ovde smo svi da uradimo nešto dobro. Zašto vi mislite da ste pozvani da to dobro proglasite dobrom i kad činite čoveku zlo i onemogućite mu da se bori za svoje pravo i kada kažete – moraš prvo da platiš taksu, troškove postupka, a onda u parničnom postupku koji traje bezgranično dugo, možeš da dobiješ odštetu, a da li ćeš ti da uzmeš kredit, da li ćeš ti da prodaš nešto pa da platiš troškove postupka, to ovu državu ne zanima?

Od koga se finansira ova država? Ko puni ovaj budžet? Ko daje ocenu vama kao predstavniku neke političke partije u parlamentarnoj demokratiji koja je dostignuće civilizacije u predstavljanju naroda? Ti isti građani. Vi mislite da ti građani koji se sude, one koje mi predstavljamo i drugi, jesu sa neke druge planete? Ili mislite da je zaista ovo što govorimo ovde i što vi predstavljate nešto što niko ne čuje? Vi smislite da će nekažnjeno proći to što devet zakona dođe uz budžet, pa ne može da se sazna istina? Za njih će ubitačnija biti ona istina koju će danas čuti o nezakonitom trošenju i ponašanju Vlade. Biće im jasno zašto pričamo da su ovi zakoni koji se ovde donose nepravedni.

Neću više braniti ni jedan amandman. Ovim mojim izlaganjem ću reći da SNS neće izgubiti ni volju, ni želju da ukazuje na ono što vi radite. Ali, odbrana pravno-tehničkim razlozima nije dobra, pogotovo onda kada su razlozi da preduzimate reklamne kampanje, da ih finansirate mimo poslova koji neki organi treba da rade, da promovišete ljude, da im dodeljujete nagrade "Vitez profesije" za onog ko je iole profesionalan, samo dokazujete da smo mi postali društvo koje se ne može pohvaliti normalnošću. Jer onaj ko ispravno radi svoj posao, ima minimum profesionalnosti, taj dobija nagradu "Vitez profesije".

Kada Ministarstvo zdravlja ne radi svoj posao, nego neko ko nije platio porez, radi kampanju Ministarstvo zdravlja, nabavljajući uređaje za bebe, opremajući bolnice, to se promoviše. Ali, ovaj Dom treba uniziti da se ne vidi sa kakvim zakonskim predlozima izlazite i kako se odnosite prema poslaničkim amandmanima. Na sreću, ima i časnih izuzetaka i među vama kao ministrima, koji su spremni da slušaju, da kažu, da prihvate i da urade nešto što je u interesu građana. Na sreću, niste opšte pravilo za ponašanje svih ministara u ovoj Vladi. Hvala vam.

Gospodine Ratkoviću, uz svo dužno poštovanje funkcije koju vršite u ovoj skupštini, ja sam poslanik od januara 1993. godine, odlično poznajem proceduru, a vas ću da podsetim da parlamentarna demokratija u Srbiji ne počinje od onog trenutka kada smo ovde počeli na vrlo neobičan način da menjamo i procedure i uslove za razmatranje zakona. Uverite nekoga da je dobra procedura, da na dan rasprave o budžetu, mimo najavljenog dnevnog reda i jedne jedine tačke koja zaista ima veze sa njim, a to je Zakon o budžetskom sistemu, dodate Zakon o bezbednosti saobraćaja, na prevaru unesete Zakon o izmeni poreskog postupka i administracije, gde naplatu poreza i doprinosa uz plate želite ne zakonito da prebacite na banke i koliko još takvih primera, neću o tome da govorim.

Svi mi znamo kako se procedura zloupotrebljava. Objasnite novinarima da demokratija košta i koliko košta ovde dan, ali ću reći nešto što me najviše boli. Nemojte ovu skupštinu nazivati kozačkom, jer dovodite u nezgodnu situaciju i kozake koji su za pohvalu, ali i ovu skupštinu i to se ne može mešati. Ali nemojte reći da je ovo patetika.

Svaki zakon koji donesete tiče se konkretnog života i građanina Srbije, onog o kome gledamo reklamu da je pretučen, kada kažete – ne žmuri na nepravdu i ne pravi se da ne čuješ. Kada nećete da ga oslobodite ovde plaćanja sudske takse, da li je to patetika ili stvarnost?

Mislim da način na koji ste reagovali, želeći da zaštitite nekog ko je ovde predstavnik od mene, nema potrebe. Nemam vrstu lične ostrašćenosti ni prema kome pojedinačno. Napadam principijelno pojave. Čak mi je žao što je gospođa Malović, kao neko ko je bio dobar student i ko je inteligentna osoba, doveden u situaciju da nečije principe, drske brani ovde i da treba da crveni zbog bilo koga. Neću ja ni nju da branim, ali nemate potrebe ni vi. Ovo je neodbranjivo…

(Predsednik: Vreme.)

… to je moja zadnja reč.

Tražili smo brisanje klasifikacije u funkciji 410, 451 i 454, to su sredstva namenjena za subvencionisanje javnih nefinansijskih preduzeća i organizacija i subvencija privatnim preduzećima. Osvrnuću se samo na ovih 10 milijardi 450 miliona namenjenih "Fijatu".
S obzirom na to da ste vi u obrazloženju na strani 549 napisali datume ugovora i brojeve akata, ali ni jednu jedinu cifru koliko je do sada Vlada uložila u "Fijat", niti koji su efekti toga, dugujem javnosti obaveštenje koje ste trebali vi da im date. Od potpisivanja ugovora kojim je trebalo da "Fijat" automobili ulože kao "Fijat grupa" iz Torina iznos od 700 miliona evra, a država Srbija iznos od 200 miliona evra i 50 miliona evra kroz poreske olakšice "Fijatu" i da Srbija ima 33% akcijskog udela, a "Fijat" 67, stvar se svela u praksi na sledeće – "Fijat" je uložio po našim saznanjima, odnosno po registraciji u Agenciji za privredne registre 99,4 miliona, a preostalih 600 miliona evra će biti izgleda obezbeđeno iz kreditnih izvora. To se tada nije znalo, a da je činjenica govori i garancija Republike Srbije data 2. juna 2011. godine, gde smo za kredit Evropske investicione banke postali garanti na 200 miliona evra.
Nismo znali da će "Fijat automobili Srbija" biti kreditno opterećen i to pre otpočinjanja proizvodnje novog modela. To ću u velikoj meri da utiče na smanjenje profita "Fijat automobili Srbija", ako uopšte nekad dođe jednog trenutka do toga, a smanjenje dividendi koje bi trebali da stignu u budžet Srbije po osnovu 33%. Uslovi, koji nije dobio nijedan investitor nigde u svetu, dobio je "Fijat". Pored poklonjenih pogona "Zastave Fijat", 67 hektara zemljišta uz obavezno da im se obezbedi dodatnih 70, date su državne subvencije za novo zaposlene radnike. Subvencije pri prodaji automobila "Punto" izmenjeni uslovi ugovora oko daljeg ulaganja, a javnost nema o tome pojma, a vi i dalje u budžetu planirate 10 milijardi i 450 miliona evra. Pa da ima pravde i nekog reda u ovoj državi, samo bi vas "Fijat" koštao raspisivanja novih izbora i nemanja prava ikada išta u javnosti da saopštite kao obećanje sa kredibilitetom.

Član 17. kaže da Vlada izuzetno može da odluči o otpisu, odnosno pretvaranju pojedinih i dospelih potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu pozajmica iz Budžeta u kapital dužnika pravnog lica, a na osnovu kriterijuma koje utvrđuje ministarstvo finansija i nakon pribavljene saglasnosti Narodne skupštine. A, kad ste pribavili saglasnost od nas? Ovo je amandmanom, koji smo pre dve godine uložili, usvojeno od strane Vlade. Nikada niste tražili saglasnost od Skupštine za ovako ponašanje.
Ovo je član koji je vaša najvernija slika. Izvršna vlast uredbama kao zupčanicima premošćava vlast sa zakonodavnog organa na sebe. Daje sebi pravo da otpisuje pozajmice koje daje bez kriterijuma poznatih Skupštini, da radi reprivatizaciju preduzeća, onako kako joj odgovara, da preduzećima u restrukturiranju otpisuje dugove, zabranjuje poveriocima da se naplaćuju i da bude vlasnik svega onog što ne može biti ni po jednoj ekonomskoj teoriji.
Ovaj član dokazuje da ste, gospodine Cvetkoviću, ovaj budžet pisali ne po pravilima ekonomske struke, nego po pravilima teorije vladanja koja kaže – pohvalite zajmove, nađite nove postupke za uzimanje zajmova, nađite druge načine da se namaknu sredstva, državne obveznice, uzimajte zajmove kod državnih banaka i gradskih uprava, dajte u najam opštinska i državna imanja, prodajte nacionalna dobra. Vodite računa samo o kreditnim ustanovama i osiguravajućim društvima. Način da se raspolaže čitavim javnim bogatstvom i sudbinom građana, nađite kao način da vežete za vaš sopstveni opstanak, jer ste vi uspostavljena vlast. Kako se plaća, povećajte porez.
Kako se podržavaju državni krediti? Velike kreditne ustanove upotrebljavajte tako da prividni cilj bude pružanje kredita industriji, a da to u stvari bude skrivena podrška tečaju državnih dionica. Treba li nešto da dodam? Kao da je Makijaveli pisao ovaj budžet, a ne ekonomska struka. Čestitam gospodine Cvetkoviću.

U članu 1. Predloga zakona tražili smo da se posebno prate i evidentiraju namenski prihod zato što ih korisnici budžetskih sredstava, a i vi koji neko ko taj budžet planira, prati, kontroliše i izvršava, držite zbirno i sopstvene i namenske prihode. Apsolutno nije moguće da se precizno, pogotovo prilikom kontrole da se utvrdi da li su namenski prihodi, kao posebno evidentirani, tako i utvrđeni, naplaćeni i trošeni.
Ovo je zahtev koji je DRI podnela Odboru za finansije još prilikom prethodnih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu. Ako je nekom ko je ovlašćen da kontroliše, u praksi se pokazalo, da nije u stanju da prati tok sredstava koje imaju posebnu prirodu, u stvaranju i u trošenju.
Zaista ne razumem razlog da vi odbijete ovakav amandman, a sve vreme se zalažete za javno, jasno i kontrolisano trošenje budžetskih sredstava. Ali mi objašnjenje daje Fiskalni savet koji kaže, da se preko sopstvenih prihoda zaobilaze ograničenja u planiranju budžeta, pa se izuzetno ne može shvatiti odakle 5 milijardi kod Ministarstva poljoprivrede kod njenih uprava, budžetskog Fonda za vode, Uprave za poljoprivredno zemljište.
Taj prihod porastao na 15 milijardi dinara i ako još ovde dodate ova namenska sredstva koja se neevidentiraju posebno, moguće je da u ovoj izbornoj godini radite ono što ste počeli. Zapošljavate ljude mimo ograničenja koristeći upravo ova sredstva. Znači, ovaj amandman nije odbijen slučajno već omogućava Vladi upotrebu budžeta u svrhu potkupljivanja glasača sredstvima iz budžeta.

Molim vas da me opominjete kada bude dva minuta zato što hoću vreme od ovlašćenog da ostavim kolegi za Zakon o bezbednosti saobraćaja i da najkraće moguće obrazlažem ove amandmane.
Član 3. Predloga u kojem želite da se i devizna sredstva vode zajedno kao i dinarska sredstva svih budžetskih, indirektnih i direktnih korisnika, podržavam. Pre dve godine kada smo radili osnovni zakon, tražili smo da se i devizna sredstva vode kao sredstva nad kojima vi morate da imate kontrolu. Ali, nemojte da dozvoljavate izuzetke kao ovaj koji ste dozvolili, da ipak mogu mimo NB i budžeta neki korisnici da vode ta devizna sredstva kod drugih poslovnih banaka, a navodno kada im je to potrebno na zahtev međunarodnih institucija koje sprovode neke programe.
Ono što ne možete da uradite vi kao Vlada, ono što ne može da uradi NBS, a ko drugi može? Ne vidim da vi sami sebe razvlašćujete institutom izuzetaka i dajete to pravo nekom drugom. Mislim da morate da održite kontrolu nad ukupnim deviznim sredstvima budžetskih korisnika, pogotovo u ovakvoj situaciji u kojoj se mi nalazimo.

Član 6. Predloga govori o članu 27e osnovnog zakona. Govori o tome da se sad u novom Zakonu o budžetskom sistemu kao posebno nešto tretiraju javne investicije i traži se poslednjim stavom tog člana da DRI prihvati i da sa Fiskalnim savetom da ocenu usklađenosti javnih investicija sa računovodstvenim standardima.
Da li ste definisali uopšte, gospodine ministre, pojam javnih investicija? Niste, niti ga ima kao definicije u Zakonu o budžetskom sistemu. Šta se smatra javnom investicijom? Da li postoji i jedan drugi elemenat kojim obrazlažete šta to znači i na osnovu kojih kriterijuma može DRI sa Fiskalnim savetom da da ovakvu ocenu? Pa, ne možete od bilo koga da tražite da nešto oceni, ako ne zna ni šta je to nešto.
Tražila sam da izbrišete DRI, jer je sramota da jednu organizaciju koja radi ozbiljno svoj posao uvlačite u ovakvu površnost. Vi odbijate. S kojim razlogom? Da izgube kredibilitet i oni? Mislim da zaista nije u redu da zadržavate DRI u ovom sistemu odgovornosti, a da nemate ni definiciju toga šta su javne investicije.

Zanimljivo je da nam dve godine posle usvajanja kompletno novog Zakona o budžetskom sistemu obećavate da ćete i Skupštini dostaviti procenu finansijskih efekata zakona koji se usvajaju, i to s obzirom na posledice koje će imati na budžet. Tražite od predlagača da, ako ustanovljava nešto novo kao organ ili nekog novog potrošača, kaže kod koga će uzeti sredstva iz budžeta da bi mogao sebi da obezbedi. Mi poslanici tu obavezu imamo odavno kada podnosimo amandmane na budžet, ali ta obaveza za Skupštinu i dan danas ne znači da vi nama dostavljate kao Vlada čak ni dve rečenice nekog proračuna a šta su to finansijski efekti.
Imali smo dosada rečenicu - treba ili ne treba. Ovog puta kažete da ćete dostaviti, a mi vas molimo da to bude prilog obavezan uz zakon. Čak i ne tražimo da, po metodologiji koju Zakon o budžetskom sistemu podrazumeva, dostavite poslanicima detaljno obrazloženje tih finansijskih efekata. Znači, minimum koji proizvodi trošak finansijski neki zakon, a ne da nas slažete, lepa srpska reč, da Agencija za privredne registre ne zahteva ni jedan novi dinar za ustanovljavanje novih obaveza, a u budžetu 210 miliona za Agenciju za privredne registre. Ja vas molim da obavezan prilog zakona ubuduće bude procena finansijskih efekata tih novih zakona na budžet.

Mislim da je najteži deo iz ovog zakona upravo član 18. Vladi nije dovoljno to što može da menja aproprijacije, to što pokušava da u Zakonu o državnim službenima uvede osoblje iz sudova i pravosuđa pa da im onda bude onaj ko ih isplaćuje, određuje itd. plata. Malo vam je to što uredbama možete da radite šta je vama volja, da delite subvencije, nego još hoćete da povećate tekuću budžetsku rezervu sa 1,5% od ukupnih prihoda i primanja od prodaje, ne finansijske imovine, znači od štampanja hartija od vrednosti i to podižete na 2%.
Zašto idete na tekuću rezervu? Zato što za nju ne podnosite izveštaj Skupštini i zato što nju ne koristite po unapred predviđenim neplaniranim nepogodama, bolestima, onom što može da ugrozi zdravlje životinja i ljudi, što je stalna budžetska rezerva. Dokle, gospodo, vama treba ovakva vrsta diskrecionih trošenja iza zavese o kojoj nećete nikome da polažete račun?
Mislim da je ovo stvarno preko svake mere i reda, tražiti da i ovaj iznos sredstava, a sada ste iz ove rezerve završili jedan amandman koji vam obezbeđuje većinu. Nije to loše, po zahtevu poslaničke grupe vojvođanskih Mađara vi ste odavde skinuli. Tako ćete sutra da radite do izbora, kad god neko zapreti neposlušnošću vi ćete ovaj novac koristite, ne za građane Srbije, ne za bilo koju vrstu namenskih sredstava.
Ovo je ponštavanje Skupštine, preuzimate ulogu da mimo znanja Skupštine, čak ni naknadnog izveštaja, trošite ne 1,5 od ukupnih zaduženja emisijom hartija, nego to podižete za 25% sebi naviše. Dokle? Do 8. maja, valjda.

U članu 21. vi ste stavili da datum od kada svi oni koji imaju devizna sredstva, a jesu indirektni ili direktni budžetski korisnici, tek od jula meseca treba te devizne račune da daju vama pod kontrolu i to sa onim izuzetkom da može i mimo Narodne banke i mimo vas, ako koriste neka strana međunarodna finansijska sredstva, a uslov je da Narodna banke ne može da obavi taj posao. Zašto im ostavljate šest meseci?  Da li vam je toliko dobra finansijska situacija, jel toliko od izvoza dobijamo sredstva, jel toliko imamo deviznih rezervi? Da li ostavljate bilo koji rok privredi da nešto prodiše, da razvežete dužnički čvor?
Baš me zanima kojim ste se razlozima, tehničke ili suštinske prirode, rukovodili da, umesto, kao što vam predlažemo od 1. marta, znači ostavljamo neko vreme da se stvari urede, vi taj rak produžavate na jul mesec? Ne razumem.

Šta reći više o diskvalifikaciji ovog zakona, a reći ću i nešto više, od onog što je rekao Fiskalni savet? Fiskalni savet je ovaj vaš zakon ocenio kao uznemiravanje, ja ću da prevedem, poreskih obveznika zato što je po efektima zakon koji neće doneti gotovo nikakav prihod, ali će po poreskim podsticajima i oslobađanjima koja ste dali za one koji kupuju dužničke hartije od vrednosti, odnosno ono što vi emitujete, imati oslobađanja, i to stranci, ali se negativni efekti tog smanjenja neće videti u prvoj godini, nego u narednoj.
Znači, ovaj vaš zakon ocenjen je negativno, jer je po poreskim prihodima neutralan, negativan po poreskim prihodima već u drugoj godini, ali će uneti uznemirenje poreskih obveznika koji će morati da menjaju način evidencije i rada.
Šta je sporno u članu 1? Predložili ste stvaranje jedne nove grupe poreskih obveznika, koja je u stvari i do sada postojala, i to ustanove koje ostvare prihod na tržištu, bez obzira da li imaju dominantan ili monopolski položaj koji čini više od 80% njenih ukupnih prihoda i to svrstavate u tzv. drugo pravno lice. Umesto da ujednačavate poreski režim i da izjednačavate pravni status, vi u stvari uvodite nove razlike.
Gospodine Cvetkoviću, morali bi da znate da može da se postavi jedno osnovano pitanje – kako ćete obrazac poreskog bilansa da primenite u ovom slučaju na indirektne korisnike budžetskih sredstava? Mi smo amandmanom predložili da se zadrži postojeće stanje, uz odgovarajuću izmenu člana 44. ovog zakona i izmenu Pravilnika, gde ćete u stvari urediti kako se sačinjava poreski bilans i u tom delu je zaista moguće izvršiti ujednačavanje tretmana, a ne na ovaj način raditi, u stvari, pravljenje zaista neosnovane razlike u poreskom statusu nedobitnih organizacija.

Član 4. Predloga zakona reguliše u stvari poresku osnovicu za oporezivu dobit, kojom se u stvari uvodi izuzetak od pravila da se ne priznaju rashodi po osnovu obezvređivanja imovine koja je nastala u posmatranom poreskom periodu, već priznajete rashode samo onda kada se imovina otuđi, upotrebi ili kada nastane oštećenje imovine.
Pravilo je, dakle, da se ovaj rashod primenjuje na onom, što znaju ljudi koji se bave ovim poslom, "keš flou", gotovinskoj osnovi, što za posledicu ima da se prizna kao eventualni kapitalni gubitak. Ali, vaša namera je očigledno da uvedete ovaj novi član 4. Predloga izmenjen, da poverioci preduzeća u restrukturiranju budu zainteresovani za program restrukturiranja i pogotovo kroz ovu vrstu poreskog podsticaja.
Nije sporno, ali da bi se sprečilo obezvređivanje imovine obveznik mora da se spreči da iskoristi to obezvređivanje i kroz smanjivanje dobiti i kroz smanjivanje ovog povećanja kapitalnog gubitka. Vi članom 5. uvodite još jedan izuzetak o načinu utvrđivanja nabavne cene imovine, kojim se propisuje kao nabavna cena da se određuje najniža obezvređena vrednost te imovine.
Mi vam predlažemo da proširite dejstvo ovog izuzetka ne samo za ona preduzeća koja vi odaberete za restrukturiranje i za koja želite da zainteresujete poverioce, nego za sva pravna lica koja konvertuju svoja potraživanja u postupku restrukturiranja. Ne samo u postupku privatizacije, nego i na osnovu ugovora o finansijskom restrukturiranju, da bi se poverioci zainteresovali da se to sporazumno finansijsko restrukturiranje i obavi i pošto vi kažete da je to razlog za predlaganje ovih izmena, zaista ne razumem da napišete da ste odbili ovaj amandman.
Da li u ovoj državi treba da žive samo ona preduzeća koja vi prstom pokažete da su potrebna i za koja ste vi zainteresovani? Kakvo je to jednako pristupanje istim slučajevima? Znači, princip restrukturiranja i ovaj način izuzeća mora da važi za sve one koji ulaze u ovaj postupak. Šta, neko nije dobar sa vama i taj ne treba da oživi i da nastavi privredni život. Od koga ćemo da naplaćujemo porez? Neophodno je da pored ovoga, ovo ste morali da usvojite, zaista apelujem na vas da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj amandman, jer smo predvideli i mehanizme kontrole ovih ugovora kod restrukturiranja, d se slučajno ne uvede sistem zloupotrebe ovog dvostrukog izbegavanja poreza, da tako uslovno kažem. Znači, ne može ovo da važi samo za preduzeća koja vi odredite, nego apsolutno za sva ona koja ulaze u finansijsko restrukturiranje.

U članu 5. Predloga mi smo predvideli tako da se reguliše nabavna cena imovine stečene konverzijom u ovom potraživanju i smatramo da izuzetak od utvrđivanja nabavne cene, znači vi ste tamo predvideli izuzetak samo za preduzeća koja se restrukturiraju, a ovo utvrđivanje nabavne cene treba proširiti i na privredna društva, sva, mi ih u ovom slučaju nazivamo pravnim licima, mada su u Zakonu o sporazumnom finansijskom restrukturiranju poverioci pre svega banke i dužnici privredna društva. Kad zaključe ugovor o finansijskom restrukturiranju oni se tako nazivaju.
Mi ovim članom 5. predlažemo da se dopuni način utvrđivanja nabavne cene i ona je određena kao najniža obezvređena vrednost. Budući da ste vi već članom 23. omogućili obvezniku da prilikom utvrđivanja oporezive dobiti prikaže obezvređenu imovinu kao rashod. Na ovaj način se zaista sprečava, maločas sam rekla, dvostruko smanjivanje poreske osnovice u slučaju kada tretiramo ovu obezvređenu imovinu.
Mnogo više nego i vi sami, vodili samo računa da poreska kasa, da budžet ne bude oštećen dvostruko, ali smo vodili računa da amandmanima imamo jednak pristup prema svim obveznicima poreza, učesnicima u privatizaciji i finansijskom restrukturiranju. Ovaj vaš pristup i dalje govori da je ova Vlada nekom majka, a nekome zaista maćeha.

Ovo je najvažniji amandman koji podnosimo na ovaj predlog zakona i smatramo da je u njemu suština. Ova vrsta poreskog oslobođenja da se porez po odbitku ne plaća na prihode od dužničkih hartija od vrednosti to za nerezidente je ono što sam rekla da su u prvoj godini neće videti kao manjak u budžetu, ali će se u sledećoj sigurno videti. Amandmanom smo predložili da ovakvu olakšicu imaju samo oni koji ostvare kamatu po osnovu dužničkih hartija od vrednosti koje izdaje lokalna samouprava iz nedovoljno razvijenih područja. Jedino za te lokalne samouprave ima nekog smisla oslobađati poreza, vlasnike ovih družničkih hartija od vrednosti i uskraćivati u budžetu ovaj prihod.
Šta je u ovom članu zakona najvidljivije? Da Vlada misli samo na sebe. Niste naveli procenu smanjenja poreskih prihoda po ovom osnovu. Glavni vam je interes da sebi, a ne privredi, obezbedite kreditore i želite da ono što je vaša nužda promovište i dalje i podstičete zaduživanje, pre svega države.
Vi želite iako je inače javni dug dostigao kritičnu granicu, rejting države svakako opao. Vi u stvari želite, da ono što jeste dug u iznosu od 497 milijardi 597 miliona 918 hiljada dinara obezbedite da se kroz emitovanje novih hartija od vrednosti zameni, a to predstavljate kao poresku olakšicu. A u stvari dodatno zadužujete građane, smanjujete prihode u budžet po osnovu prihoda od kamata i to strancima koji bi u svojoj državi morali da budu oslobođeni poreza na ovaj prihod, a ne kod nas.
Vi u stvari sebe činite potpuno neatraktivnim pregovaračem za zaključenje ovih ugovora, jer priznajete u kakvoj ste iznudici. Znači, pokazujete da ste potpuno neuspešna Vlada koja i dalje mora da emituje hartije od vrednosti, da pokriva dugove. Te hartije čini atraktivnim smanjivanjem poreza na prihod od kamata po osnovu njih i to oslobađa stranke na ovaj prihod.
Zaista ne razumem kako je moguće da mi štitimo nekog od oporezivanja umesto njegove države, ili umesto ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a budžet ostavljamo sa manjkom za ovaj prihod. Mislim da je ovaj član zakona najveći dokaz finansijskog zdravlja ove Vlade, ali i vaših sposobnosti da uradite i iskoristite poreske podsticaje za neke bilo kakve aktivnosti.
Tužim vas kod predsednika Tadića, jer vas je on opomenuo da vi kredite morate da ulažete u privredu, a ne u dužničke hartije od vrednosti. Čovek vam lepo kaže, zar nije vlast, ne sme ovo da se radi, a vi sad i poreskim podsticajima podstičete emisiju hartija od vrednosti i ulaganje u ova sredstva. Ovo je gospodine Cvetkoviću najbolji dokaz uspeha vas, kao finansijskog stručnjaka i ukupne Vlade koju predstavljate.

Član 7. Predloga zakona govori o obveznicima nedobitnim organizacijama i tretira njihov dominantan ili nedominantan položaj. Mi smo amandmanom uskladili izmene koje smo predložili na član 1. Predloga zakona i proširili smo domet poreskog oslobođenja, tako što smo obuhvatili i nedobitne organizacije koje imaju dominantan položaj. U kom smislu?
Nedostatak postojećeg zakona je što on, s jedne strane, nedobitnim organizacijama daje poresko oslobođenje za relativnu malu dobit do 400 hiljada dinara godišnje. Znači, to je višak prihoda nad rashodima sa tržišta, naglašavam, pošto je reč o nedobitnim uz ispunjenje dodatnih uslova. Pri čemu ukoliko nedobitna organizacija ne ispunjava uslov za ovo poresko oslobođenje ona gubi ostale poreske podsticaje. S obzirom na visinu te oporezive dobiti, na osnovu koje su ove organizacije oslobođene, kao i to da se često radi o javnim službama, gde ove organizacije nemaju taj dominantan položaj, predlažemo da kao isključiv uslov ostane taj monopolski položaj. Smatramo da je to jednostavno pravedno, jer ovim amandmanom umesto da uvodimo novu kategoriju obveznika, uvodimo takvu modifikaciju i preciziranje postojećeg rešenja koje će se mnogo lakše primeniti i zaista potpada pod ona osnovna poreska pravila da svaki porez bude što lakše primenjiv i da ne uznemirava poreskog obveznika u načinu vođenja evidencije, ukoliko s druge strane nema adekvatnu visinu novih poreskih prihoda u kasu.
Smatram da je ovo bilo mnogo pravednije, lakše i primenjivije rešenje i za vas kao Vladu, ali i za poreske obveznike koje tretirate ovim članom.