Imam razumevanja da vi ovde provodite mnogo vremena i ne možete da pratite stručnu literaturu. To, kako su precenjivani prihodi, a potcenjivani rashodi, je objavljeno u kvartalnom "Monitoru", broj 31, pre dve godine. Nije reč ni o kakvom opraštanju, govorim o stručnoj literaturi, časopisu, koji je svojevremeno uvela Kori Udovički i koji jeste neko ko populariše ekonomsku nauku.
Prosto, nemam više volje da vam dajem priliku da svodite raspravu sa stručne na nešto drugo. Ali, ne dopada vam se način razgovora, izgovora. Prosto nemam želju da se dopadnem. Imam želju da uradim dobru i korisnu stvar. Imam priliku, imam tim sa kojim želim to da uradim.
To što vi kažete da li su oni krivi i koga pod tim podrazumevam, vi znate da vrlo retko govorim o imenima. Govorim o principima, o pojavama, o onima koje su štetne, one koje su loše i želim da ih ispravimo. U tom smislu, nikada se neću promeniti, jer ljudi čine ono što im okolnosti dopuste i zakonski uslovi. Rekla sam – promenićemo i ono što nije bilo dobro, da bi bili na usluzi i parlamentu, koji je jedini naš nadzorni organ, a sve dobre i običaje u toj zgradi, u toj instituciji, sve dobre načine na koji se diskutovala, vodila monetarna politika, zadržati i unaprediti. Time završavam svoju raspravu sa vama.

Samo jednu rečenicu. Moram zaista da vam se zahvalim na delu diskusije u kojem ste govorili o poslovima Narodne banke i izboru viceguvernera, gde apsolutno nemam šta da dodam i oduzmem, osim malog preciziranja. U onoj verziji zakona koja je izbrisana, da hartije od vrednosti koje emituju organi države, lokalne samouprave, oni mogu da posluže kao zalog i po ranijem zakonu, a i sada, jer samo na sekundarnom tržištu može njima da se trguje. Nismo ni bili za to da bilo koja vrsta zaduživanja države može da se podiže na viši nivo u odnosu na Narodnu banku.
Sve ostalo, kada konstatujemo stanje na isti način, zaista možemo lako da dolazimo i do rešenja. Koristim priliku da se zahvalim na diskusiji koja je zaista bila ne samo konstatacija stanja, nego i način kako da ih rešimo, pogotovo kada su građani u pitanju, neke banke su izlazile u susret i refinansirale, odnosno zamenjivale te kredite, neke nisu. Pokušaćemo da i sa drugima to uradimo, ali mi je drago da ste pomenuli činjenicu da Narodna banka nije ničim ograničavala kampanju za zaduživanje u švajcarskim francima tada i to je način kako želimo da sagledavamo situaciju, ne samo da građane okrivljujemo što su se našli u nekoj situaciji, jer oni veruju državi, a država jeste upravo Narodna banka. Izvolite, da razgovaramo kad god bude trebalo na teme koje su iz ove oblasti, jer vidim da su vam bliske. Hvala.

Poštovana koleginice Irena Vujović, zahvaljujem se što, da niste vi govorili, propustila bih možda jednu izuzetno važnu stvar da ponovim i ja sama, a vi ste je izrekli,  koliko je važan kvalitet ljudi i njihove biografije, dokazuje u stvari  činjenica da su prihvatili da u ovom trenutku, sa takvim biografijama, i u vrlo kompleksnoj situaciji u Srbiji, kada se rad po savesti i rad za dobro građana pre svega posmatra iz ugla političke povezanosti, istorijsko-političkog pedigrea onog ko vodi neku kuću ili će je voditi. To koliko su kvalitetni, dokazuje da im je iznad svega bilo važno da će sa nekim ko jednako kao i oni odgovorno gleda na samostalnost
Narodne banke u državi Srbiji i njenu ulogu, da sa Vladom i Skupštinom, ovu Srbiju učini naprednijom, jeste dokaz više da glasate za njih. Vama se, mlada koleginice, još jednom zahvaljujem.

Želim samo da obavestim javnost da ne samo zaposleni u Ministarstvu za KiM, nego svi zaposleni u bilo kom organizacionom delu Vlade Republike Srbije i ministarstva, ovim zakonom ne ostaju ni bez posla, niti na nečiju nemilost ili milost, već se u skladu sa zakonom preuzimaju u organizacione delove Vlade, koja će biti, nadam se, danas izglasana, na poslovima koje su i do sada radili u nekoj drugačijom preraspodeli delova državne uprave. Nije tačno da im radni odnos, ni za jedan trenutak, prestaje. Želim da obavestim sve da smo rezervisali odluku o objavljivanju ovih današnjih odluka, kada budu bile usvojene i izglasane, i da se nova rešenja ljudima izdaju sa takvim rokovima i datumima da apsolutno nemaju nikakvu brigu za egzistenciju, jer zakone donosimo zbog ljudi. Vlada postoji zbog građana Srbije i taman posla da nismo vodili računa o tome. Hvala.

Za sve one koji ostaju u organizacionom obliku ministarstvo, to je pojedinačno navedeno. Za one delatnosti koje će se obavljati u kancelarijama, oni su rešeni grupno. Nemojte da stvaramo uopšte dilemu kod ljudi.
Vi govorite o tome da li će ministarstvo imati isti broj sekretara, funkcionera, ili ne znam, rukovodećih ljudi, a mi govorimo o tome da će svaki zaposleni u ministarstvu nastaviti da radi u organizacionom delu, kako to ovaj zakon predviđa i da ni na koji način nisu dovedeni u podređeni položaj radnici koji su zaposleni u ovom ministarstvu. Uostalom, dobićete preciznu formulaciju, samo dok ovde usaglasimo tekst koji su amandmani od podnetih usvojeni. Lično ću vam je saopštiti, da ne stvaramo zabunu kod građana. Hvala.

Najkraće moguće. Oni koji su podržavali prošlu Vladu ili su je na neki način i činili, radi javnosti, moraju da kažu da je ova odredba doslovno prepisana iz zakona koji je još uvek važeći, gde piše da Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na upravljanje poljoprivrednim zemljištem i sve nadležnosti ima. Sada ne razumem, govorite kao da je ukinuta Uprava ili da se neće procenjivati, na osnovu stvarnog stanja i mogućnosti, potreba da se ta uprava ustanovi, što nije predmet ovog zakona. To može da uradi Vlada sama kasnije u okviru svoje delatnosti.
Ako je nešto funkcionisalo na ovaj način do sada i nije bilo problematično, jer poslovi postoje. Na koji način će se oni organizaciono obavljati, to ne mora da se reši sada. Kao što vam je rečeno u uvodnom izlaganju, apsolutno smo gledali da ne širimo delatnosti, da ih ne sužavamo, nego da postojeću strukturu ministarstava u ovom trenutku učinimo takvom da se efikasnije obavljaju poslovi, jer zaista nemamo precizne bilanse stanja, sredstava i obaveza koje se imaju i prema poljoprivrednicima i prema postupcima koji su u toku.
Molim za strpljenje i neverne, molim za strpljenje i one koji se nadaju, jer se ovim zakonom niti svet završava, niti počinje. Život i državna uprava su reka koja teče i mi ćemo uraditi sve ono što je najbolje, a tu smo da to zajedno i promenimo.

Ni jedna jedina nova uprava, nov organ nije ovim zakonom o ministarstvima ustanovljen, ni jedan nov, a da li će ova uprava za upravljanje poljoprivrednim zemljištem biti ustanovljena posebnim zakonima, kao što su i ove, to je sledeći korak, ostavite Vladi da proceni.

Samo ću dve rečenice na kraju.
Mada ćemo mi morati da se izjašnjavamo glasanjem o svim amandmanima, samo bih obavestila sve da, onako kako je to na Odboru i učinjeno, smo prihvatili amandmane: na član 7. gospodina Srđana Mikovića, na član 12. Miletića Mihajlovića, na član 15. narodni poslanik Predrag Marković je podneo amandman, na član 36. Meha Omerovića, ali istini za volju, gotovo istovetnog sadržaja i kolege Markovića i gospodina Đelića i amandman gospodina Šutanovca na član 6. sa ispravkom, gde je reč u stvari o usklađivanju sa zakonima koji su doneti o vanrednim situacijama, ispravnim nazivom "bezbednosne agencije, vojno-bezbednosne i vojno-obaveštajne agencije", ali ćemo u danu za glasanje o njima morati, ipak, da se izjasnimo.
Samo da se zahvalim svima na konstruktivnoj raspravi i da ovo bude tek početak. Hvala.

Ne bih se javila ponovo da zaista nisu iznete neke notorne neistine koje mogu da proizvedu zabludu kod građana Srbije.
Narodna banka ima izvorna ovlašćenja i ne može je niko smatrati ustanovom koja ima preneta ovlašćenja i ne može je podvesti pod termin – imaoci javnih ovlašćenja. Za to ne morate biti pravnik, dovoljno je da želite da govorite istinu.
Jedini nezavisni organ u smislu suštine značenja reči "nezavisnost" je sudska grana vlasti u ovoj Srbiji. Svi ostali organi su samostalni u vršenju svoje vlasti, svog posla, kao i svaki državni službenik.
Zašto zamenjujete reč "samostalan" rečju "nezavisan" i činite ih sinonima iako nisu u smislu o kojem govorimo, posebno je pitanje. Najzanimljivije je pitanje zbog čega se ovoliko upinjete da informišete građane kako mi nešto što smatramo ukidanjem suvišnog broja agencija, u stvari potajno i prividno pretvaramo u potpunu etatizaciju svih ustanova u ovoj državi?
Dugujem građanima, koji nemaju na uvid ovo obrazloženje, da pročitam šta piše. Članom 1. – odgovornost vlade se proširuje i na rad imalaca javnih ovlašćenja na nivou republike, što je bitno, zato što je veliki deo poslova i ovlašćenja državne uprave zakonima prenet javnim agencijama i drugim imaocima.
Gospodin Konstantinović je obmanuo javnost rekavši da je reč samo o javnim agencijama u obrazloženju, a piše – i drugim imaocima javnih ovlašćenja na nivou republike.
Zašto se ovo mora učiniti? Zato što je obim i karakter tih ovlašćenja takav da njihov rad bitno utiče na sprovođenje zakona, i posredno, na vođenje ekonomske politike, i na otežavanje funkcionisanja privrede zbog stvaranja troškova donošenjem propisa koje čine ti imaoci javnih ovlašćenja, naplaćujući raznorazne dozvole, uslove, potvrde, papire, i da ne upotrebim neku reč koja se mnogo puta smatra, na primer, ispravom koju treba da dobijete jednom i da vam važi 10 godina, a vi je dobijate jednom i svake godine morate da je obnavljate, poput nekih licenci, naplaćujući jednu licencu 2000 evra, i kada je neko ne obnovi, gubi pravo da se bavi tim poslom u vreme kada pričate o zapošljavanju, o nedostatku posla za ljude, o ispražnjenom budžetu itd.
Razlog zašto se ovaj zakon donosi, gde će Vlada da odgovara za propise koje donose oni kojima su preneta javna ovlašćenja je upravo taj, jer se donose propisi koji otežavaju rad privredi, ne samo u smislu raznovrsnih papira koje treba pribaviti, nego zato što to košta, i košta nesrazmerno u odnosu na evidenciju iz koje se taj papir izdaje ili košta nesrazmerno u smislu provere ispunjenosti uslova za bavljenje nekom delatnošću.
Što se pravite da to ne razumete? Razumeće građani kada ovo bude stupilo na snagu. Šta je važno? Odgovornost Vlade inače postoji po članu 57. Zakona o državnoj upravi da kontroliše te propise i te troškove. Ima ovde mnogo većih pravnika, vrsnih pravnika, ja sam ekonomista koji mora da se bavi pravom jer se bavi privredom, ali vi odlično znate kakva su iskustva i u zemljama Evrope, u starim tradicionalnim demokratskim društvima koji imaju mnogo dužu praksu uvođenja ovakvih tela i odlično znate da pojam državne uprave u užem smislu i u širem smislu ni slučajno, tvrdim građanima Srbije, ne obuhvata regulatorna tela. Ni ona koja se tiču radio-difuzije, ni telekomunikacija, ni energetike u smislu zakona odnosno agencije o energetici, jer su to agencije i tela koja su proistekla iz posebnih zakona.
Lepo vas pitam, kolegijalno, uvek lepo sarađujemo – zašto se pravite da ne razumete da nije reč samo o agencijama jer neki organi nemaju u nazivu agencija, ali su po načinu kako posluju, donose propise, kakve troškove stvaraju, u stvari javne agencije. Ali, neke javne agencije koje to imaju u nazivu, uopšte ne potpadaju pod ovaj zakona. Zato se i koristi termin – nosioci odnosno imaoci javnih ovlašćenja. O tome je napisano mnogo, o Zakonu o javnim agencijama koji je donet 2005. godine i koji sam ja nazivala Krivim tornjem u Pizi koji jeste spomenik. Ovaj zakon mora da se ispravi i da bude deo konzistentnog pravnog sistema, a ne da se u skladu sa tim krivim tornjem, ali ne monumentalnom i turističkom atrakcijom nego anomalijom u pravnom sistemu, ne usklađuju drugi zakoni, nego da se on ispravi.
Vi ste imali prilike od 2005. godine do 2012. godine da precizno nazovete imaocima javnih ovlašćenja sve one koji to stvarno jesu i da utvrdite neki kriterijum za to. Ne da niste, nego ste najčešće koristili odredbu iz tog zakona gde kaže, i namerno vam je odbijen amandman, gde vi tražite da to bude i da važi samo za one koje je osnovala Republika. To je suviše uzan krug i mnogo njih ostaje van, a to nije cilj i mi smo to rekli otvoreno.
Član 8. Zakona o javnim agencijama kaže: "Pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada, ako posebnim zakonom nije što drugo određeno". To – ako nije što drugo određeno, to je takva širina i takva mogućnost zloupotrebe da vi imate, da ne idem dalje, Agenciju za privatizaciju koja je osnovana parama građana Srbije. Dok je imala novca, nije bila na uvidu kontroli, niti je prebacivala budžetu prihode. Sada kada je šuplja i potrošena ta kasa, videćemo gde, ona nam je u budžetu od prošle godine vraćena na budžetska jasla, da i nju finansiramo.
Nameru ne da ne možete da osporite, svest o tome šta ovo znači, takođe ne možete da osporite, ni nama, ni sebi. Nemojte da se u odbijanju ovog rešenja rukovodite usko stručnim interesima. Neću nikome da kažem da se rukovodi partijskim, taman posla, svi smo građani Srbije, ali, nemojte da vam advokatura ili bilo koja druga vrsta ličnog posla zamagli interes Srbije u kojoj treba da živite i da radite, jer niste samo advokat nego ste i kupac, nego ste i neko čija će supruga da otvori privatnu firmu pa će se susretati sa ovakvim troškovima, problemima, začkoljicama zbog kojih smo u vrhu zemalja koje nisu poželjne za ulaganja zbog ovakvih procedura i ovakvih troškova koji se ne mogu nazvati ni taksom, ni naknadom, ni bilo kojom drugom uslugom koju vam država uzvraća za novac koji neka takva organizacija uzima u ime države zato što joj je država u jednom ovakvom domu na to dala pravo, makar ono bilo i generalno, jednim ovako lošim zakonom o javnim agencijama.
Menjaćemo mnogo. Ovo je minimum neophodan za početak, ali to nije nikakva seča i giljotina bez odmeravanja i bez izračunavanja koliko to znači a koliko košta. Nemoj da se niko plaši, sretaćemo se ovde svakog četvrtka i svakog utorka na poslaničkim pitanjima, na zakonima, i morate biti spremni da zajedno radimo u stvari na primeni ovog početnog zakona koji mora da uvede red u zemlji Srbiji zato što nas preskupo košta ovakav nered ili eventualno dušebrižništvo prema onom što se ne može nazvati ni regulatorno telo, ni neko ko izvorno vrši svoja ovlašćenja.
Predsedavajuća, ja se više neću javljati ni po jednom amandmanu, jer sam dala obrazloženja za sve. Hvala.

Prosto listam, gospodine predsedniče, uvaženi gosti, kandidati za ministre, mandataru, listam Poslovnik, gledam svoje kolege sa kojima sam mnoge vlade birala, glasala ili ne i ne mogu da verujem da 2012. godine i mnogo godina iza nas parlamentarne demokratije i višestranačkog sistema postoje ljudi koji ne mogu dostojanstveno da podnesu trenutak izbora nove vlade.
Nikada do sada i nikada ni na jednom međunarodnom ili domaćem skupu ne dobijate tekst koji će govornik da čita. Gde ste to videli? Mandatar se obraća, iznosi svoj ekspoze, a onda ga dobijamo u tekstu kako je pročitan, dobijamo izvesnu pauzu da proučimo i onda razgovaramo o tome.
U kojoj ste vi zemlji živeli, ako sam ja tu stvarnost delila sa vama i mnoge kolege ovde prisutne i da li to govori o nespremnosti da Srbiju nastavimo da vodimo putem tolerancije spremni, da od istorije i naše književnosti shvatimo da politika nije sreća gde se i kolo sreće okreće, nego da je politika rezultat dobre ili loše vladavine, dobrog ili lošeg načina vođenja države.
Molim vas da prihvatite izborne rezultate, da prihvatite proceduru koja je poštovana do tančina i da način na koji je sednica zakazana, organizovano objavljivanje zakona, govori o ažurnosti i spremnosti ove vlade da ne gubi nijedan trenutak i da nadoknadi izgubljeno vreme u nekim nastojanjima da neka vlada traje četiri godine po svaku cenu. Ako se ne menjamo – ne menjate se. Ako se promenimo – što ste se promenili? Ako se dogovaramo ozbiljno i pravimo programe – spori ste. Ako se organizujemo ovako kao što smo se organizovali, kažete – ponoćne sednice. Koji je to naučni metod analogije, koliko će koja vlada trajati, ako je u neko, ovo ili ono doba, osnovana, započeta, izglasana.
Molim vas, gospodine Mićunoviću, makar vas poznajem kao dostojanstvenog čoveka, imajte dovoljno dostojanstva da sve mlade koji stoje iza vas uputite da mirno i lepo sačekamo da čujemo mandatara šta ima da nam saopšti, da dobijemo pauzu, da razgovaramo o ekspozeu, a govorili ste danas da Vlada ima pravo makar na 100 dana. Ne tražimo večeras 100 dana, tražimo elementarnu kulturu, da ova vlada iznese svoj ekspoze. Molim vas, nemojte da od ovog čina, koji Srbija očekuje sa mnogo nade, pravite nešto što ne služi nikome na čast.

Tražila sam repliku na direktno pominjanje uvaženog gospodina, prof. Dragoljuba Mićunovića, kako ga mi zovemo, zato što, ni predavanje, ni tiradu, nego obrazloženje na, navodno, nedostavljanje ekspozea na uobičajeni način i želim da kažem sledeće.
Gospodin Stefanović, predsednik Skupštine danas ni jednom jedinom poslaniku nije uskratio pravo na repliku. Nismo žurili, nije uskraćena rasprava ni po jednoj tački dnevnog reda. Radili smo vrlo lepo i u jednom duhu tolerancije i saradnje. Ja vas molim da u tom duhu nastavimo da radimo i galerija na kojoj obično primamo i pozdravljamo goste nas na to večeras posebno obavezuje. Ja sam uverena da vas ponašanje mojih kolega, mene lično i mnogih ljudi koji ovde sede, na to i obavezuje, jer su vas mnogi i ličnim odnosom prema vama, vašoj stranci i poslaničkoj grupi i zadužili da im uzvratite na takav način. Zahvaljujem.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 103. i ukazujem vam na dostojanstvo Skupštine, mislim da je član 27. Jednostavno, moram da stanem prvo u vašu odbranu, gospodine predsedniče, iako relativno mladi, sa izuzetno tolerantnošću i bez ijednog konflikta, evo, dva dana raspravljamo i zadovoljstvo mi je što SNS ima takvog čoveka na mestu predsedavajućeg.
Ton kojim se govori, zastrašujuće visok ton kojim se želi postići snaga i nadomestiti nedostatak argumenata, nije nešto što priliči ovom domu.
Molim vas, da bi neko nekoga ocenjivao diletantom u bilo kojoj oblasti, on bi samo morao da bude poznavalac nečega. Tu kontradiktornost u sopstvenoj izjavi i logici mene ne zanima, ali kao zamenik šefa poslaničkog kluba, ja moram da reagujem na način na koji se ovde ponižava verovatno sopstvena fascinacija službama bezbednosti, jer se u životu najbolje kritikuju one mane koje čovek u stvari ima sam kod sebe.

Gospodine Jovanoviću, mislim da je građanima Srbije potpuno smešno ako vi, kao čovek koji nikada ništa nije radio bez završenog fakulteta, dođete na prvo radno mesto koje se zove potpredsednik Vlade, da govorite o iskustvu kao neophodnom uslovu da se bavite nekim poslom poput toga.
(Predsednik: Molim vas, gospođo Tabaković, samo da se ne obraćate direktno narodnom poslaniku.)
Izvinjavam se, gospodine predsedniče, neću to više činiti.
Ono što je meni najvažnije kakvo je stanje u medijima Srbije, ko je sve zloupotrebio i koja sredstva da bi ta struktura bila netransparetna, pokazuje i šteta od informacija koju te i takve novine objavljuju, a vi naivni i lakoverni, nezreli, mladi, nejaki poverujete u ono što novine objave o tome da sam ja spremna da kao politička ličnost preuzmem mesto guvernera.
Gospodine Jovanoviću, ja sam mislila da ste vi u međuvremenu sazreli ili makar stekli neophodan nivo poštovanja prema nečemu što se zove kolega u parlamentu, neko ko će biti potpredsednik Vlade ili bilo šta slično. Vaš nivo obraćanja, svi kvalifikativi koje koristite ne mogu da budu dovoljni da uplaše nekog ko je dovoljno stručan da govori o materiji koju poznaje, koji pre svega poštuje i ceni svakog čoveka i svaku ženu i svako dete i želi da uvek govori samo istinu i ono o čemu zna dovoljno. Ne zaboravite da je svaki čovek u Srbiji, svaki glasač centar sveta svojoj porodici i sebi. Omalovažavati i potcenjivati bilo koga ili one u vrhu države koju danas treba da biramo ne govori o onima o kojima tako govorite, nego o vašem nedostatku samopoštovanja. O uzrocima toga ne bih da govorim, jer zaista nisam stručna.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Ja sam žena koja nikad nije imala ni podršku, ni zaštitu, ni poklon, niti očekivala, niti tražila od drugih, u životu se, kao jedinim i najsnažnijim oružjem borila svojim sopstvenim znanjem i ličnim integritetom. To što kažete da niste nikada uvredili nikoga iz SNS-a znači samo da vi u stvari uopšte ne znate šta znači suština reči uvreda. Tu Vujaklija mnogo ne pomaže, tu pomaže ljudski osećaj, vaspitanje, a ja hoću građane Srbije da podsetim na trenutak kada ste pokušali mene da uvredite, ali niste uspeli, 2008. godine posle formiranja SNS i poslaničkog kluba Napred Srbijo. Još uvek sam bila predsednik Odbora za finansije, na početku finansijske krize koja je počela, kako kažu, da se preliva u Srbiju i iz ličnog osećaja i kao bankar i kao predsednik Odbora za finansije, molila sam sa govornice u staroj zgradi Skupštine, mnogo svedoka ovde, gospodina Čedomira Jovanovića, da ne unosi nemir među građane pričom o krizi, jer bankarstvo počiva na poverenju građana u stabilnost sistema. Odgovor gospodina Čedomira Jovanovića, taj pokušaj uvrede je bio, ne morate to da govorite gospođo Tabaković neće vam niko uzeti mandat. I tada sam svoj mandat zaradila ličnim zalaganjem i nikada ništa nisam dobila na poklon, ni mandat, niti bi mi strah od oduzimanja mandata mogao da oblikuje mišljenje i poštovanje koje imam prema svojim kolegama i gospodinu Stefanoviću i gospodinu Vučiću i svima koji ovde sede nije mereno nikakvom materijalnom moći, novcem, već međusobnim ljudskim poštovanjem, što mislim da nije kategorija dostupna svim ljudima u smislu osećaja poštovanja i načina na koji se ona zaslužuje.

Hvala predsedavajuća.
U ime poslaničke grupe SNS ću reći ono što je najvažnije u ovom trenutku sa našeg aspekta. Nas je na ovom poslu i u ovakvom sastavu okupio zadatak, vrlo ozbiljan i vrlo težak. Drugi i u drugom sastavu nisu bili spremni da preuzmu taj tako ozbiljan i težak zadatak, ili su možda zaboravili da razgovaraju sa narodom, ali u svakom slučaju nisu bili spremni da preuzmu odgovornost za rešavanje ovog zadatka, a mi, ne samo da smo bili spremni, kao SNS, da preuzmemo odgovornost, da formiramo vladu, nego što je još važnije, pokazujemo spremnost da formiramo vladu baš u ovakvom sastavu. To ne znači da bilo ko od nas za onog drugog preuzima odgovornost za ono što je rađeno u prošlosti, za ono što se ne sviđa onom drugom, jer svako za sebe nosi svoj krst i svoju prošlost.
Nažalost, dva dana unazad često se setim Borhesove reči, rečenice – pitam se da li se desilo sve ono čega se sećam. Toliko besmisleno deluju neke izjave i optužbe drugih, da su neki učinili neizvesnom čak i prošlost, a govoreći o temi tuđe odgovornosti, načina formiranja skupštinskih tela i tome slično.
Hoću da kažem da su SNS i njeni koalicioni partneri koji tvore ovu skupštinsku većinu shvatili da neko mora da počne da se bavi narodom. Nije dovoljno bilo više i nije bilo izdržljivo udovoljavati jednom, prvom, a bojati ga se i gledati da ispuniš svaku njegovu želju. To je ono što se zove promena, koje mnogi još nisu svesni, a ja želim da ih podsetim na to. Spremni smo da se bavimo narodom i to je naš prvi i osnovni zadatak, taj težak i ozbiljan.
Iako kažu da su ljudi na Balkanu i mi ovde u Srbiji tako pametni da vole od istoga da preuzmu ugodan i lagodan život i nerad, a komfor i onaj nivo, visoki standard života od zapada, ja hoću da kažem da verujem i onom što je u ekspozeu napisano i ono što je u ekspozeu napisano i te nasleđene osobine ovog naroda mogu da budu stavljene u funkciju zaista razvoja, sa jednom ispravkom mandataru, da nema dileme razvoj ili štednja, nego razvoj zasnovan na štednji. To su dve neodvojive stvari. Ova i ovakva koalicija, da bi ostvarila razvoj društva zasnovan na štednji, mora da odgovori, profesore, na vaša filozofska pitanja – šta presudno određuje čoveka? Evo bilo koga iz Vlade.
Uzeću svog predsednika stranke, vršioca dužnosti, gospodina Vučića. Šta njega određuje presudno? Zavisi od toga ko njemu govori. Onaj ko hoće da ga ospori, on će u Vučiću prvo videti Zakon o informisanju, koji je jezikom mladih rečeno, mala beba u odnosu na ono što imamo danas, a ne po mojoj subjektivnoj oceni, nego po oceni Evropske komisije koja kaže da je u Srbiji cenzura neviđena do sada.
Ako pitate mene šta određuje gospodina Vučića, presudno, reći ću vam – strpljenje, tolerancija i sposobnost da se ustupi i učini manjim nego što jesi kao stranka, da bi okupio sve vredne, raspoložene i hrabre da u ovakvom teškom trenutku u Srbiji preuzmu taj zadatak da učine nešto za svoju zemlju, a to je to da brinu o svom narodu, a ne o svom šefu, bilo šefu države, ili šefu stranke, ili o onom ko je njemu prvi. To isto mogu da kažem za bilo koga od vas koji ste ovde.
Imam posebnu motivaciju da kažem šta, na primer, diskvalifikuje svakog od koalicionih partnera ovde. Opet zavisi od toga ko o kome govori. Isuviše je dokaza za to da je šta diskvalifikuje nekoga za saradnju, zavisi od toga da li sa njim delite vlast, ili ste vi u opoziciji a on na vlasti, iako ste, na primer, do juče zajedno bili u vlasti. Morate da priznate da to nije objektivni kriterijum.
Šta bi, na primer, moglo za mene da diskvalifikuje nekog na čijoj sam kritici zasnivala principijelnu kritiku loših poteza u ekonomiji? Govorim o gospodinu Dinkiću vrlo otvoreno, onako kao što smo razgovarali i kada smo prvi put seli da dogovaramo ovu koaliciju. Šta ga diskvalifikuje? Ništa, zato što svakom čoveku dajemo pravo na promenu. Promenljivost ljudskog karaktera, kao promena na bolje, ne može da diskvalifikuje nikog da mu date priliku da sa vama uradi nešto dobro. Ali, ako gospodin Vučić kaže javno da će, ako treba i nekog svog prvog saradnika, jer u nikog ne možete imati blanko poverenje u onoj borbi za korupciju koja je obećana narodu i od mandatara i prvog potpredsednika i svih ostalih i od gospodina Dinkića, jer i on ima ružno iskustvo sa svojim saradnicima, bilo ko ko se nađe sa prstima u medu odgovaraće nezavisno od toga čiji je član.
Otkuda pravo nekome da diskvalifikuje bilo koga, sada kad više nije sa njim u društvu? To su, prosto, nezrele kvalifikacije koje nisu ni krivica tog čoveka, već odbrana sebe, bivšeg režima ili vlasti koja nije znala da sluša profesora koji je ovde vrlo umno govorio kako treba sa narodom postupati i kako ne treba iz one visoke kule od slonovače posmatrati stvarnost i narod i izgubiti preglednost za situaciju u kojoj živiš.
Šta ovu vladu i ovakvu, gde niko nema prava da diskvalifikuje bilo koga i da mu šansu i gde ne može presudno da vas određuje onoliko koliko vas neko ne voli, da ne upotrebim neku drugu reč, čini legitimnom? Mnogo se o tome govorilo. Teorija politička kaže da legitimitet svake vlade zavisi od toga kako je društvo organizovano. Ta legitimnost stanuje kod Boga, kod cara, kod interesnih grupa ili građana. Religija više nije osnov za osnivanje ljudskih društava i okupljanje, nismo ni monarhija i ostala su samo dva pitanja – da li će Vladu Srbije činiti, stvarati interesne grupe, ili pojedinac koji ima osnovnu osobinu da živi u organizovanom društvu, tj. građani.
Najvažnije je da ovu vladu jesu stvorile partije za koje su građani glasali, gde se neko najveći smanjio dovoljno i bio dovoljno odgovoran da nekom drugom, koji je imao dovoljno hrabrosti da prihvati prilično veliko ministarstvo, funkciju prvog, govorim o mandataru, govorim o ministru finansija i privrede, da prihvati taj izazov odgovornosti u kojem će Vlada kao tim deliti uspeh, ili biti jednako kriva za neuspeh. Ko to može da uradi? Samo Vlada koja očekuje da je građani Srbije nazovu svojom. To je jedina poruka meni i mojih kolega iz ovih klupa koju ne smete da zaboravite. Ovu Vladu Srbije građani moraju da dožive svojom, jer ona mora da rešava njihove probleme sa jasnom svešću da je svaki građanin Srbije svojim glasom stavio budućnost sebe i svojih porodica vama na odgovornost i da građane Srbije ne zanimaju ni izgovori, ni memoari, ni preispitavanje sopstvenih grešaka, već jedino pravi i merljivi rezultati.
Dokažimo zajedno, u nama ćete imati podršku, da smo dostojni zadatka koga smo se prihvatili, ali nemojte računati da ćemo biti ni blagi, ali da nećemo biti zlonamerni kritičari, ali da morate da budete ponos skupštinske većine nas poslanika koji ovde glasamo za vas, kao što ćemo mi biti vaša podrška u narodu i u odbrani onih stavova koji znače njihov bolji život. To vam je i obećanje od nas, to vam je i obaveza od nas. Hvala vam na pažnji.